Коалиција Двери - ДСС

[nedeljko]

[nedeljko]

 Двери-ДСС: За замену увоза домаћом производњом

 

 

 

 

 

 

У оквиру изборне кампање у унутрашњости Србије, председник Двери, Бошко Обрадовић, истакао је да се улагање у домаћу привреду и пољопривреду мора ставити у први план, а да интереси странаца, који сада од стране актуелне власти имају приоритет у Србији, оду у други план.

[Рапсоди]

@ Nedeljko

 

Mislim da bi više uradio za Dveri kada bi se više  lično uključio u diskusiju .Sve ovo što izbaciš od naslova manje više može da se vidi na sajtu Dveri.

Ovo je sajt ŽRU, i malo lične diskusije ne bi im svakako naškodilo....

Ja  više diskutujem od tebe o njima , onako od srca sa velikom dozom poverenja i entuzijazma za ono što rade, za šta se bore i čemu teže,  i ako nisam član... već samo simpatizer....  

Ne znam ko te naljutio, pa samo proletiš kao tajfun ostaviš  najnovije vesti i odeš, malo ličnog tona dosta bi doprinelo pozitivnijoj forumaškoj slici o njima, od ove  sadašnje ako smem primetiti koja im i ne ide u korist.

 

Pozdrav  i ne zameri na dobronamernoj kritici.... 

[nedeljko]

ОБУСТАВИТИ ПУТ ПРЕТВАРАЊА ВОЈВОДИНЕ У ДРЖАВУ У ДРЖАВИ

 

Коалиција „Двери- Демократска странка Србије- Санда Рашковић Ивић- Бошко Обрадовић“ је обишла Бачку. У посети Суботици, Сомбору и Оџацима, били су председница Демократске странке Србије, Санда Рашковић Ивић, потпредседник Демократске странке Србије за Војводину и кандидат коалиције „Двери-ДСС“ за председника Владе Војводине, Бранислав Ристивојевић као и Иван Костић, члан председништва Српског покрета Двери.

„Земљу странцима не треба продавати ни у саксији. Имамо пола милиона хектара који треба да се ставе на тезгу од 2017. године. Аграр представља 10 посто буџета Србије и ми сматрамо да држава треба још више да се умеша у аграр, а то значи да се повећају субвенције, да се ради на формирању задруга и да аграр постане један од три главна сектора у који ће држава највише улагати. Оно што се даје странцима 10 хиљада евра по запосленом, треба да иде сеоским газдинствима и нашим сеоским домаћинима“, обратила се присутнима председница Демократске странке Србије, Санда Рашковић Ивић.

Она је обишла и месну заједницу Алекса Шантић, где је је положила венце жртвама који су погинули на Солунском фронту.

„Млађе генерације треба да чувају успомену на наше солунце. Јер да није било њихове велике жртве, не би данас било ни српске Војводине, не би било ни Србије“, закључила је Санда Рашковић Ивић.

О значају жртава и чувању националног идентитета, говорио је члан председништва Српског покрета Двери, Иван Костић.

Наша примарна ствар у деловању је чување националног идентитета. Оне све сфере друштва, попут економије или социјалне политике су надоградња. Ако ми не будемо сачували себе, неће нас нико сачувати. То су само последице онога због тога што смо се одрекли себе, што смо се одрекли Краља Петра, наших жртава. Ја чврсто да верујем да је коалиција „Двери-ДСС“ , она која ће донети преображај српском народу.

Грађанима се обратио и потпредседник Демократске странке Србије за Војводину, Бранислав Ристивојевић који је причао о значају не продавања домаћих ораница.

