Пријатељство је једнако љубав

[JESSY]

Интервју са клириком минског храма у част иконе Мајке Божије „Всјех скорбјашчих Радост“, протојерејем Олегом Шулгином

Чудан је наш данашњи живот. Сањамо о правој љубави и пријатељству, али не чинимо ништа како бисмо ова дивна осећања пустили у своје срце. Својим егоизмом, похлепом и лажљивошћу закључали смо га бравом кроз чију кључаоницу усрдно покушава да се пробије све светло и добро које је Господ уткао у нас. Како да вратимо права пријатељска осећања међу браћу и сестре? Како да нађемо друга који је у стању да саосећа с истим стварима као ми, у којег можемо имати поверења, своје друго „Ја“? О правом пријатељству данас ћемо поразговарати с клириком храма у част иконе Мајке Божије „Всјех скорбјашчих Радост“ протојерејем Олегом Шулгином.

Оче, сваки човек на свој начин схвата значење ове речи и види смисао у таквим односима. Неки, на срећу, сматрају да пријатељство представља испољавање међусобне љубави. Да ли је то заиста тако?

У принципу, и пријатељство и љубав су дар Божији. По чему се они разликују?... Вероватно ни по чему. Зато што је Господ обраћајући се ученицима, говорио: „Вољени моји...“, „Пријатељи...“ За Њега су љубав и пријатељство сила. Зато пријатељство не може без љубави, а љубав не може без пријатељства. И ако кажемо да се неки људи воле то значи да треба да се друже. А ако се друже, не могу да се не воле.

Шта да радимо ако нема пријатељства?

Да се молимо Господу да нам пошаље овај дар. Кад Христос види да смо спремни за право пријатељство, да се трудимо да будемо пријтељи људи око нас, сигурно ће нам послати човека по нашем срцу.

[JESSY]

А шта уопште значи дружити се?

Пријатељство је пре свега поверење у човека и ако га нема међу људима, не може бити ни пријатељства. Пријатељство је отвореност, искреност. У црквенословенском преводу су речи „пријатељи“ и „искрени“ синоними. Онај ко се искрено односи према другом, ко не показује дволичност у односима, може се назвати пријатељем. Пријатељство претпоставља самопожртвованост. Господ је рекао на Тајној Вечери: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15: 13). Самим тим је Христос рекао нешто и о Себи, о ономе што намерава да учини — да пострада за нас. Он све људе сматра Својим пријатељима и заповедио нам је: ...да љубите једни друге, као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати: да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13: 34, 35). Зато једни према другима треба да се односимо онако као што се Бог односи према нама. А највише испољавање љубави јесте да положимо своју душу за оне које волимо, за своје пријатеље.

После свега реченог само по себи се намеће питање: како треба да се односимо једни према другима?

Да волимо, као што је речено у десет заповести Старог Завета. Господ их није укинуо и треба да их испуњавамо. Небо и Земља ће проћи, — рекао је, —али заповести које сам дао Мојсију, неће проћи (Уп.: Мт. 5: 18). Временом их је Господ обновио објединивши две: „Заволи Бога“ и „Заволи ближњег“. Осим тога, дао је човеку заповести, и кад их човек испуњава може да стекне срећу. Ове хришћанске заповести се називају Заповестима блаженства. У њима нам Господ говори о томе шта треба да учинимо како бисмо имали највишу срећу — блаженство, какво душевно расположење треба да имамо да бисмо Му се приближили. Јер једина ствар коју треба да желимо јесте да будемо с Богом. Кад имамо богоопштење осећамо потпуну сагласност своје и Божије воље, све што чинимо јесте испуњење Његове воље и управо тада постижемо ово блаженство. И свака заповест представља степеник лествице која води у Царство Небеско.

[JESSY]

Тако на првом степенику треба да се осећамо сиромашнима у односу на Бога. „Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско“ — каже се у првој заповести. Она подразумева да су наш разум, душа и наша личност дар Божији. Као што сиромаси живе од милостиње, тако и ми, сиромашни, живимо уживајући овај дар. Кад схватамо да смо сиромашни духом и кад имамо веру да је Бог Дух у Којем се крије наша срећа и богатство, заиста постајемо блажени.

Следећи корак је: „Блажени су они који плачу, јер ће се утешити.“ Црква нам објашњава да није блажен свако ко плаче, већ само онај ко плаче због учињених грехова, и његов плач прелази не само у жељу да се поправи, већ и у чврсту вољу да то учини. Он не просто да не жели више да чини грех, већ више не може то да чини, јер је то апсолутно супротно његовој природи. И све своје снаге човек улаже у то да живи с љубављу — управо то је блажени плач. Поправили смо се или идемо путем исправљања. Чинимо добро зато што смо већ другачији.

„Блажени су кротки — то је још један степеник ка срећи. Бити кротак значи да се не истичемо, да се трудимо да угодимо Богу и људима, али да им угодимо у добру. Кроткост не подразумева беспоговорно потчињавање и испуњавање жеља и каприца других људи, јер они могу бити и греховни. Кроткост се састоји у томе да испуњавамо све што не противречи вољи Божијој, и ми то испуњавамо зато што заиста волимо Бога и ближњег. Ако нас неко буде приморавао да чинимо нешто против воље Божије, кроткост ће се састојати у томе да без обзира на могућу увреду и казну због свог одбијања, ми то доживљавамо као нешто што неминовно следи, али притом не кршимо заповест Господњу. Као награду за то што чинимо добро од Бога добијамо Царство Небеско, вечну радост.

