Шта је то стварно ,,свети рат"?

[selkoba]

Odnos prema nemuslimanima

Proučavanjem Allahove dž.š, Objave, Plemenitog Kur`ana, i prakse Njegova Poslanika, s.a.v.s,

može se doći do zaključka da su ti odnosi utemeljeni na stabilnim i nepromjenjivim principima

od kojih izdvajam sljedeće:

1) Svi ljudi su braća po krvi. Svi smo djeca jednog praoca i jedne pramajke. Prema tome, u

islamu nema nacionalizma. Ljudi se cijene prema svojim djelima. Vjernici-muslimani će za svoja

dobra djela imati dunjalučku i ahiretsku nagradu, dok će nemuslimane, za njihova dobra djela,

Allah, dž.š, nagraditi samo na dunjaluku. Uzvišeni za njih kaže: ”Takvi na onom svijetu neće

ništa imati.” (El-Bekare, 200.) Najbolji kod Allaha, dž.š, pa prema tome i kod nas musulimana su

oni koji su najbogobojazniji, dakle oni koji su najpokorniji svome Stvoritelju, Allahu, dž.š.;

2) Svaki musliman zna i u to mora vjerovati, ako želi biti musliman, da je kod Allaha, dž.š, islam

jedino priznata vjera, jer Allah, dž.š, kaže: ”Allahu je prava vjera jedino islam.” (Al Imran, 19.)

Svaki musliman želi da svi ljudi budu muslimani i radi na tome da ih uputi islamu znajući

vrijednosti Allahove, dž.š, vjere i koristi Upute kako za onog ko je prihvati tako i za onog ko

drugome na pravi put ukaže. Poslanik, s.a.v.s, kaže: ”Tako mi Allaha, da Allah tvojim

posredovanjem uputi jednog čovjeka bolje ti je od crvenih deva.” (Buhari, Sahihul-Buhari,

”El-Džihadu ves-sijer”.), dakle, bolje ti je od najvrednijeg dunjalučkog bogastva. Pozivanje u

islam i dostavljanje Allahove vjere, u granicama mogućnosti, musliman osjeća kao dužnost i

emanet. Uzvišeni Allah kaže: “Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se

ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek, a on je, zaista, prema sebi nepravedan

i lakomislen.” (El-Ahzab, 72.) Međutim, musliman isto tako zna da nemuslimana ne smije

prisiljavati da primi islam. Musliman u taj princip mora vjerovati i praktično ga primjenjivati, jer

Uzvišeni Allah kaže: ”U vjeru nije dozvoljeno silom nagoniti. Pravi put se jasno razlikuje od

zablude.” (El-Bekare, 256.)

3) Musliman prema nemuslimanima mora biti uvijek pravedan, bez obzira kakav odnos oni

imali prema njemu. Uzvišeni Allah, dž.š, kaže: ”Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima

nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti, i bojte

se Allaha, jer Allah dobro zna ono što činite!” (El-Maide, 8.)

4) Odnos muslimana prema nemuslimanu zavisi od odnosa koji nemusliman ima prema

muslimanu. Uzvišeni Allah, kaže: ”Allah vam ne zabranjuje da činite dobročinstvo i da budete

pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone.

Allah, zaista, voli one koji su pravični. Ali vam zabranjuje da prijateljujete s onima koji ratuju

protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni

koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu.” (El-Mumtehina, 8-9.) Dakle, ukoliko

nemuslimani imaju ljudski, dostojanstven odnos prema muslimanima, od muslimana se očekuje

da prema njima čine dobročinstvo, onakvo dobročinstvo kakvo čine prema svojim roditeljima.

Svjestan musliman će sigurno tako i postupiti jer zna da se kod svakog živog bića može sevab

(Allahova, dž.š, nagrada na budućem svijetu) zaraditi. (Vidi: Buhari, Sahihul-Buhari,

”Kitabul-Musakat”, hadis br. 2363.) Protiv onih koji prema muslimanima imaju neljudski i

nehuman odnos, koji ugrožavaju temeljna ljudska prava muslimana boreći se protiv njih zbog

njihove vjere i protjerujući ih iz njihovih kuća, musliman je dužan da se bori u skladu sa

šerijatskim propisima. To znači da je dužan protiv njih povesti džihad vodeći računa da ne

prekrši propise džihada koje je artikulirao Muhammed, s.a.v.s, a u koje između ostalog spada i

zabrana da se ubijaju djeca, zatim oni koji ne učestvuju u ratu kao što su starci, žene, monasi u

samostanima, zatim zabrana da se ubija stoka, uništavaju usjevi i muče zarobljenici.

1 / 2

Kako musliman treba da se odnosi i ponaša prema nemuslimanu? - ISLAMIKA

Sastavio/la Durmo Alen

5) Imajući u vidu da među nemuslimanima ima onih koji žele uništiti muslimane, i istrijebiti ih

ubijanjem, klanjem, te protjerati ih iz njihovih domova silovanjem i zastrašivanjem, muslimani su

dužni osigurati sve što je potrebno da ih zastraše, tako da iz straha ne smiju napasti muslimane.

