Veronauka u Srbiji

[Александар Милојков]

Чудно. Упоређујете вјеронауку и марксизам. Намјерно или... ?

 

Питао си ме да ли сам учио веронауку, као ђак. Не, тада је није било. Учили смо догму комунизма - марксизам. За разлику од вас, нисмо имали право избора. Такође, за разлику од вас, имали смо обавезу да се са свим догмама марксизма сагласимо и да их исповедамо.

[туриста]

Ни ја нисам имао избора, почео сам ићи у школу кад је тек уведена. Не кажем да је нешто шкодило, али није нешто ни доприносило. Ево овако са ове дистанце кад се сјетим шта смо радили, у првом разреду смо стално нешто цртали, и да је мене нервирало што ми вјероучитељ стално даје 5-, како год да нацртам сјећам се једном да је тема била жаба, а ја узмем и прецртам жабу из буквара код слова Ж Касније како смо одрастали онда је постало спрдња, напоран је био тај задњи час у распореду, а више пута је био скраћен или неодржан, јер се ником није учио маргиналан предмет. А кад смо код догми, не видим разлику између исповедања догматике код марксизма и код хришћанства. И у хришћанству нема баш много простора за испитивање догматике. Барем ове усвојене после оних свих васељенских сабора... А и ту постоје неслагања, поготово код вјероучитеља који "нису пазили" на часовима на Богословији.

Ево ви нисте имали вјеронауку, ја нисам имао марксизам. Па смо опет писмени зар не? Мада не знам како би школа функционисала без једног таквог догматског вјерујућег предмета. Ми смо имали или један или други

Да ли се вјера може научити? Многи неписмени су били вјерујући, тако да то с те стране отпада.

[dzo ni]

Чудно. Упоређујете вјеронауку и марксизам. Намјерно или... ?

пази се туриста, Аца зна да банује и за мање грехе. прошле године је бановао моју сестру-од-тетке, јер није користила еуфемизам ухлебљење .

[Фидер]

Да ли сте ви имали вјеронауку у школи? Ја јесам, од 1. до 8. разреда.

 

Зашто ниси ишао на грађанско?

А о чему то учи вјеронаука?

За 8година ниси сконтао шта учи веронаука? Ау брате, мука је то.

[zlaja]

Веронаука не може бити проблем (2) Поводом текста Ивана Миленковића „Борба за душу”, „Политика”, 4. јануар 2016

Аутор: Слободан Рељићуторак, 12.01.2016. у 08:15

Гимназија „Свети Сава”, час веронауке (Фото З. Кршљанин)

Кад бих био Иван Миленковић, не би ми „најгори потез Ђинђићеве владе” био увођење веронуаке у српске школе, него одлука Владе Републике Србије да од 1. јануара 2004. анулира решење о ликвидацији Православног богословског факултета (из 1952.) и врати га у састав Београдског универзитета. То више није инцидент „којим је (Ђинђић), по свему судећи, хтео да умири милитантно крило СПЦ (безуспешно)”, већ системско решење. (Верујем да овде не следи приговор, да почетком 2004. Ђинђић није на челу владе, јер ваљда нема сумње да Зоран Живковић и Чедомир Јовановић нису стратези који би се упуштали у овако далекосежна одличивања.)

Али ја не мислим да су ово Ђинђићеви „најгори потези”. Напротив!

Зоран Ђинђић је био учен али и практичан човек. Поборник Res Publica да, али не републикански догматик. Сасвим поуздано је знао да увођење веронауке у школе не штети републиканском уређењу. Бар не републиканству какво се практикује у модерној Европи. Зато се тад, из окриља Министарства просвете, појавио невелик приручник „Религијско образовање и настава религије у државним школама у Европи” у коме је, без неког филозофирања, показано да веронауке има и као обавезног предмета (Аустрија, Норвешка, Енглеска и Велс, Грчка, Немачка, Румунија, Шведска) и као изборног – са алтерантивом етика или филозофија (Чешка, Финска, Белгија, Словачка, Хрватска, Шпанија, Италија), или као факултативног - кад се настава „организује према интересовању ученика” (Русија).

