Зоран Ђуровић: Прво-Други Цариградски сабор осудио артемите 861. године

[Zoran Đurović]

 

 

Прво-Други Цариградски сабор осудио артемите 861. године

 

Редови који следе нису за саблажњиве. Чак нећу ни износити све детаље, него само најнужније. Странице које читамо су мрачне и последица су цеха који се плаћа када црква тргује са светском влашћу. Некако порнократски изгледа све ово. Такозвана „симфонија“ је само утопија.

Артемити, једна јеретичка секта настала почетком 21. века у Србији, позивају се на 15. канон Прводругог цариградског сабора као своје канонско «упориште у борби за очување православне вере и Цркве», како вели један од њихових једноручних хорепископа. Лудило мозга, по речима Иштвана Смедеревца, је кад се неко позива на нешто што је управо против њега. Тако су се франко-германски свештеници позивали на изворност доктрине о филиокве, оптужујући словенског просветитеља Методија да је, у складу са Византијском црквом, фалсификовао Симбол вере и из њега избацио Филиокве које су тамо биле од IV века! Тако и артемити не виде да је управо 15. канон Прводругог сабора јасно осудио њих саме. Другим речима, колико су филиокве изворно део Никејско-цариградског Симбола, толико је и 15. канон Прводругог сабора на страни артемита. Но, да бисмо разумели историјски контекст у коме настаје овај канон, и зашто је он против артемита, морамо се вратити неколико корака уназад. Такође, овај текст има намере да покаже, не историјски исцрпно, како су се одвијале ствари, него да се осврне на моменте који су речити за нас, шта ова историја pro nobis има да каже. Зато ћу се ја концентрисати на талибански начин расуђивања да бих га могао реконструисати, односно актуелизирати овде. 

 

Раскол између цариградских патријараха Игњатија и Фотија

 

Оно што треба имати на уму је да су овде скоро сви проглашени свецима. Иако су једни другима вадили очи; патријарси Игњатије и Фотије, браћа Кирило и Методије, папа Никола I... Питање је само ко је сад ту луд?

Све је почело, митски да се изразим, кад је цар Лав V 813, Ни(кити) одсекао φαλλός-phallós. Будући патријарх цариградски Игњатије се звао Никита и био је кастриран, ушкопљен.

Лев V приказывает кастрировать царевича Никиту (Лицевой летописный свод, 16 век)

 

Био је син императора Михаила I и Прокопије, ћерке императора Никифора I. Лав је ову породицу послао у манастир. И да не би било неких будућих претензија, Игњатија је ушкопио (лавови, из животињског царства, даве све потомке претходног лава тако да лавице уђу у пожуду и паре се са освајачем). Игњатије је постао игуман и рукоположен за свештеника.

Теодора (815-867), византијска царица, жена императора иконоборца Теофила, која је владала као регент 842-856 за време свога сина императора Михаила III Пијанице, такође светитељка, као заштитница иконопоштовања, поставља Игњатија за патријарха цариградског 847.

Императрица Феодора. Миниатюра из Минология Василия II, конец X-начало XI вв.

 

Већ дуго време у Константинопољу су постојале две партије, једна ригористичка, зилотске орјентације («артемитске») и која је била вођена монасима који су изашли као победници из иконоборачке кризе, и који су имали упориште у простом народу и тој странци је припадао св. Игњатије; друга је пак била хуманистичког усмерења («екуменистичка»), где се неговала класична наука и уметност, којој је припадао св. Фотије, и тој странци се приближио сувладар, Теодорин брат, кесар Варда, што му сигурно није могло донети симпатија у игњатијанским редовима. 

Варда се разводи од своје жене и почиње да живи са удовицом свога сина, што је заиста леп пример хришћанског морала. Игњатије му зато на празник Богојављења забрањује причест. Игњатијева заштитница, царица Теодора, по наредби Варде и свог сина, Михаила III, насилно бива пострижена у монахињу заједно са својим ћеркама. Са падом Теодоре, пада и Игњатије, који је 23 новембра 857 прогнан на Принчевска острва у Мраморном мору. Варда подржава избор Фотија за патријарха.

