Православље и борилачки спортови

[Милан Меденица :)]

брате, ови се баш крвнички бију ...

[Dragi]

Krav maga 1-5

1. deo

Krav maga na srpskoj vikipediji..

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0

[Dragi]

http://www.efs.rs/

Eclectic Fighting System je borilačka veština koja je nastala iz potrebe za univerzalnim sistemom koji pokriva sve distance borenja (udaračko-rvački stil). Sastoji se iz najboljih elemenata više borilačkih veština (Wingh Chun Kung Fu; Boks; Kick Boks; Judo; Brazilski Jiu Jitshu; Filipino-Indonežanski sistemi Arnis, Kali, Escrima...).

Ustvari MMA ili Mixed Martial Arts, mešane borilačke veštine...

[pokajnik83]

Vladimir i Ilija Jorga

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0

[pokajnik83]

http://ilijajorga.com/

[DYNABLASTER]

e a cuo sam za taj svebor, to ono kad frulicom pocne da fruli pa ih sve prebije 0442_feel

[Dragi]

Osnovna ideja svebora nije bila loša, ali su suviše stavljali komponentu na nacionalnu istoriju te i psevdo-istoriju, na folkloru, patriotizam itd.

Borilački sport sa ciljem da se "protivnik što pre prebije" i ostalo, i ovo se obično dugo ne trenira i često prelazi u profesionalnost, npr. MMA, i najkasnije kad se završi profesija tim se prestane.

Za moj pojam najbolj je borilački sport gde se sa jedne strane ima realna mogućnost samoodbrane, sa druge strane ali i gimnastika, rekreacija, lepi i zdravi pokreti, te i "dencovanje" poput aerobike, folklora itd., sa ciljem da se trenira i duže vreme ako ne i ceo život i ne samo godinu ili dve ili ako želiš da budeš nekakav profesionalac. Borilačka komponenta trebala bi da bude u tome da mogu da se odbranim ako bivam napadnut, inače o tome mnogo da ne razmišljam, umesto da celo vreme sebe držim pod stresu, u strahu i u spremnosti zato što bi neko možda mogao da me napadne. Ako držim do zadnjega, onda je logična posledica da ponesem sa sobom i pištolj jer je takvo oružje još uvek najefektivnija odbrana. Međutim, psiha mi je fiksirana na nasilje, na napad, na agresiju. Sa druge strane, recimo, jedan aktivni fudbaler ima verovatno jači i opasniji udarac nogom nego jedan taj bokser ili karatista, ali fudbaler nije fiksiran na to da nekoga "lomi"...

Po mom mišljenju bilo bi lepo da se ima kombinacija udaračkih tehnika poput kik boksa, taj boksa itd., rvačkih tehnika poput džudoa, džijudžicu, poluge poput aikidoa, i mačevanje štapovima kao onaj francuski la canne. Dakle udarački, rvanje, i štap. Kao zagrejavanje može da se praktikuje aerobika, gimnastika, ponekad eventualno fudbal, košarka itd. Glavna komponenta bila bi fitnes, rekreacija i pre svega dobro druženje. Pri ovome biralo bi se težište da li se hoće više udaračke ili rvačke tehnike ili ipak mačevanje štapovima, ovo zato da bi se u potrebnoj meri trenirale i druge komponente koje ne bi imale glavno težište, ali ipak da bi se imao jedan plan i ne da se trenira onako kako nekome dune u glavu. Zatim imati jedan osnovni program samoodbrane, kao onaj blitzdefense u ewto ving čunu'u, koji bi svako trebao da uradi i evetualno posle jednog određenog vremena, godinu ili dve ili šta znam, da ponovi.

Mislim da bi više ljudi trenirali tako tu kombinaciju gimnastike, fitnesa i borilačkih veština, umesto da se fiksiraju na tuču itd. I naravno osloboditi duh, otvoriti se svetu, ljudima, životu, umesto da se u svakog gleda potencijalni agresor, napadač.

Francuski la canne (la kan ili kan de komba), sviđa mi se...

[nishizawa]

@ Драги - извини ако ће да испадне да ти солим памет, али немој се истрчавати овако када су борилачке вештине у питању...

Прво - не постоје српске борилачке вештине. У питању су или туђе борилачке вештине, из којих су се издвојили мајстори незадовољни третманом који су имали у званичним федерацијама (као Врачаревић) или шупље приче које су више парадирање и играње него стварне борилачке вештине (као Свибор)...

