Anksioznost kod dece/Odbijanje skole

[anchie]

Pomaze Bog!

 

Ima li iko od vas iskustva sa decjom anksioznoscu i decjom psihijatrijom.

 

Moj sin ima 11 godina, odbija da ide u skolu. Ostane u skolskom dvoristu celu smenu.

 

Dijagnoza je F932: Socijalno naksiozni poremecaj u detinjstvu.  Inace, dr kaze da ne zna sta mu je.

 

Na korak je od antidepresiva i leka za psihozu. Sutra je kod psihijatra na IMZ zakazana kontrola. 

 

Iskreno, to je nesto od cega strepim jer ono sto se moze procitati o Flunirinu i Largactilu ne uliva srecu ni nadu...

 

 

 

 

[Guest]

.

 

 

Antidepresivi npr. (Flunirin) nisu tolko problematični kako većina ljudi misli i nesvesno ih svrstavaju u grupu sa antipslihoticima koji su jakodelujući lekovi tj. lekovi sa snažnim dejstvom na psihu. Prosto da kažem antidepresivi nisu toliko 'strašni' ako ih neko pije.

 

Ipak i za upotrebu antidepresiva je potrebna tačna indikacija.

 

Da li ste bili sa detetom kod specijaliste psihijatrije ili samo kod lekara opšte prakse?

U svakom slučaju ne brinite unapred!

 

 

.

[anchie]

kod decjeg psihijatra na insitiutu za mentalno zdravlje smo isli

 

i sama dr nije predstavila uzimanje tog leka kao nesto strasno, medjutim ona je psihijatar i vrlo su komforni sa lekovima....

 

Flunurin tj. Prozac je jako omrazen lek zbog nusefekata: skolnost suicidu, agresija, iritabilnost plus niz somatskih tegoba...

 

s jedne strane ljudima je taj lek olaksao zivot, sa druge strane kunu ga i proklinju jer im napravi od zivota pakao...

 

brinem se jer ti lekovi uticu na biohemiju mozga i ne znam kakav trag ostavljaju ... sve je to lutrija...

 

a psihijatru je svakako komforniji rad sa pacijentom koji je "smiren" nego anksiozan...

 

ne zamerite, nije mi cilj da blatim medicinu, vec osecam bojazan i sumnje da li smo na pravom putu...

 

prebacuju mi sto sam uopste i odvela dete "tamo", kod psihijatra jer sam usla "u krug pakla" iz koga se ne izlazi...

 

kazu mi je da je trebalo da sve ostane na nivou molitve i pricesca i da "hranu trazim na djubristu tacije na insitutu za mentalno zdravlje

[JESSY]

prebacuju mi sto sam uopste i odvela dete "tamo", kod psihijatra jer sam usla "u krug pakla" iz koga se ne izlazi... kazu mi je da je trebalo da sve ostane na nivou molitve i pricesca i da "hranu trazim na djubristu tacije na insitutu za mentalno zdravlje

наравно да су такве тврдње тотална глупост....зашто постоји медицина, лекари и лекови....? лече се и свештеници и монаси.....

lekovi uticu na biohemiju mozga i ne znam kakav trag ostavljaju ..

претпостављам да то може бити само мање зло у односу на оно које сада постоји....

када се од стране стручног лица установи болест( дијагноза ), приступа се лечењу и то са медикаментима који су за то намењени....

 

иначе, не треба да постоји толики страх од лекова...болест се прати, и у неком тренутку можда дође време да се они укину....

такође, не постоји лек без дугачког списка могућих нуспојава...значи, могућих али не и обавезних....

и на крају , све то пратимо молитвама, литургијама, причешћем, духовним раѕговорима...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zanima me i sta psiholog kaze.

 

detetu nemojte pokazivati vas strah, njemu treba podrska i puno razgovora.

[Драшко]

Inace, dr kaze da ne zna sta mu je.

да ли сте ишли само код једног психијатра?

Да ли су вам близу и неке друге установе?

Потражите неку препоруку ако неко зна још неког стручњака, што каже ВСБ можда и неки психолог да да мишљење

[JESSY]

evo jedan dobar tekst koji moze da pomogne, smanji brigu..... http://nadarenadeca.com/anksioznost-kod-dece/

[JESSY]

Odbijanje odlaska u školu

Autor: mr sci dr Miodrag  Stanković    

Odlazak u školu je obično uzbudljivo i zanimljivo iskustvo za mlađu decu. Međutim, za neke je to izvor straha i panike. Roditelji imaju razloga za zabrinutost ukoliko su njihova deca svakodnevno napeta zbog odlaska i boravka u školi, ’’glume bolest’’ da bi sprečila odlazak, želeći da ostanu kod kuće. Odsustvo želje za odlaskim u školu je uobičajeno za decu uzrasta 5-7 i 11-14 godina, jer je to vreme kada se deca suočavaju sa novim izazovima osnovne i srednje škole. Tada deca mogu pokazati izrazit strah od napuštanja porodice i doma. Za roditelje je veoma teško da se nose sa dečjom panikom i odbijanjem odlaska u školu, ali se ovi strahovi mogu uspešno prevazići, uz profesionalnu pomoć.

