Turbo-folk ili sumrak emancipatorskih vrednosti

[Снежана]

Turbo-folk ili sumrak emancipatorskih vrednosti

Sam termin turbo-folk je skovao Rambo Amadeus (Antonije Pušić), tačnije, na njegovom muzičkom albumu „Tugo jesenja“ se našla pesma koja je nosila naziv „Turbo-folk“. Rambo Amadeus definiše turbo-folk kao nekritičko spajanje narodne, pastirske muzike sa tehnologijom. Taj neobičan spoj vodi, rekli bismo, u jednu izopačenost samog vizuelnog doživljaja (spota ili nastupa „uživo“), odnosno u neku vrstu groteske. Poslužio bih se otvorenošću i slobodom da malo proširim ovu definiciju.

Turbo-folk afirmacija agresivnog seksipila

Prema Mariji Grujić turbo-folk je muzička produkcija koja se u poslednjih dvadeset godina izdvojila kao najuticajnija u Srbiji, koja čuva elemente nekadašnje novokomponovane folk muzike, ali modernizovane novim zvukovnim tehnologijama i pritom zadržava elemente izraženo seksualizovane estetike reprezentovanja žena, a to u modernim okvirima znači afirmacija agresivnog seksipila sa elementima pornografske i sado-mazo seksualne kulture.

Bilo kako bilo, turbo-folk deluje dvostruko, ikonografijom vizuelnih nastupa i sublimacijom muzike i reči. Ove dve njegove dejstvene komponente deluju na samo remećenje književno-umetničkog ukusa, ali i na formiranje obrazaca ponašanja koji se ustaljuju kod mlađih generacija.

U kom smislu je to dvostruko delovanje loše, na koji način se ono ostvaruje i da li se to i na koji način može sprečiti?

Da bi se što temeljnije odgovorilo na ova pitanja, potrebno je krenuti od fundamenta, odnosno od teksta koji je vezan za početak razvoja književnog ukusa kod nas, a to je esej Bogdana Popovića „O vaspitanju ukusa“ iz 1896. Bogdan Popović je raščlanio pojam književnog ukusa i primarno ga odredio kao sposobnost osećanja lepota u književnim delima ili kao sposobnost ocenjivanja književnih dela. Potom ga je razložio na devet osobina koje bi trebalo da budu prijemčive svakom nastavniku/profesoru i koje bi vremenom trebalo da budu prijemčive i učenicima. Te osobine su: 1) Od prirode nežno osećanje; 2) Živa i plastična mašta; 3) Opšte obrazovanje 4) Poznavanje velikog broja književnih dela 5) Književno znanje jezika 6) Pravilan sud 7) Stručno obrazovanje 8) Poznavanje čoveka 9) Veliko iskustvo života.

Sve u svemu, Popović je smatrao da je ukus estetska kategorija  koja se menja kroz vreme i da književno obrazovanje ne treba predavati, nego postupno vaspitavati kroz prizmu gorepobrojanih osobina, koje čine integralni deo književnog ukusa. Takođe, smatrao je da o ukusima treba raspravljati. Šesta osobina je neobično važna u ilustrovanju odgovora na, setimo se, gorepostavljena pitanja. Bogdan Popović kaže da  „Pravilan sud“ stoji vrlo visoko među nabrojanim osobinama i da je to najvažnija sposobnost duševna. „U krajnjoj liniji, ona dolazi da sve pribere, i utiske, i osećanja, i predstave, i opažanja, da sve sredi, proceni,  presudi i da time ono što je stečeno učini našom stvarnom svojinom.