Рака с мощами императрицы Феодоры

 

Против Фотија су се дигли монаси Студијског манастира, који је у то време био центар богословске мисли. Игнатије није признавао ово смењивање, па су његове присталице анатемисале Фотија. И то је пример како један те исти Дух Свети лепо и хармонично води црквене послове. Због тога ја не прихватам реченице типа: Црква мудро устројила и сл., јер је безброј стихијских и наопаких ствари које су ушле у употребу. Такође се јежим кад чујем: свети канони, јер се они потежу углавном кад некоме треба да се сломи кичма и за одржавање чак и наопаких ствари у црквеном животу. Зато је разборитост мајка врлина.

Свети Фотије Велики

Fresco about events in en:Rus'-Byzantine War (860). As the story goes, after Michael and Photius put the veil of the Theotokos into the sea, there arose a tempest which dispersed the boats of the Rus barbarians.

 

 

Наставак раскола и раскол са Римом

 

Св. Фотије (рођ. око 820 - † око 897) је, као и Игњатије, био у два наврата патријарх Константинопољски (857-867 и 877-886). Фотије и Михаило III Пијаница (надимак није добио узалуд, али је интересантно да га Фотије никада није низашта критиковао). Наиме Варда је водио државничке послове, а Михаило (живео свега 27 година) се препуштао пијанкама, коњским тркама и љубавним авантурама.

Цар Михајло III Аморијац

Увео је свог коњушара Василија Македонца на двор. Био је ожењен јаловом Евдокијом Декаполитом, али је имао везу са Евдокијом Ингерином коју је фиктивно удао за Василија. Убио је свог ујака Варду 866.

Смрт Вардасова

 

867 усиновљује Василија Македонца и проглашава га за савладара. Василије је добио сина, будућег Лава VI, за кога се у јавности веровало да је у ствари Михаилов биолошки син. 867 Василије је на спавању убио Михаила III, преузео престо и основао најдуговечнију византијску династију - Македонску.

Крунисање Василија за савладара.

Unknown, 13th-century author - History of John Skylitzes (Skyllitzes Matritensis (Biblioteca Nacional de España)

 

Фотије и Михаило су послали св. браћу, Кирила и Методија у мисију словенским народима. Они су 864 стигли у Моравску. Како «отечествени» воле да тумаче знаке, и ја бих се сада нашалио: можда смо ми склони алкохолизму јер нас је крстио Пијаница!:)))

Кирилл и Мефодий. Фреска собора св. Софии в Охриде (Македония), около 1045 г.

Игњатије пак није мировао. Да би се вратио на патријаршијски престо, трчи 859-860 на ноге св. папи Николи I Великом. Никола је у Православном Светачнику, јеромонаха Хризостома Столића, убројан у свеце. Живео у Риму 800-867; папа 858-867. Учен и чврстог карактера, заступник јаког папства. Оберучке је прихватио Игњатијеву апелацију, која је канонски утврђена Сардичким сабором 343, канонима 3-5, да би могао и Константинопољу наметнути завршну реч у избору патријарха. Папа 861 шаље као инспекторе у Константинопољ епископе Захарија и Родоалда. Мисија је у позадини имала за циљ да се потврди право папе да номинује све епископе у свету. Но, Михаило III и Фотије корумпирају Николине легате.

This illustration is from The Lives and Times of the Popes by Chevalier Artaud de Montor, New York: The Catholic Publication Society of America, 1911. It was originally published in 1842.

Никола I упућује 8 маја 862 писмo Источним патријарсима у коме их позива да се одрекну Фотија. Папа поништава све одлуке Прводругог цариградског сабора. Наиме, тај сабор који су организовали Михаило III, Варда и Фотије, потврдио је законитим избор Фотија и збацио је Игњатија. Папа рашчињава Фотија и вели 863, између осталог:

Не признаје збацивање Игњатија;

Корумпурани легати су изопштени;

Декрети сабора анулирани;

Фотије под анатемом све док је патријарх.

У игри је било и питање Бугара, под чијом ће бити јуриздикцијом: Источном (Константинопољ) или Западном (Рим и/или Франки). Бугарски цар Борис (светац и он) у августу 866 шаље писмо папи са 106 питања на која овај одговара, и на чело мисије за Бугаре поставља епископа Формоза.

