У славу и част Светитеља Саве

[Кратос]

Молитва прва светом САВИ СРБСКОМ
О свештена главо, преславни чудотворче, Светитељу Христов Саво, србске земље првопрестолниче, чувару и просветитељу, а свих православних хришћана добронадежни пред Господом заступниче, Теби припадамо и молимо се: дај нам да будемо учесници љубави твоје према Богу и ближњима, којом је душа твоја за живота испуњена била. Озари нас истином, просвети ум и срце наше светлошћу Божанствене Науке. Научи нас да, по примеру Твоме, љубимо Бога и ближњега свога, и заповести Господње непогрешиво да испуњавамо, да будемо и ми чеда твоја, не само по имену, него и по целом животу свом. Моли се, Свети Архијереју, за Свету Православну Цркву и отаџбину твоју земаљску, која Те увек са љубављу поштује. Погледај милостиво на сваку душу верних твојих поштовалаца, који траже милост и помоћ твоју. Буди нам свима у болестима лекар, у јадима посетилац, у бедама и невољама помоћник, а у часу смртном милостиви покровитељ и заштитник, да се помоћу светих твојих молитава удостојимо и ми грешни да задобијемо вечно спасење и наследимо Царство небеско. Да, Свече Божји, не постиди уздање наше, које на Тебе чврсто полажемо, него нам укажи твоју многомоћну заштиту, да славимо и појемо дивнога међу Светима Својима Оца и Сина и Светога Духа свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин.

[Драгана Милошевић]

СВЕТОСАВСКА  ПОСЛАНИЦА

 

ЕПИСКОПА  ШУМАДИЈСКОГ  ЈОВАНА

 

 

 

ЈОВАН

 

 

милошћу Божјом православни Епископ шумадијски свему свештенству,

монаштву и верном светосавском народу ове Богом чуване Епархије шумадијске,

благодат вам и мир од Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и да молитве Светог Саве буду са свима вама

 

 

Благо мајци која Саву роди
и Србима док их Сава води.

 

 

 

На почетку српске историје стоји Стефан Немања, велики рашки жупан. Уз њега је најмлађи син, принц Растко, с монашким именом Сава. Стефан Немања - Свети Симеон родоначелник је српске државне идеје коју Свети Сава духовно и интелектуално уобличава. Срби државу, и Цркву у границама те државе, добијају из подвига и труда оца и сина, два свеца и два путоводитеља српске историје. „И данас још“, писао је Станоје Станојевић, „Србин кад помисли на своју историју, он се прво и највише сећа ове двојице светитеља који су на Христовој науци утемељили и Цркву и државу, па је на таквој основи Свети Сава почео да просвећује свој народ“.

 

Ако су Срби, древни европски народ, имали срећан тренутак у својој повести, онда је то несумњиво онај када је на сцену ступио моћни жупан Немања, родоначелник светородне династије Немањића. У разгранатој и златом украшеној Лози Немањића, приказаној на фресци славних Дечана и многих наших манастира, Стефан Немања је корен и исходиште, а Свети Сава њена лепота и снага. Тако на почетку српског средњег века стоје отац и син, први са мачем и владарским жезлом, други са крстом и књигом.

 

Наша пажња на данашњи дан, дан Светог Саве – Савиндан, окренута је успомени ка насушном Божанском дару који је род српски добио у њему. Свети Сава је становник земље, али грађанин Неба и човек будућег века који је сав наш народ привео у Цркву Бога Живога и охристовио његово биће. Довршио је крштење Срба, које је почело у време словенских апостола Ћирила и Методија, крстивши и наш језик, наше писмо и целокупну српску културу и просвету. Кроз њега, биће овог народа најбоље види и предосећа Царство Божије и вечни живот. Непознате и далеке светове,

скривене иза завесе овоземаљских искушења, открива нам на најлепши начин. Уз њега је дух наш доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Нашу исконску бурну природу, често склону деструктивној стихији, Свети Сава оплемењује и припитомљава.

 

Пут Светог Саве, од атонског монаха до Светитеља, проткан је истрајним прегалаштвом светског путника и ходочасника, првог српског архиепископа, просветитеља, лекара и песника, дипломате, измиритеља посвађане браће и ујединитеља земаља, духовног покровитеља, обновитеља и градитеља наших цркава, манастира и школа.

 

У првој половини XIII века, учени хиландарски монах Доментијан, „последњи ученик Светог Саве“, свог учитеља именује „испитивачем истине, самовидцем дела светских и свесветском трубом“, или пак „станом самог Господа“, као и „достојним сабеседником светих апостола и мученика“, али надасве „оцем отаца отачаства свог“. Речено и записано у XIII веку, тако је остало и током више од осам векова, до данас. Зато се и питамо: има ли светијих, дубљих и узвишенијих епитета за једног човека?

