Само за русофиле

[Војвода7]

On 12/16/2016 at 23:52, Милан Ракић рече

Након НАТО агресије, НИЈЕДАН амерички генерал (а и много година пре) није посетио Војни музеј на Калемегдану (ако наравно-Војним музејом постављач ове вести сматра институцију на Калемегдану). Заправо, није ни битно.

Дакле, у последњих 25 година НИЈЕДАН генерал америчке војске није посетио Републику Србију. Чак ни Весли Кларк, који је постао већ делом фолклора! Војни изасланици САД у поменутом периоду су били на формацијском месту мј-ппук., јер за "српску боранију", према толмачењу Пентагона и не треба више... 

Ипак, да се вратимо генералу!

Једини генерал америчких оружаних снага (у систему, али не и војске), који је у претходном периоду посетио Србију је била генерал мајор Дебора Ашенхерст, своједобно командант НГ Охаја. Мсм да је од тренутка када је Војска Србије васпоставила сарадњу са НГ Охаја, та жена била 4 пута гост града Београда...

Углавном, коментара гледе, НИЈЕДАН АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ НИЈЕ У ПРЕТХОДНА ЧЕТВРТ ВЕКА РАЗГОВАРАО СА КУСТОСОМ БИЛО МУЗЕЈА НА БАЊИЦИ, ВОЈНОГ МУЗЕЕЈА НА КАЛЕМЕГДАНУ ИЛИ ПАК МУЗЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА У СУРЧИНУ!!!

Истине и равнања ради!

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:539868-SAD-Kako-je-izgledao-rat-protiv-najjace-armije-na-svetu-Kustos-muzeja-Ne-znamo-nikada-se-nismo-tukli-sa-Rusima

''Prilikom druge posete, delegacije iz Pentagona, Amerikanci nisu imali primedbe na to ko je avion prizemljio, ali je član delegacije nadmeno postavio kustosima "čudno" pitanje pored olupine.

- I šta kažete, kako je bilo ratovati protiv najjače armije na svetu? - zapitao je.

Odgovor ga je, međutim šokirao.

- Ne znamo, nismo se nikad tukli sa Rusima - rekli su kustosi.''

 

[Милан Ракић]

пре 2 часа, Sasa Vojvoda рече

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:539868-SAD-Kako-je-izgledao-rat-protiv-najjace-armije-na-svetu-Kustos-muzeja-Ne-znamo-nikada-se-nismo-tukli-sa-Rusima

''Prilikom druge posete, delegacije iz Pentagona, Amerikanci nisu imali primedbe na to ko je avion prizemljio, ali je član delegacije nadmeno postavio kustosima "čudno" pitanje pored olupine.

- I šta kažete, kako je bilo ratovati protiv najjače armije na svetu? - zapitao je.

Odgovor ga je, međutim šokirao.

- Ne znamo, nismo se nikad tukli sa Rusima - rekli su kustosi.''

 

свашта има у новинама...

[Војвода7]

 

[Golub]

On 12/16/2016 at 17:52, Милан Ракић рече

Углавном, коментара гледе, НИЈЕДАН АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ НИЈЕ У ПРЕТХОДНА ЧЕТВРТ ВЕКА РАЗГОВАРАО СА КУСТОСОМ БИЛО МУЗЕЈА НА БАЊИЦИ, ВОЈНОГ МУЗЕЕЈА НА КАЛЕМЕГДАНУ ИЛИ ПАК МУЗЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА У СУРЧИНУ!!!

Истине и равнања ради!

 

Милане, јеси ли то ти У ПРЕТХОДНА ЧЕТВРТ ВЕКА држао свећу по београдским војним музејима?

[Golub]

А изгледа да нико није поставио ово савршенство:

 

 

 

[Милан Ракић]

пре 8 часа, Golub рече

Милане, јеси ли то ти У ПРЕТХОДНА ЧЕТВРТ ВЕКА држао свећу по београдским војним музејима?

pa da viš i jesam

Српска војска је кроз своју историју довољно пута показала своју величину и славу, тако да јој овакве пашквиле не требају. Дела довољно говоре. Не требају новинџије да измишљају текстове.

[RYLAH]

On 12/16/2016 at 23:52, Милан Ракић рече

Дакле, у последњих 25 година НИЈЕДАН генерал америчке војске није посетио Републику Србију.

Био један, пре једно годину дана, ал се о томе слабо прича  

[kamila]

wow Putin wins again, cool

[Кратос]

 

[Рапсоди]

 

[Ignjatije]

Zaharova u jeleku: Dačiću, kad si uspeo da uzmeš meru FOTO

Moskva -- Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova pohvalila se na Fejsbuku poklonom, jelekom koji je dobila od srpskog ministra spoljnih poslova.

IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 24.12.2016. | 11:09

  

 

screenshot

"Dobila sam poklon od ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, važan, rekla bih i osnovni deo srpske ženske narodne nošnje — jelek“, napisala je ona.

Kako je objasnila, jedina mana te "čudesne stvari je što ne postoji gornje dugme“. 

"Ali niko ko poznaje Dačića neće se tome začuditi. Uzgred, Ivice, kad si uspeo da mi uzmeš meru, ja sam uvek bila veoma oprezna. Mislim da je u pitanju iskustvo“, napisala je Zaharova.

 

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=24&nav_category=78&nav_id=1213626

[Плаво Небо]

Њујорк, испред Руског генералног конзулата, у част хора ''Александров'', Американци..

[Плаво Небо]

 

ПОКРОВ ЦАРИЦЕ НЕБЕСКЕ

Руску земљу са свих страна ограђују чудотворне иконе Мајке Господа. Тихвинска икона чува и благосиља северне пределе, Иверска благосиља јужне крајеве, а Почаевска и Смоленска ограђују руску земљу са запада.
На истоку, Казанска икона сијајући до краја земље зрацима благодати, ограђује и благосиља Русију. У центру сија Владимирска икона Мајке Божје, насликана руком јеванђелисте Луке, на дасци од стола, за којим се догодила Тајна Вечера – прва Евхаристија, означивши почетак спасења човечанства на Крви нашег Господа и почетак новог живота.

Била је зима 1941. године. Немци су наступали ка Москви. Земља је била на ивици катастрофе. Тих дана нико није веровао у победу и сви су видели само смрт. Свуда су владали паника, страх и очајање.

Промислом Божјим изабран је пријатељ и молитвеник за Русију из једне братске цркве – митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је решио да се затвори и да моли Мајку Божју да му открије на који начин је могуће помоћи Русији. Спустио се у катакомбу, где није допирао ниједан звук са земље и где није било ничега, осим иконе Мајке Божје са кандилом. Након тродневног бдења јавила му се у огњеном стубу сама Пресвета Богородица и објавила му да је он изабран да пренесе опредељење Божје за државу и руски народ. Ако све то што је објављено не буде испуњено, Русија ће пропасти.

„Морају се у целој земљи отворити храмови, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из логора и почети са богослужењима. У току је припрема за предају Лењинграда, а он се не сме предати. Нека се изнесе, рекла је Она, чудотворна Казанска икона и у литији пронесе око града. Тада ни један непријатељски војник неће ступити на његово тло, јер је то изабрани град. Пред Казанском иконом мора се и у Москви служити молебан. Затим икону треба однети у Стаљинград, који се такође не сме предати непријатељу. Икона се мора носити са војском све до граница Русије. Када се рат заврши митрополит Илија треба да отпутује у Русију и исприча на који начин је она спасена.“

Владика је успоставио везу са представницима Руске цркве и са совјетском владом и пренео им све што му је наложено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми које је митрополит Илија слао у Москву. Не видећи било какву могућност да се ситуација поправи, Стаљин је одлучио да испуни оно што је пренео митрополит Илија.

Све се десило онако како је и проречено. Из Владимирског храма изнели су Казанску икону Пресвете Богородице и обишли Лењинград у литији. Град је спасен. Многима је и дан-данас остало непознато како се он одржао, када му практично није било помоћи. До сада су многи истраживачи Великог отаџбинског рата узалудно тражили одговор на питање: „Зашто Немци у јесен 1941. године нису заузели Лењинград, када су већ били на његовој периферији?“ Народно предање каже да то није било могуће, јер су наишли на непремостиву препреку, на круг који је по карти прстом нацртао митрополит лењинградски Алексеј, а затим облетео по том кругу авионом, покропивши га светом водом. Када су дошли до те линије, немачки тенкови су стали као да су се укопали. Иако им је пут био скоро потпуно отворен, ни метар више нису могли да се помере напред. Опет су се потврдиле речи светитеља Митрофана Вороњешког које је изрекао Петру Првом, да је град светог апостола Петра изабран од саме Пресвете Богородице и док је Казанске иконе и молитвеника у њему, непријатељска нога неће у град крочити.

После Лењинграда, Казанска икона почела је свој поход по Русији. И немачки пораз код Москве био је велико чудо, пројављено молитвама и заступништвом Мајке Божје, чија Тихвинска икона је такође пронесена авионом око Москве. Немци су у паници бежали гоњени страхом. По путу је била бачена техника и нико од немачких и совјетских генерала није могао да схвати како и због чега се то десило. Волоколамски пут је био слободан и ништа није спречавало Немце да уђу у Москву.

