У славу и част Светитеља Саве

[Драгана Милошевић]

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

 

 

 

[geronymo]

Srecna nam slava,sveti Sava ,da nam nauk njegov bude na cast i na spasenje.

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

http://www.spc.rs/sr/slava_hrama_svetog_save_na_vracharu_1

[Zayron]

Još dva prigodna priloga iz Češke i iz Poljske:

https://www.pouke.org/forum/topic/39823-vojna-muzika-parade-i-vojničke-pjesme-iz-cijelog-svijeta/?p=1395283

https://www.pouke.org/forum/topic/30707-етно-музика-света/?p=1395287

[Драгана Милошевић]

АКАДЕМИЈА У ЧАСТ СВЕТОГ ОЦА САВЕ

 

У   ЛАЈКОВЦУ

 

 

У понедељак, 25. јануара 2016. Лета Господњег, у свечаној сали Градске куће у Лајковцу, а под покровитељством Градске библиотеке, одржана је осма по реду Светосавска духовна академија. Свечани културно-уметнички програм отпочео је Светосавском химном и молитвом "Оче наш" у извођењу градског хора "Хаџи Рувим" из Лајковца у присуству архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића, свештенства, монаштва, председника општине Лајковац Живорада Бојичића, учитеља, наставника и бројних гостију.

 

У поздравном обраћању, директор Градске библиотеке Снежана Бугарчић подсетила нас је свих предавача који су увеличавали Светосавску академију у Лајковцу. Били су то: почивши проф. Богословског факултета у Београду др Радован Биговић, протојереј - ставрофор Митар Миловановић, монах Доситеј Хиландарац, протосинђел мр Силуан (Мракић), садашњи секретар Епископа ваљевског Г. Милутина, игуман манастира Рибница архимандрит др Никодим (Богосављевић), проф. др Миро Вуксановић, потпредседник Матице српске, и монахиња мр Ирина (Ђорђић), настојатељица манастира Грабовац код Обреновца.

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, а у част најдивнијег и највећег српског имена - Светог Саве, овогодишње предавање одржао је Бојан Грујичић, докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду:

Не претендујући на неко високо академско излагање и оригиналност, које, чини се, често умеју да на своме бремену носе непотребне формалности, удаљавајући се тиме од оног суштинског, потрудићу се да о Светом Сави вечерас говорим позивајући се првенствено на искуство оних који су очистивши најпре своје срце од греха и страсти стекли Ум Христов и које је Господ удостојио да о Светитељу проговоре у љубави и истини- започиње своје слово млади докторанд богословља.

 

- Нарочити значај имало је Савино старање о православности цркве и народа у строго православном духу. Монаштво је усмерено светогорским путем. Старање о монаштву показује се као једна од главних Савиних преокупација на путовањима по Истоку 1229. и 1234. године. Већ до 1196. године, која се узима као година Немањине абдикације, подигнуто је доста манастира у долинама Лима, Ибра, Топлице и Мораве: манастир Светих Петра и Павла (Бијело Поље), Бистрица, Кончул, Ђурђеви Ступови, Студеница, Свети Никола код Куршумлије и Богородица Топличка. Из ранијег периода наслеђени су такође неки манастири: Стара Павлица на Ибру, Свети Никола у Дабру и Свети Ђорђе у Дабру, Ариље и Градац Ибарски (Богородица Градачка). То значи да је монашка традиција та база на којој се после развија српска аутокефалија. Исто тако, у овој значајној мрежи манастира треба гледати преноснике и расаднике оних монашких и књижевних традиција, које из охридске области долазе у српске земље преко зоне трансмисије северно од линије Тетово – Скопље – Кратово, зоне у етничком погледу већ српске, у сфери старијих монашких култова пчињско-осоговског краја (Прохор Пчињски, Гаврило Лесновски, Јоаким Осоговски) – објашњава Грујичић.

 

На другој страни, Хиландар, ван српског политичког и етничког подручја, носилац је и покретач светосавске реформе и организације монаштва у Срба. Немањини синови подижу до 1243. године и нове манастире: Жича, Хвосно и Пећ. У овај последњи манастир биће премештено и седиште архиепископије после провале Монгола и првог спаљивања Жиче (1284). Сваки је манастир у мањој или већој мери преузео улогу књижевног, не само монашког средишта. У некима од њих морало је још од Савиних времена бити организованих скрипторија...

 

Речима којима Свети Сава завршава Житије свога оца Преподобног Симеона Мироточивог, Бојан Грујичић закључује своје излагање.

- Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђелске хорове, на онај живот, где ли су и како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи: "Небеса ће проћи са хуком, ваздуси спаљени ће се разрушити, земља и што је на њој и дела биће сажежени!" Какво ли ће ту свака душа тело добити? Какво ли ће бити збориште, то мноштво људи од Адама до краја света? Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца светлије лице? Какав ли ћемо глас његов чути? Да ли праведницима, које прима у царство небеско или грешницима, које шаље у вечну муку? Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да живимо. Живот на небесима имамо, овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, заступништвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и молитвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона- закључио је Бојан Грујичић на Светосавској академији у Лајковцу.

 

 

Извор: Епархија ваљевска

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

ВАЉЕВО:  У СВЕТОМ САВИ СЈЕДИНИЛИ СУ

 

СЕ  ХРИСТОС  И  СРПСКИ НАРОД

 

 

 

Свети Сава собом објављује Христа Богочовека и богомповерени му српски народ. Без Христа, принц Растко би остао принц Растко. Не би постао Свети Сава – српска савест, личност најтајанственија и најмоћнија међу Србима свих времена. Жижа нашег етноса и етоса, вододелница и највиша кота наше историје, казао је у светосавском славословљу архимандрит др Никодим (Богосављевић), старешина манастира Рибнице и Голупца, на академији која је у сусрет Савиндану приређена у Центру за културу.

 

Ево, 780 година је како се у зимске дане припијамо и грејемо око највећег оца српског народа. Узносимо му хвале, премда то нимало није лако. Јер, ко ваљано уме да похвали земаљског анђела и небеског човека какав је био син великог жупана Стефана Немање, утемељитеља српске државе, потоњег светитеља и духовног сина свог биолошког наследника?

 

Српски народ давао је Богу синове, које је Он враћао умудрене и освећене. Прво место међу њима припада Светом Сави, у коме се сједињују Богочовек Христос и српски народ.

 

- Свети Сава је наш највећи светитељ, христоносац, богоносац, чудотворац, просветитељ... Подигао нам је, учврстио и живописао наш небоземни дом, да не морамо да тумарамо по епохама и празноверицама. Учинио нас је Божјим синовима и домаћинима његовог и Божјег дома – Цркве. Нема ничег што нам није оставио, све је скућио. Како је говорио Свети Владика Николај, највећи Србин после Светог Саве, био је најбољи зидар свог народа и стваралац његовог карактера... Лађу нашег постојања усмерио је ка небеском Јерусалиму, ка спасењу и вечном животу – поручио је архимандрит др Никодим (Богосављевић).

 

- Традиционално, тропар и химну Светом Сави појали су Мешовити и Дечји црквени хор "Хаџи Рувим" и Хор "Абрашевић", предвођени диригентом Милицом Степановић – Бабамилкић. Чланови Драмског студија Ваљевске гимназије музичко – сценским рециталом "Вођени звездом хиландарском" дочарали су лепоту и духовну снагу, коју задужбина Светог Саве – манастир Хиландар има у животу српског народа кроз векове. Ауторке сценарија рецитала су професорке српског језика и књижевности Анђелка Видаковић – Цвркотић и Вида Никић.

 

Свечаној академији присуствовали су бројни Ваљевци, као и свештенство епархије на челу са Епископом ваљевским г. Милутином.

 

 

Извор: Епархија ваљевска

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

БЕРАНЕ:  НА  СВЕТОСАВСКИМ

 

ТЕМЕЉИМА

 

 

У уторак 25. јануара 2016, у Центру за културу у Беранама, одржана је Светосавска духовна акадменија, коју, традиционално, организују Црквена општина Беране и Епархија будимљанско-никшићка.

 

Сабрање у славу Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Поздрављајући бројно свештенство, монаштво и вјерни народ са којима и предсједника општине Беране г.-дина Драгослава Шћекића и његове сараднике Преосвећени Епископ је казао да се наш народ кроз сва времена, времена напретка, славе али и искушења, увијек сабирао око имена Божјег и око спомена Светог Оца нашег Саве, утемељивача наше Цркве, оснивача првих српских епископија, међу којима и древне будимљанске Епископије, утемељене у Ђурђевим Ступовима.

 

"Овдје, на светосавским темељима, у нашој отаџбини, сабирамо се и прослављамо Светог Саву, а на исти начин, тако се сабирамо и у дијаспори, по цијелом бијелом свијету гдје живи српски, светосавски народ, гдје је православни олтар и гдје се призива име Божје. Јер Свети Сава, светитељ и просветитељ српски Он је заступник наш пред Богом, али такав заступник који је увијек савремен и увијек присутан у нашим животима. Он нас својим духом кријепи као отац, који је добио ту благодат пред Богом да нас милује и да нас сабира у своје очинско наручје, а то је, заправо, Божанско наручје Оца нашег Небеског“.