Takođe, Popović je smatrao da nastavnik mora da omogućuje samostalno donošenje suda kod učenika, odnosno da mu ne nameće tuđa mišljenja, već da mu omogući „proveru na faktima“. Na taj način bi učenik možda dolazio do pogrešnih zaključaka, ali  je to jedini način koji ga može putem pogrešaka odvesti do pravilnog  suđenja. Učeniku treba davati što više činjenica, a što manje ocena i sudova. Na taj način se izbegava situacija u kojoj učenik prima nastavnikova mišljenja, bez dobro potkrepljenih „dokaza“, a to znači da će učenik uvek imati činjenice koje će mu omogućiti pravoveran i nemaglovit uvid u suštinu stvari, uz minimalnu nastavnikovu pomoć.

 

Dakle, potrebno je u našim školama, u samim programima, napraviti eksplicitan otklon u odnosu na turbo-folk kulturu. Učenicima treba plastično i verno predočiti činjenice u vezi sa turbo-folkom. Treba uspostaviti sledeći metodički model. U kontekstu predmeta književnost, na samom času, nastavnik u jednom delu table treba da predstavi tekst(reči) neke turbo-folk pesme, a u drugom delu table neko ostvarenje iz reda najuspelije svetske ili naše poezije( po mogućnosti sa sličnim motivom).

Primer:

1)„Koliko pijem nije humano/

subota je dan za alkohol/

Uno momento, uspori tempo/

Možda sutra se vidimo!“

ili

2)„Mamurna, mamurna/

A još sam žedna/

Piće mi dodajte/

I puno leda“

ili

3)„Tekilu na silu/

Ma, samo u stilu/

Kod tebe u krilu, ooou!“

ili

4)„Hej momci u plavom/

imam lošu vest/

pozitivna biću ja na alkotest/

Priznajem zbog njega, ja sam zgrešila/

Noćas moja ljubav/

Meri se promilima“.

To bi zauzimalo jedan deo table, a drugi deo table, u paraleli, bi bio ispunjen npr. Bodlerovim stihovima ili stihovima iz narodne epske ili lirske poezije ili čak stihovima iz popularne kulture čija su ostvarenja dotakla estetske vrhove, npr. nekolike pesme Džonija Štulića ili Ekv-a, što da ne, bitno je da se sva profanost, banalnost i nekvalitet sagleda u komparaciji sa umetničkim uspelostima.

Pored ovih primera, profesor književnosti i kulture bi bio dužan da pre pukih sagledavanja činjenica kroz same tekstove da teorijski prikaz samog žanra tj. turbo-folka. U kontekstu likovne kulture bi trebalo komentarisati samu strukturu javnog nastupa, odnosno uporediti stilove oblačenja pojedinih izvođačica turbo-folk muzike sa prefinjenom modom ili stilovima oblačenja iz prošlih vremena, a u kontekstu muzičke kulture, analizovati samu melodiju koja prati tekst, uviđati odakle ti orijentalni ritmovi u ovom žanru itd.

Zašto je potrebna ovolika eksplicitna komparacija u okviru nastave? Zašto ne bismo zanemarili lošosti ove  kulture  i jednostavno se posvetili pukom upoznavanju dela iz svetske i naše baštine? Zato što se neretko  javljaju paradoksalne situacije u kojima imate profesora koji ne propoveda svojim primerom, kako kaže Niče, već obrađuje na času sa učenicima Šekspira npr, a u slobodno vreme „opušta“ mozak uz turbo-folk pesme. Takođe, javlja se i potparadoks oličen u učeničkom ponašanju gde imate usavršavanje književno-umetničkog ukusa (obrada književnih dela) na samom času, ali izvan časa ili van nastave, mlađe generacije učenika su pod direktnim uticajem turbo-folka, što preko medija, što u samom izlasku za vreme vikenda. Hoću da kažem da  vreme provedeno izvan škole radi kontraproduktivno u odnosu na vreme provedeno u školi.