Uzvišeni Allah kaže: ”I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da biste

time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih. Vi ih ne poznajete, Allah ih zna.”

(El-Enfal, 61.)

6) Nema smetnje da musliman sarađuje s nemuslimanom koji nije neprijateljski raspoložen

prema muslimanima, pod uslovom da ta suranja bude u šerijatski dozvoljenim poslovima.

Poslanik, s.a.v.s, i njegovi ashabi su trgovali sa nemuslimanima.

7) Što se tiče onih koji se neprijateljski odnose prema muslimanima, protiv njih svaki musliman

dužan je da se, u granicama svojih mogućnosti, bori na najbolji mogući način; svojom rukom,

jezikom, srcem, ekonomskom izolacijom i tome slično. Musliman je dužan strogo voditi računa

da na bilo koji način ne pomogne svoga neprijatelja, jer svakim dinarom, markom ili dolarom koji

dođu u ruke njegova neprijatelja može biti kupljen metak koji će završiti u grudima muslimana.

Dr. Kardavi kaže: ”Musliman se bori protiv svojih neprijatelja koji žele da mu uskrate njegova

prava i oskrnave njegove svetosti svim raspoloživim sredstvima, a svako ko potpomaže

Allahove neprijatelje, neprijatelje vjere, neprijatelje domovine i uzima ih kao svoje zaštitnike,

smatra se njihovim, kao što je Uzvišeni rekao: ”A njihov je i onaj među vama koji ih za zaštitnike

prihvati.” (El-Maide, 51.) Dakle, ko im bude privržen svojim srcem, svojim jezikom, svojom

suradnjom, svojim imetkom, ili na bilo koji drugi način, smatra se njihovim, i postaje sastavni dio

njihove grupacije...” (Kardavi, Fetava muasire, 1/713)

Iz spomenutog možemo zaključiti da musliman svoj odnos prema nemuslimanima gradi na

preciznim principima zasnovanim na Kur‘anu i sunnetu i da taj odnos zavisi uglavnom od toga

kako se nemusliman odnosi prema muslimanu. Tako se nekada od muslimana traži da

nemuslimanima čine dobročinstvo, a nekada da se protiv njih najoštrije bore.

dr. Šukrija Ramić

Joomla SEF

[Eniz]

Odnos prema nemuslimanima

Proučavanjem Allahove dž.š, Objave, Plemenitog Kur`ana, i prakse Njegova Poslanika, s.a.v.s,

može se doći do zaključka da su ti odnosi utemeljeni na stabilnim i nepromjenjivim principima

od kojih izdvajam sljedeće:

1) Svi ljudi su braća po krvi. Svi smo djeca jednog praoca i jedne pramajke. Prema tome, u

islamu nema nacionalizma. Ljudi se cijene prema svojim djelima. Vjernici-muslimani će za svoja

dobra djela imati dunjalučku i ahiretsku nagradu, dok će nemuslimane, za njihova dobra djela,

Allah, dž.š, nagraditi samo na dunjaluku. Uzvišeni za njih kaže: ”Takvi na onom svijetu neće

ništa imati.” (El-Bekare, 200.) Najbolji kod Allaha, dž.š, pa prema tome i kod nas musulimana su

oni koji su najbogobojazniji, dakle oni koji su najpokorniji svome Stvoritelju, Allahu, dž.š.;

2) Svaki musliman zna i u to mora vjerovati, ako želi biti musliman, da je kod Allaha, dž.š, islam

jedino priznata vjera, jer Allah, dž.š, kaže: ”Allahu je prava vjera jedino islam.” (Al Imran, 19.)

Svaki musliman želi da svi ljudi budu muslimani i radi na tome da ih uputi islamu znajući

vrijednosti Allahove, dž.š, vjere i koristi Upute kako za onog ko je prihvati tako i za onog ko

drugome na pravi put ukaže. Poslanik, s.a.v.s, kaže: ”Tako mi Allaha, da Allah tvojim

posredovanjem uputi jednog čovjeka bolje ti je od crvenih deva.” (Buhari, Sahihul-Buhari,

”El-Džihadu ves-sijer”.), dakle, bolje ti je od najvrednijeg dunjalučkog bogastva. Pozivanje u

islam i dostavljanje Allahove vjere, u granicama mogućnosti, musliman osjeća kao dužnost i

emanet. Uzvišeni Allah kaže: “Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se

ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek, a on je, zaista, prema sebi nepravedan

i lakomislen.” (El-Ahzab, 72.) Međutim, musliman isto tako zna da nemuslimana ne smije

prisiljavati da primi islam. Musliman u taj princip mora vjerovati i praktično ga primjenjivati, jer

Uzvišeni Allah kaže: ”U vjeru nije dozvoljeno silom nagoniti. Pravi put se jasno razlikuje od

zablude.” (El-Bekare, 256.)