 

Kada dete odbija da ide u školu?

 

Kada je odbijanje da se ide u školu povezano sa nekom situacijom, to obično biva nakon letovanja, odmora, ili kratke bolesti, kada se intenziviraju bliski odnosi sa roditeljima. Sa druge strane, to može biti posledica nekog stresnog događaja, kao što je smrt kućnog ljubimca, člana šire familije, promena škole ili preseljenje na novu lokaciju.

 

Uobičajne telesne tegobe kojima deca izazivaju zaštitničku reakciju roditelja su glavobolja, suvo grlo, bolovi u stomaku i to neposredno pred odlazak u školu ili se te tegobe javljaju u danima kada se ide u školu, a ne postoje tokom noći, vikendom i tokom raspusta. U nekim slučajevima dete može jednostavno da odbije da ide u školu.

 

Ipak, neka deca sa strahom od odlaska u školu pokazuju i druge strahove, pa tako mogu:

 

• Da se osećaju nesigurno ukoliko ostanu sama u prostoriji
• Da osećaju neprestanu brigu i strah za roditelje ili da će se njima lično desiti nešto loše
• Da osećaju preveliku roditeljsku kontrolu u kući
• Da imaju teškoće sa uspavljiva
• Da imaju košmarne snove
• Da imaju preterane strahove od životinja, čudovišta, provalnika
• Da osećaju strah da ostanu sama u mraku
• Da se osećaju ozlojeđeno kada su primorana da odu u školu.

 

Ovakvi strahovi su karakteristični kod dece sa separacionom anksioznošću. Ukoliko se kod deteta prepozna sepearaciona anksioznost, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć, jer dugoročni efekti ovakvog stanja mogu biti pojava generalizovane anksioznosti, agorafobije i paničnog poremećaja, kao kod odraslih, a koji predstavljaju ozbiljna stanja duševne patnje. Takođe, separaciona anksioznost bi mogla da učestvuje i u razvijanju ozbiljnih poteškoća u učenju, druženju i opštem socijalnom funkcionisanju ukoliko je dete odvojeno od škole i prijatelja duži vremenski period.

 

Obratite se psihijatru za pomoć

 

I za roditelje i za decu je od koristi odlazak kod dečjeg i adolescentnog psihijatra, koji bi pružio pomoć detetu i roditeljima, trudeći se da pomogne vraćanju deteta školi i svakodnevnim aktivnostima.

 

Ukoliko se dete plaši napuštanja porodičnog doma, a ne boravka u školi, strah obično nestaje ako dete ode u školu, tada je korisno razgovarati sa svim članovima porodice o porodičnim odnosima i započeti porodično savetovanje ili porodičnu terapiju ukoliko postoje indikacije za tim.

 

Odbijanje odlaska u školu kod adolescenata je znatno ozbiljniji problem koji zahteva i ozbiljno angažovanje stručnjaka, zbog čega ne treba oklevati u traženju profesionalne pomoći.

 

http://www.stetoskop.info/Odbijanje-odlaska-u-skolu-334-c5-content.htm?b7

[Макрина]

Мене,прво интересује,да ли Вам се жалио на другаре да га малтретирају?

Да ли постоји неки наставник са којим има лош однос?

Да ли сте примећивали неки поремећај и раније или је ово од скоро почело да се дешава?

Да ли је рођен у термину?

Да ли сте имали природан порођај?

Да ли касни у развоју у односу на другу децу?

Да ли много времена проводи сам?

Да ли игра пуно игрице?

Молим Вас,кад будете имали времена,одговорите на ово.

[anchie]

Zanima me i sta psiholog kaze.

 

detetu nemojte pokazivati vas strah, njemu treba podrska i puno razgovora.

 

 

psiholog nas je uputila psihijatru.

 

ona je svojevremeno govorila kako je to "tesko" dete koje treba prihvatiti takvim i takvim ga voleti.

 

mi smo to i radili, voleli ga takvog...

 

situacija se usloznjava sa situacijom vrsnjackog nasilja i nezainteresovanoscu uciteljice...

