Натурализам – философија савременог атеизма

[Александар Милојков]

Натурализам – философија савременог атеизма (I)

 

Оно у шта највише атеиста верује јесте да постоји само једна врста стварности у универзуму и да је она физичка, да из те стварности проистичу мишљење, лепота, емоције, моралне вредности – укратко, потпуна лепеза појава које људском животу дају вредност.

Џулијан Багини (Julian Baggini)

 

            Савремени атеистички активисти енергично инсистирају на дефиницији атеизма – по којој је атеизам само неверовање у постојање Бога. Ништа мање и ништа више од тога. Али, шта онда ту има даље да се говори? Шта писати и говорити о ставу „не верујем да Бог постоји“? А многи атеисти говоре и пишу, желећи да промовишу атеизам, неверовање у Бога. Ричард Докинс, у уводу своје књиге The God Delusion (Обмана Богом) каже: „If this book works as I intend, religious readers who open it will be atheists when they put it down.“ (Ако ова књига буде функционисала као што очекујем, религиозни читаоци који је отворе  постаће атеисти када је затворе.) Чему борба за став „не верујем да Бог постоји“? Лично, не верујем да постоји „летећи чајник“ око Јупитера, али не видим шта бих о томе могао да говорим или пишем? Да мисиоарим? Зашто?

Свакако, активизам постоји онда када су питања која се промовишу егзистенцијална, када утичу на формирање човека као бића и на климу односа међу људима. Питање постојања/непостојања Бога је, за човека,  једно дубоко егзистенцијално питање. Зато, атеизам и теизам, став или вера да Бог не постоји или да Бог постоји, нужно за собом вуче одређене погледе на наш свет живота. И управо те егзистенцијалне последице су мотив сваког верског или атеистичког активизма и мисионарења. Као такве, оне нису део појма и дефиниције теизма или атеизма, али су свакако у нужној вези са тим појмовима. Због тога је сасвим легитимно тврдити да атеизам представља или да за собом повлачи одређену философију или одређени поглед на свет, баш као што то чини и теизам. Зато ставови „верујем да Бог постоји“ и „не верујем да Бог постоји“, за разлику од „летећег чајника око Јупитера“, мотивишу и захтевају активистичо ангажовање, говор и писање. Атеизам и теизам, зато, нису само пуки теоретски ставови о божанској егзистенцији. Они су почетак и утемељење даљег погледа на свет и живот.          

Натурализам је преовлађујућа философија код већине атеиста. Његову основу представља један изразити редукционизам – свођење свега постојећег на природу и материјалност. За натурализам то је једна и једина стварност, објашњива физичким и хемијским законитостима. Тако, Ричард Докинс ће у свом поменутом делу рећи:

„Human thoughts and emotions emerge from exceedingly complex interconnections of physical entities within the brain. An atheist in this sense of philosophical naturalist is somebody who believes there is nothing beyond the natural, physical world, no supernatural creative intelligence lurking behind the observable universe, no soul that outlasts the body and no miracles - except in the sense of natural phenomena that we don't yet understand. If there is something that appears to lie beyond the natural world as it is now imperfectly understood, we hope eventually to understand it and embrace it within the natural.“ (Људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интерконекција физичких ентитета унутар мозга. Атеиста у смислу философског натурализма је неко ко верује да не постоји ништа изван природног, физичког света, не постоји натприродна стваралачка интелигенција која вреба изван опитљивог универзума, не постоји душа која надживљује тело и не постоје чуда – осим у смислу природних појава које још нисмо разумели. Ако постоји нешто што се појављује изван природног света као оног који је тренутно непотпуно схваћен, ми се надамо да ћемо га коначно разумети и да ћемо га обухватити унутар природног.) Анализирајмо наведене натуралистичке ставове професора Докинса.

Људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга.

Ово је, наравно, тачно. Иза свих животних енергија човека стоје комплексни физички и хемијски процеси, унутар његовог тела. Али, да ли то значи да се, у онтолошком смислу, све своди на биохемију? Ако је натурализам у праву, постоји само биохемија, а оно што се из ње појављује – људске мисли и емоције, нису ништа друго него наша субјективна перцепција која би се могла назвати и илузијом. И оне јесу само субјективна илузија уколико приступ стварности редукујемо на фундаменталне науке – физику и хемију. Међутим, питање које се поставља – да ли треба стварност свести на физичке и хемијске законитости и интеракције? Не улазимо ли тако у једну апсурдну ситуацију? Јер, ако је стварност искључиво сводљива на физичко-хемијске интеракције, онда је у њеној основи нужност. Ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и искуство слободе? Биће што бити мора. Чему онда и труд професора Докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко-хемијски објашњива? Онда је и наше мишљење, као верника или атеиста, детерминисано нужношћу – физичко-хемијским интеракцијама у нашем мозгу. Слобода, свесност, рационалност све је то онда само илузија и било каква промена мишљења је немогућа, ван одређења које нужно диктирају физичко-хемијски процеси у нама. Дакле, став „верујем да Бог постоји“ или „не верујем да Бог постоји“ јесте у основи производ комплексних физичких и хемијских интерконекција у нашем мозгу. Следи, тај став је, такав какав јесте, нужан. Представља продукт нужне физичко-хемијске датости нашег сосптва.