„Наравно да нећемо дозволити дозволити продају земље странцима. Треба упозорити све странце купце земље, да од момента када купе земљу јесу несавесни у потпуности и да ће наша држава њима извршити обештећење само у случају ако су ту земљу на време вратили назад овој земљи. Свакоме ко буде после овог нашег упозорења куповао ту земљу или узимао у закуп на било који други начин, ништа нећемо вратити. Треба бити храбар и спровести ове кораке, јер је то једини начин да се дође до социјалне правде у сфери пољопривреде“, рекао је Ристивојевић

http://www.dss.rs/obustaviti-put-pretvaranja-vojvodine-u-drzavu-u-drzavi/

[cloudking]

@ Nedeljko

 

Mislim da bi više uradio za Dveri kada bi se više  lično uključio u diskusiju .Sve ovo što izbaciš od naslova manje više može da se vidi na sajtu Dveri.

Ovo je sajt ŽRU, i malo lične diskusije ne bi im svakako naškodilo....

Ja  više diskutujem od tebe o njima , onako od srca sa velikom dozom poverenja i entuzijazma za ono što rade, za šta se bore i čemu teže,  i ako nisam član... već samo simpatizer....  

Ne znam ko te naljutio, pa samo proletiš kao tajfun ostaviš  najnovije vesti i odeš, malo ličnog tona dosta bi doprinelo pozitivnijoj forumaškoj slici o njima, od ove  sadašnje ako smem primetiti koja im i ne ide u korist.

 

Pozdrav  i ne zameri na dobronamernoj kritici.... 

 

 

Rapso... moras da razumes... nedeljko vise ne moze da ti odgovori.

 

vec sam objasnio kvantno stanje  u kojemu njegov duh orbitira.

 on je fermion koji se pokorava paulijevom principu iskljucenja. Nedeljkov kvantni spin je polu-celi... kako god ga okrenes - isto ti dodje...

 

Indverstelar

[nedeljko]

Мр Владимир Димитријевић

 

 Владимир Димитријевић: Како се води борба против Двери

 

 

 

 

 

 

То јест има ли Србија право на срећу „Јао, јао“ шмиранта Вучића.

 

После ослобађајуће хашке пресуде др Војиславу Шешељу ( који није био крив ни за шта, што смо знали од почетка, и о чему смо несустајно сведочили ), Александар Вучић је кренуо у једну од својих кловновских политичких прича – као, јао, јао, изгубих изборе, сад ће сви формирати коалицију против мене, а ја, упркос томе што губим, никад нећу бити за Велику Србију, него ћу погинути за „EU vrednote“. Јао, јао, јадан ја, како ме је Запад напустио ( а ја им све учинио, од продаје Косова и Метохије до неформалног уласка у НАТО ).

И тако је, по ко зна који пут, Вучић на србском патетичан (шмирант из провинцијског позоришта 19. века ), а не енглеском „pathetic“ ( јадан у свом глуматању ). Главни циљ је да  гласачи „умерењаци“ прибегну Вучићу, да нас опет, због „Велике Србије“, НАТО не би бомбардовао ( а о бомбардовању, наравно, у свету у коме је Русија сада то што јесте не би било ни помена)…

Али, нећемо се бавити јефтиним глумцем Вучићем, оданим НАТО слугом, него ћемо се позабавити изборном кампањом и још једним покушајем да се Двери избаце из видокруга наших гласача. Јер, ко смета Вучићевим налогодавцима из Вашингтона и Брисела види се по томе кога, свим средствима, покушавају да спрече да уђе у Скупштину Србије

 

Упадљиво мршав и дебео или треба ли на изборе под окупацијом

 

Као и Вилотић у „Радовану Трећем“, Српски покрет Двери је „упадљиво мршав и дебео“ – крајње противуречан. Тако „Блиц“ пише да су Двери покрет који помаже Москва, а „Курир“ да иза Двери стоји Брисел. А онда се чује и глас извесних патриота, који кажу да не треба излазити на изборе јер смо ми под окупацијом, па ко излази на изборе подржава окупацију и систем који је она у Србији створила.

На прва два приговора шта рећи осим – Credo quia absurdum est. Овај трећи приговор је озбиљнији, па ћемо му посветити извесну пажњу.

