Православље и борилачки спортови

[Dragi]

Srpske borilačke veštine i sportove, odnosno stilove i škole nastale u Srbiji:

Realni aikido

- srpski aikido, trenutno najpoznatija, možda najrasprostranija ali i najkontroverznija borilačka veština iz Srbije (zbog sukoba sa tradicionalnim aikido), osnivač Vračarević u zadnje vreme šeta po Svetoj Gori. Za vreme vlade DSS/NS itd. postojala je namera da se realni aikido uvede u školski program, postojao je i jedan pilotni program, ali kako izgleda, od toga se odustalo. Mada ja bi bio za džudo i džiju-džicu, pošto je aikido ipak komplikovan i treba se ozbiljnosti za njegovo vežbanje, a ovo deca nemaju.

Fudokan

- srpski karate, sedište akademije (evropska kraljevska akademija pod pokroviteljstvu Jelisavete Karađorđević) je na zemljištu manastira Sveti Prohor Pčinjski. Imaju lepu himnu, neka srpska, čuje se ovde...

http://www.fudokanworld.org/

Svebor

- pokušaj jedne autohtone srpske borilačke veštine, pozivanje na Svetosavlje.

Svibor

- isto kao gore, ustvari u početku bili zajedno, onda se razdvojili, težište im je više u viteškim igrama, zbog čega se ne uzimaju uvek ozbiljno kao borilačka veština/sport, pozivanje na Svetosavlje itd.

Hapkikvan

- srpski hapkido, u istom društvu sa Jevrejima iz abira 0409_feel (po poreklu iz hapkidoa)

Jesmo unikat.. mali narod, ali stalno pravimo neke gluposti... 0104_cheesy

[Dragi]

I ovaj se pokušava, nešto kao srpski krav maga..

[Dragi]

'ajde da vam predstavim prvi moderni borilački sport u Srbiji. Ako vam neko bude govorio da su se karate ili džudo/džiju-džicu relatvno kasno - barem u relaciji sa velesilama - trenirale u Srbiji: mi smo imali savate. Prvi zvanični klub osnovan je 1905. godine, i ovo nije loše.

Šta je savate, imate ovde..

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5

No, pošto je savate važio za sport buržuazije, u Srbiji posle 1945-e naravno više se nije negovao...

Savate se često vežbao sa mačevanjem drvenim štapovima...

[pokajnik83]

БЕОГРАДСКИ победник враћа сјај. Некада један од најјачих европских боксерских турнира спреман је да 48. пут угости великане племените

вештине, и то у жестокој конкуренцији такмичара из десет земаља.

Борбе у рингу почињу у четвртак (17.00) четвртфиналом у јагодинској дворани ”Јаса”, а дан касније на програму су полуфинала (18.00) у Крушевцу и Чачку. Само најбољи међу најбољима проћи ће елиминационе мечеве и наћи место на великој сцени - суботњем финалу у београдском ”Пинкију” (19.00). Посебно радује чињеница да ће рукавице навући репрезентација Србије, али и остали талентовани момци којима је ово добра прилика да се докажу селектору Манојловићу.

- Много очекујемо од наших боксера, који су се добро припремали у Сирогојну, а потом и на турниру у Загребу. Тамо је Љуба Марјановић, наш капитен, узео златну медаљу и показао да је с правом један од главних кандидата за трофеј ”Победника”. Уз њега, ту су и Бранимир Станковић, Александар Дреновак, Никола Јовановић, Горан Деспотовић и Милутин Станковић, који би, такође, требало да конкуришу за медаље - рекао је Зоран Манојловић.

Најжешће противнике наши такмичари ће имати у Русима, који стижу у Србију у пуном саставу.

[Dragi]

Fina borbica..

Možda nekome izgleda nespektularno, ali ko rvačke sportove ume dobro, može slobodno protiv svakog napadača (bokseri i drugi dobro su okusili;).. Mana: ne može se protiv dvoje ili više napadača, jer borba se vodi uvek 1 protiv 1. Savršen borilački sport/borilačka veština ne postoji..

