Коло сестара ЖРУ

[marina]

:cheesy: i tebi, draga!!!! stadaradim

[ВИЛМА]

Ево ме, сад сам на "дневном одмору", кад моји лепотани спавају, а ја користим време да кривим кичму поред компа  stadaradim

Како си, Марина, шта има ?

Јеси ли завршила спремање зимнице ?

[marina]

Uh jesam....bilo je bas naporno, 80 kg paprike, kisela u teglama na 3 nacina, tursija, seckana i pecena za zamrzivac i salata sa kupsom...malo je stvarno bilo mnogo paprike za mene..joooooooooj nisam mogla da verujem jucee kada sam dosla sa posla da sam IPAK sve zavrsila. 4chsmu1 4chsmu1 0409_feel bas sam bila vredna...malo je selo da me hvali  4chsmu1

[ВИЛМА]

Цело јутро провела у дому здравља, малом се опет вратила температура јуче, водила сам га у дечју болницу.

У боилници лекар тврди да има гнојну ангину, ова докторка у дому здравља да нема  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='mocart' />

При том сматра да дете не треба да вади брис из грла, нити да даје урин, довољно је што је радио анализу из крви  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Шта рећи... ко се то сад циганише са здрављем мог детета  :mad: ?

[мирођија]

Цело јутро провела у дому здравља, малом се опет вратила температура јуче, водила сам га у дечју болницу.

У боилници лекар тврди да има гнојну ангину, ова докторка у дому здравља да нема  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='mocart' />

При том сматра да дете не треба да вади брис из грла, нити да даје урин, довољно је што је радио анализу из крви  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Шта рећи... ко се то сад циганише са здрављем мог детета  :mad: ?

          Питај  овде...

        https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,407.msg263004/topicseen.html#msg263004

[marina]

Цело јутро провела у дому здравља, малом се опет вратила температура јуче, водила сам га у дечју болницу.

У боилници лекар тврди да има гнојну ангину, ова докторка у дому здравља да нема  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

При том сматра да дете не треба да вади брис из грла, нити да даје урин, довољно је што је радио анализу из крви  :mad:-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='sFun_bat' />

Шта рећи... ко се то сад циганише са здрављем мог детета  :mad: confused ?

To je svuda tako...sto lekara i sto saveta, nista ti tu ne mozes, svi su isti. samo polako sele, bice sve dobro!!!!

mocart

[ВИЛМА]

А ви како сте ?  mocart

[marina]

a pa mocart.....

pijemo isto popodne 

[ВИЛМА]

Маринче, видим да си ти овде углавном преподне.

Вредна жена  mocart

[ВИЛМА]

Мени ово време највише одговара ( у ствари, једино кад могу да се "посветим" интернету), јер клинци спавају, а ја нисам још преморена и поспана.

Повремено гвирнем у току дана, да видим шта се дешава.

Увече мало да разбистрим мозак... 89898989898989 све у свему, много времена пред монитором ! mocart

[ВИЛМА]

Милева врати ли се ? facenew22222222

[Зорица екс Милева]

Милева се врнула, и пуна сам утисака. Нисам поставила још слике на нет, па кад то урадим писаћу на овој теми како ми је било, и како сам то све доживела. У сваком случају слава Богу заиста је било благодатно.

[PACTKO]

Стрпљиво чекамо утиске! 0110_hahaha

[marina]

Маринче, видим да си ти овде углавном преподне.

Вредна жена  :291291291:

nemam komp kuci pa se javljam sa posla, okruzena sam racunarima posto radim u servisu pa  :229229229: winter

[Зорица екс Милева]

Eh, evo me napokon da ispričam kako je bilo u Đunisu:

Krenuli smo rano, oko 3.30h. Jako brzo smo došli do Manasije. Trebalo je da idemo u crkvu Sv.Petke na Kalemegdanu, ali nekako nije trebalo da se nađemo tamo, rekla bih Bog nije htio tako. Otišli smo u Manasiju. Gledam u tu predivnu građevinu spolja, okruženu tolikim tvrđavama, kao da je ograđena od svega ovozemaljskog. Unutra izgrebane freske, skoro da se nijedna ne može prepoznati od izgrebanih lica, zaista strahovito je šta je sve manastir preživio. I nekako tuga me uhvatila gledajući kako je uništavan. S desne strane oltara nalazi se kivot sa moštima despota Stefana Lazarevića, za koje se mislilo da se nalaze na drugom mjestu, ali DNK analizom je potvrđeno da se ove mošti pronađene u ovom manastiru zaista pripadaju ovom srodniku Lazarevom.

Nastavljamo putovanje, nekako jako brzo smo došli, upola brže nego što sam očekivala. Manastir prelijep, sija u svojoj veličanstvenosti. Ipak harmoniju narušavaju jezivi krici đavoimane žene. Kosa na glavi mi se diže od njenih urlika. Ulazim unutra, freske naprosto sijaju, kao da će svaka da mi se obrati. Gledam u strop iznad oltara, i vidim fresku Bogorodice sa raširenim rukama. I tako, bez najave suze provališe iz mene, plačem bez prestanka, čitam akatist i plačem, kao nikad - i ne prestaje mi se. Krici ne prestaju. Ženu dovode da se pokloni ikonama, na par metara od mene ona pada na pod u najgorim mukama, duša me boli, a ne znam kako da pomognem. Mogla sam tako da plačem danima, ali nisam imala dovoljno vremena, i zaista je trebalo da se saberem, kako bih s mirom mogla da se poklonim svetinjama.

