Uloga ikona u Hriscanstvu

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Небојша Јовановић]

Чудотворна икона Пресвете Богородице чајничке

Чајниче је данас најпознатије по чудотворној икони Пресвете Богородице чајничке, познате и под именом Чајничка Красница. Ова икона се чува у новом храму на посебном престолу, на сјеверо-источној страни, и испред ње непрестано светле кандила. Та кандила се, по казивању очевидаца, нису угасила чак ни у вријеме експлозије у Другом светском рату када је црква претрпела велико разарање.

Према народном и предању Цркве ову икону је начинио Св. Апостол и Јеванђелиста Лука. На једној страни налази се лик Пресвете Богородице са Христом, а на другој Св. Јована Крститеља. Она је давно донесена у Србију и била је у дому Немањића још од времена краља Милутина, а цар Урош ју је даривао манастиру Бања код Прибоја на Лиму у знак захвалности Богу за своје срећно излечење у том манастиру после дуже болести. Након што су 1594. год. мошти Св. Саве однете из манастира Милешева, Турци су запалили и опљачкали манастир Бању и тада је један сељак спасао Свету Икону из ватре и пренео преко Лима у чајничку цркву (данашњи стари храм) где се налазила 370 година, па је премештена у нову цркву. Због старости и страдања у пожарима ликови на икони су били потамнели, нарочито лик Св. Јована Крститеља, док су лица на икони Пресвете Богородице са Христом сачувана. Године 1868. један кујунџија је урадио оков од злата и сребра за обе стране иконе тако да су остала видљива само лица Светих. Лице Св. Јована Крститеља заштићено је кожом. Круна Пресвете Богородице била је украшена једним већим и са неколико мањих дијаманата. Због великих чуда која су се дешавала пред овом иконом по Милости Божијој, а молитвама Пресвете Богородице, када се почело причати да ће се 1868. год. обновити манастир Бања и тамо вратити икона, побунили су се сви мештани, не само православни него и муслимани, католици и Јевреји и хтели су то спречити чак и оружјем, па је тако икона остала у Чајничу. За вријеме Другог светског рата, после експлозије, непријатељске трупе су пљачкајући цркву извадиле дијаманте из круне Пресвете Богородице. Икону и друге црквене драгоцености Срби су пренели у једну српску кућу и тако сачували од осталих непријатељских дивизија. По одласку тих дивизија икона је пренета у цркву у селу Стречање у Санџаку. Било је предлога да се пренесе у Београд и сачува до краја рата, али се томе народ успротивио. Одатле је пренета у једну пећину, где је чувана под стражом, затим у цркву у селу Слатина код Фоче, а потом у село Трпиње где остаје до краја рата у малој пећини. Враћена је у Чајниче по обнови старе цркве, а у нову је пренета по њеној обнови. Данас овој светињи притичу многи верници из разних крајева. Чуда се и даље пројављују. Тако је и лик Св. Јована Крститеља почео да се сам обнавља.

[Зорица екс Милева]