Ovde valja reći da je džudo ustvari isto džijudžicu, tačnije džijudžicu kodokan škole; odatle i najraniji naziv za džudo: kodokan džijudžicu. I aikido je džijudžicu, pri tome mogli bi realni aikido da nazovemo isto i srpskim džijudžicu.. Naime, džijudžicu je zajednički naziv za japanske borilačke veštine koje koriste bacanje, rvanje, poluge itd. Džudo pak stavio je težište na bacanje, aikido npr. na poluge, dok recimo brazilski džijudžicu na borbe (rvanje) na podu (engl. submission fight).

[Dragi]

Kratko o istoriji borilačkih veština: nastariji borilački sportovi su boks i rvanje; ovi su možda i najprirodniji čoveku.. Za rvanje znali su već stari Sumerci (pominje se u Gilgameš-epu), u Indiji (pominje se u Mahabarata) i u Kini oko 3.000 p.n.e., a boks javlja se u starom Egiptu isto tu negde oko 3.000 p.n.e. Borilačke veštine pominju se indirektno i u Starom zavetu, u borbama Davida i njegovog prijatelja Jonatana, sina cara Saula. Grci u antičko doba prvi su stvorili nekakvu visoku kulturu borilačkih veština, imali su boks (gr. pigme ili piks, odatle naziv boks), rvanje (gr. pale), i pankration (sveborba, spoj rvanja i boksa, plus udaračke tehnike sa nogom itd.), koji su dobili i religiozni karakter.

Generalno možemo da podelimo borilačke sportove/veštine na udaračke i na rvanje. Kako se razvijala borba sa hladnim oružjem, te su paralelno nastajali i oklopi koje su nosili ratnici, rvanje je postajalo sve važnije. Jer ako je ratnik izgubio oružje, onda sa udarcima nije imao velike efekte protiv protivnika koji je nosio oklop.. Tako npr. u srednjem veku ratnik je morao da poznaje i nekoliko rvačkih tehnika, što je bio slučaj i u srednjevekovnoj Srbiji. Ako je u Srbiji ranije bilo poznato narodno rvanje, onda ovo nije bilo slučajno, nego se imala jedna realna, istorijska pozadina. Paralelno u Japanu nastaje džijudžicu, rvanje japanskih samuraja.

Udaračke veštine poput boksa tada su postajali sve manje važniji, da bi tek u moderno doba doživele preporod kada se teških oklopa nije više nosilo. Dotad su udaračke veštine bile svojne više prostom narodu, seljacima itd. Odatle je bilo da gospodin ne udara, gospodin ili mačuje i rva... No, takve narodne ili seljačke veštine bile su npr. vušu, pravi naziv za kineski kung fu, ili karate. Tipična hladna oružja koje prate ove borilačke veštine preuzete su od seljačkih alatka, nunčaku npr. nije ništa drugo mlatka za slamu. Skok u karateu je npr. pokušaj da se ratnik (vitez) u teškom oklopu ili sa konja obori, drži se distanca prema ratniku i njegovim oružjem (mač, koplje) i gleda se prilika za brzi udarac..

Kako nestaju oklopi i teška hladna oružja, ide se u civilu, gradovi rastu itd., udaračke veštine doživljavaju preporod, dok rvanje - glavna borilačka veština ranijih vremena - ide sve više u zaborav. U Evropi ima boks svoju renesansu (krajem 18. veka, 19. vek), da bi pre svega u drugoj polovini 20. veka bio nalet takozvanih dalekoistočnih borilačkih veština poput karatea, kung fu (vušu), te i tekvodndo itd.

Krajem 20. veka ipak dešava se i renesansa rvanja, na koje se zbog popularnosti dalekoistočnih borilačkih veština skoro zaboravilo, barem na zapadu. Glavnu ulogu ovde je imala familija Gracie (Grasije, engl. Grejsi) iz Brazila sa njihovim brazilskim džijudžicu. Rvanje se pokazalo kao veoma efektivna veština, ako ne i najbolja, u borbi 1 protiv 1, tako da danas važi da ako se baviš borilačkim sportovima, trebao bi da znaš ponešto od udaračkih i ponešto od rvanja, slično starim kulturama iz antičkog doba kada se prvi put pominju borilački sportovi... i tako opet nazad u početak ;-)

[Dragi]

Sambo, iz Rusije, deo 1-5.

