Važna saznanja o ulozi vitamina D

[JESSY]

• 

Foto: Beta

Naučna istraživanja o vitaminu D ukazuju nam na to da njegova uloga nije samo jačanje kostiju. Klinička studija sa Harvadskog medicinskog fakulteta pokazuje da osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi imaju povećan rizik od nastanka srčanih oboljenja. Taj rizik je naročito naglašen kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom.

Studija je ispitivala više od 1.700 osoba prosečne starosti 59 godina. Osobe koje su imale nizak nivo vitamina D u krvi, ispod 15 nanograma u jednom mililitru, imale su dva puta veći rizik od nastanka srčanog infarkta, moždanog udara i drugih srčanih oboljenja nego osobe koji su imale preko 15 nanograma u 1 mililitru.

Najveći procenat srčanih oboljenja nađen je kod osoba sa visokim krvnim pritiskom i niskim nivoom vitamina D. Naučnici su ustanovili da je razlog za to činjenica da se receptori za vitamin D nalaze najviše u srčanom mišiću i sluzokozi krvnih sudova.

Nedovoljna količina vitamina D u organizmu može dovesti i do povećanog rizika od nastanka raka prostate, raka pankreasa, raka debelog creva i raka dojke.

Nizak nivo ovog vitamina povećava i rizik od nastanka multiple skleroze i slabljenja kostiju (osteoporoze).

Rizične grupe za nedostatak vitamina D:

• starije osobe
• osobe sa tamnijom bojom kože
• bebe koje se hrane isključivo dojenjem
• osobe koje su nedovoljno izložene sunčevim zracima

Smatra se da svakodnevno izlaganje sunčevim zracima od 5 minuta pomaže našem organizmu da proizvede dovoljnu dnevnu količinu ovog vitamina. Vitamin D se inače prirodno nalazi u sardinama, tuni, lososu, a dodaje se i mleku, margarinu i napicima od soje.

Ministarstvo zdravlja Kanade preporučuje da osobe od rođenja do 50. godine života unose 200 IUS (međunarodnih jedinica) vitamina D dnevno, od 51-70. godine života 400 IUS, a preko 70. godina života – 600 IUS dnevno.

 

http://www.krstarica.com/zdravlje/tegobe/nova-saznanja-o-ulozi-vitamina-d/

[JESSY]

Odrasle osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi imaju 26% veći rizik od prerane smrti nego osobe sa normalnim nivoom ovog vitamina u krvi.

Foto: Condesign/Pixabay.com

Studija američkih naučnika o tome objavljena je u Arhivi interne medicine (Archives of Internal Medicine). Ranije studije ukazivale su na pozitivan efekat ovog vitamina na proces osteoporoze, kao i i na moguću zaštitu od raka dojke i raka debelog creva, srčanih oboljenja i demencije. Najnovija studija ispitala je 13.000 osoba i pronašla da osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi imaju 26 procenata veći rizik od prerane smrti nego one sa normalnim ili visokim nivoom ovog vitamina.

Profesor Rajnhold Vit (Reinhold Vieth), specijalista za ishranu sa Torontskog univerziteta, rekao je da je studija još jednom potvrdila da vitamin D pozitivno utiče na očekivanu dužinu života. Profesor Vit odraslim osobama preporučuje da dnevno uzimaju vitamin D ili iz hrane ili u tabletama, ukoliko im nije dostupna hrana bogata vitaminom D.

Prirodni izvori vitamina D: mleko, margarin, jaja, pileća džigerica, losos, sardine, haringe, skuše i riblje ulje.

[JESSY]