Dakle, ključno je to  da su ljudi u Srbiji i regionu na ovaj ili onaj način kontaminirani turbo-folkom. Postoji većina koja je konzument turbo-folka i manjina koja obično pravi ironične opaske na račun ove kulture, a najčešće je i sama saučesnik u popularisanju iste. Iz celokupnog kolopleta uticajne ekzpanzivnosti turbo-folka, nisu izuzeti ni profesori ni učenici i zato je nužno uvesti u same školske programe eksplicitan otklon u odnosu na turbo-folk koji bi se bazirao na gorepomenutom komparativnom metodičkom modelu.

Uz primenu ovakvog modela, kroz samu prosvetu, došlo bi do postepenog porasta estetske kolektivne svesti, što će reći da bismo dobili kritičku većinu ili učenike koji ne bi bili u velikoj meri zaokupirani nametanjem ideja koje proklamuje turbo-folk. Jedini način borbe koji se izdvaja kao zdrav, jeste vaspitavanje književno-umetničkog ukusa što bi dovelo do porasta kolektivne estetske svesti, a ukoliko bi došlo do porasta kolektivne estetske svesti, po prirodi stvari došlo bi i do menjanja obrazaca ponašanja koje nameće turbo-folk.

Ako turbo-folk pesme svojom repetitivnošću „ulaze u uši“, isto tako može da se shvate kao auditivno maltretiranje, ukoliko učenicima autoriet( profesor u školi) češće i eksplicitno ukazuje na lošost te muzike, na taj način što mu neće reći da je to loše, nego će mu to pokazati na primerima koji bi bili zasnovani na opozitu, tako da se učeniku ostavlja mogućnost da se opredeli i da samostalno donese sud.

 

Primećuje se da se kroz navedene primere  provlači jedan te isti motiv, a to je motiv alkoholnog pića i motiv ispijanja istog. Neko će reći: „Dobro, ali tog motiva ima i u narodnoj epskoj poeziji ili kod nekolikih pesnika tzv. boema. To znači da učenici ne bi trebalo da čitaju takva ostvarenja… Zašto se ne bi napravio eksplicitni otklon i u odnosu na umetnička dela ovakve prirode?“ Prvo, to su umetnička dela, a to znači da se epske narodne pesme vezuju za fikcionalnu stvarnost, kao i boemska opčinjenost pićem koja je gotovo uvek zaokvirena divnim pesničkim metaforama. Osnovna razlika između trivijalnih ostvarenja i onih umetničkih se najbolje ilustruje metaforom ključaonice. Umetnička dela su poput situacije u kojoj čovek tesno prislanja svoje oko na ključaonicu i tada, kroz taj mali otvor na bravi, vidi jednu prostornu širinu sa druge strane, a trivijalna dela su poput situacije u kojoj je čovek udaljen na deset metara od vrata i tako, sa te udaljenosti, pokušava da proviri kroz ključaonicu.

Umetnička dela (estetski vrlo visoko postavljena) u sebi sadrže višeznačnost, odnosno takva dela daju više ideja i otvaraju horizonte tumačenja. No, šta to obezbeđuje toliku popularnost turbo-folk pesmama, samim tim i popularnost onim subjektima koji ih izvode?  Ključno je ono što rade tekstopisci, tu leži suština popularnosti ovakvih pesama. Tekstopisci ovih primera koje sam ja naveo ili bilo koji tekstopisac turbo-folk pesama oseća dobro takt vremena i oseća ono što većina sa niskim nivoom estetske individualne svesti traži za nekakav vid zabave u celokupnom kolopletu društveno-političkih previranja.

Dakle, tekstopisci koji su struktuirali već pobrojane primere iz reda turbo-folka, su veoma mudro postupili. Oni nisu koncentrisali motive tako da oni tvore estetski cilj, već su u svoje tekstove uneli prostorno-vremenski kontinuitet koji se vezuje za egzistentnu stvarnost (vreme odlaska/dolaska u klub, najčešće skupim automobilima, ispijanje alkoholnih pića, flertljivost klupske atmosfere, alkoholisano stanje svesti koje je isprovocirano razočaranjem u partnera itd.) i na taj način obezbedili kod svojih recipijenata uživljenost u trenutak koji isti poistovećuju sa tekstom pesme. Jednostavnije rečeno, vi ste u klubu, pijete, i slušate pesmu u kojoj je rukovodni motiv isto to što radite, motiv ispijanja pića, zaokviren „hronotopom kluba/diskoteke“. To je upravo ono što obezbeđuje popularnost ovakvoj vrsti muzike, ali i jak uticaj na formiranje obrazaca ponašanja, pogotovo kod onih kojima nije postupno vaspitavano osećanje za lepo.

