Митрополит Амфилохије - актуелности и догађаји

[Grizzly Adams]

Daješ pomalo biased ocenu stvari, ali dobro, ne zameram ti uopšte.

Ма јок, тога код мене нема, ено на другој теми сам критиковао Патријарха за нешто.

Мислим да си ти овде "biased" јер је Митрополит атеистима постао симбол који су дуго тражили, а на своје велико изненађење нису могли да пронађу. А и овде су се прешли, јер он је човек мира и љубави, само воли да се изражава мало "епски".

[Млађони]

А и овде су се прешли, јер он је човек мира и љубави, само воли да се изражава мало "епски".

Мени искрено +Амфилохије не делује ко човек мира и љубави у појединим ситуацијама.

[Баба]

Мени искрено +Амфилохије не делује ко човек мира и љубави у појединим ситуацијама.

Зато што не знаш шта је љубав.

[Grizzly Adams]

Мени искрено +Амфилохије не делује ко човек мира и љубави у појединим ситуацијама.

Као што рекох - он воли да се изражава мало у стилу "предкосовског циклуса", али у контексту те речи нема шансе да било ко протумачи погрешно осим оних који већ сами по себи нису "под либелу". Једноставно је медијима који су жељни хришћанске крви био најпогоднији за "распни га, распни!"

Ево прочитај ово па ћеш видети:

http://www.sozeb.org/index.php?option=com_fireboard&Itemid=42&func=view&catid=44&id=532

[Млађони]

Ево прочитај ово па ћеш видети:

http://www.sozeb.org...catid=44&id=532

Ајде да видим.

Мени се лично код +Амфилохија не свиђа што се превише бави и маје политиком. Њега највише виђам у тим политичким коментарима.

[Ignjatije]

Извјештај о најновијим активностима Митрополита Амфилохија у Епархији Буеносаиреској и Јужноцентралноамеричкој

[Guest]

Митрополит Амфилохије: Разговор за портал ИН4С

30 уторак окт 2012

Posted by radiosvetigora in Преносимо

≈ Оставите коментар

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је да би одузимање имовине Српској православној цркви у Црној Гори представљало безуман и антиевропски чин, додајући да је усвајање новог закона о вјерским организацијама насушна потреба.

“Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама”, казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С.

Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера.

“То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма”, навео је митрополит Амфилохије.

Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе.

“Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ”, казао је митрополит Амфилохије.

Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски.

Фашизам у слици и прилици

“Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће”, казао је митрополит Амфилохије.

Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом.

“Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу”, навео је митрополит Амфилохије.

Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе “постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици”.

“Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици” истакао је митрополит Амфилохије.

Посао за психијатрију

Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори.

“Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију”, казао је митрополит Амфилохије.

Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак.

“То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална”, навео је митрополит Амфилохије.

Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији.

Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске.

“Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова”, закључио је митрополит Амфилохије.

Извор: ИН4С

[Guest]

[Guest]

Интервју: Митрополит Амфилохије

07 петак дец 2012

Posted by radiosvetigora in Интервју, Преносимо

≈ Оставите коментар

 

 

 

 

 

 

Став Патријарха Иринеја био је и остао став Цркве кроз вјекове, па и данас. Имајући такав став, цар Лазар је изабрао Царство небеско, не зато што је био против “земаљског царства” него зато што је стављен пред избор – између онога што човјек ионако губи, због пролазности, и онога што је вјечно и непролазно. Није хтио да жртвује слободу, образ и душу – за турску чалму и пуније корито… док му дође “сјекира смрти међу уши”.

Овако митрополит црногорско-приморски Амфилохије у ексклузивном интервјуу за Недељник коментарише изјаву Партијарха да “ако нас Европа неће оваквима какви јесмо можемо још 500 година у ‘муци и трпљењу’”.

 

Помињање спремности за вишевековну жртву не делује убедљиво поред бесних лимузина у којима се возе епископи наше цркве?

 

“Бијесне лимузине”, ако их има (додуше, већина наших Епископа користи обична савремена кола попут обичних грађана за обављање своје службе), спадају у гријех појединаца. По ријечи Светог Саве: “Ако је поп грешан, молитва није грешна” тј. вјековно свједочење Цркве саможртвености као мјере људског достојанства.

 

Још 1992. сте говорили да на овим просторима важи правило: “Ко истраје до краја, благо њему. Сви су услови да се сами себе одрекнемо и све нам говори у том правцу – не може шут са рогатим.” Време се не мења, уцене и притисци све су јачи, као да се косовска драма ближи крају?

 

Несумњиво и даље важи вјечна истина: “Ко претрпи до краја, тај ће се спасти.” Нажалост, косовска драма се не ближи крају, она се наставља на још драматичнији начин. Косово је било и остало, по пророчкој ријечи Његошевој, “грдно судилиште” на коме се “суди” не само Албанцима и нама, него и свеукупној Европи, ако не и свијету.

