Бити вредан/на, радан/радна

[Никола Поповић]

И Ниџојла наставља своју серију тема са БИТИ... или не бити, питање је сад! 

 

Дакле, нешто ме мучи, а мучи ме одавно, како то да смо спремни да радије будемо безвољни, лењи и да осећамо за то кривицу, а да врло јасно знамо које су нам обавезе, те стога довољно је само пратити их и све би било у реду. 

 

Незавршен факултет, извештај на послу, непрочитана дела Достојевског, неодговорени мејлови, ненаучен руски, италијански и неусавршен француски и енглески.... све су пример једне лоше организације сопственог времена. Тежње да неки спољни фактор, пут снаге и елена нас гурне и да захвљујући њему ми постанемо вредни, радни, весели и организованији. 

 

Ја ово горе никако да постигнем. Штавише, ова горе листа незавршених обавеза је моја. И није ми јасно. Сваки дан иста борба, иста снага је потребна да се уложи. И није ми јасно како то да ми је дражи осећај кривице због не урађеног, него осећај задовољства због урађеног. То не може чак ни да се упореди! Али, то је истина. Очајна истина. 

 

И тако ја животарим. Идем на Поуке. Идем на фејсбук. Одговорам на вајбер. Одговарам на поруке. Јурим у свет. И? Сваки дан се увече себе постидим. И обећавам боље. 

 

Како то ви радите? Хајде да једни другима помогнемо. 

 

 

Поновићу и сада - нема потребе да цитирате некога једно пола стране, нема потребе ни да стављате по 50 линкова на тему. Хоћу да чујем вас који сте успели да победите себе, каква су ваша лична искуства, а ви који се борите успешно или мање успешно каква је ваша борба, које су "цаке" које примењујте код себе да би сте постигли продуктивност. 

 

А и ја ћу да се придружим свакако  

 

 

[-Владимир-]

Хоћу да чујем вас који сте успели да победите себе

 

Ако не можеш да их победиш, придружи им се, то је моја тактика . 

[Никола Поповић]

Хајде ја да кренем. Дакле, ја тако укапирам да сам лењ, односно да благо се и прибојавам успеха, па чак и да ми је неуспех комфорна зона, и онда се изнервирам и кренем на разне радионице за развој. Истина је, пуно тога се научи. Оно што је можда најбоље било за мене јесте та метода планирања обавеза. Али врло прецизног планирања у тачкама и што конкретније обавезе. И што мање обавеза. Дакле, нека буду 3, али три успешно окончане! 

 

Дакле, ако напишем сутра учим од 3 до 5, морам да врло јасно напишем шта конкретно учим од 3 до 5, које лекције и које стране ишчитавам. 

 

Ако одговарам на мејлове - коме, како и колико мејлова (уколико има доста заосталих). 

 

Пола сата обнављање језика - која вежба. Исто тако и са физичким вежбама. И... могу да кажем да се после ових испуњених задатака осећам одлично, али авај, два дана планирам, трећи дан сам у "обавезама" и 4 нема шансе већ јер сам "испао из колосека" и тако све у круг. Као да сам стално на неком почетку. Исцрпљујуће је понекад, али... идемо даље! 

[Maslacak_]

Kod mene je ovako manje vise...odlucim npr da cu da naucim spanski jezik. I pet dana najvise ucim svaki dan po sat, dva...nerijetko i pretjerem i onda se zasitim i odustanem. Zapravo to je problem, sebi zadam previse, kod mene nema ajde danas jedna lekcija, tekst...nego daj dok ne padnem...onda nije ni cudo sto tako kratko traje!

Nadam se da nisam bila zbunjujuca

[Arsenija]

Rekla bih ti neku taktiku , kada bih znala , ali ne znam zato sto ja jednostavno nisam lenja .

[Рапсоди]

Moji su Crnogorci...

[Јелена011]

Toliko puta me je dok sam studirala iritirala recenica :"sve je stvar volje, ako to hoces sesces i naucices", i sve varijante na zadatu temu.

Ljudi ne shvataju da to sa voljom nema apsolutno nista, nikakvih dodirnih tacaka.

Ljudi ne razlikuju, ja hocu, ja zelim i ja mogu i ja radim. Njima je to sve samo "odlucis i gotovo", "pomolis se i kraj". A zivot je sve samo ne jednostran.

I kad su me dovoljno iznervirali i ja ih oterala u majcinu mogla sam da pogledam sta je ono sto ja hocu, zelim, a sta treba da uradim da bih dosla do cilja.