Србима није први пут да се налазе под неком врстом окупације. Они су често тако живели. Али, нису одустајали од борбе, без обзира на околности. Сетимо се Аустро-Угарске и великог србског вође Светозара Милетића, оног што је говорио да, и ако један једини Србин остане, он је народ, и има право на своје политичко постојање. Ево шта пише Википедија: “Милетић је посланик и на угарском и на хрватском сабору, један је од организатора прве скупштине Уједињене омладине српске – прве свесрпске политичке организације, а касније ће се ангажовати и на оснивању Дружине за ослобођење и уједињење српско. Од маја 1867. поново је на челу новосадског Магистрата, а тада су му најближи сарадници Лаза Костић и Коста Трифковић. Милетић је поново у борби са угарским властима. У време овог мандата, његовом заслугом, боје српске тробојке постају званичне боје града Новог Сада, а како је наставио са напорима да Градску кућу подигне у српском крају и постао озбиљна сметња властима, суспендован је после годину дана, а убрзо и ухапшен и на једном монтираном процесу осуђен на годину дана затвора. Док је био у затвору, српска политичка сцена почиње да се раслојава. Говорено му је да ће остати сам, ако не направи неки компромис, а он је одговарао: „Сам сам и почео“. Популарност му је на врхунцу у време када је изашао из затвора и где год се појави приређују му се велике манифестације, што доводи до очаја угарску владу. Сви српски погледи били су уперени ка њему, а Змај је говорио: „Диж`те децу из колевке да запамте његов лик!“ Своју активност проширује и на друге крајеве где живе Срби, нарочито у време устанка у Херцеговини. Овај пут, угарска влада је решила да му трајно стане на пут. Дана 5. јула 1876. године ухапшен је у свом стану у Новом Саду, а потом, у још једном монтираном процесу, осуђен на 6 година робије. У затвору је малтретиран и физички и психички, сарадници су га напустили, а уз друге проблеме које је имао, почиње и психички да побољева.“

Зашто Светозар Милетић није одустао од борбе под окупацијом? Или Петар Кочић?

Ево записа о њему из Википедије: “Уочи анексије Босне и Херцеговине од Аустроугарске, Кочић је покренуо лист “Отаџбину“ у Бањалуци и створио своју политичку групу која је проповедала борбу против  Аустрије и нарочито непоштедну борбу против остатака феудалног ропства. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у народним масама и код напредне омладине па је изабран и за посланика аустроугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву. Видевши у њему противника државе, државни органи су га често хапсили и кривично гонили. На Кочића се гледало као на једног од најсмелијих подстрекача српског народног поноса и проповедника друштвене правде. Он је од оних у низу српских писаца и интелектуалаца, којима је ропство и правдање правде на слободу односило главнину снага.“

Кочић је, својевремено, записао: “У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех!“

Да ли га је то спречило да, под окупацијом, води политичку борбу, без обзира на околности?

Или – да ли је требало да ђенерал Михаиловић, у доба окупације, 1944. прави Светосавски конгрес у селу Ба, на коме су представници свих демократских странака Краљевине Југославије објавили своју спремност да, у сагласности с Равногорским покретом, наставе тамо где се стало пре 6. априла 1941? Башки конгрес није значио изборе под окупацијом, али је јасно изражавао политичку вољу оних који су пре рата на изборима учествовали.

Да не идемо тако далеко у прошлост. Шта је требало да раде Уго Чавез, Ево Моралес и слични борци за слободну Јужну Америку, у чијим земљама су на власти биле разне врсте америчких „банана – режима“? Можда је требало да не учествују у политичком животу земље него да чекају некакав нагли обрат који би им предао власт без парламентарних избора?

Наравно, свако има право на своје мишљење. Али, оно није општеобавезујуће, и не сме бити повод за јалове и штетне расправе међу онима који су истински родољуби.

