Свети Архијерејски Сабор 2016. године

[александар живаљев]

1 minute ago, александар живаљев рече

изабраног Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске

Ако Бог да новоизабрани епископ Силуан, биће и први МИТРОПОЛИТ аустралијско-новозеландски. То што сада није одмах изабран за митрополита, вјероватно је посљедица чињенице да би, као најмлађи, одмах заузео четврто мјесто по рангу у СПЦ. А то, наравно, не би била никаква његова грешка, него плод опирања да се више катедри у нашој помјесној цркви уздигне у ранг митрополије.

Претпостављам да је то и један од разлога што није изабран митрополит дабробосански, јер би он одмах био "претпостављен", по годинама службе старијем епископу бањалучком Преосвећеном Јефрему. Поред тога, страни представници су навикли да сарајевског митрополита сматрају "старјешином" СПЦ у БиХ, заобилазећи патријарха и Синод (видјети својевремено писмо америчког амбасадора Блаженопочившем митрополиту Николају у коме изражава противљење изградњи цркве у Сребреници, дакле на подручју зворничко-тузланске епархије). Зар није боље да у БиХ дјелују у пуном смислу двије митрополије: дабробосанска и бањалучка, а да Епископским савјетом СПЦ у БиХ предсједава старији по годинама службе митрополит?

Свештени Сабор је добро отпочео припреме за обиљежавање 800 годишњице аутокефалности СПЦ, али би у склопу и поводом тог јубилеја, требало да се добије и пречишћени текст Устава Цркве и обнове старе или успоставе нове митрополије.

[александар живаљев]

СПОР СА РУМУНСКОМ ЦРКВОМ

Сабор је саопштио, овај пут најоштрије, да ће уколико се настави пракса Румунске православне цркве у источној Србији, прекинути с њом литургијско и канонско општење:

" осим једног тужног изузетка – односâ са Румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције Српске Православне Цркве у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини. После многих ранијих обраћања и апела, нажалост досад безуспешних, Сабор је поново позвао Румунску Цркву да сместа престане са овом цркворушилачком праксом; у противном, проблем ће бити изнет пред Свети и Велики Сабор Православне Цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде настављена, Српска Православна Црква ће – са искреним болом, али Цркве ради – бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском Православном Црквом."

Да румунска страна много не хаје за ово показује чињеница да је Episcopia Dacia Felix (Serbia)  итекако активна и ових дана на подручју Тимочке крајине. Да подсјетим, раније је постојао викаријат РумунскеПЦ у Вршцу за банатске Румуне, а од 2002 посебна епископија која је прогласила своју надлежност и над источном Србијом. Подигнуто је више парохијских цркава под протопопом Бобаном Александрићем, на основу идеје да су Власи заправо Румуни. Српска држава је споразумом Тадић-Басеку ( у оквиру преговора око добијања "кандидатуре за чланство") признала право постојања Румунске цркве на тим просторима, иако су се наши Власи на каснијем попису углавном изјаснили као Срби, њих 35 000 као Власи, а само 2000 као Румуни.

Влашко питање је, разумије се, "комплексно", но црквени спор око њега био би један од лилипутанских етнофилетистичких спорова (као актуелни прекид општења Антиохијске и Јерусалимске цркве због једне недовршене кућице ("митрополије") у Катару), да у њега није умијешана и румунска држава, с којом традиционално имамо пријатељске односе!, а и да сличан спор не постоји и у Молдавији између Молдавске православне цркве Московске патријаршије и самопроглашене "Бесарабијске митрополије" Румунске цркве.

Није јасно како ће то питање бити уврштено у дневни ред Свеправославног сабора. Но надајмо се, да молитвама светих Срба и Румуна, до раскола неће доћи.

 

[александар живаљев]

Док траје Сабор на Криту, траје и састављање Владе Србије, коју ћемо по изјави мандатар добити за 10-12 дана (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2359583/vucic-nova-vlada-za-desetak-dana.html)

Подсјетимо се, тим поводом, дијела Саопштења Светог Архијерејског Сабора са овогодишњег засиједања:

"Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе. Нарочито је важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде како Српској Правосланвој Цркви тако и свим осталим традиционалним Црквама и верским заједницама. Сабор очекује да овом телу буде враћен статус Министарства верâ."

Прво, мене чуди што је највећи дио овогодишњег Саопштења посвећен односом Цркве са државом Србијом. Волио бих да се Сабор више бавио друштвеним питањима, сарадњом са друштвеним организацијама, духовним руковођењем црквено-народних организација, омладинских, професионалних и других...

Друго, кроз историју улога "Министарства просвете и црквених дела", "Савезног и републичких секретаријата за верске послове", па и потоњег министарства вера, тешко да може да се означи као једнозначно позитивна.

Треће, још при прављењу "Дачићеве владе" 2012. "традиционалне цркве и верске заједнице" у Србији, су мимо и упркос противљењу Свјатјејшег патријарха Иринеја, политичарима "благословиле" укидање "идентитеских министарстава": за вере, за дијаспору и Србе у региону, за Косово и Метохију. Није нека тајна да је то био и захтијев утицајних страних амбасада. Узгред је "страдало" и Министарство за људска и права националних мањина.

Ако се сада процјењује да је боље вратити се на пређашњи статус, дакле самостално Министарство вера, поставља се питање, да ли су представници Синода о томе контактирали мандатара, какав одговор су добили или очекују да добију?

Оно што је и "голим оком" јасно, јесте да је нарочито запостављена, парадоксално, све већа дијаспора. Црква је ту могла и самостално да одговори стварањем сопственог сталног радног тијела за дијаспору.

[александар живаљев]

И, тако: добијамо Владу Србије без министарства вера. Конституисање Владе се неочекивано одужило и било је прилике да Свети Синод о том захтијеву Сабора, разговара са мандатаром, зашто да не и посланицима члановима Српске цркве. Немамо потврду да је икакав такав захтијев постављен у контакту са властима или на било који начин као цјелисходан промовисан у јавности.

Штавише, Синод се није удостојио ни да нас обавијести, који његов члан дужи који "ресор" (спољашњу мисију, администрацију, просвјету и финансије).

Те информације су у вријеме патријарха Германа биле објављиване у календару Црква, а касних осамдесетих и у свјетовној штампи. Током патријарха Павла покушало се 1998/99 да се дају редовна саопштења о засиједањима Синода, а потом почетком 2000их и да се повећа број "ресора" у Синоду. 

Сада је, нажалост, пракса да се Синод оглашава само поводом инцидената.

[Страле]

On 6/4/2016 at 17:05, александар живаљев рече

Зар није боље да у БиХ дјелују у пуном смислу двије митрополије: дабробосанска и бањалучка, а да Епископским савјетом СПЦ у БиХ предсједава старији по годинама службе митрополит?

Свакако, мислим да би и Епархија бачка, као и Епархија нишка могле бити митрополије.

[Partibrejkers]

свакако Нови Сад и Ниш обавезно.....Митрополит је епископ великог града, метрополе, што ови градови свакако јесу. 

[Страле]

Такође, мислим да би  Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка требала поново бити митрополија, ипак Чикаго је велики српски град.