Pasivno-agresivno ponašanje

[Снежана]

Pasivno-agresivno ponašanje

 

 

 

Obično kada pomislimo na agresiju imamo u svesti i neku vrstu nasilja fizičkog i/ili psihičkog koju vrši agresivna osoba prema nekoj drugoj koja sve to trpi i koja je pasivna. Akt nasilja je po svojoj prirodi praćen aktivnom rušilačkom energijom. Sintagma pasivno-agresivno ponašanje je sama po sebi kontradiktorana.  Kako može neko ko je pasivan da bude ujedno i agresivan?

 

Šta je pasivno-agresivno ponašanje?

 

Pasivno-agresivno ponašanje generalno karakteriše pasivno suprotstavljanje zahtevima radnog i socijalnog okruženja, praćeno je odugovlačenjem, tvrdoglavošću, mrzovoljnošću i neefikasnošću. Ovakvo ponašanje potiče od nesposobnosti da se ljutnja i frustracija  izraze na zdrav način. Osećanja osobe, koja manifestuje ovakvo ponašanje,  su toliko suzbijena i ugušena da ona ne može da uvidi da je ljuta i ozlojeđenja. Zbog toga što ovakve osobe nemaju uvid u svoja osećanja one obično misle da ih drugi ne razumeju i da se ophode loše prema njima a kada ih konfrontiraju sa njihovim ponašanjem smatraju to krajnje uvredljivim i bezobzirnim. Takođe, ove osobe su često preterano ljubazne, uvek i prema svima, često sa osmehom na licu komunicraju sa vama sve vreme i prosto imate utisak da taj osmeh i ljubaznost nije verodostojna slika osećanja te osobe. Nekad će Vam kroz osmeh reći nešto što je uvredljivo ali Vi to nećete primetiti ili ćete biti zbunjeni jer informacije koje dobijate verbalno i telesno (kroz facijalnu ekspresiju) nisu usklađene.

 

Da li pasivno-agresivno ponašanje može biti ugrožavajuće?

 

Pasivno-agresivno ponašanje je prikriveno ,,ugrožavanje“ . Kada neko viče ili nasrne da vas udari znate da vas direktvo ugrožava.  Agresivno ponašanje je očigledno i lako ga je identifikovati. Pasivno-agresivno ponašanje je suptilno, prikriveno, to je agresija ,,u rukavicama“. Spolja sve izgleda normalno ili čak sjajno, ali unutra je tempirana bomba nezadovoljstva koja nikako da eksplodira.  Sa osobama kod kojih postoji ovakvo ponašanje nikada ne možete biti sigurni na čemu ste i šta zaista misle i osećaju prema vama.

 

Kako otkriti da neko manifestuje pasivno-agresivno ponašanje?

 

Kako je ovakvo ponašanje maskirano, vrlo ga je teško otkriti.  Ali postoje izvesni postupci koji nam pomažu da ga otkrijemo:

Zaboravljanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje izbegavaju svoje obaveze tako što ih zaboravljaju.  Zaborave na važne datume (rodjendane, godišnjice)  ili na važne sastanke.

Okrivljavanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nikada nisu odgovorne za svoje postupke. Uvek je neko u njihovoj okolini kriv za ono što se događa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela.

Neizražavanje ljutnje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nikada ne izražavaju ljutnju otvoreno. U komunikaciji će biti fine ali to je samo na površini.

Strah od bliskosti – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje običnu nemaju poverenje ni u koga. Zbog toga, one teže da se ne vezuju emotivno.  Inače su jako zavisne osobe i kada se za nekog vežu one deluju nezavisno ali to u suštini nisu.

Obstrukcija – Kada od osoba koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nešto zatražite obično ćete na to dugo čekati ili ga nećete ni dobiti. Ovakve osobe će obično govoriti da je to što tražite njima nešto jako značajno i nateraće vas da se osetite neprijatno što ste to uopšte tražili.

Izigravanje žrtve – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje stalno osećaju da se drugi prema njima nisu poneli fer.  Ukoliko zamerite ovakvoj osobi što konstantno kasni ona će se uvrediti jer u njenoj glavi uvek je neko drugi kriv što je ona zakasnila.  Ona je uvek nevina žrtva vaših ,, nerazumnih “ očekivanja.

Odugovlačenje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje veruju da rokovi postoje za sve osim za njih.  Oni rade stvari po spstvenom rasporedu i nepravedan je onaj ko od njih očekuje da rade drugačije.