О икони Пресвете Богородице - Неочекивана Радост

      Неки човјек имао је свакодневно правило и молио се Пресветој Богородици, често понављајући анђеоски поздрав: Радуј се благословена. Једном, спремајући се да иде на грешни посао он се обрати Икони Пресвете Богородице, да би се прво по обичају помолио, а затим пошао на намјеравано зло дјело. И гле, када се он по обичају молио, одједном га спопаде страх и он ван себе, угледа да се икона подиже и Пресвета Богородица показа му се жива са Сином у рукама. Код Богомладенца се отворише ране на рукама и ногама и ребрима, из рана потече крв као на Крсту.
      Видјевши ово грешник паде од страха и завапи:"О Владарко, ко је ово учинио?"
      Богородица одговори:"Ти и други грешници, ви поново распињете мога СИна гријесима, као Јудеји".
      Тада грешник ридајући рече:"Смилуј се на мене, о Мати милосрђа.
      А она му одговори_"Ви називате мене мајком милосрђа, а само ме жалостите и огорчавате својим дјелима".
      И рече грешник:"Не, Господарице" Нека моја злоба не превазиђе Твоју неисказану доброту и милосрђе Твоје. Ти си једина нада и уточиште свим грешницима. Смилуј се, добра Мати. Замоли за мене СИна твога и Творца мога."
      Тада Преблагословена Мати поче молити Сина свога говорећи:Милостиви Сине мој, ради љубави моје смилуј се овоме грешнику."
      А Син одговори:"Не љути се, Мати Моја, што те нећу послушати, и Ја сам молио Оца да ме мимоиђе чаша страдања, и Он ме није послушао."
      Рече Божија Мати:"Сјети се, СИне, груди којима сам те хранила, и опрости му."
      Син одговори:"И други пут сам молио Оца за чашу и Он ме није послушао."
      Мати Божија опет рече:"Сјети се мојих болова које сам претрпјела са Тобом, када је Теби на КРсту тијело било, а мени испод Крста срце рањено, када је мач пролазио кроз моју душу."
      Одговори Син: И трећи пут сам се молио Оцу да ме мимоиђе ова чаша, али се Он није смиловао да послуша."
      Тада Мати уставши усправи СИна свога и хтједе пасти пред ноге Његове.
      "Шта то радиш, о Мати моја?" - узвикну Син.
      "Лежаћу крај Твојих ногу са овим грешником - одговори Она - док му не опростиш гријехе."
      Тада Син рече:"Закон наређује сину да поштује мајку, а правда тражи да и сам законодавац испуњава закон. Ја сам СИн Твој, ти Мати Моја. Ја сам дужан да те поштујем, испуњавајући оно за шта ме молиш. Нека буде по Твојој вољи. Ради Тебе опраштају му се гријеси. А као знак опроштаја нека цјелива моје ране."
      Устаде грешник са страхом и радошћу дотаче се устима његовим пречистих рана, и дође себи. Када се завршило виђење, он осјети пуно срце и страха, и радости, и стаде још више плакати и ридати. Клекнувши пред икону Владарке захваљивао је и молио да би као што је у страшном виђењу видио доброту Господа како опрашта гријехе, тако увијек био помилован. И од тада се он поправио и поче живјети богоугодно.
      "Погледај - завршава ову причу свети Димитрије Ростовски - каква је брига наше посреднице за опроштај наших гријехова. Слава Њеној доброти, слава Њеној неисказаној милости, слава богатству Њеног милосрђа, сада и увијек и у све вијекове. Амин."

      Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Неочекивана радост 22/9. децембра и 14/1. маја.

      Избавља од блудне страсти и подстиче осјећај покајања у души.

Извор: Акатисти Пресветој Богородици, Образ Светачки, Београд 2006

Акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе "Неочекивана Радост"

         

[JESSY]

4chsmu1 dada

[Зорица екс Милева]

Трудићу се да поставим све текстове које имам у књизи (о свим чудотворним иконама Богородичиним), надам се да ће бити на радост свих.  4chsmu1

[Зорица екс Милева]

О икони Пресвете Богородице - Свих жалосних радост

      Икона "свих Жалосних радост" налази се у Преображењском храму на Ординки у Москви. Године 1688. сестра Патријарха Московског и цијеле Русије Јоакима, Јефимија, која је дуго патила од неизљечиве болести, једном је чула глас који ју је позвао да пође да се помли пред иконом Мајке Божије "свих жалосних радост" на Ординку и да закаже одслужењем молебана са водоосвећењем. Јефимија је испунила овај вишњи савјет и исцјелила се.

     Спомен иконе Свих жалосних радост је 24. октобар - 6. новембар.

     Осим што избавља од стања жалости, помаже и за проналажење несталих лица.

Акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе "Свих жалосних радост"

[Небојша Јовановић]

Поставио сам две приче о две чудотоврне иконе Пресвете Богородице у теми Иконе Богородице па да се не понављам овде погледајте тамо facenew22222222 у питању су икона Богородице Тројеручице и Богородице Чајничке.

