Učenje o Bogu kao lični odnos prema Bogu

[Milan Nikolic]

Zamolio bih, pre svega muslimane, a takođe i hrišćane, da u ovoj temi pokušamo da postavljamo, samo, ili uglavnom, naša mišljenja - i o našem poimanju Boga. Dakle: kako mi doživljavamo odnos prema Bogu u koga verujemo, kao u Boga koji zaista postoji?

Ponavljam. Zamolio bih sve učesnike u ovoj temi da se uzdrže od citiranja i referiranja, pošto ovo neće doneti razultate prema nama koji držimo do svoga ,,učenja''.

Zamolio bih i urednike foruma da prate temu i da se pozovu na moju molbu ukoliko se tema pretvori u već dosta puta viđene situacije u međureligijskim dijalozima.

Neka ova tema bude naše sopstveno viđenje vere i učestovanje u vernome životu. Kakav je naš odnos prema Bogu, šta mislimo o Njemu, šta On predstavlja za nas i koja je naša uloga kao Njegovih stvorenja? Neka ovo bude naša lična komunikacija, kao nekakva deca koja su iskrena i koja neće da mnogo pametuju i govore nešto napamet.

Neka, makar, ova tema bude nešto kao eksperiment kako bismo plodno komunicirali, kao pravi ljudi koji imaju šta da kažu, šta da posvedoče, šta da pokažu od onoga što je naše, od onoga što lično posedujemo i nosimo, od onoga što smo usvojili, razumeli, osetili i što predstavlja naš smisao i način života.

Svako dobro svima! 0205_whistling

[selkoba]

Vjera je iskren odnos prema Allahu

U jednom hadisu Poslanik je tri puta ponovio da je vjera iskren odnos. Nakon toga ashabi su ga upitali: "prema kome, Božiji Poslaniče?"

"Prema Allahu, Njegovu Poslaniku, Njegovoj Knjizi, prema pretpostavljenima i prema svim muslimanima", reče Poslanik.

Iskren odnos prema Allahu i Njegovu Poslaniku spominje se i u Kur'anu:

«Neće se ogriješiti nemoćni i bolesni, i oni koji ne mogu naći sredstva za borbu, ako su prema Allahu i Njegovu Poslaniku iskreni. Nema razloga da se išta prigovara onima koji dobra djela čine.» (Kur´an, Et-Tevba, 91)

Oni koji su iskreni prema Allahu i Njegovu Poslaniku oni su dobročinitelji. Iskren odnos prema Allahu i Allahovu Poslaniku obuhvaća sva svojstva i vrline imana, islama i ihsana prema Poslanikovom objašnjenju ovih kategorija u njegovom susretu sa Džibrili-Eminom.

Iskren odnos prema svojim pretpostavljenim naglašen je također u mnogim hadisima Allahova Poslanika. Muslim bilježi od Ebu Hurejrea da je Allahov Poslanik rekao: "Tri su stvari koje Allaha čine zadovoljnim: da Ga obožavate i da Mu nikoga ne pripisujete; da se čvrsto držite Njegova užeta i da se u tome ne razilazite i da imate iskren odnos prema svojim pretpostavljenim."

Buhari i Muslim bilježe da je Džerir b. Abdullah rekao: "Obećao sam Poslaniku da ću namaz klanjati, zekat davati i biti iskren prema svakom muslimanu."

Među obavezama koje jedan musliman ima prema drugom muslimanu jeste i obaveza da ga posavjetuje kada od njega savjet potraži.

U jednom hadisu Allahova Poslanika stoji: "Dužnost muslimana prema muslimanu sastoji se i u iskrenom odnosu prema njemu kada je on odsutan", odnosno kada se o njemu u njegovoj odsutnosti govori loše, musliman je dužan da mu pomogne i da ga zaštiti od klevete.

[w.a.mozart]

ovo nije baš lični odnos..... više kao lični citat... da li je u islamu bitan lični odnos ličnosti sa Bogom... i da li je moguć 0442_feel

[selkoba]

ovo nije baš lični odnos..... više kao lični citat... da li je u islamu bitan lični odnos ličnosti sa Bogom... i da li je moguć 0110_hahaha

Ok ono sto sam napisao je uvod da vidite kakav odnos muslimani imaju prema Allahu swt -potpuno iskren

Musliman je svjestan da ga Allah swt u svakom momentu vidi i zna sta radi i sta misli i sta osjeca u srcu svom.

