Дух манастира Раковице?

[Марио Токовић]

Na žalost, mnogi su PRIVATIZOVALI mošti, ikone, oltare, molitve, pričešće, hramove ...

Kao oni koji imaju neprikosnoven i nepogrešivi autoritet i vlast.

Duh Marka, Musa i Musinica će zadugo vladati mnogim glavama.

Ali će i tome doći kraj. Ako ne pre, onda kada dođe Sofija Hristos u sili i slavi.

[obi-wan]

Tekst je skroz bezvezan i promasen, Orthophill je lepo odgovorio.

Ili kako kaze ona drevna izreka - "kad ides u drugi dom/hram/manastir, svoj tipik ostavi kod kuce".

 

Ko ima i miligram smirenja lako mu je da prihvati da domacin nekog drugog mesta ima svoja pravila, a ako ga jos uvek nesto zulja ima izbor ili da poradi na sebi, ili da ne ide tamo gde ga zulja. Prosto ko boranija.

[Рапсоди]

Узех право да кажем коју с обзиром да сам парохијанин дотичног манастира, сваке недеље идем на Литургију у исти..

Мени најближи, и наравно свештеник који ми свети водицу и долази пред славу и Васкрс служи у манастиру.

Може нама да се свиђа или не, да по свом сензибилитету нам  одговара или не одређени типик, по сопственој слабости или ограничености ума  да нешто одобравамо или не....... али поштуј правила домаћина .

Изнећу овде лични став, лични утисак , опет кажем по личном сензибилитету, можда ограничености ума,  не осуђујући.

Проповеди свештеника Оца Александра и Оца Горана су дивне, поучне надхњујуће.

Манастир је велика светиња, без обзира на устројство типик, који може да нам или не одговара.

Правила домаћина су ту, нико те несили да долазиш.

Оно што ми се али опет кажем по мојој слабости и ограничености не допада , то су обавезне мараме и сукње које на улазу одмах мораш да испоштујеш.

С обзиром да сам осетила атмосферу  манастира Сланци, једног манастира код Ниша /Сврљишке планине/ и атмосферу манастира Ковиљ.

морам да признам да ми најмање одговара манастир Раковица.Али нико ме не сили.највероватније да то тако треба да буде.

Више ми одговара мало топлија атмосфера опуштенија, коју рецимо поседује ман.Ковиљ.

Бог  нека опрости често ми грешној на ум падне кад сам баш у манастиру Раковица, /како би дивно било да се пресели овде дух Ковиља  и да овде видим Ковиљску братију. 

Мој лични доживљај, моја лична перспектива, праштајте.

[marinkoz]

Jednom u manastiru Koporin prekorava svesttenik pocivsu mati igumaniju Agniju zašto dozvoljava ženama da gologlave ulaze u crkvu!Nasta mu mati odgovori.,,Oce kad bude vasa popadija i ostale svestenicke zene nosile marame stalno i pokrivane glave ulazile u hramove i ja cu obde naredit obavezne marame.,,