Икона на цар Борис

Треба имати на уму да Кирило и Методије одлазе у мисију 863, када је већ Фотије изопштен од Николе (чувена Фотијевска шизма). Они припадају овој «екуменистичкој» струји.

Фотије није имао прилике да одмах реагује. Јер и за двор је била много једна директна конфронтација са Римом. Но, како је ситуација била неизлечива, у семптембру 867 сабор у Константинопољу одлучује папу Николу. Фотије шаље и окружну посланицу у којој набраја зашто је збацио папу: Због убацивања filioque;

 

обавезног целибата за свештенике; забране свештеницима да врше миропомазање; суботњег поста (који иначе и артемити држе); почетка пасхалног поста и сл. Међутим, исте године Василије I узима престо, збацује Фотија и враћа Игњатија. Промене на двору су условиле промене на црквеним катедрама.

Василије I Македонац, његов син Константин и његова друга жена

У међувремену, франко-германски мисионари међу словенима оптужују Кирила и Методија по разним основама, па и за јерес.

Они, иако послати од Фотија, који је био у расколу са папом Николом, иду да се Николи оправдају. Стижу у Рим почетком 868, Никола је умро и папа је Адријан II (792-872); папа од 14 децембра 867 до 14 децембра 872. Браћа се не позивају ни на какву припадност Цариградској патријаршији. Остају у Риму. Кирило тамо умире 869.

 

Св. Кирилл. Фреска в базилике св. Климента в Риме, 9 век

 

Адријан II исте године осуђује Фотијеве акције против римске столице. Подржава словенску мисију, признаје им право да користе матерњи језик у богослужењу, рукополаже Методија за архиепископа Панонско-Моравског. И то без да питају Константинопољ. Методије се није приближавао Игњатију. Иначе, да је Фотије исправно оптужио папу за filioque, испало би да су га Кирило и Методије певали с радошћу, али то једноставно није било тако. Такође и пост суботом је постојао у Риму од почетка IV века, и никад није био осуђен као јерес. Једноставно, Фотије и Никола су се борили око власти па је онда све било добродошло.

        

Папа Адријан II и цар Василије I сазивају IV Константинопољски сабор 869-870 да би се решило ово питање. Запад овај сабор држи за VIII Васељенски (формално је то исправно, јер одлуке је потврдио император, а били су присутни и папски легати). Исток не. Наиме, Фотије је на овом сабору анатемисан од Игњатија, а све епископи које је поставио били су збачени. Године 869 на Римском сабору, поништене су одлуке Фотијевог сабора из 867, сви потписници тог сабора одлучени, а акта свечано спаљена. Тражи се сазив овог васељенског сабора од императора, спаљивање свих аката сабора држаних под Фотијем и потписивање Libellus satisfactionis. И то све од папе који је рукоположио Методија и одобрио нам службу на матерњем језику!

 

Сабор, који је личио на рововску борбу, завршен је 28 фебруара 871 у присуству 109 архијереја. Потврдила су се решња папа Николе и Адријана да Фотије никада није ни био епископ, и да се сви које је он посветио рашчињавају; епископи и клирици, који су пре Фотија били рукоположени, али се не покоравају одлуци сабора, свргавају се; осуђени сабором не могу да се баве професуром нити иконописом. Светска власт не може да бира епископе, а императори могу да буду само на васељенским саборима. Потврђено иконопоштовање.

Никада ниједан васељенски патријарх није пао толико ниско и одобрио права која папе из ранијих векова нису могле замислити, као што је то урадио св. Игњатије из личних интереса. Канонске одлуке имамо само на латинском, јер је грчки текст изгубљен у бродолому. Мада, ништа нас не може присилити да сумњамо у њихову веродостојност када видимо како су се одвијале ствари око самих седница. Папство је однело скоро пуну победу па је разумљиво зашто Рим овај сабор сматра васељенским. Адријан се није сложио са решењем бугарског питања, и како је Игњатије пргрлио Бугаре, папа и њему прети екскомуникацијом.

