Jump to content

Песма за лаку ноћ

Оцени ову тему


Препоручена порука

Sanjam

Sjedim sam u zagrljaju sile
a krila su mi spremna za let
Sa druge strane nikada i nigdje
jedno svetlo doziva me.
A zemlja je ispod nogu tako nežna
gleda me i čeka da se predam.

Što mi to ne da, što mi to ne da
ne da mi da krenem na put
Što mi to ne da, što mi to ne da
tjera me da ostanem tu.
I opet sanjam, sanjam
I opet sanjam, sanjam
eeheeh

Hajde sjeti se dječaka koji maglu pije
da se skrije od sebe jer nema sa kim
ne zna kako da gleda u ponor i vatru
i kako da sluša taj ogromni zvuk što se valja
i nada sve je manja
I opet sanjam, sanjam
I opet sanjam, sanjam
eehe
ne da mi da krenem na put
tera me da ostanem tu

Hajde sjeti se dječaka koji maglu pije
da se skrije od sebe jer nema sa kim
ne zna kako da gleda u ponor i vatru
i kako da sluša taj ogromni zvuk što se valja
i sve je tajna
I opet sanjam, sanjam
I opet sanjam, sanjam
u zagrljaju sile
ne da mi da krenem na put...

 

  • Волим 1

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Spavaju li oci nebeske
znam, ne spavaju, gledaju i vide
kako bi da te lazem, mala
o, lag'o bi, al' mi ne ide

Nocas nema nista
izmedju srca moga i tvoga sem koze
al' ne mogu preko srca njenog
o, ne mogu, to se ne moze

Nema, nema ona nikoga
nikog sem Boga i mene jednoga

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vedra Ponoć

Ovo je tvoj čas, o dušo,

tvoj slobodni let u nemušto.

Daleko od knjiga, daleko od umetnosti,

s danom gotovim, lekcijom naučenom,

javljaš se cela, tiha, zagledana,

prebirajući teme koje najviše voliš:

Noć, San, Smrt i Zvеzde.

Volt Vitman

 

Works 01 / - Toshio Ebine:

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • 1 month later...

"Лица спавајућих не лажу:

тек на њима видимо праву биједу њихових сопственика. На јави, наша су лица затегнута било каквим свјесним хтијењем или несвјесним стремљењем, оживљена било каквим циљем, намјером, настојањем, па макар настојањем да скрију свој прави изглед, свој истински израз; маскирана каквим више или мање намјерним изражајем. Осјећaj је на њима или затомљиван, или претјериван, али увијек кривотворено"

Прољећа Ивана Галеба - Владан Десница

 

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Fernando Pessoa - Uberi dan,jer taj dan si ti 


Jedni, s očima uprtim u prošlost 
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši 
Iste oči u budučnost, vide
Ono što se ne može videti.

Zašto postavljati tako daleko ono što je blizu - 
Pouzdanje naše? Ovo je dan, 
Ovo je sat, ovo je tren, to je to 
Što jesmo, a to je sve. 

Večito protiče beskrajni sat 
Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu 
I živimo i mremo. Uberi dan, 
Jer taj dan si ti.

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
Ја сваке ноћи 
идем твојом улицом. 

Прозор отворен. 
Ти чекаш. 

Пролазим поред башта. 
У гранама се смењују 
годишња доба. 

Час сам бео од снега, 
час зелен од пролећа. 

Сваке ноћи гледам издалека: 
прозор твој да ли сија. 
Ако сија 
тад и у мени засија. 

Идем тако: 
час мокар од јесени, 
час прашњав од лета. 

Али једном када дођем 
у прозору биће тама. 

Ја стојим и не верујем: 
Отишла без збогом!

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема више добрих успаванки, али и даље волим да прошетам ноћу, у двомилионском граду а сама, загледам у звездано небо и као кад скинеш скоруп са тек скуваног млека, као кад склониш мрену са ока, замирише и опије ме неки сасвим нови свет којем пожелим лаку ноћ... 

 

1f281315b84d3db22dd167e0ae0ca6ea.thumb.jpg.7c079754792653a319059d3cf866e85a.jpg

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРЕДЛОГ

Имам предлог
За твоја постпоноћна шапутања:
Зашто не бисмо мало поштедели свет?
Оставили га да дише
Са својим малим недостацима.
Није ваљда свака постеља ове ноћи
Наквашена плачем умрлих?
Може се за промену добар бити!
Онако, без рачуна према сваком
Без пардона, бестидно стид чувајући
Наслоњен миром као лактом.
Да ли си видео скоро уопште лица људи
Када не мисле ни о добитку
Ни о свему што су изгубили?
Кажем ти, нема лепших лица
Под јесењем покривачем.
И када би свако само на ту
Пуноћу празнине мислио,
Нашао би коначно тај ненасмејани осмех
Од којег би и најсветија драма -
Ћутке задрхтала.
А опет, тајна остаје да набија силом
И сваком животном куцавицом
Само ону вену која се није прикљештила
Чемером искања, или - 
Огољеним пласирањем.
Дивна је ноћ.
Пољуби погледом све које спавају...

Никола Ђоловић

 
 
 
 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...