Uloga ikona u Hriscanstvu

[dusha]

Smolenska, Rusija 18. vek 

[Viktor Ljvovic]

Iako se slazem sa recima djakona Ognjena da obred u vezi Svetih Ikona i Casnog Krsta iz Molitvoslova treba shvatiti kao blagoslov Crkve za njihovu ''upotrebu'', ostaje problem kako uskladiti taj stav i same reci obreda gde stoji da se Sveta Ikona blagosilja i osvecuje?

[Viktor Ljvovic]

Ako se odnos vernika prema ikoni prenosi na licnost koja je na njoj naslikana, onda prskanje npr. Gospodnje ikone  osvecenom vodom znaci prskanje njegovog lica istom tom vodom. Zar to nije vrlo cudno? Koji bi vernik ikada tako nesto uradio?

[Александар Милојков]

Ako se odnos vernika prema ikoni prenosi na licnost koja je na njoj naslikana, onda prskanje npr. Gospodnje ikone  osvecenom vodom znaci prskanje njegovog lica istom tom vodom. Zar to nije vrlo cudno? Koji bi vernik ikada tako nesto uradio?

Освећеном водом се освећују верујући људи, простор и предмети. Поред тога што сте написали да икона јесет, њен теолошки смиса, икона је и предмет који се налази у простору (храму, дому).

[Viktor Ljvovic]

Aleksandre, sve ovo sto sam napisao vazi ako je stav da se ikona osvecuje samo likom i imenom svetitelja istinit i pravoslavan, a ako nije onda je sasvim normalno da postoji obred osvecenja posle kojeg ikona postaje Ikona.

[dusha]

Strasna 0102_laugh

[Зорица екс Милева]

O икони Пресвете Богородице - Чаша која се не испија

         Почетак и узрок страсти - вјерује Св. Григорије Синаит - јесте злоупотреба, узрок злоупотребе је склоност, склоности - побуда која испуњава жељу, испуњење жеље је напад помоћу којег се види какава је наша самовоља.

         Тако, понекад и непримјетно, страх паралише човјекову вољу. Међу такве страсти спада и страст пијанства. Посљедице алкохолизма су свима познате, а међу њих спадају и разарање породице, деградација личности, и на крају крајева вјечна смрт, јер "пијанице...неће наслиједити Царство Божије". Али Божије милосрђе је безгранично. Господ види да многи пате од пијанства, исправно желе да се избаве од те страсти, да се исцјеле од своје погубне болести, али не налазе у себи снаге. И Господу је било благоугодно да пројави чудотворну икону Своје Пречисте Мајке која се назива "Чаша која се не испија" као неисцрпни извор благодатне помоћи, духовних добара исцјељења за оне које неодољиво привлачи погубна чаша вина.

         Јављање свете иконе догодило се 1878. године. Један сељак Јефремовског среза тулске губерније, залужни војник у пензији, патио је од страсти пијанства. Он би пропијао сву пензију, све што се налазило у кући, и дошао је до просјачког штапа. Од прекомјерног пијанства, одузеле су му се ноге, али он је и даље наставио да пије. И тај већ пропали човјек једном је уснио необичан сан. Прилази му неки старац светачког лика и каже: "Иди у град Серпухов, у манастир Владичице Богородице. Тамо се налази икона Мајке Божије "Чаша која се не испија", одслужи пред Њом молебан и бићеш здрав и душом и тијелом".