I onda sam prvo naucila sebe da se ne pecam na krivicu, sve one kad ces da das ispit, kad ces ovo ono, pa sta mislis, pa kako moze neko drugi i ostale zakacaljke za krivicu sam oterala od sebe i naucila da se ne pecam. Ubedila sam sebe da to nije istina i da to sto nisam spremila ispit nema veze sa mojom vrednocom ovim onim....

I kad sam krenula da odbijam te napade krivice, pocinjala sam po malo da radim ono sto zelim i da sama smisljam svoje ciljeve i nacine kako da ih ostvarim.

I to je vec druga pesma kada sam postavis cilj, a ne osecas da ti neko namece bilo sta il da nesto moras...

Dakle:

- aman dete dva meseca nisi dala ni jedan ispit, kako i mislis da ga das kad nista ne ucis, spavas, radis sta god..

- tacno je da sam danas spavala duze i da sam juce izasla ali to ne znaci da sam lenja.

 

I tako sam razdvajala moje konkretno ponasanje od stavljanja etiketa na moj racun i onda bez etikete je sve lakse

[Никола Поповић]

Kod mene je ovako manje vise...odlucim npr da cu da naucim spanski jezik. I pet dana najvise ucim svaki dan po sat, dva...nerijetko i pretjerem i onda se zasitim i odustanem. Zapravo to je problem, sebi zadam previse, kod mene nema ajde danas jedna lekcija, tekst...nego daj dok ne padnem...onda nije ni cudo sto tako kratko traje!

Nadam se da nisam bila zbunjujuca

 

Па онда свакако можеш да примениш правило равномерног распоређивања и да мање себе оптеретиш. Дакле, на кашичицу. Сваки дан одвојиш по 3, 4 ствари које МОРАШ да завршиш, а све остало је одлично и да смислиш одређену награду за то "преко" што урадиш. И само стрпљења

[Никола Поповић]

Фала Јелено!!!

[Џуманџи]

И није ми јасно како то да ми је дражи осећај кривице због не урађеног, него осећај задовољства због урађеног.

Наш ум добија "задовољство" када осећамо кривицу, или када бринемо. Зашто? Зато што "осећа" да ипак нешто "ради".

Чиста неуробиологија наше пале, плотске природе.

[Плутон]

Ја увек кажем себи: Ако је Тесла спавао 2 сата, ти можеш бар шес' пут више јер си паметнији од њега и треба ти далеко мање времена да завршиш своје послове. И онда не осећам кривицу.

[Maslacak_]

Па онда свакако можеш да примениш правило равномерног распоређивања и да мање себе оптеретиш. Дакле, на кашичицу. Сваки дан одвојиш по 3, 4 ствари које МОРАШ да завршиш, а све остало је одлично и да смислиш одређену награду за то "преко" што урадиш. И само стрпљења

Hm, vidis to sa nagradom nisam pikusavala. Mogla bi to biti dobra motivacija.

Hvala na prijedlogu

[Рапсоди]

Никакве планове не волим у животу .Сетим се увек оне - Чему се Бог највише смеје  / Кад човек планира /.

Вредна јесам, радна такође, али ме ужасно оптерећују правила...и планирање...е данас мораш то...сутра би ваљало то..такав начин размишљања и делања ствара ми нервозу..

Одвој пола сата дневно на то....па два на то....то је формула успеха...не пали то код мене једноставно...превише волим слободу..

Живи од данас до сутра...Бог ће дати..твоје је само данас/сад/...то је мој живот.

И невероватно колико ми је ствари  пало са неба, без  икаквог мог труда, рада и плана...

Никада нисам гледала на живот....типа , заврши школу...удај се...створи породицу...остави нешто иза себе...не чекај, време пролази...планирај, труди се...пожури...Погрешан приступ...највероватније...али шта могу... 

Волела бих живот....без осврта на време... ти то мораш...ти то можеш....ти то требаш... 

Мој сан...идеал...живот без обавеза, без планова, без осврта на време.

[Arsenija]

Ja nemam problem da uradim nesto , ali imam problem da prestanem . Npr. Spremam ispit i polozim ga , posle 2 dana , ja ponovo spremam ispit , i umesto da odem na more kao sav normalan svet , ja ucim za narednu godinu , unapred . ... LOL ... ...

[Плутон]

Ја не волим то са наградама, то ми изгледа као кад дресираш куче, само што сам у овом случају ја и дресер и куче па треба као нешто да урадим да би' добио колачић, сам од себе.