Царь Борис I шлёт послов к императрице Феодоре. Миниатюра из Хроники Иоанна Скилицы, начало XIII века

 

Игњатије умире и 877 Василије враћа Фотија за патријарха. Како се Василије помирио са судбином да Фотија мора вратити, тако се дипломатским путем убедио и нови папа, Јован VIII. Августа 879 папа окружницом позива противнике Фотија да се помире са њим. Фотије бива рехаблитован цариградским сабором, који се одвијао од новембра 879 до марта 880. Но, конфликт између умерене и радикалне партије у византијској цркви није се тиме окончао него се продужио све до пада Византије. 886 Фотије је збачен од најпобожнијег императора Лава VI Мудрог, који је у донео мудру одлуку да патријаршијски трон преда свом 18-огодишњем брату Стефану. Фотије умире у изгнанству 896.

 

Прво-Други Цариградски сабор 861. године

 

Одвратне епизоде које су карактерисале овај сабор је описао Никита Пафлагонијски, Фотијев непријатељ и Игњатијев хагиограф. У две речи ћу сажети ове догађаје. Сабор позива Игњатија, али он најпре одбија да дође, јер вели да њему само папа може да суди. Знао је да му источна браћа ништа добро не мисле. По трећем призиву се одазива, а папски легати су му поручили да може да дође у одећи коју сматра одговарајућом. Обукао се као патријарх, али га близу цркве св. Григорија Богослова срете патрициј Јован Кокс и у име цара нареди да се пресвуче. То овај и уради и дође на сабор у простој монашкој мантији. Цар му је рекао да седне на дрвену клупицу, што је било још једно понижење. Игњатије је упитао легате у ком су својству дошли, а они одговорише да суде по канонима, на шта им он одврати: Па зашто онда одмах не свргнете прељубника (Фотија; иначе, тако артемити називају владику Теодосија)? Легати су га искулирали, а такође су јели и пили са Фотијем. На једној од седница, Игњатије је тврдио не само да Фотије није епископ, него ни да није у општењу са Црквом (тако артемити веле да је СПЦ ван цркве пошто је Артемије црква). Призвани су и сведоци (72) који су потврдили да Игњатије није канонски изабран на сабору него да га је Теодора поставила, што је против 30. апостолског правила. Онда је уследило шишање на ћелаво, бријање и цепање владичанске одеће у коју су Игњатија за ту прилику обукли. Неки сумњају у истинитост ове епизоде. Не чуди да су игњатијевци после спалили акта овог сабора.

Чудом су преживели 17 канона које је сабор донео, јер су сигурно Фотије и неки други имали приватне копије. То је мало страница, док су акта обимнија. Канони су били усмерени против Игњатија и његових присташа, монаха. Наиме, после победе иконофила, монаси који су имали важну улогу, размахали су се и помислили да је цео свет њихов. Фотије гледа да их уведе у ред и зато толико канона који регулишу монашке претензије. Тако узвишено монашко дело се претвара у небригу (кан. 1), а отворено у кан. 2 се вели да има неких који се монаше да би кроз то задобили славу побожности, и лакше задовољили својим жељама, те не иду на послушање у манастир. Кан. 4 вели: Монаси су у време последње јереси (иконоборство) били присиљени да беже из једног у други манастир, или да се склањају по кућама. Пошто сада нема за то разлога, нека се одлуче они, и они који их приме. Јер се тако велики нереди узрокују. Само их епископи могу послати, ради неке корисне ствари, у други манастир или кућу. Канон осуђује «путујући циркус», односно управо ово што сада артемити раде. Јер је Фотије забранио монасима да путују својевољно зато што су они одмах јездили папи да се жале. Тако и вели Фотије у једном писму да неки монаси под изговором ходочашћа у Рим долазе чак и до папе, али да имају зле намере.

Кључна су правила 13-15 где се говори о безумљу расколника (η μανια των σχισματικων), јер, како каже 13 кан. ђаво је видео да је мач Духа посекао јереси које је посејао у цркви Христовој, па како нема шта друго, сада преко лудила шизматика покушава да цепа тело Христово. Фотије нема ништа догматски да замери игњатијевцима, и зато наређује да се свргне сваки који се одели или не прихвата надређеног епископа осим у случају да овај проповеда јерес. Дакле, анатемише се јасно и гласно ко се због канонског спора одељује.