         Без новца, немоћних ногу, сељак се није усудио да крене на такав пут. Али свети старац му се јавио други, трећи пут, и већ је тако пријетећи наредио да испуни заповјест, да је несрећна пијаница одмах четвероношке кренула на пут. У једном селу се зауставио да би се одморио. Да би му се олакшао бол, старица, која му је указала гостопримство, му је истрљала ноге и поставила га на пећ. Ноћу је путник осјетио пријатан осјећај у ногама, покушао је да устане, и иако веома слабо, могао је да се држи на њима.  Слиједеће ноћи му је било још лакше. Тако је ослањајући се најприје на два, а затим наједан штап, он дошао до Серпухова. Дошавши у манастир испричавшио својим виђењима у сну, паћеник је молио да се одслужи молебан. Али нико у манастиру није знао за икону Мајке Божије са таквим називом. Тако им је пало на памет:није ли то она икона која виси у пролазу из храма у ризницу, на којој се налази насликана чаша. И какво је било изненађење свих када су на наличјуиконе заиста угледали натпис:"Чаша која се испија". Карактеристично је било и то да је у лику Преподобног Ваарлама, ученика светитеља Московског Алексија, болесни сељак одмах препознао оног старца који му се јавио у сну. Из Серпухова се вратио потпуно здрав. Вијест о чудесном прослављењуиконе Мајке Божије брзо се проширила не само по Серпуховум, већ може се рећи и по цијелој Русији. Сви који пате од страсти пијанств, њихови рођаци и ближњи, похитали су да узнесу своје молитве Богомајци за исцјељење од болести, и многи су долазили ради тога да би заблагодарили Небеској Владичици због Њене милости.

         Шта приказује Њена икона? Иконографски она спада у типједног од најстаријих изображења Мајке Божије - "Оранта", само је Богомладенац насликан како стоји у чаши. Каква је била побожна мисао онога ко је тако насликао Мајку Божију? Несумњиво она се односила на најсветију тајну Евхаристије.

         Вијест о чудесном прослављењу иконе Божије Мајке брзо се раширила Русијом. Обузети страшћу пијанства, њихови рођаци и пријатељи пожурили су да узнесу молитве Богомајци за њихово исцјељење од болести и многи су долазили да би захвалили Богородици за Њену велику милост.

         Чаша са младенцем који благосиља - то је чаша Причешћивања, и на оне који са вјером приступају излива све благослове дароване грешном људском роду искупитељским подвигом Господа нашег Исуса Христа. То је уистину "Чаша која се не може испити", као што се и њен Агнец "увијек једе, а никад се не може појести". А Мати Божија, са рукама уздигнутим нагоре, као моћни првосвештеник, заступнички приноси Богу ту жртву - Свог закланог СИна, који је Своје тијело и крв добио од Њене пречисте крви - на небески жртвеник за спасење читавог свијета и нудећи га као храну вјернима. Она се моли за све грешнике, свима жели спасење и умјесто ниских погубних страсти призива их ка неисцрпном извору духовне радости и утјехе. Она благовјести да је "Чаша Небеске помоћи и милосрђа која се не испија" припремљена за свакога коме је потребна (сваком невољнику".

         Према иконописаном сижеу и идејном садржају икона Мајке Божије "Чаша која се не испија" нарочито је блиска Никејској икони која се прославила чудесима 304. године. Оци Првог Васељенског Сабора установили су да се пред Њом пјева: "Твоја утроба поста света трпеза Небеског Хљеба Христа Бога нашега..."

         Празновање иконе Божије Мајке "Чаша која се не испија" врши се 5. маја по православном календару (18. маја по новом).

         Призива се у помоћ за лијечење од алкохолизма.

[dusha]

Neispijna casa

0205_whistling facenew22222222 0205_whistling

[gloria west]

О икони Пресвете Богородице „Достојно јест“ – Милосрдна

Икона Мајке Божије која се назива „Достојно јест“ или „милосрдна“ налази се на горњем месту олтара Свето-Успенског саборног храма у Кареји – административном центру Атона. По предању, крајем 10. века недалеко од Карејског манастира, који је основао Константин Велики у келији је живео старац-отшелник са својим послушником. Једне недеље старац се упутио на свеноћно бдење у Карејски храм, а послушник је остао у келији сам. Ноћу му је покуцао непознати монах, и послушник га је пустио. За време свеноћног бдења, када су обојца стали пред иконом „милосрдна“, да би величали Пресветлу Богородицу дребном песмом Козме Мајунског, Часнију од херувима...гост је приметио да се код њих хајпре пева „достојно је да уистину блаженом зовемо Тебе Богородицу, присно блажену и Пренепорочну и Матер Бога нашега“. За време ове песме Богородичина икона је сијала небеском светлошћу, а послушник је плакао од умилења. На његову молбу ову дивну песму гост је записао, будући да није имао хартију, на камену који се смекшао попут воска, под руком чудесног појца. Назвавши себе Фаврило, странац је постао невидљив. Икону Божије Мајке пред којом је била испевана песма „Достојно јест“ пренели су у Саборни храм. Плоча на којој је архангел Гаврило написао песму, била је пренесена у Цариград царевима Василију и Константину Порфирегонитима за време патријарховања светитеља Николе Хрисоверга (упокојио се 966. спомен 16. децембра). Многобројне копије Атонске иконе „Достојно јест“ или „Милосрдна“ уживају велико поштовање у руским црквама.

