Stomatološka nemoguća misija- izlečiti strah od zubara

[JESSY]

Ljudi koji se plaše zubarske stolice čak i u pogledu najsitnije intervencije, na pregled odlaze tek onda kada dovoljno zapostave problem i kada osete jak i neizdrživ bol. O posledicama je suvišno govoriti, ali psihološko razumevanje ovog straha moglo bi biti od pomoći pacijentima koji su posebno ugroženi. Za početak, potrebno je napraviti razliku između tri vrste straha. Dentalni strah je reakcija na opasnost koju doživljavamo u susretu sa pretećim stimulusima („Već sam bio kod zubara, tačno znam šta će da radi i plašim se“). Osoba u suštini zna da je strah preteran i bez osnova. Dentalna anksioznost je strah od nepoznatog, tj reakcija na nepoznatu opasnost. Psihoanalitičari smatraju da je ovaj strah zanimljiv primer anticipatorne anksioznosti, jer nije motivisan samo iščekivanjem bola, s obzirom na to da pacijent često unapred zna da će se koristiti lokalna anestezija. Stoga veruju da ova anksioznost ima duboko psihološko značenje da je zovu i zubnom neurozom, a pogađajte, povezuju i sa strahom od kastracije. Dentalna fobija podrazumeva toliko jak strah, da se u potpunosti izbegava odlazak dok zubara sve dok fizički problem ne postane neizdrživ („Znam šta se dešava kad odem kod zubara i nema šanse da opet odem; Nije mi dobro koliko sam prestravljen“). Karakteriše je veliki broj iracionalnih uverenja o katastrofičnim ishodima intervencije, kompetencijama zubara i slično. Postoji i posebna skala procene dentalne anksioznosti, gde ispitanici označavaju nivo anksioznosti koji misle da će osetiti u različitim prilikama- kada se zapute kod zubara, dok sede u čekaonici, dok čekaju da bušilica počne sa radom, dok čekaju injekciju anestezije ili skidanje kamenca. Nimalo lak posao za stomatologe- često i sami doživljavaju neugodnost sa ovakvim pacijentima, ne samo zato što su „teški“ već i zato što intervencija obično duže traje a i njihove reakcije mogu proizvesti tehničke probleme.

[JESSY]

                                                                        

 

Kako uopšte nastaje bilo koji tip straha od zubara? Najčešće je izvor traumatsko i bolno iskustvo iz detinjstva (po principu klasičnog uslovljavanja), mada studije potvrđuju da negativno iskustvo u detinjstvu ne vodi nužno do dentalnog straha i izbegavanja zubara u budućnosti. Ipak, ponekad je dovoljna samo jedna neprijatna situacija da se upravo to dogodi. Učenje po modelu, tačnije posmatranje tuđe rekacije straha je drugi mogući krivac. Nekad je dovoljno slušati strašne priče o vađenju zuba i komplikacijama, ili o anesteziji koja nije delovala. Problem je i invazija ličnog prostora, osećaj bespomoćnosti kao i osećaj gubitka kontrole. Neki ljudi prosto imaju niži prag tolerancije bola, ili samo veruju da je tako, pa su važni i faktori poput ličnih karakteristika ili straha od bola. Visoko anksiozni pacijenti su skloni da tokom vremena rekonstruišu i precenjuju nivo bola koji su osećali. Nepoverenje u zubara može izazvati strah od bespotrebnih i pogrešnih intervencija. Na kraju, nekada se dentalna fobija svodi na samo jedan deo tretmana- zvuk i vibraciju bušilice, vađenje zuba, mirise u stomatološkoj ordinaciji, a potpuno je neverovatno da je kod nekih pacijenata najjači okidač upravo ono što najviše može da im olakša- tj injekcija lokalnog anestetika.