Ukoliko bi se dalekosežni i jako koncentrisani turbofolk impulsi slabili, na taj način bi došlo do estetskog osvešćivanja našeg naroda, a kulturna politika bi se uzvisila na jedan viši nivo tj. izgradili bi se kriterijumi po kojima bi se određivao kvalitet. Bez mogućnosti prepoznavanja kvaliteta, istinska vizionarska svest je nemoguća kao i afirmisanje stvaralačkog bića čoveka. U medijima se marginalnom daju spektakularne dimenzije. Na taj način istinski vredne stvari potpadaju pod blato trivijalnog ne bi li se potirali pravi uvidi u prirodu vladajućih poredaka. Tome služi i turbo-folk.

Viktor Milojević

 

http://kultivisise.rs/turbo-folk-ili-remecenje-emancipatorskih-vrednosti/

[Снежана]

http://documents.tips/documents/bogdan-popovic-o-vaspitanju-ukusa.html

[GeniusAtWork]

Мени само две ствари нису јасно код ових прича:

- У чему је разлика између естетике и музике турбофолка и, рецимо, модерне западне поп музике  - Бритни, Ријана, Џ. Бибер, Селена Гомез, итд? Да ли су ови наведени (и још гомила њих који су популарни а које и не знам, пошто и не пратим ту сцену много; а о реперима и да не причамо) уметници на Западу, па и у Србији, много популарнији и слушанији од квалитетне уметности - шта год то значило - коју пропагира аутор текста? Јесу, сигурно. Да ли они певају о неким узвишенијим вредностима од турбофолкера? Не знам, мени се нешто не чини да је тако. И зашто је онда незамисливо да горепоменути професор после предавања у школи пусти Цецу да мало одмори мозак и провесели се кад оде кући, а сасвим нормално и кул да пусти нпр. Роби Вилијамса или Мадону? Шта је то посебно зло и примитивно у популарној музици Балкана што је чини нижом од сродне музике која се слуша негде напољу?

- Зашто се турбофолк стално поистовећује само са Србијом? То је балканска популарна музика која се слуша од Црног Мора па до Триглава. И далеко од тога да само ми имамо турбофолкере, има их кол'ко хоћеш у свим суседним земљама.

 

Ја уопште не слушам т.ф. Никад нисам слушао. Али ми ови аргументи који се стално понављају у разним варијацијама делују мало снобистички и бесмислено - да не кажем завидно, пошто т.ф. уметници обично живе далеко боље од оних који их критикују и којима изгледа и то помало (или много) смета.

[Снежана]

40 minutes ago, GeniusAtWork рече

Ја уопште не слушам т.ф. Никад нисам слушао. Али ми ови аргументи који се стално понављају у разним варијацијама делују мало снобистички и бесмислено - да не кажем завидно, пошто т.ф. уметници обично живе далеко боље од оних који их критикују и којима изгледа и то помало (или много) смета.

Што се тиче самих текстова и музике, не мора у опште да се прави компарација између наших т.ф., поп па чак и рок музичара, нема ту неке разлике, осим у количини уложеног новца.

Мени је довољно жалосно када видим на шта су сами текстописци и музичари овде спали од Марине Туцаковић, Горана Бреговића, Боре Ђорђевића...