 

Мало је народа који се могу подичити таквим Светитељем, личношћу толико свестраном и у све утемељеном, као што се наш народ може поносити Светим Савом – личношћу која кроз појединачно сведочи о универзалном, чији се дух и дело вековима оваплоћује у народном колективном памћењу, искуству и самосвести. Зато се са болом у души питамо зашто у срцу Србије - предивној Шумадији, многи називи и натписи, како на појединим установама, радњама и што је још најтужније, и појединим школама у којима уче светосавска деца, нису на нашем српском језику и на нашој благословеној ћирилици, а при том знамо да се хвалимо да смо деца Светог Саве?

 

Сава је био свети човек у дословном смислу те речи. То значи да је био човек и светац истовремено, просветитељ и Светитељ, човек свога народа и земље, али у исти мах, и траг небеске светлости, њен одсјај и живо дело. Где год је крочила Савина стопа, остајало је једно, макар мало чудо. Остајале су припитомљене звери и помирена браћа – и заиста тешко је рећи, када је у питању српски народ, шта је од тога веће и невероватније чудо.

 

У све што је градио, било на духовном, било на политичком плану, Сава је узиђивао целог себе, сведочећи нам својим животом, да су „профано“ и „свето“ у својим најбољим изданцима срасли у једно и да највећу неправду чини онај ко покушава да раздвоји Божанско од духа људског. Кроз то сједињење Свети Сава српском народу дарива и уметност и ученост, и књижевност и културу, и државне и црквене прописе, и пост и молитве, и хришћанске врлине и вредности, и прве библиотеке и школе, и наше цркве и манастире као саборно место народне духовности.

Све што је потребно једном народу, пре свега свест о себи и Богу, потиче од Светог Саве. Све што је потребно једној држави, јесте градио и изградио Свети Сава. Био је први српски задужбинар и неимар манастира, цркава, школа и болница широм српских земаља и ван њих, од Дунава до Јадрана, од Паноније до Палестине и од Будима до Хиландара.

 

Решавајући конкретне проблеме свога времена и народа, Свети Сава је одговорио на најтеже питање: ко смо и куда треба да идемо. И тако је, надахнут Божанским законима, поставио и разрешио питање националног, односно народног идентитета. Савиним животом и деловањем уобличена је мудрост да смо, како је говорио Свети владика Николај „Исток на Западу и Запад на Истоку“. Али, као да ту мисао и у њој садржано назначење, још увек нисмо довољно разумели. И зато се понекад озбиљно, а понекад као у некој смешној представи, клатимо час на једну, час на другу страну, уместо да будемо то што јесмо, то јест самостални и самосвојни. И да будемо свесни да од своје самобитности, и кад можда пожелимо, не можемо побећи.

 

Нико не може живети наш хришћански живот уместо нас, нико и ништа нас не може учинити живим, нико оплеменити осим Христа и Јеванђеља, Вере, Наде и Љубави, Цркве и хришћанских врлина. Нећемо бити усправни без нас самих и ако се, пре свега, не уздамо у Бога и молитве Светог Саве, у оно што смо вековима били и тако сведочили и себи и свету да смо Божији народ, народ Светог Саве, што смо и данас, и што ћемо бити ако останемо на путу Христовом и путу Светог Саве. А све ово значи да нам, без наше самосталности и присебности, заједништва и знања, личног морала и делања, нема ни останка у свету, ни места на Небу, где је наш Свети отац и учитељ Свети Сава.

 

Свети Сава нас данас, а и вековима, такорећи одувек и заувек, позива на помирење са Богом, са собом и другима кроз искреност и љубав. Позива нас на побожност, на свест и самосвест, на одговорност, на хришћанска дела у којима ћемо се препознати као „људи и народ Божији“, који није од јуче и који жели да га буде и сутра. Учи нас, да као он, свуда идемо и да са свима разговарамо и свима сведочимо Христа, опет као он, али и да при томе никада не заборавимо ко смо, одакле долазимо, куда идемо, шта хоћемо и чему тежимо. Да деламо по оној јеванђелској: „Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све дати“ (Матеј 6, 33). Додаће нам Бог моћи, силе и снаге да пребродимо сва искушења, све недаће, муке, патње које нас сналазе, било од других или од нас самих, само ако останемо верни Богу и Цркви Његовој и путу који нам је показао Свети Сава.