Human Weapon [HQ] - Sambo: Russia's Extreme Fighting part 1/5

1. deo

Human Weapon [HQ] - Sambo: Russia's Extreme Fighting part 3/5

3. deo

Sambo, ruski sam(ozašita) b(ez) o(ružija), je nastao u SSSR 1930-ih, kao "naučna" borilačka veština (kod sovjeta bilo je sve naučno;-), i u početku za potrebe vojske. Ustvari spoj džudo/džijudžicu tehnika i narodnog rvanja.. kasnije su dodati boks i druge udaračke tehnike, vidi borbeni (vojnički) sambo. U to vreme mnoge vojske su počele da upražnjavaju poneke džudo/džijudžicu tehnike (ovde neko trenira izraelski krav maga; krav maga je u početku imao neke boks i džijudžicu tehnike koje je njen osnivač Lihtenfeld preuzeo od britanske vojske (poreklom iz Mađarske gde je prvi put isto predavao samoodbranu); takođe i Nemci za vreme drugog svetskog rata spojili su razne boks i džudo tehnike koje su trenirale neke njihove elitne jedinice itd.).

Dakle, ruski sambo koji trenira i Putin (Putin nije džudoka iako su tehnike u suštini srodne do jednake) ili onaj Fedor...

Mislim da u Aranđelovcu imamo isto sambo klub, ili..

Ali dobro je ono, borilački sport plus odbojka, fudbal... 0442_feel 0110_hahaha

[Dragi]

Pankration, deo 1-5.

Human Weapon [HQ] - Pankration: The Original Martial Art part 1/5

1. deo

Pankration, grčki sveborba. Ako se oduzmu klasični boks i klasično rvanje, ovo je najstarija, danas poznata borilačka veština. Pominje se prvi put u 7. veku p.n.e. Po grčkoj mitologiji prvi borac pankrationa bio je Herakle.. Spoj je rvanja, boksa i drugih udaračkih tehnika. Jedna teorija veli da su iz pankrationa nastali kung fu i najzad karate kad su vojnici Aleksandra Velikog doneli pankration u Indiju.. ali ovo je samo teorija, popularna pre svega kod grčkih patriota/nacionalista. Platon npr. bio je olimpijski pobednik u Pankrationu, njegovo ime Platon, široki, (pravo ime Aristotle) dobio je kao rvač..

Na pankration se sa vremenom zaboravilo, jer su ga preuzeli Rimljani u svojim gladijatorskim borbama, tako da Hrišćani, kad su došli na vlast u rimskom carstvu, nisu mnogo cenili takve borilačke predstave. Današnji pankration upotrebljava uglavnom tehnike iz drugih stilova, mada su manje više sve tehnike srodne ili jednake, samo kombinacije i filozofija se razlikuju.

[pokajnik83]

Репрезентазивац Србије у рвању грчко-римским стилом Радомир Петковић освојио је сребрну медаљу у категорији до 120 килограма на шампионату Европе који је данас завршен у Бакуу у Азербејџану.

У борби за злато Петковић је изгубио од репрезентативца Турске Ризе Кавалпа.

До своје прве медаље у сениорској конкуренцији Петковић је стигао после три изузетне борбе. У првом колу је победио Азербејџанца Муслума Муслумова (2:0), у четвртфиналу је савладао Израелца Владимира Гуралског (2:0), док је у полуфиналу у изузетно тешком мечу триујумфовао у дуелу против Швеђанина Јохана Магнуса Еурена (2:1).

Селектор нашег националног тима Милорад Докманац каже да је успех Петковића потпуно заслужен.

"Након седам година мукотрпног рада, Петковић је дошао до сениорске европске медаље, која је само најава онога што он може да постигне у наредном периоду. Осећао је притисак због великог такмичења, па смо одрадили комплетну тактичку припрему коју смо посветили најкраћем путу до победе, без атрактивних и ризичних потеза", рекао је Докманац.

Данас је у репрезентацији Србије дебитовао Петар Бало у категорији до 84 килограма, али је у првом колу изгубио од Амера Хрустановића из Аустрије (2:0).

На шампионату Европе јуче су наступила још тројица српских рвача.