 

da skratim dugu pricu, psihijatar je konstatovala na prvom pregledu:

 

-vrlo visoka inteligencija koja prevazilazi uzrast

-emotivna inteigencija ne pratil ovu prvu u velikoj su diskrepanciji

-prag tolerancije na frustraciju minus beskonacno

-impulsivan

-povredljiv

-nepredvidiv

-somatizuje osecaj anksitznosti u glavobolju, mucninu....

 

 

ja moram da dodam da je dete do treceg razreda normalno islu u skolu i   imalo je odlican uspeh ne samo u brojkama vec celokupan rad je bio na zavidnom nivou.

 

od treceg verbalno izjavljuje da skolu ne voli, ali i dalje odlicno uci

 

od cetvrtog vec manjka zainteresovanosti ,ali ne dramaticno

 

u cetvrtom eskalira vrsnjacko nasilje (za koje pre nismo ni znali) i situacija se usloznjava

 

savetovani smo da sacekamo da prodje raspust jer ce on biti dobar bafer.

 

a entuzijazmom krece u peti razred ali je to trajalo samo par dana...

 

sad nikako ne ide u skolu

[Макрина]

Џеси,добар ти је овај текст.

Ја сам имала велике проблеме прошле године са ћерком.Била је други разред.Учитељица и она су имале лош међусобан однос,такође су је и деца понижавала јер је била наслабији ученик у оделењу.

Иначе,она је рођена индуктивним порођајем и гушила се у мом стомаку четири дана јер горди лекари нису хтели да ме порађају када сам ја то захтевала јер сам знала да нешто није у реду.

Тек смо у предшколском приметили да она мало касни у развоју у односу на другу децу.

Ове године се променила учитељица.Уместо ње,дошла је једна млада,позитивна  дивна особа.Као да гледам Марију Монтесори.Један феноменалан педагог и наша ћеркица из дана у дан све више напредује.Воли школу,срећна и одлази и враћа се из ње.

Прошла година је била страшна.Плач пред одлазак,плач после доласка кући....не дај Боже ником...а деца? Деца су толико злобна да то превазилази мој разум....

[anchie]

да ли сте ишли само код једног психијатра?

Да ли су вам близу и неке друге установе?

Потражите неку препоруку ако неко зна још неког стручњака, што каже ВСБ можда и неки психолог да да мишљење

 

 

isli smo juce kod drugog psihijatra.

 

prakticno se slaze sa koleginicom oko lekova.

[Макрина]

psiholog nas je uputila psihijatru.

 

ona je svojevremeno govorila kako je to "tesko" dete koje treba prihvatiti takvim i takvim ga voleti.

 

mi smo to i radili, voleli ga takvog...

 

situacija se usloznjava sa situacijom vrsnjackog nasilja i nezainteresovanoscu uciteljice...

 

da skratim dugu pricu, psihijatar je konstatovala na prvom pregledu:

 

-vrlo visoka inteligencija koja prevazilazi uzrast

-emotivna inteigencija ne pratil ovu prvu u velikoj su diskrepanciji

-prag tolerancije na frustraciju minus beskonacno

-impulsivan

-povredljiv

-nepredvidiv

-somatizuje osecaj anksitznosti u glavobolju, mucninu....

 

 

ja moram da dodam da je dete do treceg razreda normalno islu u skolu i   imalo je odlican uspeh ne samo u brojkama vec celokupan rad je bio na zavidnom nivou.

 

od treceg verbalno izjavljuje da skolu ne voli, ali i dalje odlicno uci

 

od cetvrtog vec manjka zainteresovanosti ,ali ne dramaticno

 

u cetvrtom eskalira vrsnjacko nasilje (za koje pre nismo ni znali) i situacija se usloznjava

 

savetovani smo da sacekamo da prodje raspust jer ce on biti dobar bafer.

 

a entuzijazmom krece u peti razred ali je to trajalo samo par dana...

 

sad nikako ne ide u skolu

Слушам Вас и као да говорите о мом детету.Промените школу и инсистирајте код разредног да је дужан,да са сваким наставником понаособ поприча и да укаже на ситуацију.Деца данас имају огромна права у односу на пре,само што ми родитељи то не знамо.Идите код директора и запретите да ће ово ићи даље ако Важе дете не могу да заштите.Тражите од разредног,ванредни родитељски,где ћете замолити родитеље и упозорити на вршњачко насиље али задња солуција нека буду лекови.

[Arsenija]

sad nikako ne ide u skolu

Da li ste razmisljali o tome da promenite skolu ?

[JESSY]

neophodna je saradnja skole, porodice i lekara....ja licno ne bih preuzela na sebe taj rizik da ignorisem lekare...