Jump to content

БуШава АзбуКа - Учиме македонски јазик


Препоручена порука

И ја се пријављујем за полазника на македонски та убав језик.....:)

без смеха молићу убаво Данче .....:)

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 63
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

29 minutes ago, -Владимир- рече

Да ли се можда неко сећа тог филма ?

Не сећам се тог филма. Ево један добар филм има и превод на српски.

Најдолгиот пат (1976) - Македонски филм Najduzi put (1976)
Во март 1903 година, Македонските комити ликвидираат една Турска чета. Во знак на одмазда,Турците ги опколуваат селата каде се случило тоа и заробуваат повеќе од двесте луѓе. Турскиот кадија ги казнува од 15 па до 101 години затвор. Потоа затворениците се натоварени на брод и се транспортирани во Мала Азија. На својот пат низ пустината Македонците се изложени на различни понижувања и опасности. Многу од нив умреа од прејадување. Во октомври 1903 година, затворениците пристигнаа на местото каде што треба да ја одлежат казната...
Филмот е снимен по вистински настан.

Martu 1903,Makedonske komite napadaju Tursku četu,koja je likvidirana.Za osvetu Turska vojska ,opkoljava obljižnja sela i zarobljava muškarce.Više od 200 ljudi,su zatvoreni u tvdzavu u Ohridu i osudzena od 15 do 101 godinu.Od Bitolja,vozem su odvežena u zatvoru "Jedi kule" u Solunu.Zbog akcija Makedonskih revolucionara u Solunu,donosi se odluka da se zatvorenike prebace u Malu Aziju.Na svoga puta kroz pustinju,oni su izloženi raznim poniženjima i opasnosti.Konačno u oktobru 1903,pristižu u Dijarbekir...
Film je snimljen po istinitim dogadzajima.

 

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Христос воскресна од мртвите, со смртта - смртта ја победи и на тие (што беа) во гробовите живот им даде.

Слава Ти Боже наш, Слава Ти!

Цару Небесен, Утешителу, Духу на вистината, Кој си насекаде и сè исполнуваш, Ризницо на добрини и на живот Подателу, дојди и всели се во нас, и очисти нè од секаква нечистотија и спаси ги, Благи, душите наши!

Свети Боже, свети Крепки(Силни), свети Бесмртни, помилуј нè! (Трипати)

Слава на Отецот, и Синот, и Светиот Дух, и сега, и секогаш, и во вечни векови! Амин!

Пресвета Троица, помилуј нè. Господи, очисти ги нашите гревови. Владико, прости ги нашите беззаконија. Свети, посети ги и исцели ги нашите слабости, заради Твоето име.

Господи помилуј! (Трипати)

Слава на Отецот, и Синот, и Светиот Дух, и сега, секогаш и во вечни векови. Амин.

Отче наш, Кој си на небесата, да се свети името Твое; да дојде царството Твое; да биде волјата Твоја, како на небото, така и на земјата; лебот наш насуштен дај ни го денес и прости ни ги долговите наши, како што и ние им ги проштеваме на нашите должници; и не воведувај нè во искушение, но избави нè од лукавиот.

(Зашто Твое е царството, и силата, и славата на Отецот, и Синот, и Светиот Дух, сега, секогаш и во вечни векови!)

Амин.

Богородице Дево, радувај се благодатна Марие, Господ е со Тебе! Благословена си Ти меѓу жените и благословен е Плодот на утробата Твоја, зашто си Го родила Спасителот на душите наши!

Со зборови си ги упатил народите кон верата Божја, со делата си се издигнал преблажене кон божествен и блажен живот! Со чудеса си ги прославил оние што пристапуваат верно кон тебе. Преславно осветлувајќи ја темнината со знаменија, заради тоа го славиме твојот божествен спомен, Клименте!

Соединувајќи се со Христа си го оставил светот,  живеејќи со дух, телото си го распнал, преблажен Науме. Си се стремел како апостолите да се подвизуваш и безбројното мизијско множество во верата си го вовел. Така и нас, со Твоите молитви, избави нè од искушенија.