Кристијан Фрис је у категорији до 55 килограма на старту победио Финца Виле Илмари Какија, а потом је изгубио од Грузијца Ласија Гогитадзеа.

Александра Максимовића је у категорији до 66 килограма у првом колу елиминисао Мариус Томесен, док је Давор Штефанек у категорији до 60 килограма изгубио на старту од Чеха Томаса Собецког.

[Dragi]

Barticu je borilački sport nastao u Velikoj Britaniji između 1898 i 1902. Jedna specifičnost sistema je upotreba štapova za špaciranje, danas bi rekli mačevanje sa drvenim štapovima. Široj javnosti je barticu postalo poznato u romanima Arthur Conan Doyle, u kojima je njegov glavni protagonista Šerlok Holms praktikovao ovu borilačku veštinu.

Barticu je spoj imena Barton-Wright i džijudžicu, a osnovao ga je u Indiji rođeni britanski inžinjer Edward William Barton-Wright. Barton je u Indiji i kasnije u Japanu vežbao borilačke veštine, najpre džijudžicu. Vrativši se u London osnovao je barticu sport klub gde su se vežbale džijudžicu i boks tehnike. Klubu pristupaju džudo majstori iz Japana Jukijo Tani i Sadakazu Ujeniši, te i savate i kan de komba majstor Pierre Vigny kao i rvač Armand Cherpillot iz Švajcarske. Ovim nastaje klasični barticu kao spoj raznih tehnika iz džijudžicu/džudoa, savatea, boksa, švajcarskog narodnog rvanja i kan de komba. Za novi borilački sport brzo se pročulo u višim krugovima Londona, te je i britanski kralj Edvard VII počeo da trenira barticu.

Ipak, 1903 dolazi do nesporazuma između Bartona sa jedne i ostalih majstora sa druge strane, koji se nisu slagali sa Bartonovom politikom da se barticu promoviše među visokoj aristokratiji Londona i time zatvara za ostale krugove društva. Kao posledica rasprave ostali majstori napuštaju barticu klub i otvaraju svoje klubove, čime je Barton najzad bio primoran da zatvori barticu klub. Jukijo Tani i Sadakazu Ujeniši otvaraju svoje džijudžicu i džudo klubove koji važe za prve u Evropi. Naročito u vezi sa džudo i da se kroz barticu prvi put vežbao džudo u Evropi, barticu je našlo svoje mesto u istoriji borilačkih sportova. Kasnije, u naletu dalekoistočnih borilačkih sportova poput džudoa i karatea, Barton i njegov barticu pali su u zaborav, iako je Barton u 1950-ima dobio priznanje od strane vrhovnog britanskog džudo majstora Gunji Kojizumi da je uveo džudo u Veliku Britaniju. Tek početkom 2000-ima osnivaju se ponovo barticu klubovi i društva u Velikoj Britaniji, koji su srodni francuskim kan de komba, tj. težište stoji u mačevanju drvenim štapovima, uz elemenata iz barticu odnosno iz džudo i džijudžicu.

[Dragi]

Nije li slatka... 0104_cheesy

[Dragi]

Savate, prvi borilački sport vojske Srbije..

"U Srbiji savate se javlja u vojsci Kraljevine Srbije još u 19. veku, a doneli su ga oficiri školovani u Francuskoj. Kapetan Dragutin Nikolajević je u Beogradu 1905. pokrenuo savate i engleski boks, a 1914. napisao knjigu Boks francuski ili engleski."

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5

HUMAN WEAPON Savate Boxing 1/5

[Dragi]

:smiley:

Džudo 1-5

Human Weapon EP 05 Judo: Samurai Legacy [1/5]

1. deo

Džudo na srpskoj vikipediji..

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%8F%D1%83%D0%B4%D0%BE

[Dragi]

Gore smo imali borilačku veštinu/sport samuraja (ratnika, viteza), sada dolazi red na narodnjačku (seljačku)...

Karate 1-5

Human Weapon EP 03: Okinawa and Karate[1/5]

1. deo

Karate na srpskoj vikipediji..

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5

[Dragi]

2:32 - ovako sam ja bio jednom nokautiran. 0104_cheesy