 

Медијска блокада

 

На изборима 2016. године медијска блокада не подразумева само електронске медије са националном фреквенцијом; она подразумева и новине које се штампају у Београду за целу Србију. Наравно, ту не мислим на Вучићеву пљуваоницу маскирану у новине; ту мислим на „велику“ штампу, у којој, двадесетак дана пред изборе, нема места за предизборну коалицију Двери – ДСС, коју оличавају Санда Рашковић – Ивић и Бошко Обрадовић. А чак и ако има места, оно се даје на крајње чудан и необичан начин – рецимо, изборна листа се приказује као потенцијално „нацифашистичка“ зато што се на њој налази унук Милана Недића по бочној линији. Кад Политички савет Двери тим поводом иза саопштење, „Политика“ га не објави како је дато, него препричано, и не помене ко су чланови Савета, ваљда да би избегла имена „недићеваца“ попут Чавошког, Ломпара, Срђе Трифковића. Др Зоран Чворовић и ја, као чланови Савета, послали смо „Политици“ овај текст, али није објављен. Доносим га сада, тек толико да се зна. И да нико не мисли да се оваквим текстовима брани колаборација с окупатором, поготово кад данас Србијом влада човек конвертитско-квислиншке ( „протестантско – веберовске“ ) НАТО свести, Александар Вучић, па такве ликове не морамо извлачити из архивске грађе о Другом светском рату.

 

Квислинг и чистунац:  Милан Недић и Владислав Рибникар

 

У „Политици” од 18. марта објављен је текст главне уреднице листа под називом „Квислинг”, у коме се Двери, а преко њих ДСС и свако ко се усуди да са Дверима уђе у коалицију, жигошу као браниоци и заступници колаборације и националне издаје. Крунски доказ оптужбе главне уреднице „Политике” заснива се на чињеници да се праунук Недићевог брата, нашао на заједничкој посланичкој листи Патриотског блока. Објављивање оваквог дисквалификујућег текста, који врви од лажи и полуистина, те идеологизованог погледа на историјску и правничку (процесну) истину, у условима предизборне кампање трансформише уредницу „Политике” из независног новинара у предизборног агитатора.

Зато главној уредници гласила либералне традиције постављамо питање, да ли неко ко је потомак ђенерала Недића има право да буде биран у постпетооктобарској и постброзовској Србији? Или поборницима оваквог либерализма и индивидуализма није страно схватање да је уживање бирачког права везано за доказивање политички подобног породичног родослова. Изгледа да главна уредница одговорност политички неподобних Срба дефинише шире и од хашког концепта „удруженог злочиначког подухвата”,  јер од Броза изречену казну атимије у случају ђенерала Недића проширује на све његове потомке, по директној и побочној линији, који се усуде да се укључе у јавни живот. Али и на оне који се као ДСС и Двери усуде да неподобном потомку уступе посланички мандата.

Не оправдавајући колаборацију саму по себи, па ни Недићеву, али дајући право сваком    Србину на објективан историјски суд, сматрамо да је дошло време да се дела појединих Срба и српске политике, данашње и прошле, одмеравају са српског, а не са идеолошког становишта. При том, време је да се прекине са жртвовањем права појединца у име било које идеологије, па и права српског егзистенцијалног колаборационисте Недића на процесну правду (рехабилитацију).

Због зачуђујуће идеолошки острашћеног напада главне уреднице „Политике” на Патриотски блок, у име наводне одбране антифашистичког и патриотског чистунства, укратко подсећамо на неколико непријатних чињеница.

За стотине хиљада убијених Срба у НДХ, Косову, Банату, Бачкој, Македонији највећи кривац је В. Британија и Черчил, јер је по сведочењу Черчиловог сина из 1953. 27. март био режисерски плод енглеских фунти. У односу на Черчила, Павелић, Хорти и Џафер Дева су били само егзекутори.