 

"Кроз сва времена пјевала се у српском роду, а и у другим народима, пјесма Светог Саве светитеља Божјег и ми стварамо у духу Светог Саве, молимо се онако као што нас је он научио, трудимо се да испуњавамо Божје заповијести како нас је он, апостол Христов, научио и какав нам је примјер дао – да љубимо Бога, да се приближавамо Богу као Извору љубави, да ту љубав ширимо међу браћом и проповиједамо је цијелом свијету. Тако прослављамо Светог Саву“.

 

"Нека вам свима буде срећан празник и нека сте сви добродошли. Драго ми је да могу да поздравим и руководство општине Беране са предсједником општине г.-дином Драгославом Шћекићем и све вас који сте вечерас дошли да овдје заједно пјевамо пјесму Божју и пјесму Светог Саве“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

 

Светосавску бесједу одржао је књижевник Ратко Марковић Риђанин. Он је казао да је пут Растка Немањића, Светог Саве српског, пут у благјоверности и чистоти, пут подвижник,а који је за живота ушао у причу и у песму српскога рода.

 

"Одрицањем од свега - све је похрлило ка њему, сведочи биограф Светога. Све што види и чега се такне облагороди га. Преображавао је воду, земљу и човека. Он је мирио, избављао пале и побеђивао охоле. Смирење и служење Богу и народу, више је од примера како и шта треба нама данас. Чисто срце отвара пут. Та лепота је залога моћи државе и свакога њенога члана. Та узајамност се остварује давањем које је истовремено и највећа добит у народу, држави и народима."

 

"А где је то данас свет похрлио преко света, преко рушевина човека у човеку? Око нас свуда страже беспути, а нама треба пут богоугодника, пут разлиставања и милопоја. То је пут којим нас је водио Свети Сава, којим нас и данас води, само, ми га често губимо из вида поплављени узаврелим понорима у нама и око нас."

 

"Излаз са ових голих трла обмане и самообмане пут је смирења, осећања и саосећања, рада и несебичне помоћи ближњем, сабраности и саобразности са стопама светих; то је пут рода и порода, пуних њива и кућа, пуних груди и топлога окриља. То је светосавска стаза“, рекао је Марковић.

 

Марковић је нагласио да су Свети Симеон и Сава узидали себе у народну кућу. Открили су извор који не пресушује. Њиховим путем идући нема страха пред даном са бројним непознаницама и смицалицама са штапом и шаргарепом, за којима предњаче, како је казао Марковић, наши отпали предњаши.

 

"Жупан Немања – Свети Симеон, и, Растко - Свети Сава, ишли су испред народа попут штита пред ратником. Народ је тада дисао пуном слободом, радом се веселио и престизао лепотом лепоту, снагу снагом. Данас нам се народ предуго разбежава светом. Кад се зачудимо откуда и чији су то вуци у нашим торовима, чобани од чобана чобанастији, прете нам брисањем самосвести и самопоштовања.

 

Данашњи наши прваци сав народ су ставили у залагаонице ради сумануте жеље да се нађу уважени међу покерашима. Клањају се злочинцима место светима. Оплакују туђе жртве, наше не помињу. Оробљавају оробљене. Ископавају нас из нас.Све је то грехопад, све је то разлог да их ожалимо, а себе учврстимо светосавском стазом. И, да се не двојимо.

 

Свети Сава је узео на себе најтежи крст међу Србима и умножио силу ума градећи путеве међу пријатељима свуда по свету, а међу нама, дижући школе, преводећи књиге и оспособљавајући несебично своје ученике у подвигу. Многолепијем архитектуре, фрескописа, иконописа и књига, дан данас нас радује и велича Бога у нама наша Светосавска црква. У центру српског народа са пуном одговорношћу пред собом, пред народом и, пре свега, пред Богом – узрастао је наш Свети Сава, ни часа не узмичући пред тежином духовног напора, па ни пред непријатељем ма са које стране кретао ка српскоме роду“, казао је, између осталог, у својој бесједи књижевник Ратко Марковић Риђанин.

 

Програм Светосавске духовне академије у Берана употпунили су: хор Свете мати Анастасије из Берана, гуслар Славко Јекнић, вокална солисткиња Александра Вујовић, дјечји хор "Музичко царство“ из Берана и рецитатор Васко Драговић.

 

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[Драгана Милошевић]

 

 

[Драгана Милошевић]

АНДРИЈЕВИЦА: САВИНО  ВЕЧНО ЖИВО ПРИСУСТВО

 

У ОВОМ КРАЈУ И НАРОДУ

 

 

 

Духовна академија у част првог Архиепископа и просветитеља српског Светитеља Саве одржана је у уторак 26. јануара 2016, у Центру за културу у Андријевици. Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, који је исте вечери присуствовао свечаности у Епарихији милешевкој, вјерни народ, свештенство и монаштво поздравио је, благосиљајући светосавско сабрање, протојереј Дарко Пејић, парох бјелопољски.

 

Бесједу у част светитеља и нашег молитвеника пред Господом изговорио је књижевник Влајко Ћулафић, главни уредник часописа "Свевиђе“, који је, између осталог, казао да је управо у Црној Гори култ Светога Саве уздизан на највиши ниво и да је Он, у неку руку, изједначаван са Христом.

 

"У Боки Которској, и још неким мјестима, уочи Савинадне, су доношени и налагани бадњаци; Његуши, Очинићи и неке породице у Боки, уочи празника Светога Саве постиле су по недјељу дана; Свети Сава је крсна слава велике братственичке заједнице Косовчића; славе га и у Приморју, а славе га и нека овдашња, васојевићка, братства из гране Лопаћана, односно неки њихови дјелови.

 

Али, упркос томе, Свети Сава је данас најпрогоњенији од власти и њених лижисахана у Монтенегру, који је само у смислу државних граница, и ни у чему другом, што и Црна Гора."

 

"А шта су: Савино око, Савини извори (преименовани у Али-пашине), Плавско језеро (настало по његовој ријечи и пред његовим штапом), Савине стопе, Савино камење и Савино почивало, у плавској жупи, Сребреница у Коњусима (гдје је, како каже легенда, закопао неке новце), Дубови (на Трепчи) испод којих је одмарао и гдје је сада нова црква Светог Јевстатија Српског, његовог насљедника, шестог по реду, који је овдје рођен, те и много чега другог што је остало у нашем колективном памћењу, ако не живи свједоци Савиног, и оновременог и ововременог, присуства и у овом крају и народу“, навео је Ћулафић.

 

Упркос томе, истакао је Ћулафић, Монтенегрини, који су најновији продукт расрбљавања српског народа у Црној Гори на коме се, како је казао, вјековима ради без престанака, веома су узнемирени слављењем Светога Саве у Црној Гори јер је Он за њих окупатор. И у Васојевићима, који су „стожер Рашкој земљи“, има их који би да се светосавље прогна са светих обала Лима и затру сви трагови које је Свети Сава оставио, пролазећи овуда ка Будимљи и Ђурђевим Ступовима у којима је поставио четвртога по реду владику Српске Цркве.

 

"Остало је предање да је Сава, над очевим моштима донесеним из Хиландара, измирио браћу Вукана и Стевана између Рашке и Краљева, у мјесту које се од тада зове Полумир. И као да је, тиме што није названо ни Мир, ни Умир, него баш Полумир, предсказано да правог мира никада неће бити у Савином народу. И, бар до сада, није га било, нити га има, прије свега – у души његовој.

 

Стално раздвајан државним границама, располућиван по основу братских, и великашких, неслога, династичких суревњивости и сукоба, вјерског конвертитства, идентитетских одредница, идеолошких непријатељстава и пизми, партијских припадности, личних сујета и гордости, западњаштва и источњаштва, национализма и космополитизма, традиционализма и модернизма, царства небескога и царства земаљскога и по ко зна каквим све другим расједима, Савин народ је, већ вјековима, и стално, у недефинисаном стању, без спокоја у себи, без оријентира и јасног циља, без свесрпског јединства и програма, без дугорочне визије пута којим треба да иде, вјечно на мети истих непријатеља, несталне вјерности старим пријатељима и једнородној и једновјерној браћи Русима, расељен са својих светих прагова и огњишта, са Светим Савом на уснама, али не и у срцу и уму, с њим у молитвама али не и на дјелу."

 

"Али, упркос реченом у овом слову, ваља нам се утјешити чињеницом да је и српски народ, као и остале народе, кроз своју историју ипак водио дух његових најбољих и најумнијих синова са Светим Савом на челу, и ваља нам вјеровати да ће тако бити и убудуће. Та вјера, и нада, је, нема сумње, негдје дубоко у нама и, макар је ми и не били свјесни, не само у овој вечери, проговара из нас:"Помози, Боже и Свети Саво“, поручио је Влајко Ћулафић.

 

У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: црквени хор Светог Николе из Бијелог Поља, гуслар Славко Јекнић и рецитатори.

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[Драгана Милошевић]