Jump to content
Поштовани посетиоци, да бисте приступили свим функцијама и сервисима сајта Поуке.орг потребно је да будете регистровани или да се пријавите. ×

Коло сестара ЖРУ

Оцени ову тему

Guest Оливера

Од Guest Оливера,
in Женски кутак

 Подели

Имате ли подршку у бављењу ручним радом  

19 члановâ је гласало

  1. 1. Имате ли подршку у бављењу ручним радом

    • подржава ме у сваком погледу
      6
    • главном ме подржава
      3
    • Нико ме не подржава
      2
    • Подржава ме помало
      3
    • Нема никаквог утицаја
      5

Препоручена порука

  • Одговори 2.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Снежана
Снежана

...то сам му ја наденула име, иначе то су суве шљиве пуњене чоколадом и орасима.

JESSY
JESSY

auuuu....drage sestre....dosta vi toga znate....... :good2:   rucne radove ne volim (heklanje , strikanje, sivenje ).....jedva nesto usijem kad treba....   muske radove takodje ne upraznjavam ..

Радосна
Радосна

Помаже Бог, драге сестре! Прикључила бих вам се, па ако ме примате...   Волим ручне радове, у кувању и припремању хране посебно уживам, па ако ко има какве добре шеме за одевне предмете и рецепте и

  • 3 weeks later...
Зорица екс Милева Инвентар форума

Зорица екс Милева

Написано
Написано

Ljudi vratila sam se iz:

Постављена слика

Eh kad bih mogla da stavim u riječi kako sam se osjećala, i kad bih mogla da vam darujem dio blagodati koja se spustila na mene, mojoj sreći ne bi bilo kraja. Ljudi, ko nije išao - što prije put pod noge, mogla sam umrijeti a da ne vidim ovakvu divotu. srce mi je kao jastuk  confused winter :(confused1 :cheesy:

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Јован Чакарески Не мисли да оде

Јован Чакарески

Написано
Написано

Ljudi vratila sam se iz:

Постављена слика

Eh kad bih mogla da stavim u riječi kako sam se osjećala, i kad bih mogla da vam darujem dio blagodati koja se spustila na mene, mojoj sreći ne bi bilo kraja. Ljudi, ko nije išao - što prije put pod noge, mogla sam umrijeti a da ne vidim ovakvu divotu. srce mi je kao jastuk  confused winter :(confused1 :cheesy:

Zavidim ti  :(

http://www.facebook....jovan.cakareski

Love the life you live. Live the life you love. Bob Marley...

Административно уређење Цркава по националном кључу је тумор на телу Православља - Александар

Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу - но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Зорица екс Милева Инвентар форума

Зорица екс Милева

Написано
Написано

Mislila sam na vas kad sam bila tamo. ;)

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Зорица екс Милева Инвентар форума

Зорица екс Милева

Написано
Написано
;) bila sam. Jesi li išla u Žiču Mirođijjo? Kako je tebi bilo?

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима
мирођија Инвентар форума

мирођија

Написано
Написано

      Много  пута, сејо мила.

      Неописану  радост  сам  осетила 1989. када  сам  као  трудница у  седмом  месецу

      трудноће, са мужем  ишла  да  се  поклоним  моштима  Светог  Кнеза  Лазара!

        ;) и честитоме  Кнезу!

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Зорица екс Милева Инвентар форума

Зорица екс Милева

Написано
Написано
;) 0102_laugh :) blessyou

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима
PACTKO Дуго је са нама

PACTKO

Написано
Написано

    Не могу да заборавим свој "први" излив осећања у Студеници. Желим да га поделим са вама.

    Кренули смо са групом парохијана на поклоничко путовање. Била сам почетник у вери, још нисам била крштена (мада, понела је моја будућа кума сву опрему за крштење у немањићком манастиру-кад не могу на Јордан, онда БАР Студеница, шалили су се са мном). Кад смо након дугог пута коначно стигли у Студеницу биле смо јако уморне.

    Отишле смо на вечерње и једва чекале да се заврши па да се опружимо у предивним, удобним, тада новим конацима манастира.

