ЂУКАНОВИЋ: СПЦ је моћно оружје Србије и Русије против Црне Горе

[александар живаљев]

ЂУКАНОВИЋ: СПЦ је моћно оружје Србије и Русије против Црне Горе

21.05.2016. - 17:24

 

Фото: Спутњик, AP Photo/ Risto Bozovic

Тачно је да Русија и Србија имају веома моћно оружје у православној цркви која се противи НАТО и ЕУ, истакао је премијер Мило Ђукановић у интервјуу порталу „Политико“.

„Анти-НАТО снаге су и неке политичке партије из опозиције, део НВО сектора и део медија. Али главни ослонац противницима НАТО-а у Црној Гори је Српска православна црква. Она је била велики противник независности Црне Горе. Срамотне су биле њене тврдње да Црна Гора не може сама зато што је мала и да због тога треба да остане ’у браку са Србијом‘ и да ради за руске интересе. Завређује пажњу то што се црква противи држави тако отворено и неуморно“, казао је Ђукановић у интервјуу за портал „Политико“.

Премијер Црне Горе је додао да је то „нажалост, наша реалност“.

„То је цена коју Црна Гора плаћа од трагичног краја Првог светског рата, када јој је Србија анектирала територију и када је укинута Црногорска православна црква. Од тада Српска православна црква води рат против независне црногорске државе и наставља са тим и након што су грађани Црне Горе направили свој избор. Вредно пажње је што СПЦ истрајава на томе и након става владе Србије. Раније су институције државе Србије активно подржавале анти-црногорске партије. Могу рећи да је данас та подршка опала под вођством Александра Вучића“, прича Ђукановић.

Он је додао да је Србија данас фокусирана на своју будућност унутар Европске уније, као и на побољшање односа са суседима укључујући и Црну Гору.

„То је охрабрујуће за нас. Оно што нас брине је СПЦ која се понаша као да она зна боље и покушава да стратешке интересе усмери у другом правцу“, истиче Ђукановић.

Новинар „Политика“ је констатовао да су се ствари од ’90-их година прошлог века промениле, али да је Ђукановић и даље на власти и питао га „да ли као политичар из прошлости може да води државу у будућности“.

„Тачно је, у протеклих 25 година сам покривао најважније руководеће позиције у Црној Гори. Углавном сам био премијер, а пет година и председник. Напустио сам политику добровољно два пута, 2006. и 2010, али сам осећао потребу да се вратим. Имао сам другачије планове у животу и да сам се за њих одлучио, живот би ми дефинитивно био лакши. Али преузео сам дужност у времену када се Југославија распадала. Морао сам да решим тај проблем. Онда сам касније морао да покренем државу ка независности. Сада довршавам евроатлантске интеграције. Шта су ми планови за будућност? Тренутно размишљам о изборима у октобру и потпуно сам посвећен победи“, закључује Ђукановић.

rs.sputniknews.com

[александар живаљев]

Митрополит Амфилохије о изјави Мила Ђукановића да су СПЦ и Русија највећи непријатељи независности Црне Горе (видео)

(И о томе зашто није било представника СПЦ на прослави 10. годишњице независности, био је Мираш, није било ни представника Католичке цркве- А.Ж)

24. маја 2016. - 0:41

Извор: Нови ТВ

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

Митрополија црногорско-приморска: Премијер Ђукановић шири мржњу према СПЦ

24. маја 2016. - 13:47

Саопштење за јавност
24. мај 2016.

Премијер Ђукановић је још једном, овај пут без очигледног повода, показао своју мржњу и нетрпељивост према најбројнијој Цркви у Црној Гори. Његов интервју за портал Политико је препун неистина и, без икакве сумње, представља говор којим се шири мржња према Српској православној Цркви, а тиме и свима онима православне вјероисповијести којих је више од седамдесет посто од укупног становништва у Црној Гори.

Нећемо улазити у његове мотиве, који су сигурно, као и увијек, политички и у функцији предстојећих избора, а тиме и очувања својих повластица и власти. Иако, оваква оштрина његових ријечи, указује и на личну идеолошку острашћеност, потпуно непримјерену предсједнику Владе једне грађанске државе.