Саучесници у енглеском злочину су српски помагачи, за туђ рачун и туђе паре – пучисти Симовић и Мирковић, а са њима и врло грлати Рибникари. О томе упечатљиво сведочи дневнички запис некадашњег шефа Пресбироа Владе Краљевине Југославије Милана Јовановића Стоимировића: „Рибникар, с којим се нађох у некој кафани, рече ми да се рат морао свршити овако како је завршен и грђаше Симовићa. „Али”, рекох ја, „нисте ли ви одобравали његову политику?” „Не”, рече ми он, „ми смо морали писати оно што нам је наређивано, да нас не би стрељали као дефетисте, али смо видели чему се иде….” „Али”, рекох ја, „Политика је апсолутно помагала Симовића, и то најтоплије!”… „Па јесте” поче опет Рибникар, „али под морање, јер ко је смео да се противи побогу!” И он настави: „Мајку им коцкарску, прокоцкаше државу, упропастише нас и доведоше до паса, па побегоше. Ако још негде неке будале дају отпор у Црној Гори, то је зато што још нису побегли виновници ове трагедије које би требало стрељати и које треба сматрати за обичне злочинце.”

Док су се Черчил и Рибникари коцкали крвљу стотина хиљада Срба, Недић је спашавао што се спасти може! Чак, и Хрвате, о чему је сведочио хрватски дипломата који је остао у Београду, Првислав Гризогоно.

Да ли ће уважена главна уредница „Политике”, која сада заступа Рибникарово гледиште од 27. марта, подржавајући кроз напад на Патриотски блок А. Вучића и његову НАТО-филну власт, једног дана имати Рибникарову одбрану од 16. априла (да  је власт на ту подршку натерала) и шта је истина за „Политику” коју данас уређује?

И најзад, како сматрамо да се одбрана народа и државе не своди на партије и не завршава на једним изборима, не можемо да не приметимо да текст „Квислинг” превазилази Милана Недића и Патриотски блок. Јер ако знамо да је ђенерал Недић у Енглезима препознавао наше највеће непријатеље, који су, како је говорио ђенерал Михаиловић, спремни да се боре за Енглеску до последње капи српске крви, онда објављивање текста „Квислинг” стоји у најнепосреднијој вези са посетом принца Чарлса. Прецизније, са покушајем да се на Балкану учврсти англофилска колонијална структура, на челу са изборним фаворитом енглеског принца и уреднице „Политике”.

 

Чланови Политичког савета Двери

Владимир Димитријевић, Зоран Чворовић

 

Бошко Обрадовић као „амерички човек“

Ето, сад је Бошко Обрадовић, у плаћеном огласу, и на Вучићевим медијима, постао „амерички човек“. Јер, тврде пропагатори ове „генијалне“ идеје, професорка др Јасмина Вујић је „америчка жена“, а она је у Политичком савету Двери, па је, самим тим, и Бошко Обрадовић „амерички човек“.

Занимљиво је да ту „чињеницу“ из плаћеног огласа нису уочили ни академик Коста Чавошки, највећи правник кога Србија има и борац против хашких лажи, ни професор др Мило Ломпар, аутор „Духа самопорицања“, ни професор др Љубомир Протић, легенда борбе за образовање на „несорошевским“ основама, ни др Срђа Трифковић, геополитичар светског гласа и разобличитељ  енглеских превара у нашој историји, ни Милорад Црњанин, велико име патриотског новинарства, ни овејани русофил доцент др Зоран Чворовић, заточник србске косовске правде, ни др Слободан Јанковић,  који је будућност наше науке о међународним односима,  ни др Зорица Кубуровић, угледна србска књижевница, ни Милослав Самарџић, уредник крагујевачких „Погледа“ и сведок истине о ђенералу Дражи, ни Мирослав Крстић, привредник. Они су такође чланови Политичког савета Двери. Да ли то значи да су они „амерички људи“? Или је то професор др Миладин Шеварлић, нестраначки кандидат на листи Двери – ДСС, борац против ГМО-а? Или је то пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант Кошара 1999. године, такође нестраначки кандидат на листи Двери? Или професор др Иван Дојчиновић, физичар, члан Председништва Двери? Ето, ни ја, Владимир Димитријевић, нисам  уочио да је Обрадовић „амерички човек.“ Можда сам, и не знајући то, постао „амерички човек“, јер ни по чему не видим да је Бошко Обрадовић „амерички човек.