Muslima je svjstan ljubavi, dobrote milosti ...svog Gospodara.Svjestan je da mu je Gospodar dao sve i da mi ovisimo samo o Allahu swt.Tako je vjerniku jasno sta god da se desi da je na dobrom putu.Kad mu ide dobro treba da se zahvaljuje Allahu swt na tome i da bude zadovoljan onim sto ima a kad ga zadesi nesreca onda da bude zadovoljan jer ga kroz tu nesrecu Allah swt "cisti" od grijeha

Od Ebu Seida r.a. i Ebu Hurejre, r.a., se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Nece vjernika zadesiti ni teškoca, ni bolest, niti zabrinutost, niti tuga, niti bilo kakva nedaca, ni žalost, pa cak ni trn koji ga ubode, osim da mu time Allah ne izbriše nešto od njegovih grijeha" (Mutefekun alejh)

Ovo nam ukazuje da nas Allah swt u svakom momentu gleda. Allah swt ce i na Sudnjem Danu sa svakim pnaosob da razgovara i da svodi racune.

Prva stavr koja nam omogucava licni odnos sa Allahomn swt je namaz.

U namazu se vjernik obraca Allahu swt koji mu je tada najblizi.U namazu trazimo od Allaha swt da nas uputi i sacuva krivog puta,trazimo da nam podari sve sto nam treba.Namaz je "sastanak" sa Allahom swt.

Kada ga obavljam onda se osjecam smireno odmorno,osjecam se kao neko ko je obavio posao potpuno dobro i koji sad sve lakse posmatra.Problemi bivaju lakse shvaceni.

A osjecam kao vjernik kroz obavljanje namaz olaksanje u ovom zivotu i sigurnost da sam na pravom putu za dzennet.

"Kada Allah swt zavoli nekog svog roba, rekne melecima: "Povecajte mu iskusenje", a meleci zacudjeno reknu: "O Gospodaru, pa taj covjek je jedan od tvojih dobrih robova." "Znam" - odgovori Allah dz.s. "ali pozelim da ga cujem kada Mi se skruseno obraca u dovi". (Hadis)

Nama je uvijek jasno kad se nesto lose desi i ikada ne dovodimo u pitanje odredjene situacije.Na nama je kao cemo se ophoditi u tim situacijama.

Kratko za sad o licnom odnosu vjernika prema Allahu swt.

Ovo je samo mali uvod u ostalo

[Никола Ђоловић]

Zamolio bih, pre svega muslimane, a takođe i hrišćane, da u ovoj temi pokušamo da postavljamo, samo, ili uglavnom, naša mišljenja - i o našem poimanju Boga. Dakle: kako mi doživljavamo odnos prema Bogu u koga verujemo, kao u Boga koji zaista postoji

Однос према Богу је, из хришћанског угла, једно свеобухватно искуство Цркве, које пре своје благодатне кулминације у Евхаристији, настаје као плод става појединца. Одатле се можемо осврнути и на однос других религија и рећи да такав однос према Богу може бити и индивидуалан, али не нужно у оном негативном контексту отуђења од других већ као производ личне слободе, тиме и опредељености у ког Бога ће неко да верује. Мишљења сам да је хришћански, Троипостасни Бог, аутентични Бог јер до Њега не долазимо само вером, надом и љубављу већ скоком у исте кроз благодат као дар Духа Светога. Дакле, могао бих да оспорим Библију, Цркву, чак и Бога, али искуство благодати у психо-физичком телу личности показује истинитим оно новозаветно да кроз Духа познајемо Сина као Бога. То пак не значи да друге религије немају благодат - границе Цркве не можемо одредити - али је мислим проблем у томе што друге религије не знају за благодат као такву и јер не знају за самог Бога као Тројицу, што опет показује снисхођење Божије према њима - другим речима, тиме што неко не зна да је Бог Тројица то није мерило да се неће спасити. Бог постоји независно од тога да ли ми у Њега верујемо или не, да ли желимо заједницу са Њим или не, да ли Га идентификујемо као Бога Тројицу или не...