 

Председник Николић најављује државну платформу о Косову. Да ли су представници СПЦ позвани да дају своје мишљење?

 

Предсједник Николић, сигурно, знаде мишљење Цркве и њен непромијењени став. Тај став му је Синод саопштио ових дана и писмено.

 

Срби са севера Косова оптужују председника Николића да је променио ставове о чврстој одбрани Косова, да је спреман на успостављање границе и да је то увод у финално признавање независног Косова. Како Црква гледа на увођење такозваних интегрисаних прелаза?

 

Интегрисани административни прелази нису ништа друго до још један корак ка заокруживању границе тзв. независног Косова и тиме вађењу жиле куцавице из њедара Србије. Све је то плод агресије НАТО-а на једну суверену земљу, започете бомбардовањем Србије и Црне Горе, уз подршку терористичкој групацији косовских Албанаца, настављене етничким чишћењем, рушењем стотина православних храмова, хиљада домова, запосиједањем “Бондстилом” Косовске земље и другог рудног блага. Они који су све то урадили и подржали, данас се и сами не устручавају да открију прави разлог тога – стварање независног Косова. Да је намјесто Србије нека друга земља, која би као она – цјеловита (са Косовом и Метохијом) била чланица Уједињених нација, а за потврду своје суверености на свом читавом простору имала декларацију 1244 Савјета безбједности, прво што би њена влада захтјевала од своје скупштине било би доношење, по хитном поступку, одлуке о извршеној окупацији Косова и Метохије и стављању ван снаге свих досадашњих аката потписаних са Бриселом, на штету суверености државе. Ако Србија није у стању да учини такав чин, достојан једне часне земље, онда би макар требало да, при потписивању споразума, попут овог о интегрисаним прелазима, запише оно што је у таквим случајевима несрећни Недић писао: “По наређењу окупаторских власти…”

 

У каквом је стању Црква на читавој територији Косова? Где је монаштво најугроженије? Колико је објеката порушено, шта је санирано? Какав је статус црквене имовине?

 

Црква је данас на територији Косова у стању у каквом је била за вријеме Отоманског ропства, у понечему чак и горе: стотину храмова је уништено, многи храмови (нарочито по градовима) остали су пусти, без народа, није извршена и нема изгледа да се изврши реституција црквене имовине (сачуване и у турска времена), мартовски погром (2004. године) може поново да се догоди… Једно је сигурно: Црква ће носити свој Косовски Крст – и са државом и без државе, као што је то чинила, остајући вјерна Косовском Завјету од 1389. до данас.

 

Видите ли одговорност Цркве због чињенице да су Европљани мање-више незаинтересовани за судбину хришћанског наслеђа на Косову и Метохији? Шта је наша црква пропустила да уради?

 

Црква је урадила и ради на Косову и Метохији све што је могла у заштити народног бића и хришћанског наслеђа. што се тиче Европљана: они су све мање заинтересовани и за своје хришћанско наслеђе, камоли за косовско. Либерално-потрошачка и хедонистичка Европа одбија да у Устав Европске уније уђе и само име “Бог”, а некмоли да га утемељи на хришћанским вриједностима. То ми рече прије неку годину један Хришћанин, високи савјетник Продија за вјерска питања: “шта мислите, да је брига Европљане за хришћанско наслеђе Косова? Код њих је све подређено интересу и профиту…”

 

Можете ли да замислите време у којем ће Срби ходочастити Дечанима или Грачаници онако како данас ходочасте на Хиландар?

 

Нема потребе да замишљамо такво вријеме. Оно је већ данас, и то много горе, стварност. Како ли ће тек бити када Кфор и Унмик препусте бригу о Пећкој Патријаршији, Дечанима и другим светињама – тамошњим домаћим властима, као и о остацима остатака косовскометохијских Срба…

 

Како бисте ви оценили односе СПЦ и Римокатоличке цркве? Да ли је услов свих услова да папа посети Србију и да то учини преко Јасеновца?

 

Основни призив Христов у Еванђељу, свима људима, а камоли својим следбеницима, гласи: “Покајте се јер се приближи Царство Небеско.” У свехришћанској молитви “Оченаш” стоји: “И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим”. Покајање и праштање су најбитнија морална и духовна хришћанска начела. Она важе за сваког Хришћанина, па и за мене као Митрополита, а и за Папу као Римског Епископа. Добро је што је Папа клекао у Аушвицу, тражио опроштај за инквизицију и Холокауст. Ако, међутим, хоће да га такође Православни Српски народ препозна као састрадалног брата и прими као оца – најбоље ће га препознати и примити ако покајном сузом и љубављу помилује милионску јасеновачку жртву принијету и заклану од оних који су тај злочин чинили тврдећи да то раде због вјерности њему као Светом Оцу и његовој Римокатоличкој Цркви. Кроз покајање и праштање прима нас Бог и препознаје као своје; кроз покајање и праштање ћемо се и ми препознати као браћа и дјеца заједничког Оца.

