Зашто је Бог страдао за човјека? Зашто је Богу била потребна таква жртва?

[Paladije]

Желим да ми неко аргументовано објасни зашто је страдао Господ за човјека!

[Џуманџи]

Zato sto voli tvorevinu (ne bi je ni stvorio da je ne voli). Ne znam kako (delo) ljubav(i) moze da bude argument, al' eto.

[Paladije]

To je odgovor po automatizmu..treba mi neka tvrdja hrana..

[Deki992]

To je odgovor po automatizmu..treba mi neka tvrdja hrana..

Nemoj da se prejedes tvrdje hrane, da te ne zaboli stomak

[Драгана Милошевић]

Чекај! Ти, који си теолог, тражиш од нас лаика аргументе?

Ах, љубав, љубав, какву има моћ...

[Paladije]

Nemoj da se prejedes tvrdje hrane, da te ne zaboli stomak

Jaka mi je kiselina hvala na brizi..

[Paladije]

Чекај! Ти, који си теолог, тражиш од нас лаика аргументе?

Ах, љубав, љубав, какву има моћ...

Je li to odgovor?

[Лазар Нешић]

Знам за бар 5-6 теорија/спекулација/одговора у историји хришћанске мисли и теологије.

Колико је мени позната патристика (источна и западна, па и протестантска), све је (више или мање различит) коментар на ове речи ап. Павла из посланице Римљанима:

 

Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике.

Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре.

Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас.

Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом.

Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим. (Римљанима 5, 6-11)

 

Дакле, ако сажмемо ово место, оно што Павле жели да каже јесте:

1. Христос је умро да би нас својом смрћу (икономијски/историјски) помирио са Оцем, а (теологијски-вечно) и са Богом као Светом Тројицом.

2. Да би се у Њему (Христу) - то јест у догађају Његовог постајања човеком, узимања наше смртне природе и др., те догађају смрти и васкрсења - и ми људи избавили/спасили од смрти.

 

Овако некако бар тумаче и Јован Златоусти и Теодорит Кирски; њихова сам тумачења овог места скоро читао, друге нисам.

Имам и ја - наравно - своју оригиналну тезу о овом проблему.

А она је једноставна: Бог је умро да би умро, да би прошао/окусио још један парадокс (поред других), наиме: да Бог може да умре - ако хоће! А можда и зато да би се поиграо са смрћу, јер Бог воли да се игра

[ИгорМ]

Христос је слободно страдао за нас ради нашег спасења. Смрћу је победио смрт.

Зашто је требало тако?

Христос је уништио смрт пројавивши своју слободу као човек супротно од оног начина на који ју је пројаваио први човек, окренувши се од Бога. Као љубав, као заједницу са Богом Оцем.

После човековог пада, када се створена природа окренула ка себи и свом егоизму а не Богу, слободна заједница Христа као човека с Богом није могла да се пројави на други начин осим кроз негирање тог палог стања, кроз подвиг до смрти и кроз саму смрт. Тако су се превазишле последице греха првог човека која се може свести на једну последицу, смрт.

Умревши слободно из љубави према Богу, Христос је ослободио палу природу нужности постојања (смрти), тиме што је на овај начин сјединио природу с Богом, пројавивши своју слободу као послушност Богу, као љубав према Богу. Кроз добровољно одрицање себе, кроз одрицање од начина постојања створене природе као затварања природе у себе саму у односу на Бога.

Принео је природу Оцу. То је Христос као човек учинио смрћу.

Жеља Божија је била да се спасе творевина кроз човека.

Ово се може разумети једино ако живот и постојање творевине утемељимо на заједници слободе и љубави човека с Богом.

Христос је одричући се своје воље као човек и испуњавајући Божију, показао љубав према Богу Оцу. "Не како ја хоћу, него Ти; не моја воља, него Твоја нека буде (Мт 26,39)"

Адам је пројавио своју слободу испуњавајући своју а не вољу Божију - последица је била смрт која не би била реалност у природи да први човек није погрешио.

Христос на овај начин није изгубио своју слободу и своје постојање, није престао да постоји као личност, већ је победио смрт и остварио вечни живот за творевину. То показује и Његово васкрсење из мртвих. Створена природа може да постоји као бесмртна само у заједници слободе и љубави са Богом Оцем од кога долази сваки живот и постојање свим бићима.

По речима Св. Максима Исповедника ... ово је правилан израз слободе.

 

Приликом рођења човек није још у заједници љубави са Богом, коју накнадно остварује крштењем, или не остварује. Што не бива без подвига, то друго рођење човека и превазилажење смрти.

Христос је и пре тога као Син Божији абсолутно изражавао своје постојање као љубав према Богу Оцу.

 

 

Опширније у књизи "Проблем смрти у хришћанској онтологији" Еписког Пожаревачко-Браничевски проф. др. Игнатије Мидић 

[Deja Vu]

Ако питаш зашто је страдао тако што је разапет на крсту, онда је одговор: зато што је то след догађаја пошто и да није разапет опет би умро кроз 50 година у дубокој старости, а потом и васкрсао. 

Ако питаш зашто је уопште морао да умре, одговор је зато што је јел те примио људску природу, обукао се у човека. А обукао се не зато што му лепо стоји, него јер је то планирано од самог почетка илити што Максим Исповедник каже: Да Адам није пао, Логос би се опет оваплотио, јер је то било потребно како би се творевина увела у заједницу са Богом, а то је везано за љубав која са собом води слободу + вољу. 

[Grizzly Adams]

Hristos nije stradao/umro za nas, nego je vaskrsao za nas.

 

Stradanje i smrt su samo bili put do vaskrsenja.

[Џуманџи]

To je odgovor po automatizmu

Sta god ovo znacilo...

Elem:

- preuzeo je odgovornost za to sto nam je dao slobodnu volju

- da bi covek zavoleo sebe

- da bi covek poverovao u to da je stvoren "po liku i podobiju", tj. da je, zaista, zaista, stvoren da bi bio Bog (po blagodati), ravan Bogu, tj. da mozemo (i treba) da budemo drugari.

[Џуманџи]

Он је страдао да ми не бисмо страдали.

Cekaj, bolan, zar nismo pozvani na stradanje, na Golgotu? I kroz raspinjanje u zivot vecni?

[Deki992]

A sta znaci ono da je on stradao za nase grehe?

[ИгорМ]

A sta znaci ono da je on stradao za nase grehe?

 

Сви наши греси, па и сам пад првог човека, као последицу имају смрт. Он је победио смрт, дајући нам могућност спасења кроз остварење заједнице у слободи и љубави са Богом. Створено може вечно постојати не по природи већ по благодати Божијој, у заједници.