[dusha]

facenew22222222

Милево, дивне су...

[Зорица екс Милева]

O Икони Пресвете Богородице - Брзопомоћница

        Историја иконе је повезана са једним Атонским манастиром - Дохијаром, у коме се први пут пројавила благодатна сила те чудотворне иконе. Претпоставља се да је икона била насликана у 10-ом вијеку у вријеме оснивача Дохијарске обитељи Преподобног Неофита. Средином 17-ог вијека она се налазила изнад спољашњег зида, испод једног од улаза у манастирску трпезарију. Туда су често пролазили монаси, а најчешће је поред коне послом пролазио трпезар, носећи увече запаљен луч из кога се уздизао густ дим. Једном је тако, пролазећи поред иконе, трпезар Нил зачу глас с ње: "Убудуће ми се не приближавај се запаљеним лучем и не чађави моју Икону." Монах се најприје уплашио, а затим је мислећи да је те ријечи изговорио неко од браће, ускоро заборавио на тај случај, и наставио да пролази пред иконе са запаљеним лучем.
        Послије извјесног времена, када је Нил поново пролазио увече поред иконе, зачуо је онај исти глас: "Монаше, недостојни тог имена! Хоћеш ли и даље тако безбрижно и бестидно да чађавиш моју икону?" Након тих ријечи Нил је изгубио вид (кондак 3). Тренутно се покајавши, монах је пао пред иконом на кољена, и сву ноћ је до доласка браће молио Пресвету Дјеву за опроштај. Када су монаси сазнали за чудо, у страху су припали чудотворној икони. Запалили су пред њим неугасиво кандило, а новом трпезару су заповједили да свако вече пали тамјан и кади испред иконе.
        Нил у нади у велико милосрђе Мајке Божије остао поред иконе и одлучио да се не миче од ње, док не добије исцјељење. И његова усрдна молитва је ускоро била услишена. Послије извјесног времена, клечећи испред иконе, он зачу опет познат глас:"Ниле! Услишена је твоја молитва, опроштено ти је и поново се враћа вид очима твојима. Када добијеш ову милост од Мене, реци браћи да сам ја њихов покров, старање и заштита њихове обитељи, посвећене арханђелима. Нека се и они и сви православни хришћани обраћају Мени у невољи и ја нећу никог оставити, свима који са побожношћу Мени прибјегавају бићу заштита, и све њихове молитве ће испунити Син и Бог Мој ради Мог посредовања пред Њим, тако да ће се од сада ова икона Моја звати Брзопомоћница, зато што ће свим онима који притичу к Њој указивати милост и брзо испуњење молби."
        Глас о Ниловом виђењу проширио се по свим манастирима на Атону. Чудотворној икони почели су да долазе монаси из других манастира, да би захвалили Мајци Божијој за њену бригу о Светој Гори (икос 5). Послије овог догађаја било је установљено нарочито и стално поштовање прослављене иконе. Пролаз у трпезарију са стране гдје се икона налазила, био је затворен, а мјесто око чудотворне иконе је долично ограђено. Са десне стране од иконе у трпезарији је био саграђен храм у част иконе Брзопомоћнице (кондак 3). По одлуци браће међу њима се бирао један јеромонах да би "не одвајајући се од иконе, служио ујутру и увече молитвена пјевања, и бринуо се о кандилу."
        И до данас уторком и четвртком, сва манастирска браћа послије вечерњег богослужења се окупљају у трпезарији, крај чудотворне иконе и поју умилитељни канон Мајци Божијој.
        Копије ове чудотворне иконе налазе се у многих православним храмовима и многе од ових копија и до сада источавају благодатну силу онима који им прибјегавају са вјероми скрушеним срцем.

        Празник у част иконе Мајке Божије "Брзопомоћнице" слави се 9/22 новембра.