Господи Исусе Христе, Сине и Слове Божји, помилуј ме грешниот (грешната)!

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 14.5.2016. at 22:13, R2D2 рече

Odusevnjen sam temom.. moj doprinos :)

 

 

Предраг Пеђа Бајовић-Бајц, ишли смо заједно у школу, с тим што је он неколико класа старији од мене. После се скинуо из војске и данас је један од најпознатијих балканских стенд-ап комичара. Авијација бајо мој :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе тек сад видим ову Данчетову тему. А привукла ме бубашваба, јер тако прочитах-БубаШваба Азбука :))) Одлична тема. :aplauz:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Предраг Пеђа Бајовић-Бајц, ишли смо заједно у школу, с тим што је он неколико класа старији од мене. После се скинуо из војске и данас је један од најпознатијих балканских стенд-ап комичара. Авијација бајо мој :)))

Covek je genije...

Послато са SM-G935F уз помоћ Тапатока

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Судбо моја, судбино
Судбо невернице
Што си судбо ме однела,
В земја непозната.

В земја непозната судбо,
При луге - нелуге
Ни сонцето ни месецот
Не ми се познати.

Земи судбо одведи ме
При мојата мајка
Да ја прашам судбо клета
Што сум и згрешила
Што ме даде судбо клета
Толку надалеку?

 

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да поделим са форумашима једну, заправо две анегдоте... Једној сам био сведок, а у другој актер :)

Знате и сами да је бивша нам држава имала две републике у којима се није говорило српско-хрватским језиком. Из тих разлога, а пошто јел` те, на крају школовања је увек постојала могућност да се служба добије и на аеродромима на територији те две државе-Скопском Петровцу, односно Церкљу об Крки, поред Српскохрватског језика и књижевности, по једну школску годину је наставним планом и програмом у РВ и ПВО било предвиђено и изучавање македонског, односно словеначког језика... Наравно, класићи из тих крајева су овог пута били лидери и осећали се "к`о своји на своме"...Ми остали-"С` променљивом срећом"...

Час македонског. Држи га професорица Муневера Канлић. Фина жена... На овом часу испитује. Класика. Читање, превођење, граматичка налаиза... Прозива Предрага Тодоровића. Најбољег ђака из наше класе. Додуше, махера за природне науке, премда му ни "друштво" није лоше "ишло"... Звали смо га Инжињер-Инги (што је на својеврстан начин и потврдио, јер је завршио Ваздухопловно-техничку академију, а после се "скинуо" и данас ради у развоју хибридних мотора у швапском БМВ-у)... Добија Инги део неког текста да прочита, преведе и анализира. Иако (тада) ситан и омален, из његовог грла је излазио продоран баритон са израженим "београдским" акцентом. који није "фолирао". Јер Инги је рођен и одрастао на Зеленом Венцу. У Ломиној улици...

И почиње Предраг да чита (по сећању знам отприлике како је било, али сам сада ипак користио "услуге" Гугл тренслејта, те се Македонцима "извињавам" ако није 100% исправно); дакле (отприлике): "Војници преминали на железниот мост..."

Заврши Инги читање и започе да преводи: "Војници су прешли преко гвозденог моста и..."

"Стани Предраже!", прекину га Муневера. "Поново!", тиме "тражећи" да наново отпочне са преводом.

Разлеже се Ингијев "неприродно" дубок глас учионицом: "Војници су прешли преко гвозденог моста и..."

"Стани!", опет ће Муневера. "Шта пише у македонском тексту? Какав је мост-од ког је материјала?", упита га.

"Пише железниот", рече Пеђа.

"Па који је то материјал?", упита га Муневера.

"Па гвожђе!", лаконски одговори Предраг.

"Није него жељезо!", узврати Канлићева.

"Е није него је гвожђе!", не "дозвољава" Инги.