3) Musliman prema nemuslimanima mora biti uvijek pravedan, bez obzira kakav odnos oni

imali prema njemu. Uzvišeni Allah, dž.š, kaže: ”Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima

nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti, i bojte

se Allaha, jer Allah dobro zna ono što činite!” (El-Maide, 8.)

4) Odnos muslimana prema nemuslimanu zavisi od odnosa koji nemusliman ima prema

muslimanu. Uzvišeni Allah, kaže: ”Allah vam ne zabranjuje da činite dobročinstvo i da budete

pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone.

Allah, zaista, voli one koji su pravični. Ali vam zabranjuje da prijateljujete s onima koji ratuju

protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni

koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu.” (El-Mumtehina, 8-9.) Dakle, ukoliko

nemuslimani imaju ljudski, dostojanstven odnos prema muslimanima, od muslimana se očekuje

da prema njima čine dobročinstvo, onakvo dobročinstvo kakvo čine prema svojim roditeljima.

Svjestan musliman će sigurno tako i postupiti jer zna da se kod svakog živog bića može sevab

(Allahova, dž.š, nagrada na budućem svijetu) zaraditi. (Vidi: Buhari, Sahihul-Buhari,

”Kitabul-Musakat”, hadis br. 2363.) Protiv onih koji prema muslimanima imaju neljudski i

nehuman odnos, koji ugrožavaju temeljna ljudska prava muslimana boreći se protiv njih zbog

njihove vjere i protjerujući ih iz njihovih kuća, musliman je dužan da se bori u skladu sa

šerijatskim propisima. To znači da je dužan protiv njih povesti džihad vodeći računa da ne

prekrši propise džihada koje je artikulirao Muhammed, s.a.v.s, a u koje između ostalog spada i

zabrana da se ubijaju djeca, zatim oni koji ne učestvuju u ratu kao što su starci, žene, monasi u

samostanima, zatim zabrana da se ubija stoka, uništavaju usjevi i muče zarobljenici.

1 / 2

Kako musliman treba da se odnosi i ponaša prema nemuslimanu? - ISLAMIKA

Sastavio/la Durmo Alen

5) Imajući u vidu da među nemuslimanima ima onih koji žele uništiti muslimane, i istrijebiti ih

ubijanjem, klanjem, te protjerati ih iz njihovih domova silovanjem i zastrašivanjem, muslimani su

dužni osigurati sve što je potrebno da ih zastraše, tako da iz straha ne smiju napasti muslimane.

Uzvišeni Allah kaže: ”I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da biste

time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih. Vi ih ne poznajete, Allah ih zna.”

(El-Enfal, 61.)

6) Nema smetnje da musliman sarađuje s nemuslimanom koji nije neprijateljski raspoložen

prema muslimanima, pod uslovom da ta suranja bude u šerijatski dozvoljenim poslovima.

Poslanik, s.a.v.s, i njegovi ashabi su trgovali sa nemuslimanima.

7) Što se tiče onih koji se neprijateljski odnose prema muslimanima, protiv njih svaki musliman

dužan je da se, u granicama svojih mogućnosti, bori na najbolji mogući način; svojom rukom,

jezikom, srcem, ekonomskom izolacijom i tome slično. Musliman je dužan strogo voditi računa

da na bilo koji način ne pomogne svoga neprijatelja, jer svakim dinarom, markom ili dolarom koji

dođu u ruke njegova neprijatelja može biti kupljen metak koji će završiti u grudima muslimana.

Dr. Kardavi kaže: ”Musliman se bori protiv svojih neprijatelja koji žele da mu uskrate njegova

prava i oskrnave njegove svetosti svim raspoloživim sredstvima, a svako ko potpomaže

Allahove neprijatelje, neprijatelje vjere, neprijatelje domovine i uzima ih kao svoje zaštitnike,

smatra se njihovim, kao što je Uzvišeni rekao: ”A njihov je i onaj među vama koji ih za zaštitnike

prihvati.” (El-Maide, 51.) Dakle, ko im bude privržen svojim srcem, svojim jezikom, svojom

suradnjom, svojim imetkom, ili na bilo koji drugi način, smatra se njihovim, i postaje sastavni dio

njihove grupacije...” (Kardavi, Fetava muasire, 1/713)

Iz spomenutog možemo zaključiti da musliman svoj odnos prema nemuslimanima gradi na

preciznim principima zasnovanim na Kur‘anu i sunnetu i da taj odnos zavisi uglavnom od toga

kako se nemusliman odnosi prema muslimanu. Tako se nekada od muslimana traži da

nemuslimanima čine dobročinstvo, a nekada da se protiv njih najoštrije bore.

dr. Šukrija Ramić

Joomla SEF

dobar govor i ispravno je po islamu to što si prenio sa neta!Čovjek koji je ovo napisao je doktor islamskih znanosti Šukrija Ramić.Divan čovjek, lično ga poznajem!