Једна од заповести блаженства гласи: „Блажени миротворци“, која говори о томе да треба да миримо сукобљене, да гушимо у себи сваки гнев. Заповести „Блажени чисти срцем“, „Блажени милостиви“ и друге уче нас праведном животу, умећу да градимо односе међу људима, уче нас да се дружимо.

Најзанимљивије је што испуњавајући једну заповест испуњавамо све. Зато што ако имамо чисто срце не можемо да не будемо кротки, а ако смо кротки, не можемо да не будемо миротворци, ако смо сиромашни духом, не можемо да се не радујемо и да се не веселимо због тога што нас на Небу очекује велика награда, и тако даље. Пут у Царство Небеско се састоји у идењу за Христом. Исус је носио Крст на Голготу, а наш крст се састоји у томе да треба да се трудимо да испуњавамо заповести. И пријатељство о којем нам Господ говори помоћи ће нам да достојно пређемо земаљски пут.

Да ли сваки хришћанин може постати наш пријатељ?

Не само хришћанин, већ и сваки човек. Колико год да је грешан, он је створен по образу и подобију Божијем. И ми својим примером треба да помогнемо грешнику да се поправи, уколико је то могуће.

А ако не жели да се поправи, и не само то, ако је оно што ради опасно по све људе?

У том случају љубав према овом човеку можемо испољити на само један начин — тако што ћемо окончати његову греховну делатност. Што више грехова чини, тим теже ће му бити у вечном животу.

Сложићете се да највише и најчешће човек сам себи наноси штету. Како му помоћи?

Понекад је довољно рећи потребну реч или учинити добро дело да би човек почео да се поправља. А понекад нам преостаје само да се помолимо за њега. Апостол нам је рекао: Носите бремена једни других и тако испуњавајте Христов закон (Уп.: Гал. 6: 2). Ако је човеку тешко треба му помоћи. Кад бисмо то чинили искрено, зато што другачије не можемо, што управо и јесте хришћански однос према животу, живели бисмо у апсолутној срећи.

Свети оци кажу да кад бисмо искрено, заиста желели да се поправимо, кад бисмо од свег срца хтели да се извинимо ономе кога смо хотимице или нехотице увредили, живот на земљи би истог часа постао рајски.

 

http://www.obitel-minsk.by/_oid100112048.html

[Снежана]

AKO SI MI PRIJATELJ
By Igor Karanov

Ako si mi prijatelj, nemoj da mi opraštaš. Ako mi oprostiš, neguješ đubre u meni, a to prijatelji ne rade.

Ako si mi prijatelj i ako sam te povredio, vrati mi deset puta jače, krv da propljujem. Bolje da me ubiješ ti nego neki potpuni stranac.

Ako si mi prijatelj, nikad me ne pitaj „hoćemo kući polako“, nego popij još jednu više od mene, dve, tri, popij koliko god je potrebno da budeš pijaniji od mene i da te onda pazim i budem dobar prema tebi, kao što i treba da budem dobar.

Ako si mi prijatelj, nemoj da mi govoriš lepe reči. Lepe reči goje i zamagljuju vid. Lepe reči su za lepe žene, a ne za prijatelje. Za prijatelje su tišina i psovke.

Ako si mi prijatelj, moraš da je voliš još više nego ja, da mi kažeš koliki sam idiot kad joj se slučajno ne osmehnem, kad je ne zagrlim, kad sviram pesmu koju ona ne voli.

Ako si mi prijatelj, nemoj da mi objašnjavaš kolika su drugi đubrad, objasni mi koliko sam đubre ja.

Ako si mi prijatelj, prvi vidi moje greške, pre svih ostalih, i reci mi onda: Igore, bre, jesi normalan? Viči slobodno, urlaj koliko te grlo nosi, možeš i da mašeš rukama, udaraš o sto i razbiješ nešto. Slobodno.

Ako si mi prijatelj, nikad, ali baš nikad, ni slučajno, ni pod kojim okolnostima nemoj da se složiš sa mnom. To ubija, prijatelju moj. Polako i sigurno. I veruj mi, ja se nikad neću složiti s tobom jer bi to onda značilo da ti nisam prijatelj.

Ako si mi prijatelj, zaboravi me kad me nema tu, nisi mi advokat, čuvar, nisi mi mama, prijatelj si mi. Kad me pomenu, samo se od srca nasmej i reci: kreten.

Ako si mi prijatelj, nemoj da mi pričaš kako dobro pišem i lepo pevam, brate, trudim se, i treba da se trudim. Zamisli koji bih idiot bio da se ne trudim.

Nemoj ni da mi pričaš kako sam dobar čovek i imam dobru dušu, to reci njoj kad vidiš da je tužna.

Ni da sam lep, to neću da čujem, da se baviš glupostima, bolje bi ti bilo da uradiš neki sklek, ne bi te ubilo.

Ako si mi prijatelj, uzmi te pare, nemoj da me pitaš zašto ja plaćam, nemoj, glavu ću ti razbiti.

Sedi tu, pričaj mi šta ima kod tebe, čak i ako te ne slušam, pusti me da te gledam, da mislim: pogledaj ga kako je super, bre, a sedi tu baš sa mnom. Samo popij to do kraja i nek ti bude super, dokupićemo još litar, ako si mi prijatelj.

 

[Juanito]

@Снежана

[Рапсоди]

 

Св.владика Николај / Молитве на језеру /

 

LXXVI

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.

Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.

Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука. Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.

Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.

Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.

Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.

Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.

Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.

Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.

Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене -

да би моје бегство к Теби било бесповратно;

да би се нада у људе искидала сва као паучина;

да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;

да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;

да би све своје благо сабрао на небу;

ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота. Непријатељи су ме научили да знам, -што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе.

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.

Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

За то благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.