 

Све чему нас је учио Свети Сава и чему нас учи наша православна вера прожето је Божанском светлошћу и истином у којима не постоји ниједна мрља. Он нас је учио да идемо уским путем, а то је јеванђељски пут љубави према Богу и љубави према ближњима. Он нас је учио правој просвети која Христом просвећује, сведочећи да где нема Христа у просвети, тамо нема ни праве, истинске просвете. Свети Сава је био наш први и најбољи вероучитељ који нас је учио правој вери и животу по тој вери. Он је био наш први „министар просвете“ који је сав свој живот посветио просвећивању српског народа. Зато је он и градио не само цркве и манастире, него и школе да се у њима уче праве вредности које оплемењују човека; да се у њима стиче знање и љубав, али не само голо знање, које, по речи Светог апостола Павла, „надима“, већ знање испуњено љубављу која „изграђује“. Свети Сава је учио да се вером чува просвета и култура, а не да вера смета просвети или, како рече садашњи министар просвете, да оптерећује просвету, због чега веронауку треба, ни мање ни више него маргинализовати или укинути.

 

Свети Сава нам је и данас потребан, као путоказ и духовна светлост, и на просветитељском, и на црквеном, и на духовном, и на политичком, и на националном, и на дипломатском, и на културном, и на законодавном, и на моралном плану. Иако имамо хиљадугодишњу државну традицију, иако смо народ историјски и древан, налазимо се опет, ко зна који пут, на још једном новом почетку. Али, тај почетак може бити успешан само са Светим Савом и његовим учењем које исходи из учења Господа Исуса Христа. У опредељењу за пут Светог Саве је наше спасење. А шта данас, после толико векова, доноси светосавски пут?

 

Свети Сава нам је и данас потребан, као путоказ и духовна светлост, и на просветитељском, и на црквеном, и на духовном, и на политичком, и на националном, и на дипломатском, и на културном, и на законодавном, и на моралном плану. Иако имамо хиљадугодишњу државну традицију, иако смо народ историјски и древан, налазимо се опет, ко зна који пут, на још једном новом почетку. Али, тај почетак може бити успешан само са Светим Савом и његовим учењем које исходи из учења Господа Исуса Христа. У опредељењу за пут Светог Саве је наше спасење. А шта данас, после толико векова, доноси светосавски пут?

 

Следовати данас Светом Сави значи волети и носити у себи Господа нашег Исуса Христа, па онда, као највишу духовну вредност, дело Светог Саве, његово учење и његове законе, јер су то закони Христови. Ако Светог Саве буде у нашим срцима, у породици, у школи, у нашим прегнућима, он ће бити наш савременик, а његово дело живо. Тако ћемо и ми бити испред свог времена, као што је он био. Докле год смо на његовом путу, ми смо на путу светосавља, на путу спасења. Тек са њим можемо издржати сва искушења у којима смо се нашли и на почетку трећег миленијума.   Позивамо, најпре себе, па родитеље, децу и учитеље, народне вође и сав народ Божији у Шумадији да следујемо пут Христов, а то је пут Светог Саве.

 

Са жељом да ове Наше скромне речи, драга Наша децо духовна, дођу до вашег срца и да би нас у животу пратиле молитве Светог Саве, опет кажимо из душе и срца: Свети оче Саво, моли Бога за нас.

 

 

Ваш молитвеник пред Господом и пред Светим Савом

 

 

Епископ шумадијски
Јован

 

 

Дано у престоном Нам граду Крагујевцу 27/14. јануара 2016. године.

[Драгана Милошевић]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB-r5731

[ines]

...predivne fotografije!  :aplauz:Sretan praznik svima!

[Zayron]

Mi smo svetog Savu Srbskog na Moravi i u Češkoj slavili prije 13 dana

(kod nas se sv. Sava Srbski Nemanjić slavi joiš od srednjeg vijeka,

a zbog zasluga u potiranju bogumilske jeresi na prostorima Balkana

nema to nikakva veze sa ovim novodobim sadašnjim ekumenizmom):

http://katolik.cz/kalendar/kalendar.asp?d=14&m=1&r=2016

Čestitka je ovdje:

https://www.pouke.org/forum/topic/12319-православци-причају-с-католицима-и-протестант/?p=1395036

 

A ovo dole je kulturno-umjetnički folklorni program u čast praznika svetog Save Srbskog

Strážnice 2009 - BROLN a Petr Vysloužil

 

 

 

 

VELKÉ LOSINY-finále Zpěváčka 2012: o úvod programu se postaral BROLN

 

 

 

 

Jan Rokyta (1969): Balkanology

 

 

 

 

Goregheasca - Jan Rokyta a BROLN Brno 2012

 

 

 

 

BŘECLAV -Tak to byl teda v nevelké společnosti velký muzikantský šrumec se Slovenskem...

[Драгана Милошевић]

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ  САВЕ  НА  ВРАЧАРУ

 

 

 

 

Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније,

 викар Патријарха српског, прослављена је слава заветног храма српског народа.