Mjesto gdje se nalazi kamen na kojem se pojavila Bogorodica, prepuno je onih koji su žedni utjehe, zdravlja, mira,

Toliko bolesnih i siromašnih na jednom mjestu, toliko patnje doneseno na ruke Majke Božije, toliko nade i vjere položeno u iscjeliteljnu vodu...da ne možeš da povjeruješ svojim očima. Mnogo djece, koja ne govore, koja teško hodaju, koja imaju neki poremećaj, svi došli, svojoj Majčici ma poklonjenje. U redu se stoji od 2 do 4 sata, ali niko ne odustaje, niko se ne žali što čeka na svoj red.

U jednom momentu vidim jednog starog monaha, u invalidskim kolicima kako prolazi, dok ga drugi monah vozi. Pritrčavam da uzmem blagoslov. Tada vidim, njegove ruke su oduzete, kao i noge, čini mi se i da je slijep...prilikom cjeliva, osjetila sam takav miris kakav nikada nisam osjetila na živom čovjeku, mirisao je kao najljepši tamjan. Ostala sam gledajući za njih, diveći se, i nadajući se da ga nisam uznemirila. Kakav blagoslov i kakva blagodat.

U toku dana uspjela sam Slava Bogu da se nađem sa našom sestrom Lidijom sa foruma, mojoj sreći nije bilo kraja. Provele smo neko vrijeme zajedno, pokušavajući da nadoknadimo to što se ne gledamo licem u lice. Mila naša sestra - šteta je ne poznavati takvo biće u stvarnom životu.

Večernju službu (bdenije) držao je naš Patrijarh, a u ponoć se čitao akatist Pokrovu Presvete Bogorodice. U 4 ujutru održana je Liturgija, i potom smo morali da napustimo ovu svetinju.

Na kratko smo svratili u Žiču, a potom Božijim promislom našli smo se u manastiru Sretenje Gospodnje

to nije manastir u koji smo trebali doći, ali čini mi se da smo zalutali i došli tamo gdje nam je Bog odredio. Taj dan manastir je slavio svoju slavu, pa su nas lijepo ugostili, a dan prije sahranili su jednu od svojih monahinja. Zaista bili smo oduševljenim freskopisom, takve freske i takvu predstavu Hristosa i Bogorodice nogdje nisam vidjela. Elem , jedna od sestara nam je malo ispričala o tom manastiru, i na kraju dopalo mi se što je obavijen velom tajne, i što se ne znaju svi podaci o njemu. Ikonostas je izidan od betona, do tada nisam vidjela takav.

Potom, dolazimo u manastir Vavedenje Presvete Bogorodice:

Unutrašnjost manastira prepuna je različith ikona Bogorodice, zaista prelijepo. Prilazim da kupim ikonu Prizri na smirenije, ali nema, odlučujem da prepustim odabir sestri koja tu radi - pruža mi u ruke ikonu JA SAM S VAMA, KO ĆE NA VAS:

Zadrhtala sam što od njenog imena što od njene ljepote, ovdje je malo lošiji snimak, ali zaista ne ostaje se ravnodušan na ovakve prelijepe prikaze Majke Božije. Sva potresena i pod utiscima, vraćam se u autobus, čvrsto stežući ikonu uza se.

Na red dolazi manastir Preobraženje:

Monah koji nam se obratio zaista je imao mnogo toga da kaže, držao nam je besjedu o trenutnim prilikama kako u svijetu tako i kod nas, o životu običnog hrišćanina, o prilikama u SPC, o omladini, o grijehu. Trajalo je oko 40 minuta, ali svi smo bili žedni njegove priče. Manastir nema imovinu i pošto je sagrađen Sv. Nikolaj Žički je donio vino i ulje, i naredio da ovaj manastir bude jedino dom molitve, i da osim toga što je donio ne smiju da imaju nikakvo imanje. Kako je bilo tada, tako je i danas.

Predivan mali manastir, od kojeg smo se s tugom odvojili, jer nam se duše ne napojiše toplim riječima u mjeri u kojoj su željele, ali vrijeme je bilo da se ide kući.

Dva dana nisam spavala, i na nogama u Đunisu sam provela 7 sati, sa malim pauzama. Znam da je samo pomoć Majke Božije bila ta koja mi je dala snage da odstojim toliko vremena, a da se ne srušim.

Nadam se da sam uspjela da barem malo prenesem one blagodati i atmosfere koja je vladala ovim manastirima, dok smo bili u posjeti. Želim vam od srca braćo i sestre da slijedeće godine ako Bog da izdvojite vrijeme, i sredstva za ovakvo putovanje, i osjetite koliko su ova sveta mjesta puna utjehe i mira za kojim svi čeznemo.

1405_love vaša sestra u Hristu Mileva.