Самокритика

[Зосима]

Мислим да се тај израз "самокритика" не практикује баш  у православној терминологији,бар оно што прочитах код св отаца, али постоји самоспознаја,тј  способност да разоткријеш своје мане,врлине и да радиш на њима...

Шта имаш о тога ,ако сам себе критикујеш,можеш само да се избедачиш...

Овде неко спомену и смирење,али и то је тешка категорија аскетског живота,и мени је помало бзв ложити се на тако нешто у условима урбаног живота међ људима...

[JESSY]

Opsednut vlastitim manama

 

Ima onih koji su obuzeti vlastitim, često izmišljenim ili podosta preuveličanim vrlinama i sposobnostima. Gavrilo je, međutim, opsednut sopstvenim manama i nedostacima. Nalazi ozbiljne i teške zamerke svemu što čini i svemu što jeste.

 

Po Gavrilu, nikada ništa sa njim nije u redu. Nisu u redu ni njegov posao ni način na koji ga obavlja. Beznačajno je ili nevažno sve što je učinio ili postigao. Njegovi odnosi sa ljudima su puni propusta, njegovo ponašanje uvek dostojno prekora. U društvu je zamoran, bled i dosadan, ukratko nikakav. Ništa bolje ne stoji ni sa njegovim izgledom, oblačenjem, porodicom. Gde god da baci pogled, svuda će naći vlastite brljotine.

Zašto to sebi čini?

Uveren je da jedino želi da bude pošten prema sebi i da to poštenje zahteva da se vlastiti nedostaci ne prikrivaju i ne ulepšavaju. Čudna je ta vrsta poštenja kada čovek u sebi sagledava samo ono što je loše ali i ono što je dobro, samo ono što je rđavo ali ne i ono što valja. I kada se, uz to, vlastiti nedostaci preuveličavaju.

Jednim delom, Gavrilo oštrom samokritičnošću želi da predupredi i, takoreći, unapred obesnaži svaku tuđu kritiku, na koju je veoma osetljiv i koju doživljava kao pokušaj onoga koji kritikuje da se postavi iznad njega, da ga omalovaži ili čak uništi. Niko o njemu ne može primetiti ništa loše a da on to već sam ne zna i da to već sam nije istakao. Niko njemu ne može suditi jer je on sebi samom najstroži sudija.

Što se vlastitih vrednosti tiče, Gavrilo strahuje da bi, ukoliko ih prizna, mogao potonuti u grešno samozadovljstvo, koje bi ga upropastilo. Ubeđen je da se kvari onaj ko se hvali.

Ovo nam otkriva jedan veoma važan uzrok Gavrilove samokritičnosti. Zaokupljenost vlastitim manama je mamuza kojom sebe podbada kako bi se neprekidno usavršavao ne bi postao besprekoran.

Uprkos rđavom mišljenju o onome što jeste i onome što čini, Gavrilo teško podnosi da bude iza ili ispod drugih. Veoma mu je stalo do toga da prednjači u životnom nadmetanju i da se pokaže boljim od ostalih. Upravo ga zato žestoko žulja svaki nedostatak i muči i najmanja mana.

Potajno se ponosi svojom samokritičnošću, koju uzima kao ključan dokaz vlastite više vrednosti, jer su samo izuzetne osobe u stanju da otvoreno sagledaju sopstvene mane, kojih se prosečni ljudi boje i koje svim silama prikrivaju. Spremnost da prepoznaje i ističe vlastite nedostatke, izdiže ga tako iznad mase prizemnog sveta koji je zadovoljan sobom jer sebe tetoši i od sebe veoma malo traži. Prezire blagost prema sebi jer se boji da bi ga ova srozala među obične smrtnike.

Gavrilo je žrtrva jednog izokrenutog narcizma. Zaokupljen je, naime, sobom isto toliko koliko i onaj ko se sebi po vasceli dan divi.

 

http://www.iza-ogledala.com/opsednut-vlastitim-manama/#more-85

[Arsenija]

Samokritika , rasudjivanje , prekor ... To su razliciti pojmovi .

[JESSY]

самоспознаја

https://www.pouke.org/forum/topic/224-samospoznaja/

[Иван Ивковић]

Овде неко спомену и смирење,али и то је тешка категорија аскетског живота,и мени је помало бзв ложити се на тако нешто у условима урбаног живота међ људима...