Једно само признајем и Цеци и Карлеуши, Брени...професионалци су и то им нико не може оспорити, е сад мени лично је увек  било упитно да ли "продуховљенију уметниост" мора да прати сиромаштво, пороци...или уметност престаје када дође до комерцијализације.

[Караконџула]

9 minutes ago, Снежана рече

или уметност престаје када дође до комерцијализације.

Није искључиво, мада је често тај "престанак" умјетности праћен тиме. Не можеш стварати умјетност (заправо, то што ствараш не може се називати умјетношћу), а да при томе калкулишеш како ли ћеш проћи са идућим албумом и пажљиво бирати пјесме (које углавном ниси сам написао) за њега не би ли испратио све "модне трендове" у музичким оквирима, пошто је о томе овдје ријеч. Свако подилажење публици не може бити названо умјетношћу, а опет без огромне публике нема ни комерцијализације вашег рада.

Погледајмо како је све то почело, барем код нас - "Јужни ветар" са срцедрапатељским текстовима псеудонародних пјесама (пошто већ знамо шта су то народне пјесме), готово уплаканим Синаном док их изводи, Шемса, Јашар и екипа су га пратили у стопу. Касније долази до Цеце, па онда "ЗаМ", па "Гранд". Кроз све те етапе и та турбо-фолк музика се мијењала, имали смо оне "баладе од Џеја", па онда нагло убрзавање звука. Прво долази до уплива техно звукова, па у посљедње вријеме видимо и прикључивање хип-хоп или реп дионица у "народну музику". Ово је само доказ да том одвратном звуку неће бити краја, јер је турбо-фолк попут интернета, под свој кров он прима све, ни на шта није гадљив и управо то му омогућава да се развија у свим могућим правцима и самим тим да буде готово вјечан (не д'о Бог).

За разлику од елитизма у рокера и панкера, који сваку комерцијализацију или како се то каже "мејнстрим" појаву, која се бави производњом таквог (панк или рок) звука - шиканира и избацује из свог чопора, турбо-фолкери су попут "Црвеног крста" - они су отворени за све. Имамо "Освајаче" за примјер, који су почетком деведесетих били хеви-метал бенд, па онда средином исте деценије као неки хард-рок, а на крају, постадоше праве звезде гранда, гдје су и данас, како видим. 

Турбо-фолк није ништа друго, него, како и Џинијус каже (односно, он се запитао), само наш одговор на свјетску поп-музику. 

Ја се и даље радије препуштам нешто квалитетнијим звуковима, него што је то турбо-фолк са својим дводневним хитовима, што опет значи да се ослања на квантитет, мени је то тотално погрешно, мада они вјероватно сматрају да ће кроз квантитет (по)некад доћи и до квалитета, али тешко. Можда и у савременој популарној музици у свијету, па и у турбо-фолку код нас, постоји нешто што би било квалитетно и занимљиво за испратити, али они својом наметљивошћу и својим кич и шунд производима напросто тјерају свако интелигентно биће од те музике. 

Заправо, уопште је питање колико је њима важна музика, а колико сама популарност и зарада!? Са појавом и ширењем тог гнусног звука, на све стране ничу "Светови", "Скандали", "Папарацо" и ина жута штампа, што је одлично пропраћено и кроз истоимене ТВ емисије, а о интернету да не говоримо. Те нове личности желе свој дио популарности, па онда не прежу ни од чега само да се докопају цијеле насловнице или барем једног њеног дјелића. 

Увијек сви говоре да би најбоље било да промјеним тв или радио станицу, да не читам те новине и не обраћам пажњу на то, ако ми то већ толико смета и не интересује ме, али оно што је највећи проблем са тим турбо-фол(к)ом јесте то да исти обликује данашњу младеж (и што ми је још црње не само омладину, него кад видим људе од по 40, 50, година који му се радо препуштају, питам се шта није уреду с њима). Клинке од петнаестак година се "облаче" (читај: скидају) по узору на своје велике идоле, постављају цитате из њихових омиљених хитова крај својих искежених/напућених слика на фејсбуку, док се труде на тим сликама испасти што "сексипилније". То је болест друштва у цјелини, турбо-фолк није само питање музике!

