О ЈЕДНОМ ЧУДНОМ ПИТАЊУ: "ШТА ЋЕ ИМ ПРИЧЕШЋЕ", Свети владика Николај о не - достојном причешћивању

[Драгана Милошевић]

Чек,чек,

како сте почели можемо да причамо о ефектима причешћа!

[Рапсоди]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/PraksaPricescivanjaMaksimov.htm

  

 

Фрагмент из горе наведеног линка 

 

"Сваки који жели да приступи тајни Св. Причешћа дужан је да испита (открије) пред Богом своју савест и да је очисти покајањем због грехова, чему помажу пост и молитва".

Као што се види из ових речи, главна и једина припрема душе православног хришћанина пред причешћивање Светим Тајнама састоји се у покајању, док су пост и молитва средства која ће душу довести у то стање, а не нешто што је само по себи довољно. Нажалост, у време разматрања питања о припреми за Св. Причешће, често се јавља осећање да се средства мешају са циљем. У ствари, чак ни савесно испуњење свих наведених захтева - читања канона и акатиста, једнонедељног поста и осталог - само по себи уопште не гарантује да ће после тога човек аутоматски постати достојан причешћивања. Напротив, Свети Оци указују да скраћење или промена средстава у припреми за Св. Причешће уопште не значе да човек аутоматски постаје неко ко се "причешћује на осуду".

Услед тога, главна припрема уопште се не састоји у читању одређеног броја текстова или у томе што ћемо на недељу дана из својих оброка избацити јела припремљена са месом, млеком или јајима. Ево шта преподобни Амвросије Оптински каже о истинским захтевима припреме за Св. Причешће:

"Ако се с вером неосуђено причешћујемо Тајном Крви и Тела Христових, онда све замке наших душевних непријатеља, који нам досађују, остају неделотворне и узалудне. Неосуђено се причешћујемо онда, кад овој Тајни приступамо, као прво, са искреним и скрушеним покајањем и исповедањем својих грехова, као и са чврстом решеношћу да им се више не враћамо; као друго, ако приступамо без злопамћења, помиривши се у срцу са свима који су нас ожалостили" (Писма монасима, 20).

[ines]

Šta će im pričešće?....dakle, naši sveštenici i episkopi u RH vidim uveliko su osuđeni za jeres, eto pitanja koje se automacki odnosi sa tim stavom na narod srpski u RH...dakle, šta će im pričešće? šta će se oni spasti kad su osuđeni na propast postavivši im sveštenstvo jeretičko...šta taj narod da se spase...neka izgunu...ko će ih pričestiti? jeretici? ...eto tako mene ovaj naslov bode u oči, nevezano sad konkretno za tekst u temi, ali mi to pitanje nikako mira ne da jer non stop čitam tekstove kako naši vamo sveštenici i episkopi sarađuju sa katolicima i u jeresi su...a mi narod koji živi na tom području sa tim istim katolicima kao komšijama, šta ćemo? koje je rešenje da se mi onda spasemo? Ja ne verujem i ne želim verovati da Gospod nas na ovim područjima ne voli, ne treba i ne želi da se spasemo. Bog je Ljubav! 

[Ненад Р.]

Веома ми се свидео уводни текст и наравученије тог текста је сасвим јасно. Све што се око нас дешава је последица пале природе. По мени је Свети Отац Николај Велимировић личност број два, одмах после Светога Саве, по значају у нашој цркви.

 

На теми има један пост где пише да неко свештено лице инсистира на седмодневном посту и то на води.То је крајње погрешно и нема права на томе да инсистира. Како он може да зна да тај верник и стварно се препустио таквом подвигу ?

У неким изузетним случајевима причешће  се ради и када верник није ни постио.