Наиме, кан. 14 вели: Епископ који прекине општење са својим митрополитом, и не хтедне да га помиње на литургији, пре доношења саборске пресуде, нека се свргне, и 15: Да се свргну они који прекину општење са патријархом, пре него се донесе саборска одлука. Ова правила не погађају оне, који се пре доношења саборске одлуке, одвоје од епископа који проповеда јерес. „А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и откривене главе о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборне одлуке оделили се од таквога епископа, него ће, напротив, бити заслужни части која православнима пристоји“.

 

Закључак

 

Игњатије се због канонских преступа одвојио од Фотија, не због вере. Тако и артемити од СПЦ. Прича о јереси СПЦ и свих других православних цркава је само бацање прашине у очи. И то могу да раде са простим народом. Њихово позивање на св. Фотија је противприродни блуд. Јер Фотије нема ништа заједничко са њима, и осудио их је на овом сабору. У суманости ума они су покушали да се идентификују са Фотијем, а то је исто као и Бог и шеширџија. Фотије је био човек културе, господственог духа, потпуно супротно затуцаним монасима и зилотима. Оно што краси Фотија је све супротно ономе што артемити негују као врлину. Такво расуђивање су имали и света браћа, Кирило и Методије који су били у општењу са папама иако су ови били у расколу са Фотијем, и прихватали филиокве, иако без убацивања у Вјерују. Фотије је, као и Кипријан Картагински, био човек цркве па је јерес и раскол стављао на исти ниво, јер се тиме једнако сече Тело Христово.

Св. Кипријан

 

 

Канонски, морални, ниво је за Фотија била ствар која се ваља заборавити ради општег добра. Он «налази» канон по коме Игњатије не може да буде владика. Но, исто важи и за њега, јер је и он вољом Двора дошао на престо. Замерало му се да је из лаика дошао директно до епископског чина (у 7 дана), што је познато у Цркви и није без преседана, па он овде доноси канон (17) да се убудуће нико не поставља директно за епископа. Тиме је хтео да зачепи уста игњатијевцима и папи Николи, јер вели да је било случајева да су се из нужде лаици или монаси одмах уздизали на епископско достојанство, али да то не треба да постане правило.

Константин и Мефодий вносят мощи св. Климента в Рим. Фреска XI в. из Базилики Св. Климента

 

Видео сам да артемити често узму од римског Аве идеје које после первертирају. Замолио бих да то не раде и сада. Наиме, не треба да се поистовете са св. Игњатијем, јер су игњатијевци умрли у миру са црквом, а саборски је осуђено Игњатијево расколничко понашање (мисао или делање неког појединачног свеца никад нису мерило ортодоксије). Све што треба да ураде је да се покају и понуде епископима који би их распоредили по манастирима на послушање и строгу епитимију јер су велико зло направили пред Господом.

Mosaic in the northern tympanon of the Hagia Sophia, depicting Saint Ignatius the Younger

 

Зоран Ђуровић

Рим, 22.05.2016 

[Milan Nikolic]

Оче Зоране, да имам ,,фирму'' плаћао бих вас 60 хиљада евра годишње. Надам се да макар не оскудевате.

[Zoran Đurović]

Хвала, брате Милане! Биће ваљда и тога... Да ме не грде најстарији син и жена како само губим време пред компјутером

Само да не пишем о логосима Максима

Велики поздрав 

Требало бих данас да поставим још један мини текст да бих заокружио ову причу. Линковаћу...

[Иван ♪♫]

Odličan tekst! Veoma je interesantno pročitati šta se sve i na koji način dešavalo, naročito u vreme sabora. Hvala!  Doduše, jedva sam pohvatao ko tu koga zašto, kako i zbog čega, al' shvatio sam na kraju.

Evo predlažem ovom prilikom, a inspirisan iznetom istorijom, jedan „moj" kanon: Svako ko koristi Crkvu za svoj interes da se svrgne. Jer Hristos istera trgovce iz hrama  

Ili je možda nezgodan momenat za takav „kanon", ne bih znao  

 

[Ignjatije]

Све је почело, митски да се изразим, кад је цар Лав V 813, Ни(кити) одсекао φαλλός-phallós. Будући патријарх цариградски Игњатије се звао Никита и био је кастриран, ушкопљен.

Баш оно "митски". Аман бре, попе. Од све муке сам се смејао Наводиш на грех.

