Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."

[Никола Ђоловић]

Ако мало боље осмотримо историју старозаветних, новозаветних и других личности, видећемо да су многи и поред изобилне благодати дароване свише, знали да и даље погреше, да ожалосте Светог Духа. То само показује колико је наша одговорност велика а не да смо „аутоматски исправни“ па да нам се због тога дарује благодат. Благодат је дар нестворене милости и она се не може ничиме компромитовати. Када не би била дар не би била ни благодат. Дата је бесплатно али не да бисмо ми проширили дела неодговорности него да бисмо сами себе утврдивши и друге око себе на тај пут усмерили.

[Никола Ђоловић]

Сваки наш грех не треба посматрати круто као још један јуридички аспект у низу јер смо деца пропадљивости али и деца Божија намењена за Васкрсење. У првим вековима хришћанства није постојала таква релација између верујућих и Бога, али се сваки грех доживљавао као ожалошћење Духа Светога, као Његово изгнанство из себе...

Другим речима, није постојало осећање неког закона који стоји претећи над главом већ конкретна Личност која може бити у сједињавајућем додиру са личношћу човека или може бити прогнана самим актом човека...

[Никола Ђоловић]

odlicna tema.

evo, ja imam jedno pitanje:

čovek je sazdan da izobražava Boga. A i znamo, kod sv.otaca, da je čovek uzvišeniji od heruvima.

dakle, na koji to način čovek izobražava heruvime? vaše mišljenje...

Човек није узвишенији од херувима по изгледу и сили, па ни по личности, већ по томе што Бог постаје Човек узимајући изглед према нашем постојању а не према ангелском.

Човек изображава херувиме, заправо, на начин богослужбе, богослужења, односно, иконично и као литург, као онај који служи Богу и који са-служује са ангелском јерархијом...

[Сефора]

Пре него што почнемо да разговарамо, молим Вас, да прочитате  ...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/ObozenjeCiljCovekovogZivota/ObozenjeCiljCovekovogZivota.htm

А сада ... Разговарајмо !

[Сефора]

Имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља:

једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека.

8086.gif

[Aquilius Cratus]

Obozenje postizemo ulaskom u opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama pri svetoj tajni pricesca.

[Милан Меденица :)]

Obozenje postizemo ulaskom u opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama pri svetoj tajni pricesca.

8086.gif

[Сефора]

Све је у Цркви света тајна. Свака свештенорадња је света тајна.

Но и свака света врлина у души православног Хришћанина јесте света тајна. Наиме, вера је света врлина, и самим тим света тајна. A света вера рађа у души и остале свете врлине: молитву, љубав, наду, пост, смиреност, кротост,... И свака од њих је опет света тајна. И све што је од њих – свето је.

Зато нема броја светим тајнама у Цркви Христовој !

Када човек почне да се каје и да плаче због својих грехова, он тада прима прва искуства Благодати Божије. Та искуства су, најпре, сузе покајања које испуњавају душу неизрецивом радошћу, а, потом, и дубоки мир који се усељава у душу. Зато се покајно туговање због греха назива '' радосном тугом '' , као што и каже Господ у Блаженствима: Блажени који плачу, јер ће се утешити ( Мат 5,4 ). Као што видимо и покајање је света тајна, али и свако „Господе помилуј” јесте света тајна, као што је и свака покајничка суза света тајна.

света тајна преображења

Потом човек напредује ка вишим степенима ( искуства обожења ), као што је степен Божанског просветљења, на коме Бог просветљује ум човеков и човек созерцава ствари, свет и људе из потпуно другачије перспективе. После овога, хришћанинова љубав према Богу наставља да се увећава, долазе нове сузе, али овај пут узвишеније, сузе љубави према Богу, сузе Божанске љубави. То више нису сузе које се проливају због греха, јер је човек сада сигуран да му је Бог опростио грехе (за које се покајао). Те другачије сузе - сузе које доносе узвишеније блаженство, радост и мир души - јесу знак савршенијег искуства обожења. И на крају човека, који се очистио од страсти, Дух Свети просветљује, озарује и обожује. Тада човек, задобија ''бестрашће'', тј. живот који који не нарушавају ни страсти нити греховне слабости. Човек с миром и сабраношћу подноси сваку спољашњу увреду, јер је слободан од гордости, мржње, гнева и плотских жеља. То је други степен обожења који се назива - созерцање ( боговиђење ). И тако ... Искуства обожења су сразмерна степену духовног очишћења. Колико је човек очишћенији од страсти, толико је узвишеније искуство Бога које прима, видећи Бога по речима Св. Писма: Блажени чистим срцем, јер ће Бога видети. ( Мат 5, 8 ).