 

По плодовима се дрво познаје

Еванђељски критеријум за нечију делатност је – по плодовима ћете их познати. Који су то американофилни и антисрбски плодови Двери од 1999. наовамо?

Шта је у њиховом програму утемељено на америчким плановима за Србију? Нећемо залазити у програмско опредељење за најближе односе са Русијом, напуштање преговора са ЕУ и одлучно противљење НАТО пакту. Позабавимо се само једним сегментом програма Двери – бригом о породици. Шта је ту „америчко“?

Да ли је то наше будуће Министарство за бригу о породици и Национални савет за популациону политику? Национална стратегија популационог развоја? Закон о заштити презадужених породица, који ће онемогућити одузимање породичног дома?

Подстицај за породице које хоће да се врате на село  од 10.000 евра бесповратно, као и додељивање обрадивог земљишта на коришћење? Можда је то мајчински капитал за породице са више деце – бесплатна земља и државна помоћ за изградњу куће?

Или заштита  права родитеља да слободно одлучују о образовању и васпитању своје деце? Да ли су Американци наложили Обрадовићу да предизборно обећа кривично гоњење свих послодаваца који врше дискриминацију жена при запошљавању на основу брачног статуса и у зависности од броја постојеће или планиране деце?

Можда ЦИА сматра да у Србији за сваку незапослену мајку која је родила троје и више деце следује национална пензија, при чему ће материнство имати статус занимања? Да ли НСА налаже Дверима које води Обрадовић да глупим Србима и осталим грађанима ове земље обећају повећање дечијег додатка, укидање пореза на дечије потрепштине, увећање надокнаде за породиљско одсуство и материнског додатка, увођење флексибилног радног времена за мајке са више деце? Да ли амерички властодршци, главни пропагатори „ЛГБТ права“ у свету, као један од приоритета политике у Србији постављају подизање свести о значају породице, мајчинства, очинства, детињства, трудноће и лепоте детета у мајчином стомаку? Или решавање егзистенцијалних проблема са којима се суочавају самохране породице – породице у којима ниједан члан није запослен? Обама ли је наложио Обрадовићу да прети забраном наметања хомосексуализма малолетним лицима и борбом против антипородичних идеологија? А ко стоји иза овог обећања Двери: “У средствима масовног информисања покренућемо кампању упознавања становништва са животом детета у пренаталном периоду, као и са последицама абортуса по живот и здравље нерођене деце, мајки, очева и породице у целини. Бесплатна геронтолошка и волонтерска омладинска служба на терену бринуће за ваше најстарије чланове породице, посебно старачка и самачка домаћинства“? Да нису Кери & Бајден?

Кад човек чита плаћене огласе који се баве Бошком Обрадовићем и Дверима, требало би да пита своју свест и савест – има ли на Интернету других извора информација о Обрадовићу и Дверима уместо плаћених огласа, иначе сасвим легитимних у предизборној кампањи и на домаћој политичкој сцени? Па ако му свест и савест кажу да су плаћени огласи најбољи извор информација о Обрадовићу као „америчком човеку“, нека им верује. А ако му кажу другачије, нека се потруди да не изгуби из вида целину приче

 

Уместо закључка

Коме је доста Кловна Званог Ђулијани – Строс Кан – Шеик – Курц – Гузенбауер – Тони Блер – „диливери јунит“- Финансијски Геније Крстић – Београд На Води – Фабрика Чипова – Дуално Образовање – И Свако Нека Дода Кловнову Лаж Које Се Сећа, коме је мука од Кловнове Риалити Србије – тај, опет, има за кога да гласа, само ако озбиљно прочита предизборни програм коалиције Двери – ДСС и схвати да је тај програм више него озбиљан. Јер је садржајан, остварљив, испуњен трезвеном надом.