"Блажени сиромашни духом..." Сиромаштво духа и смирење (у изворном значењу на словенском језику) јесу иста ствар. Сви смо позвани на то. Ради се о испражњењу од сујетних мисли и дела па и ставова, чиме постајемо спремни(ји) да примимо Христа. Смирење, тј. процес смиравања подрезумева искрено самопосматрање и критику (нелицемерно сагледавање) сопственог бића. Зато сам предложио оне теме о смирењу.

Не морамо и не треба да имитирамо пустињске подвижнике али било би поштено да на свој начин осмислимо о остваримо идеал смирења - баш у том времену и простору којим располажемо.

[Zero]

"Блажени сиромашни духом..." Сиромаштво духа и смирење (у изворном значењу на словенском језику) јесу иста ствар. Сви смо позвани на то. Ради се о испражњењу од сујетних мисли и дела, ставова на крају чиме постајемо спремни(ји) да примимо Христа. Смирење, тј. процес смиравања подрезумева искрено самопосматрање и критику (нелицемерно сагледавање) сопственог бића. Зато сам предложио оне теме о смирењу.

Не морамо и не треба да имитирамо пустињске подвижнике али било би поштено да на свој начин осмислимо о остваримо идеал смирења - баш у том времену и простору којим располажемо.

Hvala, Ivane, evo baš ovo malopre čitah kad si pustio one linkove o smirenju

O nedostatku samopouzdanja

Lepo se govori o razlikama između pravog i lažnog smirenja, a lepe stvari su rečene i o vaspitavanju dece i kako uticaj (ne)vaspitanje odraslih utiče na formiranje ličnosti...

[aliluja]

Samokritiku vidim kao mali pomoćni teg.. koji reguliše našu sopstvenu nemoć da ostanemo uravnoteženi u rasudjivanju sebe samih... a i drugih.

Kada dobijamo pohvale... stavljamo ga na vagu na stranu naših slabosti i mana ... onako u sebi da niko ne zna... da nas uravnoteži da se ne osujetimo... čuvamo se... Taj teg naravno nije sam.. ima svoje društvo koje se zove "samopouzdanje"... da ga odmeni po potrebi... Da tako.. ukoliko nas neko neumorno kritikuje... održi ravnotežu na drugoj strani vage... koja strašno gubi na težini.. na strani naših dobrih osobina... koje su nam Bogom dane...

Velika je sreća kada neko ume da raspozna ove dve mere i da ih primeni na pravoj strani vage.

[Adelaida]

Kod zdrave kritike, sebe ili drugih, bitno je baciti akcenat na delo a ne na osobu koja je delo pocinila. Primer bi bio: Neodgovorno sam postupila ili si postupio, a ne neodgovorna sam ili neodgovoran si. Razlika je ogromna, ovo drugo je optuzivanje i lepljenje etiketa. Posebno je opasno decu tako " optuzivati" jer onda rastu sa uverenjem da su oni takvi i takvi....Kritika ponasanja da- optuzivanje ne. 

[Кратос]

Kod zdrave kritike, sebe ili drugih, bitno je baciti akcenat na delo a ne na osobu koja je delo pocinila. Primer bi bio: Neodgovorno sam postupila ili si postupio, a ne neodgovorna sam ili neodgovoran si. Razlika je ogromna, ovo drugo je optuzivanje i lepljenje etiketa. Posebno je opasno decu tako " optuzivati" jer onda rastu sa uverenjem da su oni takvi i takvi....Kritika ponasanja da- optuzivanje ne. 

Udri na delo nemoj na ličnost?

[Adelaida]

Udri na delo nemoj na ličnost?

Nikad na licnost. To ti je kao prst u oko nekome....uglavnom dodje do sukoba i medjusobnog optuzivanja. A kad se napravi distanca izmedju osobe koja je delo ucinila i samog cina, onda ta kritika moze da bude na korist.

Kad napadas licnost, napadas mu ego direktno i on se brani, a kad mu kazes da je njegov postupak los, ostavljas mu prostor da razmisli o tome i sam izvede zakljucak  

[Кратос]

Nikad na licnost. To ti je kao prst u oko nekome....uglavnom dodje do sukoba i medjusobnog optuzivanja. A kad se napravi distanca izmedju osobe koja je delo ucinila i samog cina, onda ta kritika moze da bude na korist.