[selkoba]

Da se vidi sta smo i ko smo 0202_238

[selkoba]

Би ли у Саудисјкој Арабији смели хришћани да озидају цркву и да се Богу моле?

Pa znas li da tamo zivi oko 13 miliona hriscana?ne znas e pa tako je

pa ja se sad pitam ako je islam vjera maca i nasilja odtkud nakon toliko godina da jos hriscana tamo zivi

Постоји ли тамо хришћанска црква/богомоља?

Одговори Селкоба, зашто ћутиш? Одговори да у саудијској Арабији НЕМА и НЕ СМЕ бити цркве, нити хришћанске молитве. Оде глава, ако поменеш било шта осим ислама!

http://www.danielpipes.org/blog/2008/03/churches-in-saudi-arabia

[Eniz]

Би ли у Саудисјкој Арабији смели хришћани да озидају цркву и да се Богу моле?

Pa znas li da tamo zivi oko 13 miliona hriscana?ne znas e pa tako je

pa ja se sad pitam ako je islam vjera maca i nasilja odtkud nakon toliko godina da jos hriscana tamo zivi

Постоји ли тамо хришћанска црква/богомоља?

Одговори Селкоба, зашто ћутиш? Одговори да у саудијској Арабији НЕМА и НЕ СМЕ бити цркве, нити хришћанске молитве. Оде глава, ако поменеш било шта осим ислама!

http://www.danielpipes.org/blog/2008/03/churches-in-saudi-arabia

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

[Solomon Kane]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

[Александар Милојков]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

Пази да им не дозволе изградњу цркве! 0202_238

[Eniz]

Прихватамо књиге, али законске одредбе у њима, обредне законе, то не важи за нас. То је само сведочанство о историји спасења а не више нешто што је за нас актуелно.

Koje onda zakone primjenjujete?

Mozes li mi navesti Zakone o odredjenim stvarima npr. kad neko prevari u braku isl.

Gdje je to zapisano u kojem zakoniku?

Сви хришћански закони су сведени само на две заповести и једну причу која их додатно појашњава. О томе читамо у Еванђељу по Луки:

Лука 10,25 - 37

25 И гле неки законик устаде кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?

26 А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?

27 а он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и љуби ближњега свога као самога себе.

28 А он му рече: Право си одговорио; то  чини и живјећеш.

29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је мој ближњи?

30А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и9 западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.

31 Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га прође.

32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, поглеада га и прође.

33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;

34 И приступивши зави му ранеи зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.

35 И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити  кад се вратим.

36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројце био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?

37 А он рече: Онај што му милост учини. А исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

Овде треба само знати да су Јевреји и Самарјани били смртни непријатељи који су се клали и убијали где су стигли.

Ето то је закон по ком хришћани требају и морају да живе да би били хришћани.

Mario ovo je fin tekst ima takvo nešto i kod nas muslimana.ali nažalost imam oshječaj kao da ovaj tekst večina krščana ili ga nije pročitala nikada ili im se pogrešno tumači!

[Eniz]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

Ne Selkoba mislim da nije na to ciljao.U arapskom svijetu ima oko 13 ili 14 miliona krščana a po nekima i 17 miliona.Što se tiče crkava u Jordanu , Egiptu, Libanusiriji, Maroku,Tunisu ima ih na stotine!

Ja bih volio da imam prava u krščanskoj evropi kao što imaju krščani prava u islamskom svijetu.Bog mi je svjedok da ovo iskreno mislim!

[Marko Vesic]

Odnos prema nemuslimanima

Proučavanjem Allahove dž.š, Objave, Plemenitog Kur`ana, i prakse Njegova Poslanika, s.a.v.s,

može se doći do zaključka da su ti odnosi utemeljeni na stabilnim i nepromjenjivim principima

od kojih izdvajam sljedeće:

1) Svi ljudi su braća po krvi. Svi smo djeca jednog praoca i jedne pramajke. Prema tome, u

islamu nema nacionalizma. Ljudi se cijene prema svojim djelima. Vjernici-muslimani će za svoja

dobra djela imati dunjalučku i ahiretsku nagradu, dok će nemuslimane, za njihova dobra djela,

Allah, dž.š, nagraditi samo na dunjaluku. Uzvišeni za njih kaže: ”Takvi na onom svijetu neće

ništa imati.” (El-Bekare, 200.) Najbolji kod Allaha, dž.š, pa prema tome i kod nas musulimana su

oni koji su najbogobojazniji, dakle oni koji su najpokorniji svome Stvoritelju, Allahu, dž.š.;

2) Svaki musliman zna i u to mora vjerovati, ako želi biti musliman, da je kod Allaha, dž.š, islam

jedino priznata vjera, jer Allah, dž.š, kaže: ”Allahu je prava vjera jedino islam.” (Al Imran, 19.)