Пут коалиције Двери – ДСС је царски пут између НАТО Кловна Маскираног У Премијера Србије & Његове Шаролике Дружине и Жутих „ЕУ Нема Алтернативу“ Упропаститеља. То је пут стабилности и нормалности.

На плакату за кампању, Санда Рашковић–Ивић и Бошко Обрадовић изгледају као пристојни, трезвени, нормални људи. Програм коалиције коју представљају је пристојан, трезвен, нормалан програм.

А све то скупа је срећа за Србију.

 

Владимир Димитријевић

 

 

[RYLAH]

 Владимир Димитријевић: Како се води борба против Двери

 

Тачно сам се питао кад ће да крену да врбују и расколнике. Почели су као црквена организација, па кад су изашли на изборе намигивали и верујућим људима и расколницима.

 

Ево, кренули су. 

[Tumaralo.]

Ono kad se setis da postoje ljudi koji vec 25 godina ozbiljno prate politiku....

[МилошБГ]

Тачно сам се питао кад ће да крену да врбују и расколнике. Почели су као црквена организација, па кад су изашли на изборе намигивали и верујућим људима и расколницима.

 

Ево, кренули су. 

 

E ali vise mi je pun kufer vas par sa foruma koji se ne libite da svakog ko po vama nema ispravan stav okarakterisete kao raskolnika,sektasa.

 

Da vidim recnik:

 

Raskol je odvajanje,otcepljivanje,cepanje,deljenje...

 

Navedi mi kad je otisao u raskol Dimitrijevic,kad je zbog raskola izopsten iz crkve,kad je prekinuo liturgijsko opstenje, ko mu je bio pre duhovnik a ko sad?

 

Ako ne mozes to da nadjes,ajde moli te tvoj brat,malo kocnica vise da se drzi,jer je neverovatno kako vas par tako olako karakterisete ljude najgnusnijim optuzbama.

 

Za Diimitrijevica licno znam da je u SPC,znam da ide u crkve SPC i da se pricescuje u SPC,nema nikakvu zabranu,nikakvu anatemu,niti je ikada izopsten.

 

Prema tome,malo rucna ljudi,ne ide da svako ko nema vas stav je odmah najgore,malo bre ozbiljnosti,ja da napisem da je neko raskolnik odmah bi drvlje i kamenje i trazenje dokaza,a vi tako olako,bum tras raskolnik,sektas i nista,sve je ok. Uozbiljite se.

[cloudking]

 

Prema tome,malo rucna ljudi,ne ide da svako ko nema vas stav je odmah najgore.

 

 

Pa to smo od tebe videli...

 

Sad budi musko i istrpi ono sto inace drugima priredjujes...

[RYLAH]

@@МилошБГ,

 

Колико сам сконтао, ти си са мном прекинуо комуникацију на оној другој теми кад сам прозвао другог расколника ког подржаваш. Оног који је ради фото сешна потопио иконе које је претходно донео тамо.

 

Што бих сад ја дозвољавао да ти мене овде ислеђујеш?

[Јелена011]

@@МилошБГ,

 

Колико сам сконтао, ти си са мном прекибуо комуникацију на оној другој теми кад сам прозвао другог расколника ког подржаваш. Оног који је ради фото сешна потопио иконе које је претходно донео тамо.

 

Што бих сад ја дозвољавао да ти мене овде ислеђујеш?

 

Raskolnikom cu te, raskolnikom ces me

[МилошБГ]

@@МилошБГ,

 

Колико сам сконтао, ти си са мном прекинуо комуникацију на оној другој теми кад сам прозвао другог расколника ког подржаваш. Оног који је ради фото сешна потопио иконе које је претходно донео тамо.

