El rincón de Juan

[Juanito]

Него @Grizzly Adams, да те питам нешто. Што је западна популарна музика толико проста и једноставна у односу на нашу популарну, нарочито народну? Не мислим ту на оно кад је свирају врхунски музичари, они и најпростију ствар могу да учине недостижно компликованом, већ на оно кад свираш једноставну ритам гитару с друштвом да би пратио свој глас. За западну музику можеш онај један ритам (D_DU_UDU) да користиш у 90% случајева, хармонија је углавном једноставна и предвидива, акорди се углавном мењају на кецу итд. Што ће рећи, после месец, два или три можеш да одсвираш једно 500 песама тако да друштво помисли да знаш да свираш иако знаш само основно. С друге стране, наши народњаци користе мало напредније технике ”струмовања”, чак и најједноставније ствари имају комплкованију хармонију, три акорда се измене док избројиш између два и три итд. Проблем је и то што за западну музику на нету имаш стотине људи који то стварно разумеју и објасне систематски, а за наше кога год да нађеш каже отприлике да то ”мораш да осетиш”, да груваш док не добијеш звук. Оно, наравно да осећам тај ритам само тако и могу да лупам по гитари тако да слично звучи, али уопште не могу да му нађем правило, не могу константно да померам руку горе доле итд. Најједноставније песме захтевају оно што се учи у средњим и напредним курсевима гитаре. У чему је фора?

[Grizzly Adams]

пре 12 минута, Juanito рече

У чему је фора?

То је много добро питање!

Што се ритмова тиче, моја теорија је да су они везани за плес и одатле су потекли. На пример, наши "непарни" ритмови као 7/8 и слично мислим да потичу од плесања у колу. Да би се коло кретало у једном смеру, један део такта мора да буде већи од другог. Нпр. два корака на једну страну, три на другу. И онда се "окреће". Ако имаш два корака лево + два корака десно, онда коло стоји у месту. И не мож да видиш све девојке како треба...

Слично је, на пример, за шпанско-цинганским фламенком. Они имају веома сложене ритмове које зову "компас", који су најчешће слично подељени на групе од 3 и 2, мада је укупно парно - 12. Иако се издвојило као посебан музички облик и даље је сасвим очигледно само пратња за плесаче који су код њих у ствари "солисти".

Има ту и оних "strumming patterns" као што рече онај твој краљ са јутуба - тндркца, мислим да је то исто дошло као пратња за плесаче. Да испрати њихове покрете. Мада није толико очигледно.

Што се хармоније тиче, то је што смо емотивци... Музика је игра са осећањима слушаоца - правиш тензију и онда га мало "зезаш" до разрешења које му каже "све је у реду, не брини". Свака композиција је таква игра, а "задовољство" долази од разрешења на разне занимљиве и неочекиване начине. Е сад, ако си безобразан онда слушаоца само "зезаш" и не даш му разрешење...

Најочигледнији пример - опет користимо до злоупотребе ми и шпански цигани - кад целу композицију направимо у доминантном тоналитету молске хармонске скале, тј. такозвани "фригијски мод". То се у западној музици користи тек у задњих 100 година у џезу и неки баш напредни рокери као Џо Сатријани и Стив Вај. Додуше има у класичној музици неких примера, али сви они дозвољавају својим слушаоцима да дишу јер на крају разреше назад у основни тоналитет ко сви нормални људи.

Код нас - јок. Тотална шизофренија. Ми држимо целу композицију на справама за мучење и слушаоце под неразрешеном тензијом. На пример, чувена песма Врањанка коју вероватно волиш је комплет у доминантном фрикинг фригијском моду. И после што смо ненормални и волимо да се бијемо...

А шпанци ту иду и корак даље - они на тај доминантни акорд додају и снижени 9 степен, што је у ствари полустепен од основног тона акорда и онда добију онај "пусти ме да умрем" звук који једноставно не може да се издржи... Боли.

Нпр. кад свираш А дур, додај Bb на трећој жици. На своју одговорност...

[Grizzly Adams]

А што је западна проста - па видиш у Холандији...

[Juanito]

пре 6 минута, Grizzly Adams рече

На пример, чувена песма Врањанка коју вероватно волиш је комплет у доминантном фрикинг фригијском моду.

Је л' Врањанка у ствари адаптирано ово?

Узгред, можеш ли (кад год будеш свирао, ништа хитно) да ми помогнеш са акордом који треба да се свира у обележеном делу рефрена, пре него што се разреши у тонику?