Тако, атеистички активизам са својом натуралистичком философијом ускаче сам себи у стомак. Са једне стране редукује стварност, у онтолошком равни, на физичко-хемијске процесе, који су сами по себи детерминисани и нужни. Са друге стране пак наступа као да се стварност ипак не исцрпљује у „натурализму“, те да је она слојевита и да извесни онтолошки статус имају феномени попут мишљења, рационалности и слободе. И у томе је управо највећа слабост натуралистичке философије. Уколико је доследна и конзистентна, натуралистичка философија остаје нема и слепа да објасни саму природу, по којој носи име. Редукционизам на хемијско-физичку стварност не може да говори о појмовима какви су мишљење, рационалност, слобода, љубав, лепота, јер су ти појмови изван таквог редукованог видокруга. Ни хемија ни физика не знају и не могу знати за лепо или слободно. Такви и слични појмови напросто трансцендирају хемију и физику као науке. Ипак, ти појмови су ту. Ми их опитујемо као природне, као неизоставни део наше стварности. И сами заступници натурализма, попут Ричарда Докинса, својом неконзистентношћу у заступању истог, сведоче да је стварност ипак слојевита. Да љубав, слобода и читава „лепеза појава која људском животу даје вредност“ нису само илузорни феномени, већ да имају извесни онтолошки статус који се не може редуковати само на физичко-хемијске „интерконекције физичких ентитета“. Свакако да те појаве имају своју биохемијску и физичку димензију, али се не могу свести само на њу. Да бисмо ту слојевиту стварност уочили, нужно је да изађемо из редукционизма који заступа натурализам. У супротном, љубав, слобода и „лепеза појава која људском животу даје вредност“ не постоје. У том случају сваки пут када „волимо“, једино исправно би било рећи – имам повишен ниво допамина и норепинефрина у мозгу. То је једино доказиво, дакле, то је једино стварно. Ипак, са овим се ни професор Докинс не би сложио. Биће да је стварност нашег универзума ипак слојевита. Да су физичко-хемијске интерконекције физичких ентитета један и веома важан слој те стварности, али никако једини.

 

Наставиће се…

 

 

Александар Милојков

 

 

 

 

[Џуманџи]

Super tekst, uopste nisam upucena. Dakle, ovo sto ISIS radi je stvar prirode. Skoro pa isto kao i pravdanje (nekakvim) "bogom", tj. skrivanje iza njega.

[Deja Vu]

Јер, ако је стварност искључиво сводљива на физичко-хемијске интеракције, онда је у њеној основи нужност. Ако је тако, како је онда могуће искуство мисли и искуство слободе? Биће што бити мора. Чему онда и труд професора Докинса да религиозни читаоци постану атеисти, ако је стварност искључиво физичко-хемијски објашњива?

 

To sto je mozak biohemijski determinisan (po Dokinsu u svemu) ne znaci da ne moze doci do promene stavova. Ako sam ja teista koji zivi u nekoj zabiti i sve sto sam ikad citao jeste Biblija i onda dodje Dokins i objasni mi neke stvari, moj mozak ce na osnovu kalkulacija i dobijenih podataka mozda dovesti do toga da postanem ateista. Dakle pitanje je kalkulacija i raspolozivih podataka, a ne biohemijskog sastava mog mozga koji je kod svih manje-visi isti pa opet imamo razlicite stavove.

 

Ono sto Dokins hoce da kaze, a to je da pojave oko nas i u nama nisu uzrokovane bogom, vec da su to prosto prirodne pojave koje su ljudi nekad objasnjavali bogovima, sudbinom, dusom dok nisu uvideli da to nije bas tako. I to onda indukuju  na sve, sto jeste problem. 

 

Jedinu slobodu koju imamo jeste ona kompatibilisticka  - sloboda od drugih, pa tako i od Boga gde ne moze i nece On mene da tera da ja Njega volim i da zivim sa Njim vec to zavisi od mene samog. Zato je to dug proces koji zahteva rad na sebi da bi se ti biohemijski procesi stabilizovali i da bi na mesto bioloskih motiva dosli neki nebioloski. Zbog toga post. 

[Џуманџи]

Deja vu, opet nuznost?

