Социјална фобија

[Трива]

Помаже Бог, брате. Прво морамо да рашчистимо следеће. Не мора свако зашто да има своје зато. Што више размишљаш о свом проблему, биће ти све горе. Дакле, не тражи изворе. Веруј ми, и ја сам имао неке своје бубице, и много боље би ми било да уопште нисам размишљао о томе. Прихвати себе, таквог несавршеног као што јеси. Такав сам и ја, такви су и сви остали, признали ми то или не. Многе помисли долазе од нечастивог и сваку помисао која ти изазива немир одмах избаци из главе. Немој да ратујеш са њом, немој да је удостојиш да размишљаш о њој. Ко смо ми да се боримо са извором зла, са овако крхким телом које је само прах. Смири се. Веруј у победу добра. Да пођем и долином сена смртнога нећу се бојати зла, јер си Ти са мном, палица Твоја и штап Твој теши ме. То каже псалмопојац, цар Давид. Прочитај и ово:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/Lat_OcinskePoukeStaracJefremFilotejski22.htm

 

Прво, брате ако си 95-то, млад си и не брини пуно. Сличан сам карактер па примјетим да се то мјења временом. Само не размишљам нити себе оптерећујем да будем занимљив, комуникативан, смјешан, паметан, да вучем приче, забаљам народ и то. А кад је гомила људи, радије шутим, смијем се и слушам и понекад ускочим ако имам шта пригодно или смјешно. Кад питају шта је са мном само кажем да уживам слушајући. Кад је мања, тиша и готивнија екипа љепше ми је. Људи навикну и прихвате те таквог и чак мислим да људи воле кад их неко слуша. Мислим да ријетко ко зна (активно) слушати и да људи то цјене...

 

Друго, горе цитат; слажем се са братом БанеЛ-ом. Учи, ради на себи, нађи обавезе и окупирај се тиме, бави се спортом (рекреативно) и наравно моли се (умјерено) и не размишљај о томе. Доћиће то на своје. Слави Бога што је тако - ко зна зашто је то добро...

 

Треће,

"Одувек сам добар ђак и сада сам добар студент. Људи јако воле да читају све што пишем, био то неки текст, шала или песма. Од када сам почео да обраћам пажњу на свој проблем, схватио сам да у разговору не покажем ни 30% стварних могућности."

 

Нема потребе ни да се показујеш у друштву. Чувај се сујете и гордости радије. Буди ти скроман и тих а разумни људи схватиће то као врлину. (Таквих мало познаника је можда важније од неке примитивне гомиле.) Има мени глупих народних али она "злата вриједи неречена" ми је готивна. Данас је ваљда таква философија живота да се треба показивати и што би се рекло "курчити" и гурати да би успио. Али ти који и "успију" мени и нису неки узор. Нека су живи и здрави али не бих да буду примјер мени и другима.

 

Четвро,

не познајем те нити си нешто превише опширно написао проблем да бих знао стање. Али не дјелује ми као неки проблем то твоје искушење. Наравно буди смирен и искрен према себи и ако заиста видиш проблем, иди психијатру док је вријеме. Не кажем ни да требаш ни да не требаш ићи, већ само сматрам да нема потребе али да ипак сагледаш себе искрено.

 

Четврти и најбољи савјет; не узимај моје написано здраво-за-готово. Наиме, млад сам и ја прилично, нисам стручњак. Само износим неке моје погледе и искуства као обичан човјек. Ипак сам расуђуј о стварима у животу али истовремено немој мислити да си најпаметнији.

 

-

Живот је борба, не предај се!

Жив био.

[Православље_95]

Хвала свима на одговорима, обећавам да ћу сутра одговорити лепо и исцрпно, као што сте сви ви мени (углавном). А сада бих да прокоментаришем пар ствари, чисто да још мало рашчистим целокупну слику коју сте стекли о мени, а мислим да је код ових ствари она била погрешна код неких од вас.

1. Немам уопште трему када излазим на испит, тј. кад одговарам пред професором. Дакле, у том смислу сам потпуно опуштен.

2. Девојку сам имао, тако да није проблем у ,,мраку", као што је један члан рекао. Мада, верујем да је на све ово утицао и раскид са једном девојком.