    Отворили су кивоте са моштима Светог Симона и Преподобне мати Анастасије и река људи стала је испред кивота да се поклони моштима. Стала сам и ја,више из знатижеље јер никад нисам видела мошти. Мајка свештеника који нас је водио рекла ми је, након мог питања, да могу да станем иако нисам крштена. Дуго смо стајали у реду, врпољећи се тамо-амо, проучавајући фреске на зидовима док није дошао ред да се и ја попнем. Испред мене је била једна жена која се дуууго молила над моштима, а ја сам била нестрпљива да ВИДИМ. Кад сам стала изнад мошти Светог Симона, мислила сам да ће ми се плућа распасти и почела сам да се гушим у сузама. Склањала сам их руком са лица да не би кануле на свеца док сам му целивала чело. Као да сам била парализована, нисам желела да се макнем одатле. Хтела сам да заувек останем над моштима нашег првог краља и да до краја века плачем. У себи сам осећала покајање, љубав, понос јер припадам немањићком народу, радост, благодат Божју... Утроба ми се цепала. Очева мајка ме узела под руку, повела доле, да целивамо руку свештенику који је служио и тражимо благослов. На сав глас сам ридала желећи да над његовом руком останем што дуже. Већ сам му била добро поквасила руку кад ме је бака нежно одвела до кивота Преподобне мати Анастасије. Река суза и даље ми се сливала низ лице, кад сам целивала мошти мајке која нам је подарила највећег сина нашег народа. Мислила сам да ћу да се распаднем на ћелије.

    Тада ми је "прорадио" разум и једина мисао која ми је била у глави је била да не скрећем пажњу на себе. Истрчала сам из цркве ридајући, чучнула  по страни и плакала, плакала од радости.

    Тада сам била сигурна ко је Истина.

joooj

stadaradim dada :) 70A.gif dada :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима
мирођија Инвентар форума

мирођија

Написано
Написано

        Невероватно,благодат и блаженство! blessyou blessyou blessyou

        t4431 dada  stadaradim ово  су  сузе радости, драга Растко!

        Управо си  описала до савршенства оно што сви осећамо крај таквих

        светаца.

        Драга сестро! hvala

          :) 70A.gif dada :)joooj:( 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима
ZELJKO P. Интересује се

ZELJKO P.

Написано
Написано

     Не могу да заборавим свој "први" излив осећања у Студеници. Желим да га поделим са вама.

     Кренули смо са групом парохијана на поклоничко путовање. Била сам почетник у вери, још нисам била крштена (мада, понела је моја будућа кума сву опрему за крштење у немањићком манастиру-кад не могу на Јордан, онда БАР Студеница, шалили су се са мном). Кад смо након дугог пута коначно стигли у Студеницу биле смо јако уморне.

     Отишле смо на вечерње и једва чекале да се заврши па да се опружимо у предивним, удобним, тада новим конацима манастира.

     Отворили су кивоте са моштима Светог Симона и Преподобне мати Анастасије и река људи стала је испред кивота да се поклони моштима. Стала сам и ја,више из знатижеље јер никад нисам видела мошти. Мајка свештеника који нас је водио рекла ми је, након мог питања, да могу да станем иако нисам крштена. Дуго смо стајали у реду, врпољећи се тамо-амо, проучавајући фреске на зидовима док није дошао ред да се и ја попнем. Испред мене је била једна жена која се дуууго молила над моштима, а ја сам била нестрпљива да ВИДИМ. Кад сам стала изнад мошти Светог Симона, мислила сам да ће ми се плућа распасти и почела сам да се гушим у сузама. Склањала сам их руком са лица да не би кануле на свеца док сам му целивала чело. Као да сам била парализована, нисам желела да се макнем одатле. Хтела сам да заувек останем над моштима нашег првог краља и да до краја века плачем. У себи сам осећала покајање, љубав, понос јер припадам немањићком народу, радост, благодат Божју... Утроба ми се цепала. Очева мајка ме узела под руку, повела доле, да целивамо руку свештенику који је служио и тражимо благослов. На сав глас сам ридала желећи да над његовом руком останем што дуже. Већ сам му била добро поквасила руку кад ме је бака нежно одвела до кивота Преподобне мати Анастасије. Река суза и даље ми се сливала низ лице, кад сам целивала мошти мајке која нам је подарила највећег сина нашег народа. Мислила сам да ћу да се распаднем на ћелије.

     Тада ми је "прорадио" разум и једина мисао која ми је била у глави је била да не скрећем пажњу на себе. Истрчала сам из цркве ридајући, чучнула  по страни и плакала, плакала од радости.

     Тада сам била сигурна ко је Истина.

slava3

kafa i novine klapklap nasznak heaven heaven heaven

slava3

70zfof0qsamomolitva

apel.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Јован Чакарески Не мисли да оде

Јован Чакарески

Написано
Написано

0304_smile4 bila sam. Jesi li išla u Žiču Mirođijjo? Kako je tebi bilo?

  bighugbighug  bighugbighug

http://www.facebook....jovan.cakareski

Love the life you live. Live the life you love. Bob Marley...

Административно уређење Цркава по националном кључу је тумор на телу Православља - Александар

Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу - но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

Link to comment
Подели на овим сајтовима
 Подели
Иди на листу темâ

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.

×
×
  • Креирај ново...