Иконографиски тип иконе близак је Елеуси, са Младенцем, који је приказан с десне стране од Богоматере. Младенац је окренут посматрачу, у десној руци држи развијени свитак на којем су написане речи молитве.

На Атосу се приповеда следећа повест у вези са овом иконом Богомајке:

Крајем 10. века, недалеко од Карејског манастира, у усамљеништву се спасавао и отшелнички живео један свештеномонах са својим послушником. Та келија, заједно са невеликом црквом Успења Пресвете Богородице, сачувала се све до данас. Живећи на том месту, старац и његов послушник све време су проводили у подвизима молитве и поста. Своју келију напуштали су само онда када су били обавезни да присуствују заједничком богослужењу.

Једном се свештеник упутио на свеноћно бденије у Карејски храм, а свом богобојажљивом ученику заповедио да, како може, службу обави код куће. Монах је остао да чува своју келију.. Када је пала ноћ, зачуо је да неко куца на врата келије. Отворивши их угледао је пред собом непознатог монаха који га је замолио за дозволу да уђе и преноћи у келији. Послушник му је допустио да уђе. Наступило је, међутим, време да се обави служба. Оба монаха су устала и узневши свој ум на нееса, почели су са страхом и побожношћу изливати пред Творцем васељене своја молитвена осећања и славословља. Тако је њихова ноћна служба протицала по утврђеном реду, док није дошло време да се велича Пресвета Богородица. Када је стао пред Њену икону, послушник је, срца испуњеог умилењем и побожношћу према Свеопеваној и као да у срцу крије осећање распламсале љубави према Њој, потресеним гласом изливао похвале Царици Небеској, певајући „Часнију од Херувима“ тј. Општеприхваћену у цркви песму св. Козме Мајумског, творца Канона, и тој песми није придодавао никакве друге речи, осим уздаха умилења душе. Одједном је дивни гост, начинивши овој песми другачији почетак, запевао слатким ангелским гласом: „Достојно је уистину велићати Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер Бога нашега“ додавши овоме и Часнију од Херувима“.

Слушајћи певање чудесног госта, послушник је осетио узбуђење и умилење. Толико је оно било прекрасно! Саслушавши песму до краја, он се зачуђено обратио незнанцу и рекао:

„Ми певамо једино „Часнију од Херувима“, а песму „Достојно јест“ све до сада нисмо чули не само ми, него ни наши преци. Уосталом, молим те, напиши ми ову песму, да бих и ја могао на тај начин величатио и славити Богородицу.“

Незнанац је присто да испуни његову молбу и затражио папир и мастило. Послушник се извини госту и рече да нема ни то нити ишта слично, јер су му, с обзиром да се бави молитвом и ручним радовима, ти предмети ретко кад потребни.

„Онда ми бар донеси неку камену плочу“, рекао је гост.

Послушник је истог часа донео плочу и предао је незнанцу. Он ју је узео и почео да на њој својим прстом исписује песму „Достојно јест“. Под његовом чудотворном руком камен је постао мек као босак: прст којим је писао дубоко се урезивао у камен и речи су се у њега утискивале читко и разговетно. Окончавши писање, незнанац је плочу предао монаху ирекао:

„Од сада тако певајте и ви, и сви хришћани.“

Затим је изненада, као муња, ишчезао од зачуђених погледа побожног монаха. Послушник је дуго стајао пред каменом плочом; обузело га је радосно и побожно дрхтање при погледу на слоба, чудесно урезана у камен. Слично Луки и Клеопи, који су ишли у Емаус и нису препознали свог васкрслог Господа, послушнику је за време боравка госта остало непознато ко је овај тајанствени монах. И тек је тада, када је остао сам, схватио да је то био небожитељ.