А то бејаше крај 80-их, почетак 90-их... Године расплета и нарастања свакојаког лудила... Хтели-не хтели и сами бејасмо увучени у размеравање и почетак "пребројавања" крвних зрнаца. Жамор у учионици постаде све јачи... Ми са "СХ" говорног подручја (читај из Србије и Црне Горе), погледима акламирасмо Ингијев "узјогуњени" став... Остали са "ХС" подручја - ту и тамо... Разменише они ту "мантру" (Муневера и Предраг)- "гвоздени и жељезни" још једно три пута, а онда је Муневера дрекнула и истерала Предрага са часа да оде и хитно се јави "директору" школе. Ово директор је у наводницима, зато што је то значило да се овај има јавити пуковнику авијације Недељку Цвијану, помоћнику Команданта школе за наставу (или како се Неђина функција већ звала). А "Неђо" бејаше један фини и углађени чикица, првоборац пред пензијом... За време док је Инги одсуствовао са часа, Муневера је "правдала" своје инсистирање на "жељезном", правдајући га нормом СХ језика у БиХ... Није прошло ни 5 минута, улази прво Инги, са осмехом к`о Ханка Палдум-"да није ушију, смејао би се око главе", а за њим "намрчени" стари пуковник, видно изнервиран и у "бојама тробојке" (плава униформа, седа бела коса и лице црвено од беса). Са врата поче да "грми":

"Другарице Муневера! Одакле Вам право да интервенишете на овакав начин!" Па настави грдњу са помињањем "братства и јединства", богатства језика и чињенице да је Предраг из Србије и Београда и да "има право" да преводи као "гвоздени". Па додаде чињеницу како се ми питомци из Србије нпр. нисмо "бунили" нпр. када смо доживели "културолошки шок" на настави хемије, (Инги нам после рекао како је плачући у своју "одбрану" док је био на рапорту код Цвијана, поменуо нашу наставницу хемије, Хрватици Марију Тролић, која је у предавањима користила норму хрватског језика и ајд` ти скапирај шта су душик и коситар) па се нико није бунио... Углавном, расплака се и Муневера, извињавајући се и Предрагу и свима нама... Нажалост, то ми је све чега се сећам из македонског, али уз Данину тему-обновићу градиво :)))

А ја сам био актер "хаоса" на часу словеначког језика-словеншчине. Предвала га ми је иначе разредни старешина, професорица српског језика Душанка Марић Софтић. Дивна жена, Београђанка родом... Љубитељ поезије... Код ње је био мало другачији "систем". Она је опет "давала" текст на српском, који је требало превести на словеначки... И прозва мене. Узех тест који ми је дала, који је почињао речима: "Аутобус је закаснио и..." Врпољим се у столици... И "без" словеначког знам да је аутобус, "Avtobus"... А знам да смо се сви смејали на неком од претходних часова када смо "усвојили" како се каже на словеншчини "кашњење"... Реч је личила на једну нашу реш ласцивног значења. И самоувере "одвалих":

"Avtobus imel zamuda!"

Након Душанкиног погледа мени упућеног преко наочара на врх носа, ови моји у разреду "попадаше" од смеха. А професорка још "додаде уље на ватру":

"Mudo Rakiću! Mudo! Avtobus imal zamudo!"

"Срам" нек` буде Словенце :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Убавина на Скопската катакомба