 

Што бих сад ја дозвољавао да ти мене овде ислеђујеш?

 

Nisam sa tobom prekinuo komunikaciju,komuniciramo kao sto vidis.

 

Ja tebe ne isledjujem,ja tebi kazem da je raskolnik i epitet raskolnika jednako da si nekome opsovao mater ili optuzio ga da je lopov ili jos nesto gore, ako ne i gore od toga,a da vi to precesto upraznjavate bez ijednog dokaza.

 

Vladimir Dimitrijevic nije raskolnik,nije u raskolu,vernik je SPC i nije anatemisan ili izopsten iz SPC,prema tome frljajte se samo sa istinom. Cak koliko znam drzi predavanja u manastirima SPC...ili su naprosto svi oni u raskolu?! Ili u stvari svi koji ne dele tvoj stav i jos par ljudi sa foruma su u raskolu? Pa mi imamo onda veliki raskol.

 

Biti raskolnik nije plod stava ili sopstvenog misljenja ili licnog raspolozenja,nego plod recju i dela i na kraju odluke SPC,a vi malo precesto presudjujete u ime SPC ko je raskolnik a ko ne,ako imate neko ovlascenje sto da ne,nije nemoguce pokazite pa da znamo zasto onda tako cesto posezete sa tim.

[Рапсоди]

Ne dirajte Vladu Dimitrijevića.....

[RYLAH]

Vladimir Dimitrijevic nije raskolnik,nije u raskolu,vernik je SPC i nije anatemisan ili izopsten iz SPC,prema tome frljajte se samo sa istinom. Cak koliko znam drzi predavanja u manastirima SPC...ili su naprosto svi oni u raskolu?!

 

Владимир Димитријевић око себе окупља опскурну групу људи, врло често и млађих људи, са којима је својевремено прекидао литургије где год је служио бивши епископ Жички. Чак су се људи из те групице хвалили како њихов владика не сме од њих да се појави у Чачку.

 

Владимир Димитријевић је један од челника сајта "Борба за веру", који је пљуваоница по СПЦ и по свим њеним владикама. Пљуваоницама је и по напорима за помирењем између две цркве, а неретко се баве и отвореним политичким агитовањем. И није само пљуваоница, него врло често износе отворене јеретичке ставове, посебно приликом тумачења.

 

Владимир Димитријевић подржава сваког новог расколника који се у СПЦ појави. Прво су пљували по зворничко - тузланском и канадском владици због њихових живота, а кад се појавила могућност да се и ови одметну у раскол, почели су да их дижу у неба као мученике страдале зарад вере прађедовске. Подржавао је секту која се окупља око бившег епископа ЕРП док се није посвађао са Виловским, па сад више о тој секти не пише.

 

Владимир Димитријевић је раније држао предавања о сектама у парохијским домовима СПЦ, и да је дао Бог да је на томе и остао, могао је много да уради на том пољу, јер је то сјајно радио. Сада не држи предавања по просторима СПЦ. Сада пљује преко Интернета.

 

Поред Владимира Димитријевића, Двери су одбијале да се изјасне о расколу у СПЦ док су још глумили црквену организацију, кад су се спремали да изађу на изборе, и намигивали су и једнима и другима, односно и онима који отворено иду у раскол и онима који су остали у СПЦ. Поред тога, на Снази народа имали су и емисију Атлантис, о којој ваљда не вреди да трошим речи када се ради о антицрквеним ставовима који се тамо износе (нађи им емисије о биоенергетици, ванземаљцима и сличноме - заступају неки верски синкретизам у споју са Њу Ејџом).

 

Пре него што су се бацили у политику, имали су акције које су знале да буду и позитивне (овде мислим пре свега на њихове трибине на Машинцу), али како је време пролазило, постајали су све већи демагози, да би на крају дошли до овога где су сада.