 

 

 

 

Преосвећеном Епископу г. Арсенију саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке, братство храма Светог Саве и гости из Грчке и других епархија Српске Православне Цркве. -Не одричимо се пута којим нас је Свети Сава повео, поручио је епископ Арсеније у надахнутој беседи коју можете чути на интернет презентацији Радија Слово љубве. Поред многобројног благочестивог верног народа, богослужењу су присуствовали директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, саветник председника Владе г. Владимир Божовић, протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић, представаници градских власти, представници верских заједница, ученици београдских школа и бројне личности из научног, културног и друштвеног живота српске престонице.

 

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

 

[Драгана Милошевић]

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У

 

НОВОМ  САДУ

 

 

 

Предвођен својим Архијерејем, верни народ Богом чуваног града Новог Сада, молитвено је прославио празник првог Архиепископа српског Светог Саве.

 

Евхаристијским сабрањем, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин Јероним уз саслужење  братства Саборног храма и новосадских ђакона.

 

Према речима Владике Јеронима, исказаним у евангелској омилији:,, Данас прослављамо Светог Саву највећег српског оца и учитеља који Духом Светим роди и препороди род српски који је живео у тами незнања, проповедајући му Христа у две природе, који је нас ради из Дјеве Богородице засијао.“

 

 

беседа на линку: http://beseda.rs/proslava-praznika-svetog-save-u-sabornom-hramu-u-novom-sadu-2016-godine/

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

СВЕТОСАВСКА  АКАДЕМИЈА  У

 

ПРВОЈ БРИГАДИ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ

 

 

 

 

 

Прва бригада Копнене војске Србије, 25. јануара 2016. године доброте Господње, по други пут је приредила Светосавску академију у намери да војна лица и наши суграђани – људи добре воље – исплету венац славе Светоме Сави, великану духа чије животно дело је непресушна инспирација многим и даровитим прегаоцима не само његовог рода и вере, него и иних народа и конфесија са овог поднебља.

 

Свечани програм је отпочео певањем државне химне Боже правде после чега се присутнима, срдачном добродошлицом, обратио командант Прве бригаде Копнене војске, бригадни генерал господин Жељко Петровић. Надовезујући се на домаћинову реч програм су својим уметничким ентузијазмом изнели: Свети Јован Дамаскин, хор Школе црквеног појања, при Црквеној општини из Новог Сада, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу који је отпојао неколико духовних композиција по древном византијском напеву. Ансамбл Вила, под уметничким руководством господина Милорада Лонића, зналачки и инспиративно представио се сплетом песама и игара из централне и источне Србије.

 

Војном свештенику команде Прве бригаде презвитеру Ђорђу Стојисављевићу, капетану, главном организатору академије, поверено је да уваженом скупу упути беседу о Светом Сави.

 

Целокупни духовни, културно-уметнички и поучни колаж, водила је госпођица Бојана Буриновић, професор енглеског језика у команди Прве бригаде, а исти је употпуњен рецитовањем светосавских дечјих песама од стране Илије, Ане и Максима Стојисављевића, деце предшколског узраста и драмским извођењем песама: Дуг Растку Немањићу Бранислава Црнчевића, Приче о Светом Сави Матије Бећковића и Обраћања Светом Сави Слободана Ракитића од стране професионалних припадника Војске Србије водника Милоша Ковачевића и десетара Љубице Козаров.

 

Иако је свечана академија првенствено била намењена официрима, подофицирима, професионалним војницима и цивилним лицима у војсци, као и њиховим породицама, улаз је био слободан и за све остале који су понешто у њој могли потражити, а надамо се и пронаћи за себе. Прва места у, сасвим попуњеној, свечаној дворани новосадског Дома Војске, заузеле су уважене званице и пријатељи команде Прве бригаде. Изасланик Епископа бачког био је Епископ јегарски господин Јероним, док је власт била представљена у лицу начелника јужнобачког округа господина Зорана Милошевића, председнице Скупштине града Новог Сада, госпође Јелене Црногорац, и других уважених представника науке, образовања, културе и полицијске управе града.

 

Неућутна слава Господу, а неизмерна благодарност Светом Сави што нас свагда сабира у заједницу са Богом и међусобно. Што нас враћа самима себи што нас увек подстиче да будемо народ Божји, останемо деца његова и негујемо пријатељство према свима људима.

 

Нови Сад, 26.01.2016 - Информативна служба Епархије бачке

 

 

беседа на линку: http://www.eparhija-backa.rs/novosti/svetosavska-akademija-u-prvoj-brigadi-kopnene-vojske

[Драгана Милошевић]