секање на отец (старац) Симеон

Пре две години бевме во Скопје. Братучет ми правеше свадба во центар. На плоштад. И брат и јас искористифме прилика да ја посетиме једината македонската катакомбна Српска православната црква во Скопје. Секој пат кога дојдеме во Скопје ги обилазиме сите цркви во Скопје. Ама посебна причина и најубавата Литургија ни се причини во катакмбната црква на архиепископ Јован во Карпош. Црквата се наага близу семафорите код Студенскиот град во Скопје. Бевме много пати. И последниот пат отац Симеон много убаво не дочека. Не препозна после 2-3 години. А се видевме 2 пати! Катакомбата е посветена на Света Екатерина Синајска. И тајно поработува. Дека е прогонета од Македонската православна црква. И во еден стан отац Симеон ја служи Светаја Тајна. Певницата ја држи жена му. Дел каде е кујна го преработиле како олтарскиот дел. Како во Рај да сум бил! Нема да ми верувате на збор! Преубао е! Дури 30 луге дојдова. Служба како на небо да беше. Прв пат кога бевме многу зборувавме со отац Симеон. Дека тој е много духовен. Убаво ни беседуваше. И бефме како на небо уз неговите зборови. Ни збореше цитати од Добротољубље и од Свето Писмо. Го цитираше Господ Исус Христос. Сите своји зборови ги подупираше со зборови од светите оци. Имаат 4 убави дечиња. Прв пат, пре 5 години, добивме убави знамења од отац Симеон. Дури и превише. Дека немаат никакви материјални средства за рад. И тој дури ни подари а ми требавме нешто на црквата да донесеме. Ето такви се Македонци. Убавина на духовната градина. Мученици и страдалници. Испосници. Често и милиција ги брка. Понегда некој ке ви раскажа и муки који ги доживуваат од македонката власт. Некогаш беше 2 катакомби во Скопје. Ама со медијската хајка и милиција ги избркаше од тој стан како кучиња да ги бркаат. Много ми беше тешко на тија зборови. Имаат и неколко верници дури поцврсти од многите монаси који ги знаеем. Много се ревносни во молитва. И секој пат лако ме постидат. Тоа се големи стубови на православна црква. Православците во Македонија имаат и многу проблеми и со албанците. Дека дури пола становните на Македонија се Албанци. На секој чекор ги има. Много се убави нивни жени со дуги фустани и марами. Дури ги има на улици со прекривки на главата. Само очи им се видат. И во црно одат. Тија жени се викат були. Пре две години бевме во Албанија. (Моја родбина од Скопје секоја година оди тамо на одмор и сите македонци тако работат. Дека е јефтино.) И видевме дека во Албанија немаат верски знамениа. Дури ни фустани. Нити џамији немаат. Ич несе побожни. Само на Косово и во Македонија. Мада и во Булгарија видевме нешто од муслимански графити. Па ето да завршиме со порука усмерена на отац Симеон и на сите наши верници ново мученици во Македонија: Свети македонски мученици молите го Господ Исус Христос да ни спасе и помилује. Нас Срби много грешни. Следниот пат со слики ке ви раскажеме како се случи. Убавина на Скопската катакомба. Ако неко сака да оди, ке му ја дадам адресата. Ако ви се допага текстот уште ке ви раскажувам. Пишувајте!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Се двоумев дали да пишам или не, ама јуначко срце не издржа! :) Знам дека поради ова ќе бидам нападнат, ама ако. Важно не лажам - 5 години живеев во студентскиот дом во близина на параклисот света Екатерина и многу работи ми се познати.

1. Отец Симеон има 5 деца и е еден од ретките клирици од ПОА што не се занимава со политики, туку со светото Евангелие. (Останатите го веат знамето на шарената револуција, во коалиција со крајните левичари, со Албанците, со атеистите и припадниците на ЛГБТИ; очигледно играат како што им свири Сорос.) Дури и кога беше последниот “прогон“ за перење на пари врз верниците и клириците на ПОА, о. Симеон никој не го чепна - немаше ни причина зошто би го чепнале. 

2. Параклисот света Екатерина Синајска не е гонет од МПЦ, туку имаат проблем со соседите (се наоѓа во станбена зграда), оти во недела рано на утро им прават бука. Решение - служат што е можно потивко (можете да слушнете и една беседа на вл. Јован, кај што се жали поради овој проблем.

3. Во Скопје имаат уште еден параклис посветен на свети Нектариј Егински и во околината на Скопје - женски манастир, каде столува викарниот епископ Давид. Параклисот свети Нектариј на почетокот им беше срушен, од верници на МПЦ предводени од еден поп, сега никој не ги гони. За волја на вистината, попот што го рушеше параклисот сега е распопен. (Е сега ако почнат и верниците од ПОА да прават глупости низ Скопје, да рушат и да дивеат... Како за сите законот така и за нив.)