Примат љубави Божије је оно што нас магнетно привлачи према хришћанском Богу јер је Његова љубав безусловна, али и како каже апостол, јер нас је заволео први, односно, заволео још пре него што смо настали...

[w.a.mozart]

Allah  swt ... r.a. ...s.a.v.s.....  kad god ovo vidim pomislim na .swf  fajlove ...zato molim da objasnite šta ove reči znače...može i na privatno..... izvinjavam se ako je već bilo reči

[selkoba]

Allah  swt ... r.a. ...s.a.v.s.....   kad god ovo vidim pomislim na .swf   fajlove ...zato molim da objasnite šta ove reči znače...može i na privatno..... izvinjavam se ako je već bilo reči

imas u temi "Sta ovo znaci" objasnjeno

[selkoba]

Zamolio bih, pre svega muslimane, a takođe i hrišćane, da u ovoj temi pokušamo da postavljamo, samo, ili uglavnom, naša mišljenja - i o našem poimanju Boga. Dakle: kako mi doživljavamo odnos prema Bogu u koga verujemo, kao u Boga koji zaista postoji

Однос према Богу је, из хришћанског угла, једно свеобухватно искуство Цркве, које пре своје благодатне кулминације у Евхаристији, настаје као плод става појединца. Одатле се можемо осврнути и на однос других религија и рећи да такав однос према Богу може бити и индивидуалан, али не нужно у оном негативном контексту отуђења од других већ као производ личне слободе, тиме и опредељености у ког Бога ће неко да верује. Мишљења сам да је хришћански, Троипостасни Бог, аутентични Бог јер до Њега не долазимо само вером, надом и љубављу већ скоком у исте кроз благодат као дар Духа Светога. Дакле, могао бих да оспорим Библију, Цркву, чак и Бога, али искуство благодати у психо-физичком телу личности показује истинитим оно новозаветно да кроз Духа познајемо Сина као Бога. То пак не значи да друге религије немају благодат - границе Цркве не можемо одредити - али је мислим проблем у томе што друге религије не знају за благодат као такву и јер не знају за самог Бога као Тројицу, што опет показује снисхођење Божије према њима - другим речима, тиме што неко не зна да је Бог Тројица то није мерило да се неће спасити. Бог постоји независно од тога да ли ми у Њега верујемо или не, да ли желимо заједницу са Њим или не, да ли Га идентификујемо као Бога Тројицу или не...

Примат љубави Божије је оно што нас магнетно привлачи према хришћанском Богу јер је Његова љубав безусловна, али и како каже апостол, јер нас је заволео први, односно, заволео још пре него што смо настали...

Pojasni tvoj licni odnos prema Bogu

Mozart rece bez citiranja eto ja navedoh par stvari a imam jos dosta navesto ali prvo bih da cujem tvoj odnos licni

[selkoba]

Mali primjer odnosa prema Allahu swt

Odnos prema Allahu swt mora biti kao odnos djeteta prema svojoj majki. Dijete ne zna za drugoga osim za majku, nju traži, nju doziva i uz nju se smiruje. Bez nje ne može!

[Никола Ђоловић]

Mali primjer odnosa prema Allahu swt

Odnos prema Allahu swt mora biti kao odnos djeteta prema svojoj majki. Dijete ne zna za drugoga osim za majku, nju traži, nju doziva i uz nju se smiruje. Bez nje ne može!

Сличну подударност можемо наћи и у хришћанском свету. Међутим, наше усиновљење кроз Христа није сентименталног карактера, јер нам се Бог кроз Сина открива као Отац. Све до доласка Бога Сина у свет нико није знао, нити смео да назове Бога својим Оцем. Другим речима, за мене, Бог је отац, мајка, пријатељ, брат,...све то и више јер је "изнад речи". Превасходно, ако већ тражимо неку конкретнију дефиницију, Бог је за мене Љубав. Када Бог не би био Љубав или ми даровао ту љубав (види горе спомен о благодати) можда ни ја не бих желео за себе таквог Бога. Његова љубав је безусловна али ја не могу бити статичан пред Његовим даривањем Сопства мени и другима.