Foto: Quadinsan/Pixabay.com

Naučnici su otkrili da je vitamin D od vitalnog značaja za aktiviranje odbrambenog mehanizma u ljudskom organizmu. Oko polovine čovečanstva pati od oslabljenog imuniteta; njihove T ćelije koje su odgovorne za suzbijanje infekcije nedovoljno su efikasne. Situacija je sve gora i gora pošto ljudi sve više provode vreme unutra umesto upražnjavajući razne aktivnosti napolju.
Otkriće naučnika iz Danske može da pomogne u borbi protiv zaraznih bolesti, epidemija i naročito u spravljanju novih vakcina. Naučnici su utvrdili da takozvane T ćelije – nosioci imunog sistema – zavise od vitamna D da bi se aktivirale. Ukoliko je nivo vitamina D u krvi nizak, ove ćelije ostaju uspavane i ne reaguju na infekciju ili patogeni organizam, pa bolest nastupa u svom punom intenzitetu.
Doktor Karsten Geisler sa Univerziteta u Kopenhagenu, odeljenje za imunologiju i mikrobiologiju, koji je vodio ovu studiju – smatra da kada su T ćelije izložene stranom patogenom organizmu, aktiviraju receptor za vitamin D koji traži vitamin D u organizmu da bi se T ćelije aktivirale. To znači da T ćelije moraju imati vitamin D ili će, u suprotnom, njihovo aktiviranje izostati. Ukoliko T ćelije ne nađu vitamin D, one neće početi ni da se grupišu i samim tim će odbrana organizma izostati.
Već je duže vreme poznato da vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i da postoji veza između niskog nivoa kalcijuma sa jedne strane i malignih oboljenja i multiple skleroze sa druge strane. Ono što nije bilo poznato to je da je ovaj vitamin od vitalne važnosti u aktiviranju imunog sistema.
Najveću količinu vitamina stvara naš organizam kao sporedni produkt kada izlažemo kožu sunčevim zracima. Takođe se može naći u ribljem ulju, jajima i u određenim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili u obliku pilula ili rastvora.
Ovo otkriće je, osim toga što je važno u suzbijanju bolesti, važno i za osobe sa antiimunim reakcijama i prilikom odbacivanja transplantiranih organa.

[JESSY]

• Vitamin D i depresija
•  
• 

Foto: SaeKawaii/Pixabay.com

Nedostatak vitamina D povezan je sa nizom zdravstvenih tegoba, od srčanih oboljenja i dijabetesa do određenih vrsta raka.
Rezultati novog istraživanja ukazuju na to da je nedostatak vitamina D povezan i sa depresijom, a da njegova nadoknada može ublažiti neke simptome.
Da li nizak nivo vitamina D depresiju uzrokuje, pogoršava ili samo predstavlja jedan od simptoma – nije u potpunosti jasno. Istraživači kažu da ne postoji čvrst dokaz da nedostatak vitamina D uzrokuje depresiju, ali da je na osnovu njihovog istraživanja jasno da su potrebna dalja i veća istraživanja.
U istraživanju su učestvovale tri žene, starosti od 42 do 66 godina, i sve su patile od depresije i uzimale pri tom antidepresive. Pored toga, ove žene su bile lečene od dijabetesa tipa 2 ili manje aktivne štitne žlezde.
Sve tri žene su imale nedostatak vitamina D sa nivoima koji su se kretali od 8,9 do 14,5 nanograma po mililitru krvi. Nivoi ispod 21 ng/ml smatraju se manjkom vitamina D, dok normalan nivo iznosi više od 30 ng/ml.
Žene su uzimale terapiju vitamina D u periodu od 8 do 12 meseci, nakon čega su se njihovi nivoi ovog vitamina povećali na 32 do 38 ng/ml. Žene su takođe izjavile da su osetile poboljšanje simptoma depresije nakon terapije vitaminom D. Kod jedne žene se procena stanja depresije promenila sa teške u blagu depresiju, dok se kod druge žene stanje depresije toliko poboljšalo da sada ima samo minimalne simptome depresije.
Vitamin D se još naziva i vitaminom sunca, jer ga naše telo proizvodi kada je izloženo sunčevoj svetlosti. On se takođe može naći u mleku i drugim namirnicama, a dostupan je u malim količinama u masnim ribama kao što su tunjevina, losos i skuša, kao i u goveđoj jetri, siru i žumancu. Iz redovne ishrane može biti teško da se obezbede potrebne količine, pa je često neophodno koristiti suplemente.
Institut za medicinu je nedavno preporučio dnevni unos na 600 internacionalnih jedinica za osobe do 70 godina starosti i 800 za osobe starije od 70 godina.
Veza između nivoa vitamina D i depresije
Istraživači kažu da su osobe koje pate od depresije više izložene riziku od nedostatka vitamina D jer one često ostaju u zatvorenom prostoru, ne vežbaju mnogo i najverovatnije se ne hrane zdravo.
Pored toga, tu su i receptori vitamina D u delovima mozga koji pomažu u regulisanju ponašanja i emocija.
„Ljudi se često osećaju bolje kada uzimaju vitamin D“, kaže Majkl Holik, direktor laboratorije za istraživanje vitamina D, kože i kostiju na Univerzitetu u Bostonu. On dodaje da je jedan od efekata koji vitamin D ima na mozak poboljšanje nivoa serotinana, a to je hemikalija na koju deluju mnogi antidepresivi.
Erin Le Blan, endokrinolog i istraživač iz Centra za istraživanje u zdravstvu u Portlandu, smatra da je ovo zanimljivo istraživanje.
„Istraživanje zaista pokazuje da efekte vitamina D, osim na kostima, treba više ispitivati. Sledeći korak bi trebalo da bude istraživanje u kome bi određena veća grupa ljudi sa depresijom dobila vitamin D, dok bi ostali dobili placebo.“