Они су данас оно што су рок и панк били кроз седамдесете и осамдесете, "секс, дрога и РнР"! Али они су данас мртви, док се "сексу и дроЗи уз турбо-фолк", како рекох раније - не назире крај. 

 

2 hours ago, Снежана рече

Dakle, potrebno je u našim školama, u samim programima, napraviti eksplicitan otklon u odnosu na turbo-folk kulturu. Učenicima treba plastično i verno predočiti činjenice u vezi sa turbo-folkom. Treba uspostaviti sledeći metodički model. U kontekstu predmeta književnost, na samom času, nastavnik u jednom delu table treba da predstavi tekst(reči) neke turbo-folk pesme, a u drugom delu table neko ostvarenje iz reda najuspelije svetske ili naše poezije( po mogućnosti sa sličnim motivom).

Не знам какво је тренутно стање, али ми смо у средњој школи из социологије (књига - београдско издање, не сјећам се ко је аутор) имали лекцију о кичу и шунду, у којој су биле, баш на овакав начин, обрађене неке од популарнијих пјесама свога доба. Чујем да сада користе некакве друге уџбенике па нисам упознат да ли се и даље баве том, у нас, непресушном темом. 

[Juanito]

Је л' ово турбо фолк?

https://www.youtube.com/watch?v=0Dk_TARDpz4

[Juanito]

А пазите тек ово:

https://www.youtube.com/watch?v=imemixdaClk

„Malog mrava“ od kritika spasavao Duško Radović

Iako je godinama pisao ozbiljnu poeziju i za nju često bivao nagrađivan, profesor književnosti Ruždija Krupa na ovim prostorima ostaće zapamćen kao autor nezaboravnih tekstova narodne muzike.

 

Njegove stihove često su poistovećivali s izvornim pesmama i to je svakako najlepši kompliment koji stvaralac ove vrste muzike može da dobije. „Svi pljevaljski tamburaši“, „Jedna reka u mom kraju“, „Mostovi na Morači“, „Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije“... samo su neke od najpoznatijih pesama koje su ostale u narodu.

Krupa podseća da su se u ovom kraju ukrštale razne kulture i civilizacije i da su tu nastale prekrasne izvorne pesme kao što su „Pomrčina, cijela varoš spava”, “Kafu mi draga ispeci”, “Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Trepetljika trepetala“ i mnoge druge.

A kako je sve počelo? U prvim mladićkim godinama počinje da piše ozbiljnu poeziju, radi na poslovima kulture u Priboju i rukovodi Kulturno-prosvetnom zajednicom. Jednom prilikom, negde šezdesetih godina, dobija poziv od čelnika opštine da povodom Dana FAP-a napiše pesmu o Priboju, ali pesmu za pevanje.

– Pesma je počinjala: „Lim se Drini javlja izdaleka...“, pevana je pred nekoliko hiljada FAP-ovih radnika i dobila je više aplauza nego Čkalja, Safet Isović, Lepa Lukić, koji su tada nastupali. Zato smo slavili ja i moj pesnički sabrat Rasim Ćelahmetović u restoranu FAP-a, kada nam je prišao jedan gospodin, rekao da je Nedeljko Bilkić i da bi hteo da mu napišem pesmu za pevanje. Tako je nastala autobiografska pesma o mojoj prvoj ljubavi u Pljevljima, skoro dečačkoj: „Ja mlad pijem noći, noći piju mene“, s refrenom „Idite, idite, hoću da sam sam, ja sam bez nje isto ko bez sunca dan“.

Po mišljenju nekih etnomuzikologa, bila je to i prekretnica na estradi jer su njome do tada preovladavale pastoralne teme, gde se pevalo o stadima, čobanima, ogradicama od mladog cerića, a Krupina pesma predstavljala je dolazak na gradske, varoške teme.