Μισιρλού μου, η γλυκιά σου η ματιά
φλόγα μου ‘χει ανάψει μες στην καρδιά,
αχ γιαχαμπίμπι, αχ γιαλελέλι, αχ
τα δυο σου χείλι στάζουνε μέλι, οϊμέ.

Αχ, Μισιρλού, μαγική ξωτική ομορφιά,
τρέλα θα μου ‘ρθει, δεν υποφέρω πια,
αχ, θα σε κλέψω μέσ’ απ’ την Αραπιά.

[Juanito]

пре 5 минута, Grizzly Adams рече

А што је западна проста - па видиш у Холандији...

Мислим да су врхунац западне музичке декаденције божићне песмице. 

[Grizzly Adams]

пре 48 минута, Juanito рече

Проблем је и то што за западну музику на нету имаш стотине људи који то стварно разумеју и објасне систематски, а за наше кога год да нађеш каже отприлике да то ”мораш да осетиш”, да груваш док не добијеш звук.

Теже је да се објасни јер ми намерно "ломимо време" синкопама, триолама итд. Фора је ту да не покушаваш одмах да одсвираш комплексне патерне, то нико није одсвирао из прве. Него почнеш са једноставним горе-доле, па полако док стекнеш осећај и сигурност.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Juanito рече

Мислим да су врхунац западне музичке декаденције божићне песмице. 

Хбт. кад чујем онај Џингл белс дође ми да скочим са бруклинског моста...

[Juanito]

пре 21 минута, Grizzly Adams рече

Што се ритмова тиче, моја теорија је да су они везани за плес и одатле су потекли. На пример, наши "непарни" ритмови као 7/8 и слично мислим да потичу од плесања у колу. Да би се коло кретало у једном смеру, један део такта мора да буде већи од другог. Нпр. два корака на једну страну, три на другу. И онда се "окреће". Ако имаш два корака лево + два корака десно, онда коло стоји у месту. И не мож да видиш све девојке како треба...

Ми у Шумадиjи мрдамо на 2/4 - два лево, два десно, па у месту два и опет се некако све окреће. Геџански парадокс.

[Juanito]

1 hour ago, Juanito рече

Узгред, можеш ли (кад год будеш свирао, ништа хитно) да ми помогнеш са акордом који треба да се свира у обележеном делу рефрена, пре него што се разреши у тонику?

Μισιρλού μου, η γλυκιά σου η ματιά
φλόγα μου ‘χει ανάψει μες στην καρδιά,
αχ γιαχαμπίμπι, αχ γιαλελέλι, αχ
τα δυο σου χείλι στάζουνε μέλι, οϊμέ.

Αχ, Μισιρλού, μαγική ξωτική ομορφιά,
τρέλα θα μου ‘ρθει, δεν υποφέρω πια,
αχ, θα σε κλέψω μέσ’ απ’ την Αραπιά.

Звучи ми као неки dim, али никако да провалим који. 

[Avocado]

пре 26 минута, Juanito рече

Звучи ми као неки dim, али никако да провалим који. 

čkin?

[Juanito]

пре 1 минут, Avocado рече

čkin?

 С обзиром на то да ми ту фразу користимо за нешто што је смешно лако, не бих реко. 

[GeniusAtWork]

пре 29 минута, Juanito рече

Звучи ми као неки dim, али никако да провалим који. 

Реко би да је A#dim (A# E A# C#). Прогресија рефрена је Em, D, C, онда то, па се онда разрешава у Х-дур.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Реко би да је A#dim (A# E A# C#). Прогресија рефрена је Em, D, C, онда то, па се онда разрешава у Х-дур.

Немам инструмент при руци, али то је нешто што игра улогу доминантног септакорда - у овом случају F#7.

A# dim јесте овде супституција за њега, може да буде.

[Grizzly Adams]

Мада они овде некако само "наговештавају" хармонију, чини ми се да нема ни један инструмент да свира цео акорд за себе. Главни "хинт" је бас.

Препоручујем да скинеш бас, који се доста јасно чује, па онда са том нотом у басу пробаш F#, A# dim и слично.

[Juanito]

пре 9 минута, GeniusAtWork рече

Реко би да је A#dim (A# E A# C#). Прогресија рефрена је Em, D, C, онда то, па се онда разрешава у Х-дур.

Да, ово подебљано сам провалио (до душе из неке друге интонације), само ми је фалио А#dim тј. еквивалент. Пробаћу касније. Ал најјача фора с овим орјенталним песмама је што можеш само да држиш неки исон уместо акорда и звучаће можда још моћније него кад су позападњачене. Први извођачи вероватно нису ни знали за акорде и лествице, користили су инструменте без прагова.