 

Односи две државе, па и народа, српског и хрватског, после ослобађајућих хашких пресуда генералима Готовини и Маркачу делују на најнижем нивоу од рата до данас. Могу ли две цркве екуменским дијалогом да помогну у мирењу?

 

То што важи за СПЦ и Папу, подједнако важи и за православне Србе и Хрвате римокатолике. И једни и други смо као Хришћани, нарочито у овим последњим временима, били у опасности да Цркву поистовјетимо са биосоциолошким (националним) колективом. А сви добро знамо да Црква Христова није исто што и “крв и раса”. Она је призвана да преображава “крв и тијело”, крвљу – голготском Љубављу Христовом која се пролива “за све и сва” подједнако. Ако у свјетлости те истине сагледамо себе, као Хришћани, и наше понашање једних према другима само ових последњих 20 година, над много чим бисмо се морали дубоко замислити, зашто не рећи – и покајати?! Од свега претходног што нам се догађа да поменемо овај најновији догађај: прослављавање Готовине и Маркача од Цркве у Хрвата као националних хероја – њих који су узрочници прогона преко двјеста хиљада људи, претварања у згаришта њихових домова, многобројних убистава и насиља… Па ипак, ако цркве не помогну мирењу – ко ће моћи помоћи?

 

 

 

Недељник/ИН4С

[Срђан Ранђеловић]

Заборавили су да напишу да је црква ту земљу добила на поклон од жене на самрти неке 1914. додине.

[Grizzly Adams]

So what?

[Срђан Ранђеловић]

So what?

 

 

Ако је питање за мене: поклон се не продаје (издаје), а ако није, извињавам се.

[Grizzly Adams]

Ма није питање за тебе него за овог што је писао чланак. Шта се њега тиче коме је Црква издала своје имање? Ми њега не питамо коме шта издаје или продаје.

[Kolega2357]

@, Šta je tu toliko čudno? Kurir mora o svemu da piše. Kurir piše toliko bizarnih tema da naprosto čoveku dođe da se smeje kao lud.

[Guest - . . .-]

Извор: Блиц online

 

 

 

 

Митрополит Амфилохије у божићној поруци каже да свет живи у времену афирмације нагонског тоталитаризма који разара породицу и легализује сексуалне изопачености.


Он је оптужио светске организације да стоје иза глобалне сексуалне револуције, а медије да су глобални тровачи који шире тоталитарне заразе.

"Ова револуција новог (прастарог) паганског тоталитаризма.... у име полног задовољења, претвара материну утроба из радионице живота у радионицу смрти, легализује све сексуалне изопачености, од содомије до педерастије", навео је митрополит Српске православне цркве.

Он је истакао да се Црква свим својим бићем и сведочењем противи "противприродном, бесловесном и јаловом распаљивању мушког на мушко и женског на женско".

Медије, посебно савремену телевизију, назвао је глобалним тровачима и играчима у ширењу тоталитарне заразе, без преседана у историји, а светске организације да стоје иза глобалне сексуалне револиције и да огромним новцем финансирају наводно квалитетне, нове образовне установе.

"Порнографија и све њене настраности од хомосексуализма до педофилије постали су бизнис који се мери милијардама. Последњих четрдесетак година она се експлозивно проширила и доспела до најзабаченијег кутка земље. Овај духовни отров неговања разврата и свих полних настраности од малих ногу неупоредиво је заразнији и дугорочно опаснији за људско здравље од било какве дроге или затроване хране", сматра митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је оценио и да је данашња глобална, културна револуција антихришћанска и затрована неизлечивим поривом самоуништења и самоубилаштва.
Он је навео да је глобална сексуална револуција утолико демонскија и опаснија уколико иза ње стоје светске организације с огромним финансијским средствима које финансирају те наводно квалитативно нове образовне установе.

"У ствари, ради се о добро плаћеним активистима овог новог глобалног тоталитаризма моралне деструкције и примитивизма", казао је митрополит црногорско-приморски.

Он подсећа да црква позива на укроћење људских нагона и на њихову богодану употребу у право време и за остварење правих циљева, на уздржавање од полних односа пре брака, мимо брака, као и на "целомудреност" у самом браку.

Амфилохије упозорава да је данас на делу обесмишљавање светиње брака у функцији разарања породице и истакао да је љубав Божја створила човека, мушко и женско ради новог рађања и наставка свукупне творевине Божје и да је из тог разлога брак за Цркву светиња остваривања јединства мушкарца и жене.

"Све се више, чак и у образовању, форсира рани разврат и сексуалност, без обзира на опште људско искуство колико је то погубно за човеково здравље, јер долази до раних трудноћа и абортуса, ширења полно преносивих болести, као и онеспособљавања младих нараштаја за истинску љубав и везаност", наводи Амфилохије.

"Када једно друштво или цивилизацију напусте здрава морална правила живљења, онда након само неколико генерација оно пропада и нестаје са светске историјске позорнице, упозорио је митрополит Амфилохије у Божићној поруци достављеној медијима.