Jump to content

N1: Vladika Grigorije: Šta je ljudima, ovo je najnormalnije

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

Vijest da su vodeći ljudi pravoslavne crkve u Bijelom Polju kod Mostara organizovali zajednički iftar za muslimane ovog kraja, obišla je danas medije. Komentari, bez izuzetka, iznimno pozitivni.

 

aa_picture_20150412_5022372_high.jpg

Potez vladike Grigorija oduševio je pripadnike svih zajednica u BiH. Utisak je da narodima ovog područja treba više ovakvih događaja.

''Ne znam šta je ljudima, ovo je najnormalnije moguće. Mi smo to oduvijek imali, biti komšije i prijatelji, poštovati drugoga, njegovu vjeru i život, poštovati drugog jer kako u protivnom očekivati da nas neko poštuje. Kako ne biti takvi kad i na svim stranama imamo dobre ljude. To nas oplemenjuje i ovo je nešto najnormalnije. Začudo mi je sve ovo, ali izgleda je sve što je normalno - čudno'', ispričao je vladika Grigorije.

''Treba nam ovakvih stvari više, da razgovaramo, da se družimo, da ručamo, da imamo iftar... Sve je bolje od podozrenja i mržnje, sve je bolje od belaja što bi rekao narod'', zaključio je vladika Grigorije u razgovoru za N1.

Crkva u Bijelom Polju je, podsjećamo, izgrađena 1865. godine, a zapaljena 1992. Obnovljena je 2004. godine zahvaljujući prilozima vjernika i Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj.

 
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24 minutes ago, R2D2 рече

Ne znam šta je ljudima,

Владика ко да је пао са крушке па не зна. Мрзе се људи, ето то је, једноставно мрзе се.

Шта да причамо, ја сам више пута на форуму то рекао и опет ћу поновити. Сестрин кум (рођена сестра) на грађанском венчању је муслиман. Деценију и по нераздвојни пријатељ са зетом. Долазио ми у кућу више пута, јео суво месо, пио шљиву, није му сметао св. Георгије ... Зет и сестра иду код њега и његових о празницима, ја још нисам али ићи ћу (ако раније не одмагли у Аустралију)...шта више говорити.

Али хајд и ово. Одрастао сам у БиХ, у мулти средини, мада је највише било муслимана, затим нас Срба и нешто мање Хрвата. Код мене у стану је био чапраздиван одувек, добро се сећам свих детаља, кад је лото извлачење општи џумбус код нас, деце за играрију колико хоћеш. Било је и тада многих који су подозревали, и то не мало, гледали испод ока итд, али моји се нису дружили са таквима. Најбољи другар из тог периода ми је био муслиман, Бенко се звао, годину млађи од мене. Кад је почео рат њега и његову мајку су отели муслимани јер његов отац није хтео да учествује у рату (био је неки резервни официр, капетан или тако нешто). И просто су га уценили, отели му жену и дете и овај је морао. Наши кумови (који и данас живе у РС, који су учествовали у рату, и дружили се у оно време са свим тим људима) ни дан данас не знају где је и како је завршила та породица, знају само да су преживели рат, али им се након рата губи сваки траг.

 

Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

 
 
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

И ова прича је поучна. Зетов деда (сада већ покојни) је у време кад је Аркан витлао по Бијељини спасио једну муслиманску породицу која је живела у дворишту тик до његовог. Потплатио неке људе, пронашао везе за превоз до Тузле (тамо је у сред рата живео зетов отац, дебејаш), где им је био обезбеђен смештај. Одатле су запалили за Аустралију. Два-три пута годишње долазе у Бијељину. Мој зет, у оно време мусави клиња, је за њих мали бог. Осећају огромну захвалност. Никад неће моћи да се довољно одуже (мада им нико ништа и не тражи). Упознао сам их, били на свадби ту код мене у дворишту. Обични нормални породични људи. Многима су помогли, што Србима што муслиманима.

Али остала је зла крв код многих. Зато је рат зло. Ту се увек покажу и најбоље и најгоре људске особине, на свим сукобљеним странама. Само, кад рат прође та зла крв је јача, она остаје и доминира. Злопамћење, гнев, осветољубивост. И то је увек ресурс за ново клање. Гадно живинче је човек кроз историју...Каин.

Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

 
 
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Корак по корак, и то зло може и мора да се смањи на минимум.

Пустите фанатике на страну, ово је потребно малил, обичним људима.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...