        Њено призивање указује брзу помоћ за све животне потребе; помаже и при налажењу несталих ствари, код емотивних недоумица, као и против блудне страсти.

Акатист Пресветој Владичици нашој Богородици "Брзопомоћници"

[Зорица екс Милева]

О икони Пресвете Богородице - Избавитељка

      Почетком 19. века на Атону је проводио иночки живот знаменити подвижник Константин Теодул. Код њега се налазила чудотворна икона Богородице, на коме је она насликана млађа од средњих година. После смрти тог подвижника, икона је прешла у власништво Константиновог ученика старца Мартинијана, који је дошао на Атон из Грчке 1821. год. У почетку 1821. године Марти-нијан је отишао са Атоса у Грчку у место Мавровони, које се налазили у епархији Спарти. Житељи тих места су имали страшну невољу. Њихова поља и шуме и све растиње било је опустошено скакавцима.
      Подигавши се они су истребили све што им је било на путу. Месна управа је изгнала народ на поља да их зауставља и скупља и уништава, односи у јаме и пали. Но све те мере су биле немоћне у борби са ужасним непријатељем, и показало се што су више скакавце ништили све их бивало више. Најзад су у ужасу, у дошли у лавру Алексија Човека Божијег, која је била близу несрећног округа. Они су у част светих моштију угодника Божијих почели вршити крсним входом на своја поља са молебном. Но скакавци су се раздражили тим молебном, да су почели нападати и на људе, првенствено за очи. Тако да су се житељи тог места и свештеници у ужасу разбежали до својих станишта. О тој невољи сазнао је старац Мартинијан. Онима који су му били послани после молебна је рекао: Зар је могуће да је тако слаба ваша вера, пошто нисте умолили Господа. Удружимо наше молбе. На крају саберите старце који желе доћи, да прибегнемо ка моћном и свесилном заступништву Владарке неба и земље; и да изнесемо њену свету икону, и да се заједно помолимо, и верујем да Господ неће презрети наше смирене и усрдне молитве упућене Њему, посредништвом своје Матере, и избавиће овај крај од сваке невоље. Надајући се у милостиво заступништво Богоматере, нису се само скупили старци него и жене, па чак и деца. Дошла су и четири свештеника. По савету старца организован је и крсни вход. Носећи свету икону пошли су на поља. Ту је Мартинијан поставио ношену икону на земљу, и пред њом су се, са усрдном молитвом сви поклонили. Небеска Владарка није одбацила молитве верних слугу Сина Свога, и Бога нашег. Дивним знамењем своје моћи она је уништила скакавце. Одједном је налетело велико мноштво птица које су се устремиле на скакавце. Скакавци су се подигли са поља и полетели тако збијени да су засенили сунчану светлост.
      У том селу Мавровани лежао је један тешко болестан дечак. Болест га је много мучила, и родитељи су решили да причесте свог сина Св. Тајнама. Позвани свештеник је то сметнуо с ума и није дошао. И старац Мартинијан је чуо да је он тражио да му се донесу Свети Дарови, и позвао је свештеника. Кад су они дошли у дом, били су поражени, јер је дечак већ био умро. Јереј је замолио Мартинијана да донесе и своју икону, да се ту помоле Царици небеској за дете. Старац је видео дубоку веру његову и дубоку веру смирених родитеља умрлог. Отишао је и донео свету икону и положи на дечаков одар. После молитве старац је, три пута закрстио иконом умирућег, и дечак је неочекивано отворио очи. Њега су, по савету Мартинијана причестили, и дечак је устао као потпуно здрав. По оздрављењу дечак је био пострижен у инока са именом Алексије, узео је име монаха, који се дуго пре њега подвизавао на Атону. Вест о томе се веома разгласила. Мноштво немоћних, и који су страдали од душевних и телесних недуга, долазило је до иконе Богоматере, и сви који су јој са вером притицали добијали су милостиво заступништво. Од иконе су се непрестано изливала чудотворста, тако да се увећао број богомољаца, да је келија где је пребивао старац била