[Александар Милојков]

To sto je mozak biohemijski determinisan (po Dokinsu u svemu) ne znaci da ne moze doci do promene stavova. Ako sam ja teista koji zivi u nekoj zabiti i sve sto sam ikad citao jeste Biblija i onda dodje Dokins i objasni mi neke stvari, moj mozak ce na osnovu kalkulacija i dobijenih podataka mozda dovesti do toga da postanem ateista. Dakle pitanje je kalkulacija i raspolozivih podataka, a ne biohemijskog sastava mog mozga koji je kod svih manje-visi isti pa opet imamo razlicite stavove.

 

Информације? Подаци? Шта је то? Интелигибилна реалност? Не спорим ја ово што ти кажеш. Али, ако се чврсто држимо натуралистичког редукционизма, искрасава питање - шта је то информација? Одакле нам то да постоји информација?  

[Александар Милојков]

Ono sto Dokins hoce da kaze, a to je da pojave oko nas i u nama nisu uzrokovane bogom, vec da su to prosto prirodne pojave koje su ljudi nekad objasnjavali bogovima, sudbinom, dusom dok nisu uvideli da to nije bas tako. I to onda indukuju  na sve, sto jeste problem. 

 

Ако су само "природне појаве", објашњиве саме собом, онда је, како рекох, све детерминисано. Слобода је у том случају само илузија. Прича о лепоти је бесмислица. Прича о добру је бесмислица. Уметност је бесмислица.

Ја сам у чланку говорио о натуралистичким ставовима, које Докинс подржава. 

[Кратос]

To sto je mozak biohemijski determinisan (po Dokinsu u svemu) ne znaci da ne moze doci do promene stavova. Ako sam ja teista koji zivi u nekoj zabiti i sve sto sam ikad citao jeste Biblija i onda dodje Dokins i objasni mi neke stvari, moj mozak ce na osnovu kalkulacija i dobijenih podataka mozda dovesti do toga da postanem ateista. Dakle pitanje je kalkulacija i raspolozivih podataka, a ne biohemijskog sastava mog mozga koji je kod svih manje-visi isti pa opet imamo razlicite stavove.

 

To je nemoguće ako je Dokins u pravu jer je svaka tvoja misao i osećanje produkt bihemijskih reakcija.To što ljudi imaju isti biohemijski sastav mozga a drugačije mišljenje o istim stvarima je upravo argument protiv njegove teze.Po njemu bi svi bili roboti i vladalo bi jednoumlje jer bi nam percepcija na iste stvari bila istovetna jer nije produkt nekog uma koji slobodno misli,oseća i rasuđuje nego produkt biohemije koja je determinisana.

[Кратос]

Људске мисли и емоције појављују се из јако комплексних интеракција физичких ентитета унутар мозга. Ово је, наравно, тачно

Ovo je naravno netačno.Pojavljuju se iz uma(duha) koji slobodno misli i interaguje sa svojim mislima,impresijama kako iz spoljašnjeg tako i unutrašnjeg sveta.Mozak je samo oruđe kao i čitavo telo. 

[Александар Милојков]

Ovo je naravno netačno.Pojavljuju se iz uma(duha) koji slobodno misli i interaguje sa svojim mislima,impresijama kako iz spoljašnjeg tako i unutrašnjeg sveta.Mozak je samo oruđe kao i čitavo telo. 

 

Не кидај из контекста. Ја нисам рекао да је само биохемија оно што чини постојећим мисли и емоције. Рекао сам да је то један и важан сегмент али не и једини. 

[Александар Милојков]

А то што си витирао су Докинсове речи, не моје. 

[VaSa110]

Naše postojanje u ovoj Vaseljeni je tek tren i to će i ostati.

Ljubav, mržnja, lepota, ružnoća itd..... su isključivo vezani za nas i nisu svojstva Vaseljene i Vaselejni ništa ne znače.

Kada mi nestanemo nestaće i ono malopre nabrojano. Zato po meni to i ne treba uzimati u obzir pri vrednovanju naturalističke filozofije.

Radi se očigledno o vrlo složenim procesima (mislim u našem mozgu) i mislim da baš ta složenost i veliki broj mogućnosti koji odatle proističe čini da mi nismo svi isti.

[Кратос]

@Aleksandar Milojkov

Znam ali ste rekli ispod ovo je naravno tačno.Ako ste već tako rekli onda ispada da stojite  iza takve teze.

[Александар Милојков]

@Aleksandar Milojkov

Znam ali ste rekli ispod ovo je naravno tačno.Ako ste već tako rekli onda ispada da stojite  iza takve teze.

 Рекао сам да је тачно, у смислу да иза сваке наше активности стоји биохемија, али сам јасно у чланку истицао да се стварност не може свести само на биохемију. Изразити сам противник натуралистичког редукционизма, којег Докинс заступа.

[VaSa110]

Stvarnost se ne svodi na bio hemiju (našeg mozga) već postoji nezavisno od nas.

[Кратос]

Stvarnost se ne svodi na bio hemiju (našeg mozga) već postoji nezavisno od nas.

Sve što znaš o stvarnosti znaš iz ugla čoveka,ljudske perspektive.