Захвалност и гвоздена врата отвара

[JESSY]

                                    

 

 

Погледајте како реч благодарити суштински говори о темељу нашег благостања. Благодарити значи „благом даривати“, то би данас наше ухо чуло у форми „бити захвалан“. Али тај акт, улагање минималног труда у том правцу, у наше време, постао je права немогућа мисија, јер је човек 21. века у мањој или већој мери инфициран егоизмом, похлепом и завишћу. Ипак, да бисмо пронашли нове путеве (или открили старе и заборављене) који воде обнављању, јасновидству и продубљивању како нашег личног живота, тако и на ширем плану људског рода уопште, морамо се научити захвалности и на њој градити, на њој узрастати.

[JESSY]

Шта је захвалност?

„То је одговор живог, љубећег срца на доброчинство које му је учињено. Оно на љубав одговара љубављу, радошћу на доброту, зрачењем на светлост и топлину, верним служењем на даровану благодат“, пише Иљин. Захвалност нема потребу за вербалним изјавама, и понекад је боље да је човек доживљава и испољава ћутке. Захвалност није ни просто признавање туђег доброчинства, јер се озлојађено срце на такво доброчинство може наћи увређено и понижено. Права захвалност је радост и љубав, и потреба да се на добро одговори добрим.

Чудесна моћ захвалности

Причао је старац Пајсије како је неки монах једног послеподнева кренуо на врх планине да прочита Вечерњу службу. Идући путем наишао је не белу печурку и заблагодарио је Богу што је пронашао такву реткост. Намеравао је да је на повратку убере и припреми за вечеру. Али на повратку наиђе само на половину печурке. „Вероватно ју је нека животиња згазила. Очигледно ми је ова половина довољна.“ Убере је и заблагодари Богу на тој половини. Мало даље на путу наиђе још једну половину печурке, али када се сагнуо да је убере види да је потпуно згњечена. „Можда је отровна. Хвала Богу што ме је сачувао од тровања.“ Када је стигао у своју колибу припреми ону прву половину печурке за вечеру. Следећег јутра када је изашао из своје колибе , угледао је невероватан призор! Свуда наоколо израсле су прелепе печурке и он прослави Бога. Ето, овај монах је био захвалан на свему – и на целој печурци и на доброј половини и на поквареној половини печурке и на послетку за мноштво печурака. Бог нас увек обилно дарује и својом љубављу увек делује за наше добро.

[JESSY]

Благодарношћу бивамо благородни

„На свему благодарите“, каже апостол Павле. Покушајте да поставите себи за правило да непрестано на свему – и добром и лошем, и лепом и ружном – баш као у горњој причи будете захвални. Такав труд посебно одгони из душе суморне мисли, а када наиђу ти црни облаци и почну да нам трују срце, захвалност би требало да се изржава што једноставније, са великом пажњом и учестало све док у срцу не осетимо бар дашак спокоја. Такво благодарење најпре умирује срце, потом му доноси утеху и на послетку радост.

Свети Оци нам саветују да је у свему овом лако успети уколико уз себе будемо имали уздaрје које нас непрестано упућује на радост, уколико протерамо телесно неспокојство и саберемо душевне силе; уколико превазиђемо тренутне утиске и управимо мисао ка надању у вечна и непролазна добра. Јер, како каже свети владика Николај најблагодарнији човек је најближи савршенству.

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2015/11/29/hvala/

[JESSY]

"Молите се без престанка, на свему захваљујте.." (1 Сол 5,17-18)

[JESSY]

Zahvalnost nije samo lepa reč ili lep gest kojim uzvraćamo na ljubaznosti. Zahvalnost ne treba da bude ni rezultat onoga što nam se dešava, već stav koji negujemo praksom - što znači da smo zahvalni svima, bez obzira na to da li smatramo da oni to zaslužuju ili ne.

Zahvalnost je ta koja frustraciju zamenjuje spokojstvom, radošću i srećom, jer sve što vam se dogodi shvatate kao lekciju i blagoslov i ono što ste nekada smatrali štetnim i nepravednim shvatate da je plod vašeg nerazumevanja i pogrešne percepcije. "Zahvalnost je impuls koji naše mentalne mehanizme može preokrenuti od opsesije do spokoja, od beznađa do kreativnosti, od straha do ljubavi," napisala je dr Džoan Z. Borisenko. "Sposobnost da se opustimo i budemo prisutni u trenutku dolazi prirodno kad smo zahvalni."

"Zahvalnost znači da usporite korak, otvorite čula za svet koji vas okružuje i osetite uticaj koji svest o svemu tome ima na svaki trenutak vašeg života koji će tek uslediti," napisala je ejmi din, autorka i govornica na temu samopouzdanja, porodičnih odnosa i oporavka od disfunkcionalne prošlosti. Postoji jednostavan test kako zahvalnost deluje - ne možete biti istovremeno zahvalni i nesrećni, ne možete istovremeno osećati zahvalnost i nezadovoljstvo.

To je zato što je ključni aspekt zahvalnosti - ljubav. Zahva­lno­s­t, takođe, povećava sposobnost da dajete, da ispunjavate potrebe i želje bez očekivanja da ćete dobiti nešto zauzvrat. Međutim, zahvalnost nije isto što i olakšanje. Možete biti zahvalni na svom životu, poslu, prija­teljima, ali da osećate olakšanje jer niste bolesni. Zahvalnost je ukorenjena u istini u vama, a olakšanje u strahovima i strepnjama. Olakšanje implicira da bi nešto moglo da krene naopako, ali da je trenutno u redu. A zahvalnost potvrđuje da ništa ne može krenuti naopako i da ne postoji nešto što treba da popravite.

U nekim izazovnim situacijama, zahvalnost nas navodi da bolje sagledamo šta nam se dešava i da napustimo svoje stare predstave o tome. Tako ona postaje preokret uma, promena orijentacije, svesna posvećenost ljubavi i prihvatanju sveta onakav kakav jeste. Izražavanje zahvalnosti traži od nas da se dublje zagledamo u svoj život i da u njemu vidimo one dobre i lepe stvari, obogaćujući tako živopisno platno života.

 

 

vise