[Milan Nikolic]

Možda ćete mi teško poverovati. Ali ja sam od malena, od pete ili šeste godine, svesno smatrao broj tri kao nešto egzistencijalno važno.

Sećam se da sam u jednome trenutku kada sam imao strahove (imao sam šest ili sedam godina),- posle koga mi je jednom, kao olakšanje, postalo jasno da postoji Bog, u bukvalnom smislu kao Duh,- to Njegovo postojanje nisam mogao da podrazumevam kao postojanje jedne ličnosti, odnosno nisam imao utisak da je Bog samac. Taj Bog ili taj Duh koga sam osetio svojom verom, nije postojao kao samac, i to sam jako dobro razumeo, ali nisam mogao sebi objasniti.

Sada mi je jasno, kako i na koji način Bog nije samac u Svome (večnome) postojanju, (pre vremena i tvorevine) zahvaljujući teologiji. Preporučio bih svakome da o ovome razmišlja, odnosno, da razmisli kakvo je postojanje Boga pre vremena i tvorevine, jer tada imamo konkretna pitanja, koja su egzistencijalna, na koji način ćemo prihvatiti Boga: da li kao Monadu (= način na koji su jeretici, poput savelijanaca, shvatili postojanje Boga, ali i muslimani na radikalan način), ili ćemo Boga posmatrati kao ,,zajednicu'' (različitih ipostasi, ličnosti ,,Trojice''), na jedan jedinstveni način, odnosno, kao nerazdeljivo jedinstvo koje nije ništa drugo do sâmo Božanstvo.

[w.a.mozart]

pa kad ne bi bio trojica ne bi mogao biti ljubav... jer bi bio egoista... zato i mislim kod Alaha muslimani ne potenciraju da je ljubav....

[selkoba]

pa kad ne bi bio trojica ne bi mogao biti ljubav... jer bi bio egoista... zato i mislim kod Alaha muslimani ne potenciraju da je ljubav....

Ovdje se radi o temi licni odnos vjernika i Allaha swt ne opet razgovor o svetom trojstvu.kako krscani dozivljavaju boga?

Ne mozete o Bogu govoriti kao o nekom ljudskom bicu i kontati kao mi ako je sam onda nema ljubavi.Pa vi sad sebi skacete u usta.Trojstvo kaze da je troje u jednom znaci SAM a ne trojica.Vi ne mozete da shvatite da prije naseg svijeta nije nista postojalo i da Allah swt u svojoj velicini nikog ne treba

Allah swt je nama ljudima dao ljubav.On je ljubavVama to nikako nije jasno.Zato i imate trojstvo u kontekstu kako god da kazemo i tvrdimo troje je jedno ipak razmisljam da Bog nije sam i da ih je trojica tj Otac Sin i Sveti Duh.idite i sami da nije u ljudskoj prirodi nije da se konta da je trojica jedno.Vama je to tesko shvaiti ali Allah swt je bio jeste i bice i bez nas.On jest i ljubav i milost i samilost i i i...

Svaki musliman smatra Allah swt za svog Stvaraoca i njega voli iznad svega i vise od djece i zene.Kyao sto je Ibrahim a.s. (Avram) htio da zrtvuje svog sina.

Allah swt koji vjernike voli koji im prasta koji ih nagradjuje itd.

Ja sam vam pomenuo tek jedan dio kroz molitvu (namaz) nas odnos prema Allahu swt a vi nesto puno filozofirate a nista konkretno.

Sta vi cinite konkretno u odnosu Allaha swt?

[Milan Nikolic]

selkoba,

Kao prvo, ova tema je mesto za izražavanje nažeg odnosa prema Bogu, koji je za hrišćane Sveta Trojica. Nije trojstvo kao što ti kažeš, već Trojica. Bog nije trojstvo, nije svojstvo, nego je Trojica (= Tri Ličnosti).

Zamolio bih te da pažljivo pišeš rečenice, i da budu smislene. Razumem da škola nije nešto neophodno, ali pravopis se veoma lako nauči.

Takođe, primećujem da nisi dosledan svojim rečima. Zamenjuješ sopstvene reči nečim suprotnim. Obrati pažnju na ove tvoje dve rečenice: ,,Ne mozete o Bogu govoriti kao o nekom ljudskom bicu i kontati kao mi'', i: ,,Vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno.''