Kad napadas licnost, napadas mu ego direktno i on se brani, a kad mu kazes da je njegov postupak los, ostavljas mu prostor da razmisli o tome i sam izvede zakljucak  

Slažem se ali dela su manifestacija,projava te ličnosti.Napad na delo je praktično napad na ličnost.

[Јелена011]

Kao pravoslavno razlikovanje greha i gresnika. Posto mi je najblize vako:

- Ti vecito prosipas sok kad ga pijes, uvek si tako smotan

- Jel sam ti rekla da spustis dasku na wc solji, poslusaj me vec jednom

- Nikad me ne slusas pazljivo

....

U ovim primerima je potpuno pobrkano ko je sta uradio i sta je odnosno ko je los.

Koriscenje tog uvek nikad, naredbe, optuzbe...To je ujedno i umece kritike i umece razlikovanja dela od osobe.

 

Teorijski, da se efektivno i efikasno i emotivno inteligentno kritikuje potrebno je

1. Pohvaliti vrednost osobe (ti si vredna i pazljiva osoba)
2. Objasniti ponasanje koje kritikujete i vasa osecanja zbog tog ponasanja (sada si ostavio dasku podignutu i ja sam se osetila tuzno i zapostavljeno jer takvo ponasanje meni jako smeta)
3. Predlog ponasanja sa osecanjem koje i taj neko ima koristi tj dobrobiti od toga - sto bi neko morao da radi nesto sto je dobro za vas a ne i za njega ( volela bih da ubuduce dizes dasku ma koliko trivijalno delovalo tebi, jer bih se ja osecala bolje i ne bih se osecala kao da ja stalno moram tebi da zvocam i da izigravam mamu, a to bi i tebi znacilo)

 

Dakle kazemo da nam smeta jedno ponasanje, ali ne prozivamo osobu da je lenstina koja ne vodi racuna o tome sta radi i da sad zena mora da mu izigrava mamu i podseca ga na takvu glupost  Verovali il ne, ovakav nacin razgovora daje efekte   

[Adelaida]

Napad na delo je praktično napad na ličnost.

Kad postavis ovako stvari kod tebe sve i jeste i nije....  Niko od nas nije savrsen, svima se desi da pogresimo sto nehotice sto svesno. Ali kad ja kritikujem tebe i kazem ti, recimo : Zar ne mislis da si mogao drugacije da postupis? - ne napadam direktno tvoju licnost, odnosno tebe,vec te teram da razmislis sam o tome sta si ucinio i pre ces da shvatis svoje nedelo ( jos ces i da mi budes zahvalan sto te kritikujem ) a ako ti kazem: Ti si bezobrazan- upravo sam te optuzila i napala te. Uvidjas razliku?

[Кратос]

Kad postavis ovako stvari kod tebe sve i jeste i nije....  Niko od nas nije savrsen, svima se desi da pogresimo sto nehotice sto svesno. Ali kad ja kritikujem tebe i kazem ti, recimo : Zar ne mislis da si mogao drugacije da postupis? - ne napadam direktno tvoju licnost, odnosno tebe,vec te teram da razmislis sam o tome sta si ucinio i pre ces da shvatis svoje nedelo ( jos ces i da mi budes zahvalan sto te kritikujem ) a ako ti kazem: Ti si bezobrazan- upravo sam te optuzila i napala te. Uvidjas razliku?

Misliš da budem zahvalan što kritikuješ moja dela a ne moju ličnost?

Samo sujetan čovek ili ličnost doživljava kritiku kao napad.I da kažeš bezobrazan si ako ja to jesam bio,tvoja kritika je na mestu.E sad ako sam ja sujetan pa mi se to ne sviđa,ne hrani moju sujetu željnu hvale a ne kritika to jo onda moj problem.To što neko govori istinu o nečemu ili nekome nije osuda.Kada kažeš da kritikuješ postupak sasvim razumno pitanje je sledeće:čiji?Izuzeti ličnost je prosto nemoguće.Tu sujeta igra ključnu ulogu a ne onaj koji kritikuje po meni.

[Adelaida]

U pravu si @@Kratos, 

Ali nisam ja to izmislila  Jednostavno je tako. Kritikujes delo, a ne onoga ko ga je pocinio, onda ta kritika ima smisla ( Preziri greh a ne gresnika....)

Ostalo je uvreda.... Prosto je tako. Deal with it.