Сводити религијско на res private (Миленковић) је поједностваљивање без контакта с реалношћу. Власт у Европи се вековима дизала на симбиози световног и духовног, а кад су у Новом веку краљеви осетили да могу да владају и без ватиканског благослова, Црква је избачена из власти. Али није могла бити екскомуницирана из друштва. Јер је и у републици, као што је писао Ђуро Шушњић, религија полифон однос „човека према Богу, себи, свету уопште и друштву у коме живи”. И „не изрећи одредбу религије у појму моћи, значи побећи од живота”, јер је она као друштвена чињеница увек „на неки начин доведена у везу са друштвено-политичким околностима”. Увек, па и у републици коју ми подносимо.

Уосталом, и ова расправа о веронауци не би била ни вођена кад би наш свет функционисао по принципу утопије-републике коју нам подастире Миленковић. Министар би изашао на брдо и узвикнуо: Res publica! И сав овај јеретички свет, коме и сам припадам, разбежао би се по мишјим рупама. Али Res publica је тек успостављање равнотеже моћи кроз јавну сферу, а да се онда у демократској процедури („владавина народа, са народом и за народ”, рече Линколн) измери колико је која чињеница јака. Механизам није савршен (напротив!), али док га не променимо, држимо га се. Лепо је што и министар Вербић говори о јавној расправи.

Јесте на почетку сукоба цркве и световних властодржаца „разлаз државе и религије” био „један од најважнијих догађаја у модерном освајању слободе” (Миленковић), али то је било пре четири века. Водити данас „ослободилачки рат” против веронауке било би баш донкихотовски, кад ово у чему ми живимо не би била „колонијана демократија”, теледиригована република, у којој на Дон Кихоте, засад, више личе они који се усуде да извикују народне мисли.

Да видимо: Колики је данас утицај цркве на ограничење грађанских слобода? Дечја игра! Да, дечја игра - поред транснационалних медијских мрежа од чијих пропаганди се човек не може склонити ни на Севреном полу, поред мултинационалних корпорација које су заборавиле и да би ваљало бити обзиран према Човеку и људском, поред планетраних банкарских пустошења, новог државног Левијатана, у сенци стокова нуклеарног наоружања који нас све могу у трену бацити у небо, поред неконтролисаних тајних служби које по потребама капитала производе религијске терористичке групе па и државе, поред светских влада у сенци, знаних и незнаних Гвантанама, поред легализованог укидања приватности било где и било кад, поред локалних извођача републиканских улога у колонијалним демократијама који су слободни да одлучују „за” свој демос колико капои у логорима, поред школских система који производе „генерације корисних машина”, а које опет живот проводе на бироима за запошљавање, поред сајентолошких и иних тоталитраних замена за традиционалне религијске заједнице! Зато користити тешку артиљерију против безазлених часова веронауке у српским школама, а на које деца иду факултативно, јесте отужни републикански фундаментализам. „Страх од Америке у нама”, како је наслов списа оног умног Норвежанина којег сам цитирао у мом прошлом тексту.

Али, вратимо се Ђинђићу. Као неко ко је студирао у Констанцу, он свакако није могао избећи утицај култног списа Хабермасових учитеља Т. Адорна и М. Хоркхајмера „Дијалектика просветитељства”. Ти умни људи, без сумње републиканци, али критички, нису страховали од цркве и религије него од „преокретања просвјетитељства у позитивизам” што води „развитку у правцу тоталне интеграције“ а „посредством диктатура и ратова”. Што у коначници води „у идентичност интелигенције и непријатељства спрам духа.” Ово је написано пре пола века. Колико је пута, у међувремену, Слобода јавно силована, глобално понижавана, естетски оперисана, колико пута је брутално и на ћелаво шишана „томахавцима” и „стелтовима”, а да би „Србија на европском путу” одлучила да заустави тај одрон – избацујући веронауку из српских школа. Знам „другосрбијански” одговор : пометимо ми испред својих врата, а оно ће решавати други. Можда неком таква Res Publica може бити циљ, али не верујем да би и Иван Миленковић пристао на толико.

На крају, сложићу се с Миленковићем да душа јесте из метафизичко-теолошке сфере, али и подсетити да ја не тврдим да је у модерном друштву црква „повлашћена чуварка душе”. Није. Али ако нам је до српског слободног друштва не видим ни један разлог зашто би се само њој одузимало право да грађанину нуди своју визију. И то процедурално демократскије од државе колонијалне демократије. Узми или остави. Само не пуцај!

Новинар

http://www.politika.rs/scc/clanak/346933/Pogledi/Veronauka-ne-moze-biti-problem-2

 

[Протомајстор]

Фидер, on 12 Jan 2016 - 08:59, said: Зашто ниси ишао на грађанско?