Дакле, апсолутно је нетачно, најблаже речено, да је Српска Православна Црква, као аутентични, историјски и нераскидиви дио Васељенске Цркве Православне и њене Епархије у нашој земљи, непријатељ било чега и било коме. Међу православним вјерницима има гласача ових и оних партија, као и оних који су се 2006. различито опредјељивали. Никад нико никога за то није прозвао у Цркви, нити му је то питање постављено. Уосталом, због чега би било нелегитимно имати другачији став од премијера, и његових истомишљеника. Да ли то значи да је и половина грађана ове државе који су „погрешно“ гласали 2006. године за нешто криви?

Теза да је Православна Црква „моћно оружје“ и „главни ослонац“ било коме у било каквој, умишљеној или реалној, геополитичкој или идеолошкој намјери, такође је груба неистина. Свако од грађана ове државе ваљда има право, ако премијер не намјерава да га укине, да буде или да не буде баш за оне интеграције које се предсједнику Владе допадају и које он проглашава стратешким државним интересом. Уколико је он „оружје“ у нечијим рукама или нечији „ослонац“, не би смио по себи да суди како сви имају своје наредбодавце са стране. Митрополија црногорско-приморска, вјековна кичмена мождина Црне Горе, и друге епархије Православне Цркве у Црној Гори и сви појединци у њима су, за разлику од неких, потпуно независни у изношењу својих ставова и не питају о томе ни Подгорицу, ни Београд ни Москву, али ни Брисел и Вашингтон. Дакле, њихови ставови су аутохтоно црногорски, светопетровски и овдашњи. И, мора се рећи, да је његова изјава да СПЦ води рат против независности, обично политиканство, и то врло опасно, јер се зна шта држава треба да ради ако неко води рат против ње. На какав то обрачун са Црквом позива први човјек Владе, који независност Црне Горе прославља са Хашимом Тачијем, чије су руке до рамена у крви његове браће?

Ипак, највећа неистина изнесена у његовом интервјуу, која се коси са елементарним историјским чињеницама, је да је Црна Гора анектирана 1918. од стране Србије, а нарочито онај дио о томе да је тада укинута некаква „Црногорска православна црква“. Позната је историјска чињеница да је обнова Пећке Патријаршије, остварена након стварања Краљевства СХС, плод једногласне одлуке Светог Синода Православне Цркве у Краљевини Црној Гори (1918), као и потпуне једнодушности цјелокупног свештенства, монаштва и вјерног народа у Црној Гори. Ниједан, наглашавамо, ниједан глас од стране било кога није подигнут против обнове Пећке Патријаршије. Чак је и емигрантска Влада у Француској, на челу са Краљем Николом, поздравила тај догађај уз замјерку што сједиште није у Пећи него у Београду. Уз то, нико од озбиљних савремених црногорских историчара, чак и оних блиских садашњој државној администрацији, не пориче да је опште расположење било једнодушно за обнову јединства Патријаршије. Они признају и да је огромна већина била за заједничку државу са осталим народима који су сачињавали нову државу насталу послије Великог рата.

На крају, срамотно је и недостојно Црне Горе да њен предсједник Владе, иначе декларисани атеиста, овако отворено и јасно прозива и неистинито оптужује вјековнну државотнорну Цркву у Црној Гори – Митрополију црногорско-приморску – за противдржавну дјелатност. Ако је иједна институција у историји Црне Горе показала и доказала своју приврженост овој земљи, то је Православна Црква, данас јасно оличена у Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој и дјеловима епархија милешевске и захумско-херцеговачке, које са осталим територијама некадашње Пећке Патријаршије, историјски утемељено и логично чине данас Српску Патријаршију.

Црква као институција, али и сваки појединац самостално као вјерник, ће наставити да се одговорно постављају према свим изазовима које вријеме доноси за нашу земљу. Нико, па ни Влада, нема права да их због тога проглашава за противнике и непријатеље државе. Такав однос према неистомишљеницима је основна одлика тоталитаризма.

Из Митрополије црногорско-приморске

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[Milan Nikolic]

Толике су се силе сјатиле против православне Србије и Русије, не само у Црну Гору него на цео регион - бивше Југославије -, да потпуно не чуди то што црногорска власт данас ради. Може бити свашта, а видећемо шта ће бити.