Друго - ударац ногом фудбалера и каратисте се не да поредити, будући да није ствар у снази, него у техници, прецизности, и другим стварима.

Треће - позната ти је пословица Jack of all trades - master of none. Дуугим речима - лепо си ти то замислио, али да би се добро овладало макар једном борилачком вештином или техником потребно је макар 10 - 15 година активног тренирања. Један људски живот је недовољан да би се усавршило све што си набројао. Истина, има профи бораца који се труде да познају све аспекте борбе, али и они се фокусирају увек на једну технику, а друге познају само онолико колико им је неопходно. Осим тога, често се дешава да разнородне технике сметају једна другој...

[Dragi]

1. Onda ne postoji nijedna nacionalna borilačka veština, jer odnekud se uvek nešto preuzimalo, primenjivalo, kopiralo i tako dalje. Onda ne možemo ni da govorimo, na primer, o japanskim karate ili džudo, jer mnoge tehnike su dolazile spolja, recimo iz Kine.

2. Poenta je da fudbaler ne trenira borilački sport/veštinu, ali da je u principu sposoban da se dobro odbrani.

3. Onda ni krav maga ne funkcioniše, jer cilj krav mage, koja je mešavina svega i svačega, jeste da se ceo program izuči za četiri jedinice po pola godine (oni to ako se ne varam zovu blok, pa se ima blok 1, blok 2, blok 3 i blok 4), dakle ukupno za dve godine; posle toga sledi samo usavršavanje ili održavanje naučenog. Isto tako ving čun koji ima svega četiri osnovnih tehnika, ostalo su samo kombinacije. U taj boksu imamo nekih sedam ili osam tehnika, ostalo su kombinacije... Ne teži svaka borilačka veština ili sport da ima deset hiljada tehnika; naprotiv, ne malo ljudi smatra da je mnoštvo tehnika opasno, da ograničavaju čoveka u reakciji i fleksibilnosti i da je bolje da se koncentriše na pojedine tehnike koje bi mogle, u slučaju slučaja, odmah da se upotrebe bez mnogo razmišljanja i filozofiranja, jer u realnoj borbi nema se mnogo vremena da se misli koja je tehnika možda najbolja, nego mora odmah da se reaguje... Zato vele: što manje, to bolje, i to malo uči i vežbaj za svaku moguću situaciju.

Dakle, reč nije bila da se izučava 10. dan karate, i 10. dan džudo, i 10. dan aikido, i tako dalje i ostalo. Nego da se ima mali broj tehnika, a glavna komponenta da bude više na sportu i fitnesu, na druženju i provodu, kako bi što veći broj ljudi bio zainteresovan da trenira i ne samo oni koji žele da budu "glavne badže u selu".

[nishizawa]

  Цитат

1. Onda ne postoji nijedna nacionalna borilačka veština, jer odnekud se uvek nešto preuzimalo, primenjivalo, kopiralo i tako dalje. Onda ne možemo ni da govorimo, na primer, o japanskim karate ili džudo, jer mnoge tehnike su dolazile spolja, recimo iz Kine.

2. Poenta je da fudbaler ne trenira borilački sport/veštinu, ali da je u principu sposoban da se dobro odbrani.

3. Onda ni krav maga ne funkcioniše, jer cilj krav mage, koja je mešavina svega i svačega, jeste da se ceo program izuči za četiri jedinice po pola godine (oni to ako se ne varam zovu blok, pa se ima blok 1, blok 2, blok 3 i blok 4), dakle ukupno za dve godine; posle toga sledi samo usavršavanje ili održavanje naučenog. Isto tako ving čun koji ima svega četiri osnovnih tehnika, ostalo su samo kombinacije. U taj boksu imamo nekih sedam ili osam tehnika, ostalo su kombinacije... Ne teži svaka borilačka veština ili sport da ima deset hiljada tehnika; naprotiv, ne malo ljudi smatra da je mnoštvo tehnika opasno, da ograničavaju čoveka u reakciji i fleksibilnosti i da je bolje da se koncentriše na pojedine tehnike koje bi mogle, u slučaju slučaja, odmah da se upotrebe bez mnogo razmišljanja i filozofiranja, jer u realnoj borbi nema se mnogo vremena da se misli koja je tehnika možda najbolja, nego mora odmah da se reaguje... Zato vele: što manje, to bolje, i to malo uči i vežbaj za svaku moguću situaciju.