3. Нисам забаван и опуштен ,,само на папиру" као што рече један члан, већ ми треба одређен период у друштву да бих се опустио, пар излазака, рецимо. Тада сам потпуно исти човек оном ,,на папиру",међутим, проблем је доћи до тих пар излазака. Често се десило да ја после првог изласка са новим друштвом утувим себи у главу да нисам занимљив и не осмелим се никада више да изађем са истим.

Надам се да нећете схватити ово као да сам се увредио, напротив. Значи ми сваки коментар, колико год суров био или томе слично. Ово сам чисто написао да бих још боље објаснио своју личност, да прича не би кренула у другом смеру. Верујте да сам неизмерно захвалан што одвајате део свог времена и пишете ми ствари које ми помажу и охрабрују. Лаку ноћ сада, а сутра ћу лепо да одговорим

[Ћириличар]

Хвала свима на одговорима, обећавам да ћу сутра одговорити лепо и исцрпно, као што сте сви ви мени (углавном). А сада бих да прокоментаришем пар ствари, чисто да још мало рашчистим целокупну слику коју сте стекли о мени, а мислим да је код ових ствари она била погрешна код неких од вас.

1. Немам уопште трему када излазим на испит, тј. кад одговарам пред професором. Дакле, у том смислу сам потпуно опуштен.

2. Девојку сам имао, тако да није проблем у ,,мраку", као што је један члан рекао. Мада, верујем да је на све ово утицао и раскид са једном девојком.

3. Нисам забаван и опуштен ,,само на папиру" као што рече један члан, већ ми треба одређен период у друштву да бих се опустио, пар излазака, рецимо. Тада сам потпуно исти човек оном ,,на папиру",међутим, проблем је доћи до тих пар излазака. Често се десило да ја после првог изласка са новим друштвом утувим себи у главу да нисам занимљив и не осмелим се никада више да изађем са истим.

Надам се да нећете схватити ово као да сам се увредио, напротив. Значи ми сваки коментар, колико год суров био или томе слично. Ово сам чисто написао да бих још боље објаснио своју личност, да прича не би кренула у другом смеру. Верујте да сам неизмерно захвалан што одвајате део свог времена и пишете ми ствари које ми помажу и охрабрују. Лаку ноћ сада, а сутра ћу лепо да одговорим

Онда само избаци себи из главе такво размишљање. Немаш ти социјалну фобију ни анксиозност онда, него си несигуран у себе. Више вјере у себе, причај са неким пријатељима који те знају о овоме, причај са родитељима, братом, сестром, са неким ко те познаје добро. 

[Зосима]

Надам се да нећете схватити ово као да сам се увредио, напротив. Значи ми сваки коментар, колико год суров био или томе слично. Ово сам чисто написао да бих још боље објаснио своју личност, да прича не би кренула у другом смеру. Верујте да сам неизмерно захвалан што одвајате део свог времена и пишете ми ствари које ми помажу и охрабрују. Лаку ноћ сада, а сутра ћу лепо да одговорим

Браво батице...ја јесам био нешто суровији ,чисто да би те продрмао, а и чинило ми се да твом карактеру то неће сметати,што си ти сад потврдио као тачно...

А слушајући те, баш трезвено размишљаш,тако да ћеш врло брзо изаћи из тог проблема... :good2:

[sanja84]

Svako od nas moze da ima problem, pa i svaki Hriscanin. Pazite sta pisete.

 

nisam rekla ništa loše. Učinilo vam se.

[lgaborovic94]

Идеалан човек за исихасту...

[Православље_95]

Да се опет захвалим свима, заиста ми значе коментари, који су ми помогли у томе да схватим да сам и сам мало претерао. Таман посла да се увредим било каквим коментаром. Некада треба бити и мало суровији. Послушаћу ваше савете, па ћу се јавити после неког времена. Иначе, мој случај је један одличан пример лошег утицаја интернета. Наиме, ја сам и мислио да ћу интеракцијом са људима да се ослободим, међутим случајно сам налетео на термин ,,социјална фобија", где сам прочитао да се то решава искључиво лековима и којекаквим терапијама, па сам поприлично клонуо духом због тога, јер сам и иначе против лекова, а сматрам да нисам толико тежак случај да бих ишао на терапије. Иначе нисам склон тако брзом расуђивању, али све ово ми баш дуго смeта, па сам зато толико нагло пао духом.Ето, вероватно ће још неко имати сличан случај, па може да научи из ове теме много тога