4. И да, повеќето од верниците на ПОА се новомаченици... И тоа големи, зашто не знаат ни што се, ни зошто се, ни кому служат... Едно им се проповеда од ПОА, друго прави СПЦ. Еве како последно да го земеме примерот со револуциите во Македонија и Република Српска, кои имаат ист ментор и иста цел. Светејшиот патријарх Иринеј повикува на мир, владиката Јован повикува на револуција! Кого да слушаат кутрите браќа и сестри од ПОА? Патријархот или локалниот поглавар? 

5. Ако некој доаѓа во Скопје и има потреба да се црквува во ПОА, радо ќе го однесам или ќе му помогнам да го најде параклисот света Екатерина.

Ако го сакате Македонскиот народ, молете се да дојде до решение на црковно-политичкиот спор и да не се гледаме повеќе со омраза. Година и пол владиката Јован е на слобода. Ама некому му одговара да не биде решен црковниот проблем на македонскиот народ...

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Многу ми е драго дека тука на форум се споменува отец Симеон од Скопје. Дека више пати бевме кај него кога доагавме во Скопје кај родбината. Лично мислам дека таков поп пуно вреди за целото Скопје. На Ортофил се пуно захвалувам на коментар. Давна бевме и Ортофил убаво ме допуни. На првото место требаше да спомнам дека никогаш несум го учил македонскиот јазик. Мајката ми је од Скопје мажена во Сокобања. И како деца често одевме во Скопје на гости кај родбина и така малце по малце научив по некој македонскиот збор. Бидејки да дуго не сум одил пуно се заборави. Буквите ево сега прв пат ги пишувам и то са српската ћирилица дека не најдов во момент, како да го укључам македонскиот тастатурни систем. Ве молам да ми опростите. Многу убаво се осекам бидејки да неко со тако брза реакција го спомна отец Симеон. На Ортофил пуно се захвалувам. Па ако отиднеме во Скопје ке му се јавиме. А можда и ке се сретнеме во капела на Света Екатерина Синајска кај отец Симеон.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

22 minutes ago, PredragVId рече

да спомнам дека никогаш несум го учил македонскиот јазик.

 

22 minutes ago, PredragVId рече

и така малце по малце научив по некој македонскиот збор.

Аууу, брате па ти не да збориш, па ти растураш, можеш и часови да држиш. :skidamkapu: Ти благодарам за учество во темава и повеке пишувај, браво. :aplauz:Ете исто и јас као и мајкати се омажив во Србија и си останав тука. :)

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, Данче* рече

Аууу, брате па ти не да збориш, па ти растураш, можеш и часови да држиш. :skidamkapu: Ти благодарам за учество во темава и повеке пишувај, браво. :aplauz:Ете исто и јас као и мајкати се омажив во Србија и си останав тука. :)

Па ето. И една песма ја напишав на македонски јазик. Беше кај нас једна другарка на мајка ми. И ја разгледа песма. И потпуно ја искасапи и сите рими се изгубија. Толко ми беше од писанијето. Ипак, со малце храброста ке ја ставам испод. Ама сега више и нее мојата. Денеска ја видав и мислав дека уште је убава. Ама други зборови, другата дикција, сосема другиот ритам, стил потпуно се загуби, дух замра. И една само беше. Не се усудив уште една да напишам. Нема врска. Ипак ке ви ја покажам. Можда и нее толку ружна. Имаа нека поучна нота. Подалеко од професорите со молиф, ве молам! :D

Твоји кораци

 

Секој пат

во облаците

го слушам батoт

на твојите кораци.

 

Облаците бели

како да зборуваат

јазикот смел.

Љубовта творат!

 

Ке ве молам

еден ден

без љубовта болан

и сонлив

 

уште еден пат

пак во облаците

да го слушнам батот

на твојите кораци!

 

 

Лектор песме Олга Митрова – професор књижевности у Средњој медицинској школи у Скопљу (у пензији)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...