Зоран Ђуровић: Бог је Љубав

[Рапсоди]

У твојој метафори је ако се ухвати за уже човек спашен (да не падне у провалију). Али није ствар завршена. Неће довека да виси на ужету (то није спасење). Исто тако, није спасење да се ухватиш за уже избегнеш провалију и онда да те Господ као неки хелихоптер пренесе и стави у рајску башту све са дистанце. То није баш спасење.   Спасење је Христос. И ту нема дистанце. Он је постао један од нас. Ми њега једемо!! Нема ужета. Човек који њему тежи би се свим снагама борио да се уз то уже попне ближе Њему а за то је протребна љубав и правилно схватање тога шта је у ствари Спасење. 

 

Не знам,  нешто ми паде на памет, зашто на становима имамо браве са кључевима и то у последње време све већу тенденцију ка  оним вратима са специјалним бравама....јер зашто браве постоје , због лопова који  ако се намерачи  сваку може да обије или због поштених комшија да не дођу у искушење....

 

И шта ти значи ово ми њега једемо .Нема ужета. / па уже су заповести, значи не требају нам заповести /

Нисам прочитала линк који ми је Ава препоручио....одох да видим шта се ту ради, да ми буде јасније...  

[Blaža Željko]

Suvišno je dodavati bilo šta tekstu o. Zorana; još manje raspravljati na temu kojom pogađa srž svih opštih problema ... ne samo ovdašnjih. Ovom sam prilikom hteo samo da dodam jedan detalj koji je meni lično izmenio život iz korena (već sam to spomenuo u par blog tekstova) pa tome zahvaljujući, Bogu blagodareći, i mogu da razumevam ono o čemu govori otac Zoran. 

Reč je o kratkom delu iz knjige (kompatibilne sa Zoranovim tekstom)  "O ljubavi kao merilu ortodoksije"  pokojnog profesora TF Dimitrija Bogdanovića koji 1962. godine rekao doslovno sledeće: 

„Mnogi teolozi se upinju da dokažu kako je Hristova ljubav u odnosu na ljubav u ljudskom smislu reči nešto sasvim drugo, kvalitativno različito, suprotno. A zapravo je obrnuto: Između svake prave, iskrene ljudske ljubavi i Jevanđelske ljubavi postoji unutrašnja suštinska istovetnost. Jevanđelska ljubav nije ništa drugo do ljubav kojom može da voli čovek. U tome i jeste Otkrovenje, što se čoveku otkriva ne ono što on u sebi uopšte nema, već ono što ima, ali čijeg konačnog i večnog smisla možda nije bio svestan pa tu bogolikost u sebi nije umeo da razvije."

[Кратос]

Ljubav prema Bogu se izražava kroz ljubav prema zapovestima ...

 

Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite     Jn 14,15

 

 

Po tom znamo da ljubimo decu Božiju kad Boga ljubimo i Njegove zapovesti držimo.   1. Jn 5,2

[Ведран*]

Е сад постоје људи који су надишли заповести  и њима не требају / ни пост ни молитва, ни исповест / разумем ја то.....

 

Рапсоди ,

 

Ти ово можеш да кажеш само зато што и даље раздвајаш заповести од љубави. Оне се у љубави не "превазилазе" у смислу да бивају поништене, него налазе свој прави смисао. прочитај опет ону моју измишљотину о "заповести" "не пали шуму". Заповест "не пали шуму" не укида заповест "скини повез с очију". Само кроз познање да постоји шума и отресање од лажне реалности (увиђањенда ниси на плажи, поред воде и да ти у лице не дува поветарац). Онај ко све то гледа из хелихоптера он види чак и прави смисао те веће заповести (не пали шуму), јер ако се шума запали обе колибе ће да изгоре и у њима људи. 

 

Дакле нема тога да не треба пост ни молитва због "превазилажења", није о томе реч.

[Ведран*]

И шта ти значи ово ми њега једемо .Нема ужета. / па уже су заповести, значи не требају нам заповести /

 

 

Ај добро. Ако су уже заповести, има га. Само оно не служи да нас пребаци одавде негде "тамо" него да се по њему свим силама пентрамо што ближе Ономе који га држи. Проблем је што смо се, многи од нас, накачили на то уже и висимо ко шишмиши и сами се не пењемо и другима сметамо што се пењу (аво римски јел' добар превод овде a propos Мт23?).

[Pancakes]

Како можеш да напојиш Бога? Тако што нећеш да га разоваплотиш! Нема Бога ван човека, откада је Логос постао тело.

 

 

ponavljati do eshatona.

 

[Zoran Đurović]

Ава воли да испровоцира људе на размишљање. И то, размишљање, је само наша ствар. Богови не размишљају. Ево како се са стварју мишљења бавио један велики Кинез:

„Када велики Тао бива напуштен.... рађају се морал и правда. Када се појављују светост и мудрост... рађају се велика лицемерја. Врховна врлина се не брине за сопствену врлину и зато је врлина. Нижа врлина никад не губи из вида своју врлину и зато није врлина. Хумана особа дела и не задаје себи било какав циљ. Моралиста дела у складу са циљевима. Ритуалиста дела, и, када не добија одговор, суче рукаве и покушава да се наметне. Стога, када се изгуби Тао, појављује се врлина; када врлина нестане, појављује се хуманост; када хуманост нестане, јавља се морал; када се изгуби морал, наступа ритуал“.