 

Ја мислим да је он из Српске, тамо има верске само од 1-8. разреда, а друга опција је мислим "Култура религија"

[Протомајстор]

Зато се тад, из окриља Министарства просвете, појавио невелик приручник „Религијско образовање и настава религије у државним школама у Европи” у коме је, без неког филозофирања, показано да веронауке има и као обавезног предмета (Аустрија, Норвешка, Енглеска и Велс, Грчка, Немачка, Румунија, Шведска) и као изборног – са алтерантивом етика или филозофија (Чешка, Финска, Белгија, Словачка, Хрватска, Шпанија, Италија), или као факултативног - кад се настава „организује према интересовању ученика” (Русија).

Добар текст.

 

Треба потражити тај документ и махати њиме што више, да нам не потурају више ту бесмислицу о назадности Верске наставе.

 

Максимовић, Искра. (ур.) (1998): Религијско образовање и настава религије у државним школама у Европи, Београд: Министарство просветеРепублике Србије, Сектор за истраживање и развој образовања.

[zlaja]

 

 

Треба потражити тај документ и махати њиме што више, да нам не потурају више ту бесмислицу о назадности Верске наставе.

 

Максимовић, Искра. (ур.) (1998): Религијско образовање и настава религије у државним школама у Европи, Београд: Министарство просветеРепублике Србије, Сектор за истраживање и развој образовања.

 

Нашао сам нешто, можда баш то, у оквиру овог зборника, од 353. стране. Мада већ има и неких застарелих података.

https://sr.scribd.com/doc/30293014/Vera-Znanje-Mir#scribd

[dzo ni]

није лоше: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ministar_i_nenaucna_pseudodisciplina_.46.html?news_id=314084

---

[Александар Милојков]

Треба потражити тај документ и махати њиме што више, да нам не потурају више ту бесмислицу о назадности Верске наставе.

 

Имам, не брини. У петак идем на дебату са госпођом Србијанком  Турлајић.  

[Guest]

Имам, не брини. У петак идем на дебату са госпођом Србијанком  Турлајић.

 

Развалиће те бабац  

[RYLAH]

није лоше: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ministar_i_nenaucna_pseudodisciplina_.46.html?news_id=314084

---

Autor je predavao Istoriju ateizma na Filozofskom fakultetu u Olomoucu (Češka) - See more at: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ministar_i_nenaucna_pseudodisciplina_.46.html?news_id=314084#sthash.FwPrUHeF.dpuf

[Guest]

Тп је овај тип

 

 

сећам се да је некада наговарао неко дете да чини криминалне радње...

[RYLAH]

сећам се да је некада наговарао неко дете да чини криминалне радње...

 

Ел то онај дингоспо што палио дећка да нас хаклерује? 

[Протомајстор]

@@dzo ni,

Шта на пример у том тексту није лоше!?

QuoteVeronauka nema nikakve veze sa naukom, te kao takva ne sme da bude ni izborni predmet u obrazovnim.

 

„Веронаука“ је колоквијални назив за Верску наставу и спада у васпитну групу предмета са Грађанским васпитањем, физичком, музичком и ликовном културом.

 

QuoteBiljke i životinje nisu stvorene, već su evoluirale, što se i izučava na naučnom predmetu zvanom biologija. Deci se ne smeju servirati neistine u školi, i tu nema debate.

 

Е баш га је овај твој „др“ овде издоминарао са потпуно недоказаним научним аргументом заснованом на билогији из XIX-века. Теорија еволуције, можда објашњава развој, али никако и настанак живота. Ако биљке и животиње нису створене него су се еволуирале, да ли то објашњава како су настале? Како је из неживе постала жива материја, еволуцијом?

 

Милојков је овде подсетио да смо учили марксизам у школама, а ја памтим да смо учили и Кант-Лапласову хипотезу о постанку света, коју је читав тадашњи научни свет прихватао. Нама Титовим пионирима су говорили да ко не верује у Маркса, Дарвина, Канта и Лапласа тај је заостао и примитиван.
Међутим, Маркс и Кант-Лапласова хипотеза су у међувремену напуштени (показале су се бесмисленим) и сада су најактуелнији Макс Вебер и теорија о Великом праску.
И сад су та вратоломна домишљања и преоријентације - наука, а веронаука није.