[sanja84]

Dragi moji jos jednom da se pojasnim, posto mi se ucini da sam pogresno shvacena. Socijalna anksioznost nastaje kao odgovor na kritiku, osudjivanje i nerazumevanje okoline, ismevanje bilo nas bilo nekog iz okoline. Smatram da se u drustvu skromnih, siromasnih duhom, bezazlenih ljudi koji rade na sebi ne osudjuju druge i ne gledaju tudje mane covek oseca opustenijim. Naravno da se u zivotu moramo susretati sa svakakvim ljudima, i funkcionisati u drustvu, ali stvarno ne moramo da trpimo sve ljude samo zato sto eto neki psiholozi bi rekli da smo povuceni. Ne moramo trpeti slabosti drugih ljudi i sablazan koja dolazi kroz njih. To je stresno i moze dovesti do bolnih rana. Socijalna fobija se leci onda kada sputava coveka u normalnom funkcionisanju, kao i sve psihicke bolesti, tj odgovori na stres. Najbolji lek je prosto birati drustvo. Ne moramo se druziti sa svima po svaku cenu i volela bih da je meni to neko rekao pre 15 ili 20 godina. Prosto to.

[Srdjan Kotur]

Dragi moji jos jednom da se pojasnim, posto mi se ucini da sam pogresno shvacena. Socijalna anksioznost nastaje kao odgovor na kritiku, osudjivanje i nerazumevanje okoline, ismevanje bilo nas bilo nekog iz okoline. Smatram da se u drustvu skromnih, siromasnih duhom, bezazlenih ljudi koji rade na sebi ne osudjuju druge i ne gledaju tudje mane covek oseca opustenijim. Naravno da se u zivotu moramo susretati sa svakakvim ljudima, i funkcionisati u drustvu, ali stvarno ne moramo da trpimo sve ljude samo zato sto eto neki psiholozi bi rekli da smo povuceni. Ne moramo trpeti slabosti drugih ljudi i sablazan koja dolazi kroz njih. To je stresno i moze dovesti do bolnih rana. Socijalna fobija se leci onda kada sputava coveka u normalnom funkcionisanju, kao i sve psihicke bolesti, tj odgovori na stres. Najbolji lek je prosto birati drustvo. Ne moramo se druziti sa svima po svaku cenu i volela bih da je meni to neko rekao pre 15 ili 20 godina. Prosto to.

Pričaš kao da imaš 50

[sanja84]

Pa tad pocinje aktivno ta socijalizacija, kad deca vise nisu deca .

[sanja84]

1999 sam zaradila prve 3 plate, 2002 sam postala brucos...pa nek racuna kome je do toga

[Srdjan Kotur]

1999 sam zaradila prve 3 plate, 2002 sam postala brucos...pa nek racuna kome je do toga

čega brucoš?

[sanja84]

čega brucoš?

Medicine, ali da se ne udaljimo od teme, ja nisqm bitna

[Arsenija]

Да се опет захвалим свима, заиста ми значе коментари, који су ми помогли у томе да схватим да сам и сам мало претерао. Таман посла да се увредим било каквим коментаром. Некада треба бити и мало суровији. Послушаћу ваше савете, па ћу се јавити после неког времена. Иначе, мој случај је један одличан пример лошег утицаја интернета. Наиме, ја сам и мислио да ћу интеракцијом са људима да се ослободим, међутим случајно сам налетео на термин ,,социјална фобија", где сам прочитао да се то решава искључиво лековима и којекаквим терапијама, па сам поприлично клонуо духом због тога, јер сам и иначе против лекова, а сматрам да нисам толико тежак случај да бих ишао на терапије. Иначе нисам склон тако брзом расуђивању, али све ово ми баш дуго смeта, па сам зато толико нагло пао духом.Ето, вероватно ће још неко имати сличан случај, па може да научи из ове теме много тога

Nesto si uvrteo u glavu.    

[Srdjan Kotur]

Medicine, ali da se ne udaljimo od teme, ja nisqm bitna

Кад кажеш да си небитна, зар није и то врста социјалне фобије?