Sedamdesetih godina Ruždija Krupa sarađuje sa svim vodećim domaćim kompozitorima i pevačima. Iz tog perioda ostali su hitovi „Jedna reka u mom kraju“, „Prođe leto trideseto“, „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije“...

– „Mali mrav“ je nastao upravo iz potrebe da se razbije ta tamna strana novokomponovane pesme. Bio je dočekan kao dosta smela erotska pesma, sa različitim komentarima, koju su neki moralni puritanci i lažni čistunci nazvali „literarnom pornografijom“. Međutim, opovrgao ih je niko drugi do Duško Radović. On je prokomentarisao da je to pesma s retkim i do tada nenapisanim motivom fine erotike i senzualnosti, što je bilo dovoljno da uđe u program radio i TV stanica – naglašava Ruždija Krupa.

Uslediće potom i saradnja s Lepom Brenom i preko milion i po prodatih ploča, što je u ono vreme bio svojevrsni rekord. U njemu je, kako kaže, poezija ubila poslovnost, jer nikad nije umeo da bude trgovac niti je to želeo. Uvek je bio emotivac, stvaralac, pesnik.

Krupa svoje penzionerske dane provodi u Priboju, najčešće u društvu unuke i prijatelja. Kaže da ima starih mladića i mladih staraca. Nije teško pretpostaviti kojoj kategoriji on pripada…

Tambura u Pljevljima

Ne zna se pouzdano kad je zadrhtala tamburaška žica u ovim krajevima, niti otkud tamburaši u Pljevljima. Tek, pesma „Svi pljevaljski tamburaši“ je zasigurno jedna od najslušanijih i najizvođenijih Krupinih pesama, njegova svojevrsna lična karta. Posle aneksije BiH, Pljevlja su pripala Austrougarskoj, tačnije, pola grada. U njihovoj vojsci služili su i naši iz Vojvodine, koji su tu doneli taj instrument. Zanimljivo je da su se tada nadmetali pevači iz turskog garnizona s onima iz austrougarskog, orijentalno protiv srednjoevropskog, i sve to u Pljevljima, početkom ovog veka.

 

[Снежана]

6 minutes ago, Juan рече

Је л' ово турбо фолк?

https://www.youtube.com/watch?v=0Dk_TARDpz4

немам појма...ал` ово није сигурно

 

https://www.youtube.com/watch?v=cvXz_RvHu_0

[Џуманџи]

11 minutes ago, Juan рече

Је л' ово турбо фолк?

https://www.youtube.com/watch?v=0Dk_TARDpz4

'De me nadje, joooooj!

[Караконџула]

Немојте Луиса да мјешате са турбо-фолком! Он је етно-џез! 

[Juanito]

2 minutes ago, Караконџула рече

Немојте Луиса да мјешате са турбо-фолком! Он је етно-џез! 

Песма коју сам поставио потпуно одговара разним дефиницијама турбофолка, само што нема израженог сексуализовања извођача, осим ако неко не воли пуније брадате мушкарце у хаљинама. 

[Juanito]

Било која засебна карактеристичка турбо-фолка да се узме, увек се може наћи та карактеристика присутна у нечему или некоме што се обично сврстава у истинску уметност.

[Џуманџи]

2 hours ago, GeniusAtWork рече

Шта је то посебно зло и примитивно у популарној музици Балкана што је чини нижом од сродне музике која се слуша негде напољу?

Не можеш да је заобиђеш : D

[Снежана]

59 minutes ago, Караконџула рече

Имамо "Освајаче" за примјер, који су почетком деведесетих били хеви-метал бенд, па онда средином исте деценије као неки хард-рок, а на крају, постадоше праве звезде гранда, гдје су и данас, како видим. 

кад се сетим приче да је Чипи ишао на аудицију за певача Металике а сада је на Фарми

[Ignjatije]