препуна. Бежећи од мирске сујете, и желећи себи добро, смирени старац реши да се удаљи у такво место, где га нико не би могао наћи. Са том мишљу он је дошао до морског брега и ускоро пронашао над морем окомиту стену са пећином која је била погодна за подвизавање. Мартинијан се обрадовао што ће моћи да се потпуно одвоји од људи. Но Пресвета Дјева је другачије благоизволела. Једне ноћи док се подвижник молио у пештери, у време молитве он је чуо неки глас који му је говорио да не скрива код себе чудотворну икону и да служи добру и невољама ближњих. Мартинијан се изговарао да је немоћан и стар. Глас је настојао да учини како му је заповеђено говорећи да то све испуни ради славе Матере Божије. Када је старац завршио своју молитву, предао се кратком одмору. У то време друга необична светлост је засијала у пештери. Старац је видео сијајући стуб од неба до земље, и при том је поново чуо члас који му заповеда да остави затворништво и иде да послужи ближњима.
       Околним житељима откривено буде место пребивања подвижника. Једна Јелена поседнута демоном, све је време викала где се налази место где се крије старац, и да се код њега налази икона Мајке Божије која је може исцелити. Демон који је обитавао у тој жени био је веома жесток и љут. Свима који су прилазили ка Јелени он је говорио скривене грехе. Један благочестиви јереј реши да дође у дом Јеленин и да очита над поседнутом молитве заклињања. Но болест је била напала на свештеника, и почела грозно мучити служитеља Божијег. Не обазирући се на сву вику демонску свештеник је продужио читати молитве у којима се молио да се изгна демон из жене. И нечестиви дух веома натеран од стараца и јерејским заклињањем, и силом Божијом, показао је место где се скрива Мартинијан. Сутрадан ујутру старац чу жамор мноштва народа који су се били скупили под стеном, који су га умољавали да сиђе к њима којима је потреба помоћ јер страдају. Схвативши да је то воља Божија, повинова се и пође у дом где су га звали. Прво је дошао демоном поседнутој Јелени. Како се он приближио њеном дому, болесница је пала у несвест и почела беснети и викати. Када је старац дошао у дом, и поставио икону Богоматере, и положио пред икону неколико поклона од приложника, демон је са великим стењањем неповратно изишао из жене. Болесница је дошла себи и са усрдном молбом заблагодарила Богородици. Оставивши прилог пред икону, она је постала потпуно здрава. Много је било и других исцељења ђавоиманих пред иконом Богоматере. Пошто су се непрестано дешавала чуда пред иконом, то је и народ непрестано долазио Мартинијану. Старцу су постала терет та собрања, и на крају, реши да оде у своју обитељ. Када је народ сазнао о његовој намери, у великом мноштву је пратио подвижника на далеком растојању. Са великим плачем су се растали од старца. Како су и у које место улазили, икона Богоматере је стално изливала милост на то место. После доласка на Атон, у манастир великомученика Пантелејмона, Мартинијан се убрзо преставио у Господу. Света икона Богоматере је постала драгоцено наслеђе обитељи. Ту је чесни Њен лик остао до 1889. год. Настојатељ Пантелејмонске обитељи архимадрит Макарије завештао је икону Избавитељку на благослов тада новоустројеној Ново - Атонској обитељи Симона Константина на Кавказу. Посредством иконе, њен чудотворан лик избавио је погибије Господара Императора Александра 3. са породицом, при судару возова на станици Борки, а такође и наследника престола, великог кнеза Николу Александровича у граду Отсу (Јапонија) од руку убица.


       По иконографском типу икона је Одигитрија. Празновање иконе Избавитељнице се врши 17. октобра.

       Молитва Њој са дубоком вером нас избавља од свих мука душевних и телесних!

Акатист Пресветој Богородици у част њене иконе Избавитељка

[Зорица екс Милева]

[Guest]

0304_smile4

[Анастасија]

JEDNA OD NAJLEPŠIH MILINA... 0304_smile4 whackado leteti