Svaki musliman želi da svi ljudi budu muslimani i radi na tome da ih uputi islamu znajući

vrijednosti Allahove, dž.š, vjere i koristi Upute kako za onog ko je prihvati tako i za onog ko

drugome na pravi put ukaže. Poslanik, s.a.v.s, kaže: ”Tako mi Allaha, da Allah tvojim

posredovanjem uputi jednog čovjeka bolje ti je od crvenih deva.” (Buhari, Sahihul-Buhari,

”El-Džihadu ves-sijer”.), dakle, bolje ti je od najvrednijeg dunjalučkog bogastva. Pozivanje u

islam i dostavljanje Allahove vjere, u granicama mogućnosti, musliman osjeća kao dužnost i

emanet. Uzvišeni Allah kaže: “Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se

ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek, a on je, zaista, prema sebi nepravedan

i lakomislen.” (El-Ahzab, 72.) Međutim, musliman isto tako zna da nemuslimana ne smije

prisiljavati da primi islam. Musliman u taj princip mora vjerovati i praktično ga primjenjivati, jer

Uzvišeni Allah kaže: ”U vjeru nije dozvoljeno silom nagoniti. Pravi put se jasno razlikuje od

zablude.” (El-Bekare, 256.)

3) Musliman prema nemuslimanima mora biti uvijek pravedan, bez obzira kakav odnos oni

imali prema njemu. Uzvišeni Allah, dž.š, kaže: ”Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima

nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti, i bojte

se Allaha, jer Allah dobro zna ono što činite!” (El-Maide, 8.)

4) Odnos muslimana prema nemuslimanu zavisi od odnosa koji nemusliman ima prema

muslimanu. Uzvišeni Allah, kaže: ”Allah vam ne zabranjuje da činite dobročinstvo i da budete

pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone.

Allah, zaista, voli one koji su pravični. Ali vam zabranjuje da prijateljujete s onima koji ratuju

protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni

koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu.” (El-Mumtehina, 8-9.) Dakle, ukoliko

nemuslimani imaju ljudski, dostojanstven odnos prema muslimanima, od muslimana se očekuje

da prema njima čine dobročinstvo, onakvo dobročinstvo kakvo čine prema svojim roditeljima.

Svjestan musliman će sigurno tako i postupiti jer zna da se kod svakog živog bića može sevab

(Allahova, dž.š, nagrada na budućem svijetu) zaraditi. (Vidi: Buhari, Sahihul-Buhari,

”Kitabul-Musakat”, hadis br. 2363.) Protiv onih koji prema muslimanima imaju neljudski i

nehuman odnos, koji ugrožavaju temeljna ljudska prava muslimana boreći se protiv njih zbog

njihove vjere i protjerujući ih iz njihovih kuća, musliman je dužan da se bori u skladu sa

šerijatskim propisima. To znači da je dužan protiv njih povesti džihad vodeći računa da ne

prekrši propise džihada koje je artikulirao Muhammed, s.a.v.s, a u koje između ostalog spada i

zabrana da se ubijaju djeca, zatim oni koji ne učestvuju u ratu kao što su starci, žene, monasi u

samostanima, zatim zabrana da se ubija stoka, uništavaju usjevi i muče zarobljenici.

1 / 2

Kako musliman treba da se odnosi i ponaša prema nemuslimanu? - ISLAMIKA

Sastavio/la Durmo Alen

5) Imajući u vidu da među nemuslimanima ima onih koji žele uništiti muslimane, i istrijebiti ih

ubijanjem, klanjem, te protjerati ih iz njihovih domova silovanjem i zastrašivanjem, muslimani su

dužni osigurati sve što je potrebno da ih zastraše, tako da iz straha ne smiju napasti muslimane.

Uzvišeni Allah kaže: ”I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da biste

time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih. Vi ih ne poznajete, Allah ih zna.”

(El-Enfal, 61.)

6) Nema smetnje da musliman sarađuje s nemuslimanom koji nije neprijateljski raspoložen

prema muslimanima, pod uslovom da ta suranja bude u šerijatski dozvoljenim poslovima.

Poslanik, s.a.v.s, i njegovi ashabi su trgovali sa nemuslimanima.

7) Što se tiče onih koji se neprijateljski odnose prema muslimanima, protiv njih svaki musliman

dužan je da se, u granicama svojih mogućnosti, bori na najbolji mogući način; svojom rukom,

jezikom, srcem, ekonomskom izolacijom i tome slično. Musliman je dužan strogo voditi računa

da na bilo koji način ne pomogne svoga neprijatelja, jer svakim dinarom, markom ili dolarom koji

dođu u ruke njegova neprijatelja može biti kupljen metak koji će završiti u grudima muslimana.

