Mjera, rasuđivanje, razumna kontrola i sloboda

[Дијана.]

čini mi se da jungovski tip intuitivca pripada pjesniku i filozofu, tim prije pjesniku-filozofu (što bi bio mistik)

slutnja.. zanimljivo... pa to jeste nesvjesno znanje, što je intuicija... viđenje kao u ogledalu, ali ipak vjerno?...

i još mi pade na pamet zbog nečeg što Paradoksa reče, kako je u logici našeg jezika razum i osjećajnost dihotomija, a u engleskom npr. sense-senisibility uopšte ne, naprotiv, postoji srodnost...

[Лазар Нешић]

slutnja.. zanimljivo... pa to jeste nesvjesno znanje, što je intuicija... viđenje kao u ogledalu, ali ipak vjerno?...

 

Pa da, kao kod mistika, ili recimo u pesmama Nastasijevića, npr.

[Драшко]

Ne sjećam se te sintagme 'osluškivanje, itd.' ali ne mora da znači da je nisam podsvjesno negdje upila; a u tom smislu, to je najprije intuiranje, u jungovskom smislu, neko poimanje i percepiranje mimo razuma i osjećanja... 

Mislim da je suština početne dileme u tom prepuštanju Bogu, a to nije ni manija za provođenjem sopstvene volje i zamisli, niti pasivno prepuštanje stihiji u nama i oko nas... poštovanje i svojih iskonskih ljudskih potreba, i drugih, u stalnom straženju da se svjesno i voljno ne čini zlo, i da se teži dobru (ukloni se od zla i čini dobro),

Zar nije neizvjesnost upravo najstrašnija? od nje se i branimo manijom kontrole, ili potpunim odustajanjem od svjesnog učešća u sopstvenom životu.  

Цитирао сам из твог поста

Можда говоримо овде о разним темама и искуствима. То јест о разним аспектима ове теме.

Неизвесност јесте ...незгодна...али је и адреналинска. Можда је чак и покретачка.

Слажем се да препуштање није пасивност...али негде је најзанимљивије да се препустимо Богу, поготову када су неке ситуације, интересантне у питању.

Ако се препустимо и опустимо, онда најбоље радимо.

Негде сам прочитао да је слабост и нежност оно што побеђује, а тврдоћа и снага оно што губи...

[Дијана.]

Laki: da! i Miljkovića...

Meni se sviđa ta poezija pravoslavnog misticizma... ljubav najmoćnije predstavlja i izražava poezija, time i ljubav prema Bogu... to bi bilo zanimljivo čitati na jednom mjestu, znam da na šta god na forumu naletjeh da mi se jako dopalo, čini mi se Simeon Novi Bogoslov, Amvrosije Mediolanski, i ti si niešto stavljao.. 

 

Drale: i Bog kao da želi ili bar dopušta da pogriješimo ili da se prepustimo nečemu što mi zamišljamo da je tako strašno protiv svega što je solidno, zdravo i razumno... u svakom slučaju ljubav i živ čovjek su ispred svih principa i zakona... ako si na to mislio. Ipak, povređivanje drugog je nedopustivo. Balansira se između toga.

[Лазар Нешић]

Simeon Novi Bogoslov

 

Baš sam onaj dan završio prevod njegove 28. himne i ide u "Teol. polgede" na objavljivanje za majski broj.

Postaviću i na forumu kasnije za sve koji žele da čitaju.

[Дијана.]

Ajde molim te napravi temu, i tu postavi još takvih pjesama jer znaš mnogo više... i mi bismo mogli da napabirčimo ovo što već postoji na forumu... uf, eto meni zadačića. 

I još forumu duguješ jednu temu, za koju znam. I još neke, za koje ne znam. 

[Лазар Нешић]

Ajde molim te napravi temu, i tu postavi još takvih pjesama jer znaš mnogo više... i mi bismo mogli da napabirčimo ovo što već postoji na forumu... uf, eto meni zadačića.

 

Može! Mada, bila je neka tema ... teopoetika valjda, tako nešto. Videću da je iskopam.

 

I još nam duguješ jednu temu, za koju znam. I još nekoliko, za koje ne znam.

 

Haha, ne sećam se te teme

[Grizzly Adams]

И после се чудите што народ не воли интелектуалце...
 
Мени се свиђа што је реко Џон Вејн - I never trust a man that doesn’t drink.

[Дијана.]

da intelektualci ne piju, je sterotip/predrasuda...

 

 

ne sećam se te teme

ni ti se ne sjećaš te teme (za koju ja ne znam)?   pa sjeti je se, nek izroni...

podsjetiću te ja za ovu prvu... pisali su ti, obećao si, dok završim ovo, prevedem ono...

 

 

 

.

[Драшко]

Џејмс Мејсон на форуму!!

so glad!

[Лазар Нешић]

pa sjeti je se, nek izroni...

 

Ajd, prisetiću se valjda ...

[Дијана.]

Teopoetiku sam našla, i za početak istakla/prikačila. Mislim da ću je prebaciti u Svedočenje vere...

 

Tu nađoh odgovor koji se uklapa i u ovu temu.

 

Присуство д/Другог (као један "напад" на наше себенце) не може а да не прође кроз искуство бола. Ради се о вајању нечије личности у присуству Другог, али вајању у пећници умирања гордости. Опет, да се вратим, треба научити подносити, да би (као што кажеш) од рана задобили исцелење. А то није лако: страх и дрхтање пред Другим претварати у неоподност Другог и љубав рема њему.

[Јелена011]

Lepa tema...steta sto nemam snage ni da se udubim u citanje...

Ja bih na temu kontrole i prepustanja na osnovu svog iskustva-Bog se sit ismeje dok vi pravite planove...

Al kad nisam pravila planove Bog je pomagao pravim pravcatim cudima.

Te fore ja sam introvertan, ja ne mogu, jok, ja ne zelim, nemam dovoljno motiva i imam dobit od ovog stanja.

Jer necija zatvorenost jaca od Bozije blagodati?

Nema izgovora za mlakost.

Treba davati sebe, potpuno,,crci, izgoreti al biti svoj.

Izostriti srce i cuti onaj glasic iznutra koji nas prati i bodri, Bog nas poziva na spontanost i kreativnost, ne zakopavanje talenata jer je svet surov. Jeste pa,sta?

Bila sam kontrol frik, ali sam shvatila da nisam svemoguca i da to nije moja odgovornost.

Zivot punim plucima daje snage

[Снежана]

Bila sam kontrol frik, ali sam shvatila da nisam svemoguca i da to nije moja odgovornost.

Занимљиво да  те управо Бог ставља у сасвим животне ситуације из којих пуно научиш (ако хоћеш да учиш)...Једно време је мој највећи страх био "да нећу бити ту" за своју децу, онда се у 17. деси прво синовљево самостално летовање са друштвом без родитеља, без наставника, без тренера, кад те дете "истренира" игнорисањем и одбијањем мајчинских бесомучних позива...и негде уклавирим да је једино што ја ту могу да учиним да дам благослов, да молим Бога да га чува, и да се надам да ће васпитање одрадити своје.

[Grizzly Adams]

Буразер и ја смо знали да одемо негде на по неколико дана и не јављамо се уопште. Како је то сирота мајка преживела, Боже сачувај...