Православна црква верује да је небожитељ који се јавио био архангел Гаврило, јер је он и у време земаљског живота Богородице Њу ватрено прослављао и био Њен чувар и благовеститељ. Да се то чудо уистину у давнини догодило и да је ангео који се јавио био Гаврило, може се видети из грчких минеја где се под датумом 11. јуна, када се прославља празник Богородичине иконе „Достојно јест“ каже: „На тај дан је сабор архангела Гаврила у „Пенији“ (тако се називало место где је стајала келија коју је посетио ангео и у којој је испевао чудесну песму). Отуда је очигледно да се ово чудо десило 11. јуна. Зато сѕу атонски монаси сваке године на том месту вршили службу као сећање на чудо које се тамо десило а у част архангела Гаврила. Научивши песму, монах је започео да славослови Богородицу рим речима. Старац, који се вратио са свеноћног бденија и затекао свог послушаника како пева чудну песму, био је веома задивљен и обратио му се питањем где се научио тако прекрасној песми. Тада послушник исприча старцу о свему што му се догодило и на крају му показа плочу са чудесно урезаним речима песме. Старац је пажљиво слушао причу свог ученика о томе како му се јавио ангео Господњи. Дуго је разгледао камену плочу , исписану чудесном руком и читао речи песме. Затим су он и монах узели плочу, и однели је проту, тј. Старешини Свете Горе и подробно му  испричали о ономе што се догодило.

За тај чудесни догађај убрзо су дознали и други атонски старци. Сви су једним устима и једним срцем прославили Христа Бога и Његову Пречисту Мајку и отпевали нову ангелску песму коју је на земљу донео архангел Гаврило. Затим је вест о појави Архангела пренета патријарху и цару; државом су тада владала браћа Василије и Константин, названи „у порфиру рођенима („Порфирогенити“), док је патријарх био Николај Хрисоверг. Идући код цара и патријарха, атонски монаси понели су у Константинопољ камену плочу са урезаном песмом Богомајци као доказ истинитости вести коју су донели. Од тог времена ова ангелска песма „Достојно јест“ која потпуно изражава слвау и величину Пресвете Богородице, одјекнула је, а и сада одјекује црквом Христовом на Божанственој литургији и другим богослужењима. Раширивши се васељеном, она је постала заједничка и омиљена свим хришћанима у тој мери да је данас чак и најмлађа хришћанска деца с великиом радошћу певају у славу Богородице.

Ону икону Богомајке, пред којом је небески гласник отпевао своју похвлну песму, атонски оци узели су из келије и пренели је у саборни протатски храм, где се и сада може видети на олтару, на  узвишеном месту, и на све који долазе и клањају јој се с вером и љубављу излива благодатне дарове исцелења од душевних и телесних болести. Уместо ранијег назива „Милосрдна“ сада се назива икона „Достојно јест“. На исти начин се и сама келија од времена описаног чудесног догађаја па све до данас назива „Достојно јест“.

Овај описани дивни догађај на Светој Гори помиње се и празнује 11. јуна сваке године. Како се, међутим, током месеца јуна пости у част првоврховних апостола Петра и Павла и пева се Алилуја, то је, да би се сачувале те свете установе цркве и да се не би дозволило  разрешење од поста, утврђено да се 11. јуна слави само икона Богородице, а да се сабор архангела Гаврила пренесе на 13. јул.

Овоме што је речено предање Атонске горе додаје да је икона Богомајке „Милосрдна“ у том тренутку, када је архангео певао пред њом, заблистала јаком светлошћу и свети лик Богомајке као да је изражавао задовољство и наклоност према славословљу које Јој је исказано.

Призива се за умилостивљење Бога према нашим сагрешењима.