Dr. Kardavi kaže: ”Musliman se bori protiv svojih neprijatelja koji žele da mu uskrate njegova

prava i oskrnave njegove svetosti svim raspoloživim sredstvima, a svako ko potpomaže

Allahove neprijatelje, neprijatelje vjere, neprijatelje domovine i uzima ih kao svoje zaštitnike,

smatra se njihovim, kao što je Uzvišeni rekao: ”A njihov je i onaj među vama koji ih za zaštitnike

prihvati.” (El-Maide, 51.) Dakle, ko im bude privržen svojim srcem, svojim jezikom, svojom

suradnjom, svojim imetkom, ili na bilo koji drugi način, smatra se njihovim, i postaje sastavni dio

njihove grupacije...” (Kardavi, Fetava muasire, 1/713)

Iz spomenutog možemo zaključiti da musliman svoj odnos prema nemuslimanima gradi na

preciznim principima zasnovanim na Kur‘anu i sunnetu i da taj odnos zavisi uglavnom od toga

kako se nemusliman odnosi prema muslimanu. Tako se nekada od muslimana traži da

nemuslimanima čine dobročinstvo, a nekada da se protiv njih najoštrije bore.

dr. Šukrija Ramić

Joomla SEF

Па нешто ми се ово писаније уваженог доктора не  слаже са следећим ставовима из Корана:

Ако ви не изидете у бој Бог ће вас љуто казнити; он ће вас заменити другим народом, а ви Богу нећете моћи нахудити никојим начином.

Били оптерећени или не, пођите и бијте се на путу Божијем са својим имањем и својим људима. То ће вам бити много корисније, ако разумете.

Они који су оставили своју домовину, који се боре на путу Божијем са својим имањима и чељади, заузеће узвишенији степен пред Богом. Они ће бити блажени (А не као у Еванђељу, да ће миротворци бити блажени!)

Ратујте противу њих, док у њима не буде више искушења, и док не буде другог богослужења осим богослужења Богу јединоме.

Борите се против њих све док смутња не буде истребљена, а вера у Алаха примљена! Ако се устегну нема неприајтељства осим према силницима (Ел - Бекаре, Крава, 2:193)

Борите се на Божијем путу и знајте да Бог све чује и зна ( Ел Бекаре, Крава, 2: 245)

Кад прођу свети месеци, убијајте идолопоклонике где год их нађете.... (Ет - ТЕвбе, Покајање, 9: 5,60)

Овоме треба додати и историску слику и развој ислама. Да видимо како и зашто се ислам тако брзо проширио? На ово постоји само један одговор - рат. Тако да та прича о исламу као мирољубивој религији не пије воду.

[Eniz]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

Пази да им не дозволе изградњу цркве! 0202_238

aleksandre koliko je bilo džamija u Beogradu.Gdje su one sada!I ona jedna zna kamenovana biti od strane nekrščanskih krščana(pogrdan naziv za one koji se busaju krščanstvom a veze nemaju sa njim!)!

[Александар Милојков]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

Ne Selkoba mislim da nije na to ciljao.U arapskom svijetu ima oko 13 ili 14 miliona krščana a po nekima i 17 miliona.Što se tiče crkava u Jordanu , Egiptu, Libanusiriji, Maroku,Tunisu ima ih na stotine!

Ja bih volio da imam prava u krščanskoj evropi kao što imaju krščani prava u islamskom svijetu.Bog mi je svjedok da ovo iskreno mislim!

А нашта је циљао? Човек јасно рече. Брате, ти си био у питомој Сирији. Ми причамп о Саудисјкој Арабији и њиховом строгом вехабизму.

[Eniz]

Odnos prema nemuslimanima

Proučavanjem Allahove dž.š, Objave, Plemenitog Kur`ana, i prakse Njegova Poslanika, s.a.v.s,

može se doći do zaključka da su ti odnosi utemeljeni na stabilnim i nepromjenjivim principima

od kojih izdvajam sljedeće:

1) Svi ljudi su braća po krvi. Svi smo djeca jednog praoca i jedne pramajke. Prema tome, u

islamu nema nacionalizma. Ljudi se cijene prema svojim djelima. Vjernici-muslimani će za svoja

dobra djela imati dunjalučku i ahiretsku nagradu, dok će nemuslimane, za njihova dobra djela,

Allah, dž.š, nagraditi samo na dunjaluku. Uzvišeni za njih kaže: ”Takvi na onom svijetu neće

ništa imati.” (El-Bekare, 200.) Najbolji kod Allaha, dž.š, pa prema tome i kod nas musulimana su

oni koji su najbogobojazniji, dakle oni koji su najpokorniji svome Stvoritelju, Allahu, dž.š.;

2) Svaki musliman zna i u to mora vjerovati, ako želi biti musliman, da je kod Allaha, dž.š, islam

jedino priznata vjera, jer Allah, dž.š, kaže: ”Allahu je prava vjera jedino islam.” (Al Imran, 19.)

