Који је савремени теолошки поглед на локацију "Небеса"?

[Дидим]

"50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом."

(Лука, 24.)

 

 

"9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. 10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човјека у хаљинама бијелим стадоше поред њих, 11. И они рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо."

(Дела, 1.)

 

 

"И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;"

(Никејско-цариградски символ вере)

 

"Оче наш, који си на небесима..."

(почетак Молитве Господње)

 

 

 

 

 

Античким астронимима је било познато да је Земља округла, неки су и сматрали да је планета, али ти подаци нису били јавно знање, нису били свима познати, а и много тога није могло да буде доказано до савремене ере.

 

Многе античке религије су мистификовале небо, посматрајући га као бескрај. У невидљиве и далеке делове неба смештали су своје богове, а у дубоко подземље своје демоне, зле духове и зле богове. Хришћанска црква је у далеке делове неба смештала Бога и анђеле. Небо је било "горе" и Христос се узнео (вазнео) на небо.

 

Међутим, ми данас знамо да је небо "високо" неколико километара, и да изнад тога није подручје топле светлости него хладан и мрачан васионски простор и да су сами појмови "горе" и "узнети се" релативни, јер док се Земља окреће око себе и око Сунца, оно што је "горе" се окреће у круг и оно што је "горе" у Србији, није исто што и "горе" на Новом Зеланду.

 

 

 

 

Са "неба" је у античко време долазило све мистично и натприродно: киша, облаци, гром, метеори. У народу се до скора веровало да лично Бог шаље кишу, а да су удар грома и временске непогоде знак његовог гнева. Данас знамо да је то природна стихија, да небом лете авиони, а да су изнад неба сателити. Остаје питање, где је религијско небо? Да ли се оно претворило у мистичну локацију ван овог света, или је у питању нека одређена локација у космосу? Исус је након васкрсења неколико пута нестајао и појављивао се међу апостолима. Да ли је и током узнесења на "небо" у једном моменту нестао или се узнесење наставило у виду пута кроз космос и након изласка из атмосфере? Да ли ће са анђелима поново доћи из космоса, или ће се појавити на пар километара изнад тла и левитирати до доле? Ако ће се појавити из ванпросторног "неба", која је поента материјализације баш изнад тла, зар није свеједно хоће ли се из те димензије појавити међу људима, Бог нема потребе за ефектима?

 

Који је савремени теолошки поглед на небо? Шта су небеса на којима се налази Бог и на која се Христос вазнео пред апостолима?

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Џуманџи]

Vec postoji ovakva tema, otvorila je Malinoviceva (ako se dobro secam), pa prespojite.

Edit: "nebo" je fizicka realnost, svemir, a rec "nebesa" oznacava* eshatolosku realnost.

[Дидим]

Vec postoji ovakva tema, otvorila je Malinoviceva (ako se dobro secam), pa prespojite.

 

[Дидим]

Edit: "nebo" je fizicka realnost, svemir, a rec "nebesa" oznacava* eshatolosku realnost.

 

"Небеса" је само множима за небо, нема разлике. И у цитатима Светог писма видимо да су небо и небеса синоними. Имамо да из небеса "ситна киша удари" (Марко Краљевић и орао), да су Сунце и звезде "на небесима" (Св. Николај Велимировић), али и да се Исус узнео "на небо" (Нови Завед, Синод) и "на небеса" (Символ вере). Мене занима да ли небо (или небеса, свеједно) имају и посебно, духовно значење и шта ту значе? И које је значење летења у више слојеве атмосфере и другог доласка на исти начин, када је васкрсли Христос већ нестајао пре апостолима. Ефекат за људе примитивнијег доба који су веровали да је Бог буквално на атмосферском небу? И да ли је у раној хришћанској теологији пре стицања астрономских знања, било јасно назначено да Христос није "горе на небу" већ у другој димензији?

[Дидим]

У једном тумачењу оца Зорана Ђуровића постоји идеја да се Христос и свети јављају из ванвременског и ванпросторног Есхатон са свим васкрслим светима у телу. Оче Зоране, да ли је тај ванвременски Есхатон "небо" и ако јесте, чему аналогије са уздизањем у облаке и уопште све оно што сам питао раније?

[Zoran Đurović]

У једном тумачењу оца Зорана Ђуровића постоји идеја да се Христос и свети јављају из ванвременског и ванпросторног Есхатон са свим васкрслим светима у телу. Оче Зоране, да ли је тај ванвременски Есхатон "небо" и ако јесте, чему аналогије са уздизањем у облаке и уопште све оно што сам питао раније?

Лепо си приметио да нема разлике небо-небеса, а ја потенцирам да је небо есхатон. Да су синоними. Та умножавања неба су бесмислена. Јер свса твар и рационална створења конвергирају истом циљу а који је Оваплоћени Логос, Алфа и Омега. Све је у њему. И рај је његов синоним, као и небески Јерусалим. Рај је добро разликовати само у смислу почетног стања (које је ова земља) и крајњег. Али кад каже разбојнику, мисли на есхатолошки Рај. Нема фиока и станица. Није Исус отишао на неки сат да буде са разбојником у Рају, па у онда рекао: Сачекај ти сад неких 2-3 хиљаде година овде јер ја идем на небо.