Dakle, reč nije bila da se izučava 10. dan karate, i 10. dan džudo, i 10. dan aikido, i tako dalje i ostalo. Nego da se ima mali broj tehnika, a glavna komponenta da bude više na sportu i fitnesu, na druženju i provodu, kako bi što veći broj ljudi bio zainteresovan da trenira i ne samo oni koji žele da budu "glavne badže u selu".

1. Управо тако, за ретко коју борилачку вештину се може рећи да је национална...

2. Колико је ко способан да се одбрани зависи пре свега од његовог менталног склопа, и од тога колико сачува присебност у конкретној ситуацији. На тренинзима се ради у околностима које немају никакве везе са уличном тучом, и реална ситуација се не може симулирати. У том смислу се слажем са тобом - познавање неке од борилачких вештина не значи нужно и способност одбране у реалној ситуацији...

3. Крав мага и није борилачка вештина, него више курс самоодбране. Ни аикидо, на пример, нема претерано велики број техника - све се своди, мање-више, на четири основне полуге, које се даље могу модификовати, али се некакви резултати тренирања у њему виде тек након 6 - 7 година...

Нисам ни ја мислио на десети дан, већ на елементарно познавање вештине. А веруј ми - у већини реалних ситуација далеко је боље не знати ни једну вештину него знати неку или више њих до пола...

[Dragi]

O tome sam i pisao, tj. da se ima jedna realna osnova samoodbrane a da ne moram da idem u "profesionalce".. i ovo povezati za druge radnje. Jedno moje iskustvo jeste da relativno jako mali broj ljudi trenira duže od godinu ili dve. Sada malo trenira, i šta ima od toga, još kad prestane?

Ali zašto spektrum borilačkog sporta ne proširiti i na druge aktivnosti? U taj boksu, recimo, sve je sportsko nadmetanje, a ovde često odlučuje ko ima bolju kondiciju, veću snagu. Ali nema se posebna samoodbrana i kako eventualno da se ponaša u toj i toj situaciji, ostaje ti jedino napred i udri, pa vidi ko je jači... Mada je sparing vrlo dobar, jer ipak ima se deo realne borbe. Međutim, što reče i onaj gore na snimku, jedno je kad treniraš sa partnerom i znaš šta može sve da bude, drugo je kad neki ludak popi*di i pojuri van svake kontrole na tebe. Dakle i ovaka situacija može kad tad da se trenira.. Znači i sport i samoodbrana, ali i relax'ovanje i fiskulturu, zdrave stvari i tako dalje, e kad bi se ovo moglo povezati. Sigurno da bi se trebao dugoročni plan, i finansiranje, to je to, nažalost...

Da imam novac, Medonja bi imao novi posao..

[Grizzly Adams]

Ми смо имали борилачку вештину која се звала "Тепање Бате". Кад цигани изађу из биоскопа па почну да вриште и скачу и проспу ми семенке па ми падне мрак на очи... 

[DYNABLASTER]

  Цитат

Друго - ударац ногом фудбалера и каратисте се не да поредити, будући да није ствар у снази, него у техници, прецизности, и другим стварима.

naravno da ne moze, jer fudbaler tipa naseg "barbike" ima devastating blow i to lomi kosti, a ako promasi probija i zvucni zid, tako da ne bih se ja kladio na karatistu

imas slucaja sa sirovom snagom vs vestina, i tu nema prognoziranja, najsveziji primer je onaj strongest man dal je iz poljske ili okle, zakazao fajt mec sa jednim sto se bavi nekom borilackom vestinom, i ovaj strongest man ga je seljacki sutnuo par puta i izlomio, nije humano za gledanje facenew22222222

isti slucaj sa The Beastom- onaj crnja bivsi ragbista od 160+ kila misica protiv Ernesta Hoost-a- vrhunskog fajtera i jednom jedan pobedi jednom drugi

[Dragi]

Da, to sa snagom vidimo kod žena kad se u sparingu bore protiv muškaraca... Ne ide.

Žena mora da je pravo muškobanjasta kako bi barem malo šanse imala. No koja žena voli da bude muškobanjasta? Prema tome za žene mora da se ima poseban program.

[grigorije22]

http://fliiby.com/file/301701/k0yh529szz.html