[Guest]

1312_womens

[dusha]

Bravo Glori. stadaradim :229229229:

Neka ti je na spasenje. 1312_womens 1510_baby

[Александрида]

1510_baby 1312_womens stadaradim :229229229:

[gloria west]

0304_smile4 0304_smile4 spavanje1 4chsmu1 crvenilo

Raznezicu se...

Ja sam samo htela da pomognem  i da doprinesem nesto nasoj maloj zajednici  .hvala.

[Милан Меденица :)]

Прва икона у мојој кући, поред славске, је руска икона Мајке Божије која се зове ''Прибављеније ума'' или

''Увећање памети'' и донела је у моју кућу многа добра, пре свега духовна ... smej.gif

Прибавленије ума smej.gif

Ово је, наравно, оригинал, а ја, наравно, имам копију...

smej.gif

         Приметила сам ову несвакидашњу икону Пресвете и баш сам хтела да те питам за њу.Где си је купила?

У твојој парохојској цркви или негде на страни. Предивна је и некако ме тера на размишљање о свему.

Али заиста...

Ikonu je ikonopisao moj prijatelj ikonopisac, na lipovoj dasci, vizantijskom tehnikom, jajcanom temperom i pozlatom.

Ja sam narucila tu ikonu jer me je privukao naziv ikone ''Uvecanje pameti''...

To sam razumela tako kao da ce mi molitva Presvetoj, pred tom njenom ikonom, doneti bolje rasudjivanje u pogledu vere i pomoci mojoj porodici da se priblizi Bogu i Crkvi, da ce moju decu usmeriti na put zapovesti Bozijih i pomoci mi da istrajem u nosenju krsta ispred svoje porodice, na putu prema Gospodu...

Verujte mi, tako je i bilo.

I danas se ispod te ikone osecam kao onaj mrav iz price MRAV NA PUTU U JERUSALIM... smej.gif

Ikona je ruska i prikazuje Presvetu Bogorodicu sa Isusom na nebeskim vratima, okruzenu heruvimima i serafimima, kako nas ceka...

U knjizici o cudotvornim ikonama Presvete Bogorodice pise:

Pred ovom ikonom se cita usrdna molitva za sticanje blagodati, za bolje razumevanje Svetog Pisma, pre ucenja, za isceljenje od umnih bolesti, za razvoj intelekta kod dece, za ozarenje uma i srca...

Molitva pred cudotvornom ikonom ''OZARENJE UMA''

O, Presveta Djevo, Ti Nevesto Boga Oca i Matero Bozanskog Sina Njegovog Isusa Hrista, Ti Carice andjela i Spasenje ljudi, Razobliciteljko gresnika i Karateljko bogoodstupnika, pomiluj i nas koji smo ti tesko sagresili,

jer nismo ispunili zavete krstenja i zavete monastva i mnogo drugo koje smo  obecali izvrsiti.

Kada je Duh Sveti odstupio od cara Saula tada su ga bolest i uninije napali i mrak ocajanja i neradosno stanje duse ga mucili.

Sada smo se i mi, zbog grehova nasih, lisili blagodati Duha Svetoga i sada pritiskaju nase srce razne zalosti, muke, bolesti, mrznja, zlo, neprijateljstvo, osvetoljubivost, zluradost i ostali gresi.

Nemajuci radost i utehu, prizivamo Te Mati Boga nasega Isusa Hrista da umolis Sina Tvoga i Boga nasega da nam oprosti sva nasa sagresenja i posalje nam Duha Utesitelja, kao sto ga je On poslao na apostole, da uteseni i prosveceni Njime, pojemo Tebi zahvalnu pesmu:

RADUJ SE, PRESVETA BOGORODICE, KOJA NAM UVECAVAS RAZUM,  SPASENJA RADI.

Amin. smej.gif smej.gif

sideways9 smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11169.msg356594.html#msg356594

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2394.msg351420.html#msg351420

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10700.msg340745.html#msg340745

ја имам овакву копију кући  smej.gif

[Милан Меденица :)]

фиљермоса и копија.