Наиме, човек се обожењем поново враћа у првобитно стање.

8086.gif

[Никола Ђоловић]

Obozenje postizemo ulaskom u opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama pri svetoj tajni pricesca.

Зато волим aquilio-а, кратко и јасно. И даље не одустајем да треба да постане модератор. Ако смо крцати, добровољно се јављам да му уступим своје место.

[Сефора]

Вера пружа човеку духовну наду на спасење с таквим осећањем сигурности које не може пронаћи ...

Но изузетан је споредни ефекат религије - психохигијенски.

Ако човек има намеру да призна своју грешност и да се супротстави греху, онда ће се трудити да што више сазна о гресима, исто као што се сваки војник труди да што више сазна о свом противнику, да би тако утврдио какав му је противник, када се може очекивати његов напад, чиме све располаже и како му се најбоље супротставити.

Како се ослободити рђавих навика ( страсти и грехова ) који нам сметају на нашем путу ка обожењу ?

И тако ... Искуства обожења су сразмерна степену духовног очишћења. Колико је човек очишћенији од страсти, толико је узвишеније искуство Бога које прима, видећи Бога по речима Св. Писма: Блажени чистим срцем, јер ће Бога видети. ( Мат 5, 8 ).

[Сефора]

:229229229:

У Старчевом учењу и животу била је усклађена телесна са душевном, односно материјална са духовном страном; све је било освећено благодаћу Светога Духа. Старац је волео читавог човека као нераздвојиво психосоматско јединство, и као таквом му помагао да стекне светост. Познавао је непосредну узајамну зависност душе и тела, познавао је сваку психосоматску болест човека, познавао је њихове узроке, који су почивали у човековим грешним страстима и, уз помоћ човековог освећења, борио се за излечење од болести; све је то чинио попут психијатра, али не у оном уобичајеном, научном, него у суштинском смислу те речи. У том смислу, Старац је био истински, неупоредив психоаналитичар и психотерапеут.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije247.htm

[Никола Ђоловић]

Док не продре благодат Светога Духа у нас ми не можемо отворити своје затворености. Отвореност је благодатна слобода изласка из своје психолошке сигурности у благодатну загрљеност другог. Наш грех и јесте у томе што у себи и свему што смо прихватили као сурогате својих егзистенција тражимо уточиште и сигурност која припада домену онтолошког Господа. Нема сигурности без љубави Оца, Сина и Светога Духа. Кроз Њега (Њих) осмишљавамо сигурности и у свему осталом – не значи да их због вере добијамо аутоматски и без заслуга. Без заслуга али не и аутоматски јесте само благодат Духа. Без заслуга – јер је љубав Божија бесплатна, а не аутоматски – јер је човек створен слободан.

Или, нешто другачије?

[Зосима]

Или, нешто другачије?

Хаха,опрости брате,али прво што ми је пало на памет...  facenew22222222

[Никола Ђоловић]

Или, нешто другачије?

Хаха,опрости брате,али прво што ми је пало на памет...  facenew22222222

па добро, и то је нешто!!! facenew22222222

[w.a.mozart]

apsolutno... na žalost ... sve to kad se kaže ne zvuči dovoljno... stvarno i nema težinu svakodnevnog života...svakodnevnog koprcanja u barama kolotečine...svakodnevnog pomirenja da je svet surov i da me niko ne voli niti me razume...svakodnevnog saznanja da ne znam šta hoću iako znam šta neću... svakodnevnog bola ... svakodnevne kvaziegzistencije  od kafe do kafe....kvaziliturgija koja prolazi veoma brzo....

šta drugo i očekivati od samodovoljnosti... religije trenutka... samodovoljnost im je početak a kraj je obično nezadovoljstvo bez nade...

inače... ne znam da li sam to naglasio  ...