Svaki musliman želi da svi ljudi budu muslimani i radi na tome da ih uputi islamu znajući

vrijednosti Allahove, dž.š, vjere i koristi Upute kako za onog ko je prihvati tako i za onog ko

drugome na pravi put ukaže. Poslanik, s.a.v.s, kaže: ”Tako mi Allaha, da Allah tvojim

posredovanjem uputi jednog čovjeka bolje ti je od crvenih deva.” (Buhari, Sahihul-Buhari,

”El-Džihadu ves-sijer”.), dakle, bolje ti je od najvrednijeg dunjalučkog bogastva. Pozivanje u

islam i dostavljanje Allahove vjere, u granicama mogućnosti, musliman osjeća kao dužnost i

emanet. Uzvišeni Allah kaže: “Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se

ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek, a on je, zaista, prema sebi nepravedan

i lakomislen.” (El-Ahzab, 72.) Međutim, musliman isto tako zna da nemuslimana ne smije

prisiljavati da primi islam. Musliman u taj princip mora vjerovati i praktično ga primjenjivati, jer

Uzvišeni Allah kaže: ”U vjeru nije dozvoljeno silom nagoniti. Pravi put se jasno razlikuje od

zablude.” (El-Bekare, 256.)

3) Musliman prema nemuslimanima mora biti uvijek pravedan, bez obzira kakav odnos oni

imali prema njemu. Uzvišeni Allah, dž.š, kaže: ”Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima

nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti, i bojte

se Allaha, jer Allah dobro zna ono što činite!” (El-Maide, 8.)

4) Odnos muslimana prema nemuslimanu zavisi od odnosa koji nemusliman ima prema

muslimanu. Uzvišeni Allah, kaže: ”Allah vam ne zabranjuje da činite dobročinstvo i da budete

pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone.

Allah, zaista, voli one koji su pravični. Ali vam zabranjuje da prijateljujete s onima koji ratuju

protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni

koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu.” (El-Mumtehina, 8-9.) Dakle, ukoliko

nemuslimani imaju ljudski, dostojanstven odnos prema muslimanima, od muslimana se očekuje

da prema njima čine dobročinstvo, onakvo dobročinstvo kakvo čine prema svojim roditeljima.

Svjestan musliman će sigurno tako i postupiti jer zna da se kod svakog živog bića može sevab

(Allahova, dž.š, nagrada na budućem svijetu) zaraditi. (Vidi: Buhari, Sahihul-Buhari,

”Kitabul-Musakat”, hadis br. 2363.) Protiv onih koji prema muslimanima imaju neljudski i

nehuman odnos, koji ugrožavaju temeljna ljudska prava muslimana boreći se protiv njih zbog

njihove vjere i protjerujući ih iz njihovih kuća, musliman je dužan da se bori u skladu sa

šerijatskim propisima. To znači da je dužan protiv njih povesti džihad vodeći računa da ne

prekrši propise džihada koje je artikulirao Muhammed, s.a.v.s, a u koje između ostalog spada i

zabrana da se ubijaju djeca, zatim oni koji ne učestvuju u ratu kao što su starci, žene, monasi u

samostanima, zatim zabrana da se ubija stoka, uništavaju usjevi i muče zarobljenici.

1 / 2

Kako musliman treba da se odnosi i ponaša prema nemuslimanu? - ISLAMIKA

Sastavio/la Durmo Alen

5) Imajući u vidu da među nemuslimanima ima onih koji žele uništiti muslimane, i istrijebiti ih

ubijanjem, klanjem, te protjerati ih iz njihovih domova silovanjem i zastrašivanjem, muslimani su

dužni osigurati sve što je potrebno da ih zastraše, tako da iz straha ne smiju napasti muslimane.

Uzvišeni Allah kaže: ”I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da biste

time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih. Vi ih ne poznajete, Allah ih zna.”

(El-Enfal, 61.)

6) Nema smetnje da musliman sarađuje s nemuslimanom koji nije neprijateljski raspoložen

prema muslimanima, pod uslovom da ta suranja bude u šerijatski dozvoljenim poslovima.

Poslanik, s.a.v.s, i njegovi ashabi su trgovali sa nemuslimanima.

7) Što se tiče onih koji se neprijateljski odnose prema muslimanima, protiv njih svaki musliman

dužan je da se, u granicama svojih mogućnosti, bori na najbolji mogući način; svojom rukom,

jezikom, srcem, ekonomskom izolacijom i tome slično. Musliman je dužan strogo voditi računa

da na bilo koji način ne pomogne svoga neprijatelja, jer svakim dinarom, markom ili dolarom koji

dođu u ruke njegova neprijatelja može biti kupljen metak koji će završiti u grudima muslimana.