Само ти пиши још оваквих текстова тим препознатљивим стилом. Много лакше се укапира мтерија од напумпаних текстова савремених теолога, где ти треба речник страних речи и тумачење да би разумео шта је писац хтео да каже.

Иако се не слажем увек са тобом, подржавам и похваљујем рад и труд.

[Zoran Đurović]

33 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Evo predlažem ovom prilikom, a inspirisan iznetom istorijom, jedan „moj" kanon: Svako ko koristi Crkvu za svoj interes da se svrgne. Jer Hristos istera trgovce iz hrama  

Ili je možda nezgodan momenat za takav „kanon", ne bih znao  

 

Било би добро да неки владика прочита овај твој канон и да га предложи сабору на усвајање!

[Zoran Đurović]

4 minutes ago, Ignjatije рече

Баш оно "митски". Аман бре, попе. Од све муке сам се смејао Наводиш на грех.

Само ти пиши још оваквих текстова тим препознатљивим стилом. Много лакше се укапира мтерија од напумпаних текстова савремених теолога, где ти треба речник страних речи и тумачење да би разумео шта је писац хтео да каже.

Иако се не слажем увек са тобом, подржавам и похваљујем рад и труд.

 Па јасно и гласно! Ја сам народски поп, мене школе нису поквариле... Ваљда је циљ да се људима објасни, а не да се правимо паметнима?:) Пишем ја и текстове за које треба речник, али то је замали број подвижника... Ови су ми милији 

[Zayron]

6 minutes ago, Zoran Đurović рече

 Па јасно и гласно! Ја сам народски поп, мене школе нису поквариле... Ваљда је циљ да се људима објасни, а не да се правимо паметнима?:) Пишем ја и текстове за које треба речник, али то је замали број подвижника... Ови су ми милији 

Sveštenik u farmerkama

[Ignjatije]

 Па јасно и гласно! Ја сам народски поп, мене школе нису поквариле... Ваљда је циљ да се људима објасни, а не да се правимо паметнима? Пишем ја и текстове за које треба речник, али то је замали број подвижника... Ови су ми милији 

То се цени и тражи. Због тога су старији радови и књиге, не само теолошке него уопште, много лакше за схватање него нове, нарочито најновије. Писац жели да испадне потпуно другачији и школованији, просто речено паметнији, те закомликује свој рад највише што може.

Сећам се док сам студирао, како је у уџбеницима за средњу школу економија и рачуноводство било објашњено далеко боље и јасније него у књигама са факултета. Иста материја. Не ради се о проширењу неког знања и информација, то се подразумева да не може и не треба бити исто у средњој школи и на факсу, него о дефиницијама и објашњењу истих основних тематика.

Не кажем и не мислим да ти не пишеш, или да не умеш да пишеш комплексније радове. Таман посла. Ти да имаш тај комплекс и ове радове би лако закомпликовао. По мени је много школованији и већи учењак онај ко простим речима уме, жели и може да представи свој рад, него ови компликатори. Не кажем да они нису школовани и да мање знају, али су слабији што се тиче презентације рада простијим људима. Наравно да требају постојати и сложени радови који су намењени стручнијим људима, студентима, магистрима, докторима, истраживачима сложених материја.

Била код мене на селу једна професорка која је држала приватне часове. Цене сата су биле јефтиније него код осталих, у граду, а сат дужи( сат времена уместо 45 мин.). Док сам тада као основац ишао код ње на спремање, жалила ми се како је муж тера да изједначи цену сата са осталима, јер је начуо да сељаци сумњају у квалитет њеног рада због нижих цена. А била је врх у послу. Ето како раја размишља.

Толико о томе, нећу више да спамујем. Чисто да дам подршку оваквом стилу писања.

[Бранко Тапушковић]

Питао неђе прото Милун владику Јована екс- нишког: Боготи, владико, кад имате сједнице Сабора носите ли и тад те штапове?   

[Zoran Đurović]

2 minutes ago, Бранко Тапушковић рече

Питао неђе прото Милун владику Јована екс- нишког: Боготи, владико, кад имате сједнице Сабора носите ли и тад те штапове?   

[Zoran Đurović]

Nastavak o artemitima: