Пси

[Милан Меденица :)]

Ниси ти непријатељ,

него не знаш довољно о псима.

Тако да дискусија губи смисао.

па поучи ме.

ја не држим затворен ум нити имам страха за дијалог, него се ти саблажњаваш мојим приступом да је све четвороножно (могућа) храна и то те одбија код мене.

а лепо сам ти образложио на теми ''храна као кућни љубимац'', и цитатима из Новог Завета приде, зашто тако мислим.

[Милица]

Ово се свело на

ја мислим ово

ти мислиш оно...

па тако унедоглед...

не видим суштину.

Видим да немаш много личног искуства са животињама,

па онда и мислиш то што мислиш.

Можда ни не желиш да га имаш.

И то је у реду.

Замисли како би било да сви имамо љубимце ијаоо!!!

animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-030 animal-smiley-030 animal-smiley-030

4869 4869 4869 4869

[Mirjam]

[/quote

тај убијени човек је толико несебичан и свет, да је страдао и после смрти.

Лепо речено 

[Mirjam]

Не бих називао кућним љубимцима животиње које једемо, једноствано само - домаће животиње...

Овако, да гајиш неког љубимца и држиш га за украс и разоноду, па га онда прикољеш и поједеш, бизарно је, то не иде.

Мада преносити и више него што треба љубави на животиње, није ни то - то.

Баш сам обратио пажњу у манастиру Дохијар на Светој Гори, игуман много воли мачке и два пса. То је манастир са највише мачака. Али они их хране, обезбеђују им смештај, некада их помазе и то је то... не плету им џемперчиће и не спавају са њима, далеко било  0104_cheesy

По мени, то је једини исправан одмос према животињама.

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

Овај пас Арон чека свога господара као чувени јапански пас Хачико. Стварно су пси посебна Божија створења!

[Милан Меденица :)]

Не бих називао кућним љубимцима животиње које једемо, једноствано само - домаће животиње...

Овако, да гајиш неког љубимца и држиш га за украс и разоноду, па га онда прикољеш и поједеш, бизарно је, то не иде.

Мада преносити и више него што треба љубави на животиње, није ни то - то.

Баш сам обратио пажњу у манастиру Дохијар на Светој Гори, игуман много воли мачке и два пса. То је манастир са највише мачака. Али они их хране, обезбеђују им смештај, некада их помазе и то је то... не плету им џемперчиће и не спавају са њима, далеко било  0104_cheesy

По мени, то је једини исправан одмос према животињама.

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

не бих ни ја, али је наслов довољно провокативан сам по себи да узбурка дух у човеку да каже нешто на ову тему.

да имамо иоле здравији однос према људима, животињама, биљкама и целој творевини, не бисмо ни морали да их делимо на кућне, домаће или дивље.

наравно да ми не би пало на памет да једем неког кућног љубимца, мислим да би ми то била последња солуција пре траве из дворишта, мада је занимљива салата од маслачка 

не знам, али мени је погрешно уопште да се држе животиње по куће, мени је то кавез гори него онај у зоо врту, а оно ми је засебна дефиниција болесног и затвора. сваки пут кад одем буде ми физички мука кад их погледам у очи, као да су мртве, нема живости у њима, ни игре ни радости. само укруг, укруг укруг се шетају и онда се безвољно стровали.

чак и слонови који су стамени као стена, и у уму, чак и они подлегну после неког времена потпуном ропству.

то је одлично описано у филму ИНСТИНКТ, тај заборав живота у којем обитавају.

http://www.imdb.com/title/tt0128278/

освежавајућа реткост зоо врта су они портабл јарићи који су смешно јогунасти и толико питоми, да је малтене сама сврха њиховог постојања да скакућу около и забављају децу и одрасле 4869

потпуно се слажем са тобом да је најздравији однос са животињама, који сам имао прилике да видим, само по манастирима.

има један animal-smiley-037, зове се цезар пошто је смешно достојанствен, ''чуваркућа'' у једном манастиру који ми је много драг. ал је јадничак толики блента и глупсон да му мачке увек краду храну чак и док једе колико је незлобив и не лаје скоро никад ни на кога, а детектор је за чудаке и дивље животиње које набасају на манастир.

[Милан Меденица :)]

Ово се свело на

ја мислим ово

ти мислиш оно...

па тако унедоглед...

не видим суштину.

Видим да немаш много личног искуства са животињама,

па онда и мислиш то што мислиш.

Можда ни не желиш да га имаш.

И то је у реду.

Замисли како би било да сви имамо љубимце ијаоо!!!

animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-037 animal-smiley-030 animal-smiley-030 animal-smiley-030

4869 4869 4869 4869

па не знам шта да ти кажем, ја сам доста научио у том дијалогу, а теби је то бесмислено јер немаш ништа ново да научиш. мислим да је проблем што си затворила ум за могућности а да уствари не желиш никакав однос, због другачијег односа који гајим према животињама а који ти перцепираш као погрешан, хладан или у том стилу.

и то је сасвим ок.

што се тиче искуства са животињама - то никако не можеш да видиш, а имаш предрасуду да видиш или разумеш, с обзиром да га нисам поделио са тобом.

[Милица]

Не бих називао кућним љубимцима животиње које једемо, једноствано само - домаће животиње...

Овако, да гајиш неког љубимца и држиш га за украс и разоноду, па га онда прикољеш и поједеш, бизарно је, то не иде.

Ел да се и ја потпишем?  0102_laugh

Одлична прича, Лионе,

хвала што си је поделио са нама!

[Милан Меденица :)]

Не бих називао кућним љубимцима животиње које једемо, једноствано само - домаће животиње...

Овако, да гајиш неког љубимца и држиш га за украс и разоноду, па га онда прикољеш и поједеш, бизарно је, то не иде.

Ел да се и ја потпишем?  0102_laugh

Одлична прича, Лионе,

хвала што си је поделио са нама!

надам се само да нећете то Кинезу задовољство да ускратите што узгаја псе за јело или неком нашем сељаку што држи свиње ...

то доста сведочи понекад о кућном љубимцу али и о господару и сврси животиње ...

[Аљонка]

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

Ovo zvuci kao pocetak one misli da su zivotinje bolje od ljudi...

A zar nije podvig voleti onog koji NIJE zahvalan za ljubav koju mu pruzamo, koji nam apsolutno nicim mozda nece ni uzvratiti. Zar mi treba da volimo zato da bi nam neko bio zahvalan za to?

Ili na kraju krajeva, hajde da napravimo ekpseriment- uzmite coveka na ulici, beskucnika, dajte mu dom i hranu, pruzite mu ljubav, pa da vidim da li ce da bude zahvalniji od zivotinje kojoj ste to isto uradili.

[Милан Меденица :)]

Ili na kraju krajeva, hajde da napravimo ekpseriment- uzmite coveka na ulici, beskucnika, dajte mu dom i hranu, pruzite mu ljubav, pa da vidim da li ce da bude zahvalniji od zivotinje kojoj ste to isto uradili.

:cheesy2: klapklap klapklap

[Милица]

па не знам шта да ти кажем, ја сам доста научио у том дијалогу, а теби је то бесмислено јер немаш ништа ново да научиш. мислим да је проблем што си затворила ум за могућности а да уствари не желиш никакав однос, због другачијег односа који гајим према животињама а који ти перцепираш као погрешан, хладан или у том стилу.

и то је сасвим ок.

што се тиче искуства са животињама - то никако не можеш да видиш, а имаш предрасуду да видиш или разумеш, с обзиром да га нисам поделио са тобом.

Није мени проблем да пишем оно што мислим

и што имам иза себе у виду искуства,

али имам утисак да ти не слушаш,

него тражиш контра примере...

Онда се све сведе на ону познату "Свако види оно што жели да види",

и онда се губи смисао приче.

[Милица]

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

Ovo zvuci kao pocetak one misli da su zivotinje bolje od ljudi...

A zar nije podvig voleti onog koji NIJE zahvalan za ljubav koju mu pruzamo, koji nam apsolutno nicim mozda nece ni uzvratiti. Zar mi treba da volimo zato da bi nam neko bio zahvalan za to?

Ili na kraju krajeva, hajde da napravimo ekpseriment- uzmite coveka na ulici, beskucnika, dajte mu dom i hranu, pruzite mu ljubav, pa da vidim da li ce da bude zahvalniji od zivotinje kojoj ste to isto uradili.

<Или ће нешто да вам украде???

[Аљонка]

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

Ovo zvuci kao pocetak one misli da su zivotinje bolje od ljudi...

A zar nije podvig voleti onog koji NIJE zahvalan za ljubav koju mu pruzamo, koji nam apsolutno nicim mozda nece ni uzvratiti. Zar mi treba da volimo zato da bi nam neko bio zahvalan za to?

Ili na kraju krajeva, hajde da napravimo ekpseriment- uzmite coveka na ulici, beskucnika, dajte mu dom i hranu, pruzite mu ljubav, pa da vidim da li ce da bude zahvalniji od zivotinje kojoj ste to isto uradili.

<Или ће нешто да вам украде???

Sasvim dovoljan razlog da mu ne pomognemo, zar ne?

A pretpostavljam da ti i ne vidis nesto pogresno u tome sto si napisala...

[Аљонка]

Животиње су некада далеко захвалније од људи, јер цене љубав која им је пружена, ево на овој сличици је Арон, пас игумана Дохијарског, који сваки брод дочекује и погледа да ли му игуман доллази (када није у манастиру), а када види да га нема покуњен се враћа у манастир:

Ovo zvuci kao pocetak one misli da su zivotinje bolje od ljudi...

A zar nije podvig voleti onog koji NIJE zahvalan za ljubav koju mu pruzamo, koji nam apsolutno nicim mozda nece ni uzvratiti. Zar mi treba da volimo zato da bi nam neko bio zahvalan za to?

Ili na kraju krajeva, hajde da napravimo ekpseriment- uzmite coveka na ulici, beskucnika, dajte mu dom i hranu, pruzite mu ljubav, pa da vidim da li ce da bude zahvalniji od zivotinje kojoj ste to isto uradili.

<Или ће нешто да вам украде???

Sasvim dovoljan razlog da mu ne pomognemo, zar ne?

A pretpostavljam da ti i ne vidis nesto pogresno u tome sto si napisala...

A ustvari super je sto si napisala... sve si time rekla...

[Милан Меденица :)]

па не знам шта да ти кажем, ја сам доста научио у том дијалогу, а теби је то бесмислено јер немаш ништа ново да научиш. мислим да је проблем што си затворила ум за могућности а да уствари не желиш никакав однос, због другачијег односа који гајим према животињама а који ти перцепираш као погрешан, хладан или у том стилу.

и то је сасвим ок.

што се тиче искуства са животињама - то никако не можеш да видиш, а имаш предрасуду да видиш или разумеш, с обзиром да га нисам поделио са тобом.

Није мени проблем да пишем оно што мислим

и што имам иза себе у виду искуства,

али имам утисак да ти не слушаш,

него тражиш контра примере...

Онда се све сведе на ону познату "Свако види оно што жели да види",

и онда се губи смисао приче.

а како ти закључујеш шта се мени мота по глави?

и не разумем то константно потенцирање искуства, а како се мери осећај за творевину?

јел то оно на минули рад, докторат, емпатију или верометар?

иначе, контра примери служе за испитивање мишљења или ''правила'', а не за терање ината, како га ти перцепираш.

као што видиш, на крају је испало, у примеру бескућника, да заиста свако види оно што жели ...