Dr. Kardavi kaže: ”Musliman se bori protiv svojih neprijatelja koji žele da mu uskrate njegova

prava i oskrnave njegove svetosti svim raspoloživim sredstvima, a svako ko potpomaže

Allahove neprijatelje, neprijatelje vjere, neprijatelje domovine i uzima ih kao svoje zaštitnike,

smatra se njihovim, kao što je Uzvišeni rekao: ”A njihov je i onaj među vama koji ih za zaštitnike

prihvati.” (El-Maide, 51.) Dakle, ko im bude privržen svojim srcem, svojim jezikom, svojom

suradnjom, svojim imetkom, ili na bilo koji drugi način, smatra se njihovim, i postaje sastavni dio

njihove grupacije...” (Kardavi, Fetava muasire, 1/713)

Iz spomenutog možemo zaključiti da musliman svoj odnos prema nemuslimanima gradi na

preciznim principima zasnovanim na Kur‘anu i sunnetu i da taj odnos zavisi uglavnom od toga

kako se nemusliman odnosi prema muslimanu. Tako se nekada od muslimana traži da

nemuslimanima čine dobročinstvo, a nekada da se protiv njih najoštrije bore.

dr. Šukrija Ramić

Joomla SEF

Па нешто ми се ово писаније уваженог доктора не  слаже са следећим ставовима из Корана:

Ако ви не изидете у бој Бог ће вас љуто казнити; он ће вас заменити другим народом, а ви Богу нећете моћи нахудити никојим начином.

Били оптерећени или не, пођите и бијте се на путу Божијем са својим имањем и својим људима. То ће вам бити много корисније, ако разумете.

Они који су оставили своју домовину, који се боре на путу Божијем са својим имањима и чељади, заузеће узвишенији степен пред Богом. Они ће бити блажени (А не као у Еванђељу, да ће миротворци бити блажени!)

Ратујте противу њих, док у њима не буде више искушења, и док не буде другог богослужења осим богослужења Богу јединоме.

Борите се против њих све док смутња не буде истребљена, а вера у Алаха примљена! Ако се устегну нема неприајтељства осим према силницима (Ел - Бекаре, Крава, 2:193)

Борите се на Божијем путу и знајте да Бог све чује и зна ( Ел Бекаре, Крава, 2: 245)

Кад прођу свети месеци, убијајте идолопоклонике где год их нађете.... (Ет - ТЕвбе, Покајање, 9: 5,60)

Овоме треба додати и историску слику и развој ислама. Да видимо како и зашто се ислам тако брзо проширио? На ово постоји само један одговор - рат. Тако да та прича о исламу као мирољубивој религији не пије воду.

Ovi citati se odnose na one koji spletkare i nastoje da unište muslimane! a ne na one koji žive sa muslimanima u slozi i miru svako sa svojim različitostima!

[Marko Vesic]

Прихватамо књиге, али законске одредбе у њима, обредне законе, то не важи за нас. То је само сведочанство о историји спасења а не више нешто што је за нас актуелно.

Koje onda zakone primjenjujete?

Mozes li mi navesti Zakone o odredjenim stvarima npr. kad neko prevari u braku isl.

Gdje je to zapisano u kojem zakoniku?

Сви хришћански закони су сведени само на две заповести и једну причу која их додатно појашњава. О томе читамо у Еванђељу по Луки:

Лука 10,25 - 37

25 И гле неки законик устаде кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?

26 А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?

27 а он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и љуби ближњега свога као самога себе.

28 А он му рече: Право си одговорио; то  чини и живјећеш.

29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је мој ближњи?

30А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и9 западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.

31 Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га прође.

32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, поглеада га и прође.

33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;

34 И приступивши зави му ранеи зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.

35 И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити  кад се вратим.

36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројце био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?

37 А он рече: Онај што му милост учини. А исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

Овде треба само знати да су Јевреји и Самарјани били смртни непријатељи који су се клали и убијали где су стигли.

Ето то је закон по ком хришћани требају и морају да живе да би били хришћани.

Mario ovo je fin tekst ima takvo nešto i kod nas muslimana.ali nažalost imam oshječaj kao da ovaj tekst večina krščana ili ga nije pročitala nikada ili im se pogrešno tumači!

Нажалост многи хришћани су само именом хришћани .... а од вере немају ни једну црну трун испод нокта .... тако да многи ни немају појма да ово постоји иако им се прича јасно и исправно тумачи....

[Eniz]

U saudiji nema crkve zato što nema krščana tamo.Ionako crkve u cjeloj evropi prodajete nama muslimanima(nije provokativno napisano) što će vam još jedna prazna.

Пусти продају западних црквених грађевина муслиманима,то је друга прича,него зар не рече селкоба да у Сауди Арабији има 13 милиона Хришћана?  0104_cheesy Шта је сад ту истина? Оно што ти причаш или селкоба?

Ne Selkoba mislim da nije na to ciljao.U arapskom svijetu ima oko 13 ili 14 miliona krščana a po nekima i 17 miliona.Što se tiče crkava u Jordanu , Egiptu, Libanusiriji, Maroku,Tunisu ima ih na stotine!

Ja bih volio da imam prava u krščanskoj evropi kao što imaju krščani prava u islamskom svijetu.Bog mi je svjedok da ovo iskreno mislim!

А нашта је циљао? Човек јасно рече. Брате, ти си био у питомој Сирији. Ми причамп о Саудисјкој Арабији и њиховом строгом вехабизму.

Nije ciljao na Saudiju zato što u Saudiji brate Aleksandre nema ni jednog krščanina!