Не бој се да се радујеш

[Снежана]

Мислим да Бог опрашта све осим недостатка радости.Тамо где нема радости,Хришћанство постаје страх и самим тим мучење.Овај свет се забавља али нема радости јер радост долази само од Бога,само са висине.
А.Шмеман,петак 3 децембар 1976

[Иван Ивковић]

Онај ко не прихвата духовна настројења која настају у телу као резултат благодатних дарова Духа, који се јављају у душама оних који напредују у Богу, и бестрашћем назива умртвљење страсног дела душе, а не стање њене активности усмерене на боље, када је страсни део у потпуности напустио зла дела и окренуо се ка добрим, изгубивши зле особине и обогативши се добрима, такав одбацује и пребивање тела у будућем веку, јер ако би тада тело учествовало заједно са душом у неизрецивим добрима, онда ће несумњиво и сада, колико је способно да прими, учествовати у благодати коју Бог неизрециво и тајанствено дарује онима који су очистили ум, и тело ће само у себи доживети божанске ствари, уколико се страсни део душе изменио, осветио, али не и умртвио као стање, и при јединству тела и душе освећује склоности и дејства тела. Јер пошто за последицу ослобођења од животних добара у нади на добијање будућих, по светоме Дијадоху, ум, имајући здраво кретање због безбрижности, и сам осећа неизрециву благодат, онда по мери свог напредовања то предаје и телу. И радост која се у то време рађа у души и телу јесте несумњиво напомињање о нетрулежном животу.

 

Светогорски Томос

[Иван Ивковић]

Архимандрит Сава Јањић - Христова радост је другачија    

 

Треба имати у виду да Господ засигурно није ноншалантно шетао Јудејом на начин како то можемо видети у неким холивудским верзијама Његовог живота. Христос у тим филмским остварењима личи на савременог револуционара, хипика, на Исуса Христа супер-звезду (Jesus Christ Superstar) по истоименитој рок-опери. Христова радост је другачија. У разговорима са облагодаћеним људима, посебно старцима подвижницима, можемо да осетимо ту неизмерну љубав и топлину радости која зрачи из њиховог срца. Хришћанска радост је пута унутрашње радости која је различита од необуздане радости и грохотног смеха. Лице Божијих угодника је увек насмејано без гримасе и извештачености. Њихове шале су увек примерене и поучне и у њима никада нема оне ироније и вулгарности која често прати обичан хумор.

У време свог земаљског живота Христос је волео не само децу већ и сваког човека, и праведника и грешника који се каје и бори се да нађе пут ка светлости и радости. Исто тако, Христова туга није била она мрачна и тешка туга која обремењује срце које живи у безнађу и очајању. Свети оци подвижници су зато сковали посебну реч - χαρμολύπη (хармолипи, радостотворна туга). У тој атмосфери радостотворне туге писана је богослужбена поезија, сликане су православне иконе у њој се изражава цео православни етос.

 

Цео чланак

[Ненад Р.]

Од како сам постао верник, вера ми је помогла да далеко позитивније гледам на свет .

[Рапсоди]

Када идем на неко пок.путовање невероватно је колико се човек напуни позитивних емоција, колико атмосфера манастира  прочисти  духовни склоп човека .Колико у додиру са светињом  успавана радост нађе пут да се пробуди и проструји свим жилама .Мени се редовно дешава када идем у манстире где је рецимо византијско појање/присуство тим литургијама/ је неописиво и мени никада није исто као у градским црквама .

Ко је присуствовао некој литургији у манастиру где је византијско појање знаће о чему причам.

Пожелиш да литургија траје, као да си у предворју раја/ Црква свака јесте предворје раја/али у  манастирима је тај доживљај интезивнији.

Идући из манастира увек понесем  тај невероватни доживљај тихе радости.И увек пожелим да траје.

При повратку  увек помислим,  Боже како ову радост да задржим , како да остане у мени и при повратку се не расплине о сурову свакодневницу, како да се не разбије у судару са људима ? И како  задржати тај осећај а да не постане само део бледог сећања, већ један стални живи осећај Христа који увек изнова добијемо и увек изнова губимо ?

[JESSY]

Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се”,
(Фил. 4, 4) узвикује свети апостол Павле. Па још додаје: ”Не брините се ни за што” (Фил. 4, 6). А ја, сав у грчу због брига премногих и несигурности сталне, помишљам: Како да се радујемо, добри наш Апостоле, кад ми се чини да тако мало раз-лога радовању има? Куд год да се окренемо и кренемо, на коју год страну поглед да упремо, све нас од радости одвраћа. С које год стране, с набрајањем, да почнемо, све туга и невоља.
Апостол нас зове да се радујемо у Господу а да се оставимо преварних радости због трица и крпица, па макар то биле куће големашке, брда и долине, јахте и лимузине. Све је то испразно; у томе праве радости нема. Заиста, зар нас толики несрећници около нас, који су то све стекли и награбили, не увјеравају у то? Има само једна радост, која човјека може испунити до краја, а то је радост коју само Бог подарити може. ”Јер Царство Божије није јело ни пиће - вели свети апостол Павле - него праведност и мир и радост у Духу Светоме”. (Рим. 14, 17)
Да не помислимо да нас Апостол савјетује да сад ”све четири увис”, па да ”бригу на весеље” ударимо, и баш, стварно, ни о чему бригу не водимо. Далеко од тога. Није ни Апостол тако чинио. Него нам вели, кад све своје, слабашне, снаге упремо и сами учинимо што нам је чинити било, од себе урадимо што смо могли, онда да дођемо пред Господа с молбом, да Он наше тегобе и бремена наша преузме. ”Све своје бриге положите на њега, јер се он стара за вас”, (1. Петр. 5, 7) савјетује нас свети апостол Петар. Дакле, ”подај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити”. (Пс. 37, 5)
Ето, браћо и сестре, чусте како да вратимо радост и да нам се прену кости потрвене. (Пс. 51, 8) Отресимо се непотребних мисли, брига и бремена, отпетљајмо срца своја од свега чиме смо их запетљали, распростримо пред Богом муке своје и повратићемо мир Божији који превазилази сваки ум. ”А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога.” (Рим. 15, 13). Амин

 

http://www.prijateljboziji.com/_radujte-se-svagda-u-gospodu/4465.html