СЛУЧАЈ АЛФРЕДА КРАСУЦКОГ

У току припреме овог текста, у Бечу је преминуо Алфред Красуцки, бивши немачки војник и стаљинградски ветеран. Његова удовица каже да је рођен у Бечу и да потиче из римокатоличке породице, која се није одликовала неком нарочитом побожношћу. У време извођења операције руских снага „Уран“, након које се у „стаљинградском прстену“ нашла безмало цела немачка 6. Армија на челу са командантом фелдмаршалом фон Паулусом, Красуцки је успео да дезертира и дође до родног краја. Све време рата скривао се у околини Беча. До краја живота био је велики поштовалац Пресвете Богородице. За свој педесети рођендан тражио да му на платну извезу Њен лик да би му, како је рекао, „душа нашла мир“. Нажалост, супруга никад није сазнала разлоге Алфредових изјава да пред Казанском иконом треба да клекне сваки човек на свету, јер је приликом одласка са овог света, са собом однео оно што је доживео у Стаљинграду.

МАЛА ЗЕМЉА

Затим су Казанску икону пренели у Стаљинград где су пред њом вршени непрекидни молебани и панихиде. Налазила се у средини руске војске, на десној обали Волге и колико год да су напора улагали, Немци нису могли да пређу реку. Било је тренутака када су браниоци држали само мали педаљ десне обале, али нападач није успео да их потисне, јер је на том месту била Казанска икона (то место се сада зове „Мала земља“). Икону су носили на делове фронта где је ситуација била најкритичнија и на местима где су вршене припреме за напад. Свештеници су служили молебане и војнике кропили светом водом. Са каквим су само умиљењем и радошћу сви то прихватали. Целом свету постала је позната „Павловљева кућа“ благодарећи подвигу старијег водника Јакова Павлова. Он је предводио јуришну групу, која је у почетку битке избацила Немце из куће, а затим, претворивши је у неосвојиву тврђаву, држала је неколико месеци све до ликвидације стаљинградског „котла“. Ратници са стаљинградског фронта говорили су да је Павлов, иначе син свештеника, пре армије био монах. Благослов Господњи му је и помогао да опстане.

У то време у немачким рукама налазио се знатан део града (80%), усред чијих рушевина је од свих здања, једини потпуно неоштећен остао храм подигнут у част Казанске иконе Мајке Божје. Легендарни командант одбране Стаљинграда, генерал Василиј Иванович Чујков, често је ту долазио, ћутећи стајао и палећи свеће пред светим иконама, молио се за спасење града.

Током херојске борбе за одбрану града, 62. Армија генерала Чујкова нашла се расечена на три дела. У најкритичнијем тренутку битке, 11. новембра 1942. године, док су се фашисти спремали за одлучујући напад, борци једног од одсечених делова прослављене Армије, видели су на јесењем и ноћном стаљинградском небу нешто, што је одагнало њихов страх. У Државном архиву Руске федерације и данас постоји документ – извештај опуномоћеника Савета СССР-а за послове Руске православне цркве Ходченка, који је он упутио председнику Савета Карпову. Нажалост, извештају се не наводи шта су Руси конкретно видели, већ се само спомиње Знамење „које је указивало на спасење града, Армије и скору победу совјетских снага“. Може се претпоставити да су виђење на небу и присуство Казанске иконе Мајке Божје у међусобној вези. Одмах након тога, тај део 62. Армије извучен је из Стаљинграда и предислоциран у Украјину. Ипак, постоји на десетине сведочанстава о томе шта су Руси видели. Тако су официру за везу Ивану Иљичу Голубјову, приликом преласка са леве на десну обале Волге ради преноса поште, војници рекли: „Иљичу, шта сте пропустили. Ми смо Мајку Божију видели на небу“. Супруга генерала, касније маршала Чујкова, причала је да је он видео на небу Казанску икону Пресвете Богородице. Познато је да је након тога Василиј Иванович Чујков, отворено и редовно почео да одлази на богослужења.

УДЕЛИ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Швец у тексту подсећа шта о уделима Пресвете Богородице каже црквено предање. Апостоли, који су се скупили у Јерусалиму, жребом су одлучили коме и у који крај ваља ићи, ради проповедања. Пресвета Богородица је учествовала, такође, у том догађају и била призвана промислом Божјим за служење на Светој гори атонској. То је било прво место (удео) под Њеним покровитељством. Даље се каже да је други удео Мајке Божје била Иверија (Грузија) или Георгија, како су је у старини називали Грузини, јер су као небеског покровитеља и заштитника земље празновали светог великомученика и победоносца Георгија. Пресвета Богородица је за просвећење земље изабрала свету Нину, сродницу светог великомученика Георгија, која је у Грузију дошла 319. године и у току које је цар Грузијски необично брзо, са целим народом примио свето Крштење. Трећи удео Мајке Божје је Кијев, мајка руских градова. Ту је крст подигао свети апостол Андреј првозвани и прорекао да ће једном у том крају настати велика земља и велики народ, који ће бити ослонац вере и наде хришћана целог света. Кијев је срце и љубав Русије. Ту је настала и узрастала света Русија. Готово трећина моштију свих канонизованих светитеља у Руској православној цркви, чува се у Кијевско – Печерској Лаври. У Кијеву је благослов за монашки подвиг примио и свети Серафим Саровски, зачетник зидања четвртог удела Пресвете Богородице – манастира Дивјејево, места од изузетне важности за судбину Русије и целог света.