Upotrebi sada malo intelektualno naprezanje da bi razumeo šta si rekao. Jer, potpuno dve suprotne stvari tvrdiš u jednoj i istoj poruci. Kao kada bi rekao, ja sam zao, nisam dobar, i, ja sam dobar, nisam zao. Ne može obe stvari da budu istinite, već samo jedna od njih.

Dakle, prvo si rekao da ne možemo govoriti o Bogu kao o nekom ljudskom biću i kontati Ga kao što smo mi. I to je u redu što si rekao. To ima smisla. Ali onda kažeš, ,,vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno''! Pa stani malo. U kojoj ljudskoj prirodi, kada si tu opciju smatrao za nekompetentnom?

Hajdemo malo da budemo pristojni jedni prema drugima, jer ima i onih koji hoće da razmišljaju, a ne samo da da se pravimo kao da znamo nešto nepogrešivo.

[selkoba]

selkoba,

Kao prvo, ova tema je mesto za izražavanje nažeg odnosa prema Bogu, koji je za hrišćane Sveta Trojica. Nije trojstvo kao što ti kažeš, već Trojica. Bog nije trojstvo, nije svojstvo, nego je Trojica (= Tri Ličnosti).

Zamolio bih te da pažljivo pišeš rečenice, i da budu smislene. Razumem da škola nije nešto neophodno, ali pravopis se veoma lako nauči.

Takođe, primećujem da nisi dosledan svojim rečima. Zamenjuješ sopstvene reči nečim suprotnim. Obrati pažnju na ove tvoje dve rečenice: ,,Ne mozete o Bogu govoriti kao o nekom ljudskom bicu i kontati kao mi'', i: ,,Vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno.''

Upotrebi sada malo intelektualno naprezanje da bi razumeo šta si rekao. Jer, potpuno dve suprotne stvari tvrdiš u jednoj i istoj poruci. Kao kada bi rekao, ja sam zao, nisam dobar, i, ja sam dobar, nisam zao. Ne može obe stvari da budu istinite, već samo jedna od njih.

Dakle, prvo si rekao da ne možemo govoriti o Bogu kao o nekom ljudskom biću i kontati Ga kao što smo mi. I to je u redu što si rekao. To ima smisla. Ali onda kažeš, ,,vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno''! Pa stani malo. U kojoj ljudskoj prirodi, kada si tu opciju smatrao za nekompetentnom?

Hajdemo malo da budemo pristojni jedni prema drugima, jer ima i onih koji hoće da razmišljaju, a ne samo da da se pravimo kao da znamo nešto nepogrešivo.

Citat

"Dakle, prvo si rekao da ne možemo govoriti o Bogu kao o nekom ljudskom biću i kontati Ga kao što smo mi. I to je u redu što si rekao. To ima smisla. Ali onda kažeš, ,,vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno''! Pa stani malo. U kojoj ljudskoj prirodi, kada si tu opciju smatrao za nekompetentnom?"

Sa ljudskom prirodom sam mislio na nas ljude,humana bica a ne na Allaha swt.U nasoj (ljudskoj prirodi) je shvatanje da je troje = jedno nelogicno.Jer i vi govorite o tri licnosti koje su jedno. Ali su tri licnosti znac po vasem razmisljanju prije stvaraja ovog svijeta je POstojao Bog sa tri licnosti koje su se mogle razgovarati.Jedino tako mozete se bi pojasniti da Bog nije bio sam prije ovog svijeta

Za razliku od vas mi Allaha swt ne pokusavamo da poimamo na taj nacin.Allah swt je bio sad je i bice i kad nas vise ne bude.Njemu niko ne treba,On se ne osjace usamljeno jer to su pojmovi koje mi kao ljudi koristimo i to ne mozemko na Njega odraziti

A ako se ovdje neko pokusava praviti vazan na racun drugog rado bih ga posavjetao da to ne radi.Molio bih bez uvreda bilo koje vrste. Ocito da bez tih uvreda ne mozete.Jer do sada su one dio vaseg vodjenja dijaloga.

A ponavljam opet pitanje

Koji je vas icni odnos prema Bogu?