Лао Це (V век пре Христа)

Леп је материјал за размишљање... Хтео бих да скренем пажњу племенитој Рапсодији. Не постоје заповести. То је Стари завет, још увек ниво религије. Исус све заповести своди на 2: воли Бога, воли Ближњег. И на основу тога се генеришу све остале „врлине“ и „заповести“. Нема заповести: Постите. Али има савет Павлов који је утемељен на двогубој „заповести“ о љубави, кад каже да се не осуђују међусобно они који једу или не једу. Нећу да убијем човека јер га волим. Али има да убијем скота који би да ми силује ћерку и да је измасакрира. Ако бих тако нешто допустио, то онда не би била љубав него равнодушност. Због тога велим да је љубав делатна. Због тога се она кроз дела види. 

[Рапсоди]

Рапсоди ,

 

Ти ово можеш да кажеш само зато што и даље раздвајаш заповести од љубави. Оне се у љубави не "превазилазе" у смислу да бивају поништене, него налазе свој прави смисао. прочитај опет ону моју измишљотину о "заповести" "не пали шуму". Заповест "не пали шуму" не укида заповест "скини повез с очију". Само кроз познање да постоји шума и отресање од лажне реалности (увиђањенда ниси на плажи, поред воде и да ти у лице не дува поветарац). Онај ко све то гледа из хелихоптера он види чак и прави смисао те веће заповести (не пали шуму), јер ако се шума запали обе колибе ће да изгоре и у њима људи. 

 

Дакле нема тога да не треба пост ни молитва због "превазилажења", није о томе реч.

Брате сори ако те намучих...није ми то била намера.

Оће то кад превише читаш разно разног штива , па ти се слагалице помешају у глави....

Ма... одох да читам Хајди и Малог Принца ......и  сестре Бронте ......поезију и тако то лако штиво     није ум мој још зрео за озбиљна теолошку литературу...

[Ведран*]

Без бриге!

[Рапсоди]

Хтео бих да скренем пажњу племенитој Рапсодији.

 

 

Молим вас  Аво немојте то,  племенитој Рапсодији ......боље да сте рекли неписменом талибану не бих се наљутила.....

Одличан текст....пронађох се у негативцима....али ето,  упознах вас....по промислу  Божијем...

 

Хвала на труду и разумевању ... 

[Paradoksologija]

Молим вас  Аво немојте то,  племенитој Рапсодији ......боље да сте рекли неписменом талибану не бих се наљутила..... Одличан текст....пронађох се у негативцима....али ето,  упознах вас....по промислу  Божијем...

 

Rapsodijino smirenje ovde nas na kraju sve posrami... i onda kao Ava loš uticaj  

[Ведран*]

Rapsodijino smirenje ovde nas na kraju sve posrami... i onda kao Ava loš uticaj  

 

 

Још да је рекла mea culpa, mea culpa, mea maxima culpa све би нас покопала 

[Zoran Đurović]

>Молим вас  Аво немојте то,  племенитој Рапсодији ......боље да сте рекли неписменом талибану не бих се наљутила.....

 

Одличан текст....пронађох се у негативцима....али ето,  упознах вас....по промислу  Божијем...

 

<Рапсодијо, ја имам доста пацијената међу неписменим талибанима. Тебе нисам тако видео. Није било никаквих талибанских ставова које си изнела, него двојби па сам зато и привео Лаоцеов текст. Ипак је он некакав ауторитет. Иначе, Суботић ми је фб другар. Понекад се разилазимо, што је нормално... И апостоли су се разилазили...

А ако се држиш негативцем, можда ово није промисао него искушење, поготово што смо у току поста... 

Буди ми добра!

[Zoran Đurović]

ponavljati do eshatona.

 

Још само да ме убаце као Тадеја у поуке...      Мада су ове моје аутентичне, а тамо има разноразних апокрифа које су богобојажљиви потурили...

[Јелена011]

Suvišno je dodavati bilo šta tekstu o. Zorana; još manje raspravljati na temu kojom pogađa srž svih opštih problema ... ne samo ovdašnjih. Ovom sam prilikom hteo samo da dodam jedan detalj koji je meni lično izmenio život iz korena (već sam to spomenuo u par blog tekstova) pa tome zahvaljujući, Bogu blagodareći, i mogu da razumevam ono o čemu govori otac Zoran. 

Reč je o kratkom delu iz knjige (kompatibilne sa Zoranovim tekstom)  "O ljubavi kao merilu ortodoksije"  pokojnog profesora TF Dimitrija Bogdanovića koji 1962. godine rekao doslovno sledeće: 

„Mnogi teolozi se upinju da dokažu kako je Hristova ljubav u odnosu na ljubav u ljudskom smislu reči nešto sasvim drugo, kvalitativno različito, suprotno. A zapravo je obrnuto: Između svake prave, iskrene ljudske ljubavi i Jevanđelske ljubavi postoji unutrašnja suštinska istovetnost. Jevanđelska ljubav nije ništa drugo do ljubav kojom može da voli čovek. U tome i jeste Otkrovenje, što se čoveku otkriva ne ono što on u sebi uopšte nema, već ono što ima, ali čijeg konačnog i večnog smisla možda nije bio svestan pa tu bogolikost u sebi nije umeo da razvije."

 

Brate, ukrascu ti ovaj citat bas mi je lego