У то време је у Русији било отворено 20.000 храмова Руске православне цркве. Цела Русија се тада молила. Молио се чак и Стаљин, о чему такође постоје сведочанства. Борис Шапошњиков, царски генерал, није скривао своја религиозна убеђења. Сате и сате проводио је у разговорима са Стаљином и сви његови предлози (међу многобројним и онај о облачењу руске војске у старе униформе са царским еполетама) били су усвојени.

Александар Василевски, који је на предлогу Бориса Шапошњикова постављен за начелника Генералштаба, био је свештеников син, а његов отац је тада био још жив. Црква је благословила Велики отаџбински рат руског народа и тај благослов је био утврђен на небу. Од Престола Свевишњег разгорео се дух Русије…! Колико се само високих официра, о војницима да и не говоримо, сатима молило пре бојева. Многи команданти, па и сам маршал Георгиј Константинович Жуков, говорили су пред битку: „С Богом!“ Један официр који је за време борбених летова одржавао везу са пилотима, говорио је како је често у слушалицама могао да чује да пилоти запаљених авиона вичу: „Господе! Прими с миром дух мој….”.

Вратило се време славне прошлости Русије. Какви су тада молитвеници били на руској земљи! Мајка Божја је њиховим молитвама прогонила непријатеље, уносећи ужас у њих.

ЈУРИШ НА КЕНИНГСБЕРГ

Приче о чудесним случајевима Казанске иконе у Великом отаџбинском рату могле су да се чују од многих ратника са фронта, чак и од неверујућих. Наводимо једно такво сведочанство. Било је то у време јуриша на Кенингсберг 1944. године. Ево шта говори официр који је у бици за тај град тврђаву, био у самом средишту догађаја:

„Наша војска је била пред поразом, а Немци све надмоћнији. Губици су били огромни, исход неизвестан. Одједном видимо да је дошао командант фронта са много официра и са њима свештеници са иконом. Многи су почели да збијају шале: „Ево довели су попове, сада ће нам они помоћи…“ Но, командант је енергично пресекао све шале наредивши да се сви построје и скину капе. Свештеници су одслужили молебан и носећи икону пошли према првој борбеној линији. Ми смо са неверицом посматрали: куда иду потпуно усправљени? Све ће их побити! Са немачке стране је била страховита паљба, прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. Одједном је паљба са немачке стране престала, као пресечена. Тада је дат сигнал и наша војска је са копна и са мора отпочела општи јуриш на Кенингсберг.

Десило се нешто невероватно. На хиљаде Немаца је гинуло и на хиљаде их се предавало. Заробљеници су после у један глас говорили да се пред сам руски јуриш „на небу појавила Мадона“ (тако они зову Богородицу), која је била видљива свој немачкој армији и код које је потпуно отказало сво оружје. Нису могли да испале ни један метак. Тада је Руска војска, савладавши препреке и наневши непријатељу велике губитке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неосвојив. У време Богородичиног јављања, Немци су падали на колена и заиста су тада многи међу њима схватили о чему се ради и ко помаже Русима“.

Стаљин је после рата испунио дату реч и у октобру 1947. године, позвао митрополита Илију у Русију. Бојао се да не испуни налоге Пресвете Богородице, зато што су се остварила сва пророчанства предана преко владике Ливана. У Москви су га дочекали уз највише почасти. Приликом његове посете Лењинграду, улице око Владимирског саборног храма биле су закрчене народом. Митрополиту Илији су поклонили икону, крст и панагију украшену драгим камењем из свих делова земље, чиме је симболично цела Русија учествовала у поклону. Стаљин је лично организовао израду панагије и крста ангажујући најискусније јувелире у држави. Када је митрополит Илија изашао из Владимирског саборног храма, из 200.000 грла заорио се тропар „Заступнице усрдна…”.

Данас се чудотворна Казанска икона Пресвете Богородице чува у Владимирској цркви у Санкт Петербургу и представља знамење благодатног покрова Царице Небеске.

 

   

[Плаво Небо]

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:645846-Sveti-Jovan-Ruski-kao-srpski-vojnik

 

[Ненад Р.]