 

 

Da li je moguće menjati pasivno-agresivno ponašanje?

 

 

Smatra se da su osobe kod kojih se javlja pasivno-agresivno ponašanje verovatno kao male bile učene da je ljutnja neprihvatljivo osećanje. Zbog toga su one naučile da suzbijaju svoju ljutnju i frustraciju pokazujući se spolja kao fine i predusretljive.  Menjanje ovakvog ponašanja se odvija na taj način što psiholog pokušava da otkrije ljutnju i frustraciju koja se nalazi u njegovoj osnovi. Tretman obuhvata prepoznavanje obrazaca ponašanja koje ove osobe ponavljaju  i otkrivanje odakle oni potiču i zašto se održavaju u određenim situacijama. Zatim se uče novi načini ponašanja koji su adekvatni za razne socijalne situacije.

Mr Sanja Marjanović

 

 

[JESSY]

Пасивна агресија се, за разлику од јавне, не препознаје одмах. Човек може да се држи мирно, спокојно, да буде попустљив, па ипак при свему том, у окружењу се почне рађати осећање раздражљивости, беспомоћности и неразумевања.

Какво понашање се може назвати пасивно-агресивним?

Спектар је довољно широк, 

У пасивно-агресивног човека постоји много инструмената реаговања. Он може:

• климати главом, саглашавати се и притом ништа не предузимати,
• затезати с испуњавањем,
• заборављати,
• испуњавати, но како било, а понекад и намерно лоше,
• прећуткивати, не говорити директно шта жели,
• не противити се, не спорит,
• саботирати то шта од њега зависи,
• игнорисати итд.

Притом пасивно-агресивно понашање не доноси радости никоме – ни самом пасивном агресору, ни онима који га окружују. Зато што је такво понашање управљено не на решење проблема, него на његово избегавање.

Рекло би се да је такво понашање својствено деци у комуникацији са одраслим, зато што је у рукама одраслог сконцентрисана сва власт. Ипак не, често се такво понашање може срести и код одраслих људи.

Навешћу пример:

Човек ради у некој компанији и одједном настаје ситуација у којој су угрожени његови интереси, нпр. њему додају поприлично обавеза, но плата остаје иста. Незадовољан је, но ћути. Ипак, његово незадовољство налази излаз у том што он лошије испуњава свој посао, губи интересовање, почиње да касни, заборавља на договорено.

Шта се даље догађа?

Руководство са своје стране, такође, почиње да осећа незаодвољство и уводи санкције. Сарадник потпуно губи мотивацију и престаје да ради. И на крају крајева, долази до отказа.

То је класичан пример пасивне агресије.

Шта да радите, ако сте препознали себе у таквој стратегији понашања?

[JESSY]

Прво:
Схватите да је дата ситуација – пример пасивне агресије. Није важно из ког разлога сте је пројавили – да ли зато, што је то ваш лични стил понашања или зато што сте се бојали да изгубите посао.

Веома је важно: не кривите себе због тога. Док год тако реагујете, не можете се научити да поступате другачије.

Друго:

Ако ситуација и даље дозвољава, вратите се исходном конфликту.

У психологији је познато 5 основних начина решавања конфликата: приспособљавање (уступци), напуштање (избегавање), супарништво, компромис и сарадња. И насупрот распрострањеном мишљењу, најбоље решење конфликта није – компромис, него сарадња.

Када пројављујете пасивну агресију, ви користите стратегију приспособљавања или избегавања. Те стратегије могу да буду добре када је разултат за вас безначајан. Ипак, ако имате шта да изгубите, прибегавајући тим стратегијама ви просто, само одлажете његово решење и остајете у перманентном (постојаном) конфликту.

Из свега горе реченог проистиче треће:

Потребно је, пројавити и разрешити конфликт. На који начин? Поразговарати о томе, шта вам не одговара у датој ситуацији, шта желите и шта можете да предложите са своје стране.

Још будите спремни да вам из првог пута неће све успети идеално. Но свако понављање ће да утврђује ту вашу навику.Безусловно, ви можда и нећете да дођете до сагласности. Ипак, учинивши такав корак, ви ћете се вратити у позицију одраслог човека и моћи ћете да одлучите шта радити даље – да ли, да прихватите све како јесте и останете,  да напустите посао или нешто треће.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2016/12/21/ja-pasivni-agresor/