[JESSY]

Šta može da pomogne? Ako strah nije toliko jak da je potrebna ozbiljnija psihološka podrška, postoje neke karakteristike okruženja koje su mogu modifikovati i učiniti ceo proces ugodnijim ili podnošljivijim. Akcenat je na odnosu zubara i pacijenta. Stav zubara je jako važan- njegova prijateljska nastrojenost, moralna podrška, empatija, informisanje ali i efikasnost. Pacijenti žele da čuju tri tipa informacija: šta će se tačno desiti, šta će osetiti i kako da se nose sa tom situacijom. Ako se plašite zubara a imali ste tu sreću da naiđete na onog koji ima dovoljno razumevanja, sigurno ste upoznati sa STOP tehnikom. Naime, pacijentima se jasno daje do znanja da mogu prekinuti tretman kada im postane previše neugodno (obično podizanjem ruke), što umanjuje osećaj gubitka kontrole pa i sam strah. Za slučaj da ste navikli da idete kod onog ne-baš-tako razumnog, postoji još jedan trik u vidu tehnike distrakcije- slušalice i muzika do daske. Izuzetno efikasno i ako ništa, prikriva onaj strašni zvuk bušilice.

 

https://psihobrlog.wordpress.com/2016/02/18/stomatoloska-nemoguca-misija-izleciti-strah-od-zubara/

[Драшко]

мој зубар је екстра

увек ми да анестезију, позитивац чоек и зна да ради

[Pancakes]

a nocas ako slusa...nek cuje boool

 

[Deja Vu]

Meni je jednom zubar vadio zivac bez anestezije. 

[Драшко]

Meni je jednom zubar vadio zivac bez anestezije. 

и мени је дрМира чистила канале и ваднула живца без анестезије, додуше као био је умртвљен, али....изгледа да није.....јер је било.....

[Рапсоди]

Тотално ирационалан страх, као и страх од мишева.........нема лека, бар за мене.  

[Deja Vu]

и мени је дрМира чистила канале и ваднула живца без анестезије, додуше као био је умртвљен, али....изгледа да није.....јер је било.....

 

... sta je bilo?! 

[Драшко]

... sta je bilo?! 

ма довршавала ми зуб рађен у дому здравља, који је већ требао да буде умртвљен, али кренула без анестезије, додуше ја нисам ни тражио, и братеееееее

после га довршио овај кмој садашњи зуба, све лепо са анестезијом...

[Deja Vu]

ма довршавала ми зуб рађен у дому здравља, који је већ требао да буде умртвљен, али кренула без анестезије, додуше ја нисам ни тражио, и братеееееее

после га довршио овај кмој садашњи зуба, све лепо са анестезијом...

 

Ocekivao sam da ces nesto strasnije da napises da poplasimo citaoce. 

Ja sam planirao da ispovedim svoja iskustva i preplasim ljude, ali neka necu nije hriscanski. 

[Ленка*]

 

[JESSY]

Ja sam planirao da ispovedim svoja iskustva i preplasim ljude, ali neka necu nije hriscanski.

slobodno pisi o svojim iskustvima...mozda bude od neke koristi....

[Vecana]

Ja ni na stolicu ne sedam bez anestezije.

[emoji33]

[Јелена011]

Meni je ujna bila deciji zubar i uvek sam mesto drugara odlazila kod cika zube u skoli

Ali...prosle su godine, i u poslednje vreme navukla sam neki ne strah mozda bukvalno kao fobiju, ali neku gadost kad moram kod cika zube.

Izgubila sam cetri zuba u jako kratkom vremenskom periodu i sve na isti fazon- ekstremno me zaboli zub, odem kod zube isti dan ili sutradan, otvori mi zub, pocne da leci kanale. Odem kuci, tog dana mi pukne zub i gotovo.

Nekada sam sve radila bez anestezije, ali od prosle godine kad su mi se upalile desni posle vadjenja zuba i kad su mi radili kiretazu zuba bez anestezije, ja ne sedam bez anestezije. Ali bukvalno - dobar dan, taj zub, sad anestezija pa dok ona hvata ja cu ti ispricati sta imam. Ne bih dozvolila da me neko pipne vise bez anestezije jer ono ciscenje rane nikad necu zaboraviti. I ne samo to, ajde bol kao bol prodje kako je i dosao, nego me je covek slagao, rekao mi je da bi podjednako bolelo sa anestezijom, a u stvari oni u dz nisu imali vise anestezije pa je hteo da me prevesla. Nedelju dana posle toga sam morala opet da idem na ciscenje i otisla sam na stomatoloski, dali su mi anesteziju i naravno da nista nisam osetila.

Od tad ne verujem cika zubi nista, idem privatno kod komsije koji je bas fin, valjda jos uvek neiskvaren i ima laku ruku i prvo ide dobar dan anestezija.

Sad me sve boli