Небо је и земља. Јер вели: Блажени благи јер ће наследити земљу. Временско сада и будуће се преводи у просторне координате: доле и горе. Зато идеја о уздизању на горе. Но, чини ми се да је само реч о другој димензији, а не о тополошкој одредници.

А шта си све питао раније, праштај не сећам се. Не сећам се ни шта сам сам писао...

Иначе сам у великој гужви, али ми један свећеник сигнализира ову тему тако да сам мало присутан. Велики поздрав!

[коЖељ њацИ]

У једном тумачењу оца Зорана Ђуровића постоји идеја да се Христос и свети јављају из ванвременског и ванпросторног Есхатон са свим васкрслим светима у телу. Оче Зоране, да ли је тај ванвременски Есхатон "небо" и ако јесте, чему аналогије са уздизањем у облаке и уопште све оно што сам питао раније?

 

Међутим у књижуринама се помиње небо и у есхатону.

Па се вели рецимо у књигици Маран Ата да ће становници есхатона једни пребивати на земљи, једни на небесима , неки у вишњем Џерузалему, а неки нако свукуда.

 

Шта сад?

[коЖељ њацИ]

Даље.

Ако је Бог ван времена и ван простора и ако Бог у почетку створи Небо и Земљу, зашто би он морао да пребива у том небу које створи?

 

А онда ће ми неко цитирати очењаш.

 

Ок, ок, али зашто би морао кад је ван свега ?

[коЖељ њацИ]

Даље шта је онда земља?

И што би ова земља постојала вечно?

Која поента целог овог свемира зар само да би на једном зрну песка у њему живело човечанство?

 

Појма немам.

 

Мени је то све толико бесмислено да не кажем атеистично да бих радије прећутао да не саблажњавам атеисте( јер атеисти ма колико се трудили да негирају ипак верују у неки смисао и поредак, истина дарвинистички али ипак поредак).

[Deja Vu]

Razlog zasto ljudi bogove stavljaju na nebesa, i to uglavnom najvise bogove jeste zato sto su bogovi ustvari vanzemaljci, a otkuda ce oni doci ako ne sa neba. Dakle uzdizanje spustanje bogove, silazak bogova, levitarenje iznad zemlje je moguce zbog antigravitacijske tehnologije pa zato bogovi dolaze s nebesa. 

[Deja Vu]

Nebeski Jerusalim je zapravo ogroman svemirski brod kojim ce doci vanzemaljci da spasu svet. 

[коЖељ њацИ]

А ко ће спасити ванземаљце?

[Deja Vu]

А ко ће спасити ванземаљце?

 

Niko, oni nemaju potrebe za spasenjem jer imaju mega-giga tehnologiju pa ne mogu dumru zive po milione godine. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Даље. Ако је Бог ван времена и ван простора и ако Бог у почетку створи Небо и Земљу, зашто би он морао да пребива у том небу које створи?   А онда ће ми неко цитирати очењаш.   Ок, ок, али зашто би морао кад је ван свега ?

 

Хтео би да искористим Жељков пост.

 

Ништа нема од Оца што није створено кроз Сина.

 

Тако, да имамо ситуацију свеприсутног Бога и кроз Творевину Његову, где је поредак ствари уствари такав, да је сво небо и сва земља уствари Христос Исус, јер без Њега нема ни путовања по Створеном. Поготово наглашавам реч путовање и " без Њега".

 

Бог стално објављује своју свеприсутност, тако је учинио и оваплоћењем а са друге стране тако је учинио и својом смрћу и хвала му васкрсењу.

 

Дакле са наше тачке историје, Бог мора да пребива у створеном а са Његове тачке, није ни морао да створи "простор".

 

Дакле, како год да окренеш и како год да завртиш, једино небо јесте уствари Исус Христос а Он мора да постоји, са посебним нагласком на мора.

 

Осим ако нису Његове речи лаж, јер нам рече: Проћи ће и небо и земља а моје речи неће проћи. Што мени говори о сталном и непрестаном Путовању у самом Исусу и у Творевини, која нема краја стварања, Бога Живога.

 

Можда би могли, да престанемо да користимо небо или небеса, него да их назовемо правим именом а то је Исус Христос, са беспочетним Оцем и Духом Светим... па надаље Тријадологија.

 

Хришћани а за разлику пре Васкрсења Господњег, више нису у простору, него су и "физички" у Живоме Богу, па надаље Христологија.

 

Појам неба и земље, је лоше приближавање, треба користити Онога који Јесте а Он није ни небо ни земља Он је Личност.

[Arsenija]

https://youtu.be/JW2Oy9ABRL8?t=1001