[JESSY]

Vitamin D i rak

•  
• 

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Nedavno je obavljena revizija prethodnih istraživanja o vitaminu D, a zaključak je da postoji mali broj dokaza da ovaj vitamin štiti od raka i bolesti srca.
Revizija ovih istraživanja takođe pokazuje da vitamin D ne sprečava prelome kostiju ako se uzima samostalno. Ipak, u kombinaciji sa kalcijumom ovaj vitamin može da spreči prelome kostiju kod starijih osoba.
Međutim, neka istraživanja su pokazala da visok nivo vitamina D koji se obično postiže uzimanjem određenih suplemenata, može učiniti sve, od smanjenja hroničnog bola do sprečavanja prehlade.
Stručnjaci kažu da nauka još uvek ne podržava korišćenje visokih doza koje mnogi ljudi možda već uzimaju.
Za potrebe revizije, istraživači su analizirali podatke više od 40 različitih istraživanja o vitaminu D. Odlučili su da daju odgovore na nekoliko ključnih pitanja:

• Da li vitamin D, uziman sa kalcijumom ili bez njega, utiče na rizik od raka i preloma kostiju?
• Da li je visok ili nizak nivo vitamina D u krvi povezan sa rizikom od raka i prelomima kostiju?
• Da li postoje opasnosti povezane sa uzimanjem sumplemenata vitamina D?

Posmatrajući rezultate nekoliko istraživanja o uzimanju vitamina D sa kalcijumom ili bez njega, istraživači kažu da postoji visok stepen statističkih nesuglasica, zbog čega je nemoguće reći da li uzimanje suplemenata povećava ili smanjuje rizik od raka.
Što se tiče preloma, podaci pet istraživanja pokazali su da uzimanje suplemenata vitamina D bez kalcijuma u dozama od 400 do 1370 miligrama dnevno ne smanjuje rizik od preloma kostiju. Slika se promenila kada je posmatrana kombinacija sa kalcijumom.
U 11 različitih istraživanja više od 52.000 ljudi je praćeno u periodu od jedne do sedam godina. Za to vreme oni koji su uzimali od 300 do 1000 miligrama vitamina D, zajedno sa 500 do 1200 miligrama kalcijuma, imali su u proseku 12% manje šansi od preloma kostiju od onih koji su uzimali placebo.
Da bi dali odgovor na drugo pitanje, istraživači su se oslonili na istraživanja koja su posmatrala odnos između vitamina D u krvi i rizika za rak dojke, prostate i debelog creva.
Bilo je nekih dokaza da visok nivo vitamina D u krvi može da štiti od raka debelog creva, ali nije bilo dokaza da ovaj vitamin može da zaštiti od raka prostate ili dojke.
U stvari, neka istraživanja su pokazala da je kod muškaraca sa visokim nivoom vitamina D povećan rizik od smrti zbog raka, što sa druge strane nije važilo i za žene.
Što se tiče drugih mogućih opasnosti, u jednom istraživanju koje se bavilo ženama koje uzimaju suplemente vitamina D pokazano je da su one imale povećan rizik od kamena u bubregu i bešici.
Vitamin D i srčana oboljenja
Istraživači su pogledali i rezultate istraživanja koja su se bavila povezanošću vitamina D i zdravlja srca. Ustanovili su biološke dokaze da je vitamin D povezan sa zdravljem srca i krvnih sudova.
Vitamin D kontroliše hormone koji utiču na krvni pritisak, a pored toga kontroliše i nivo kalcijuma u krvi koji pomaže rad mišićnih ćelija.
Međutim, istraživanja koja su se bavila uticajem suplemenata vitamina D na bolesti srca i rizik od moždanog udara, smatraju se kontradiktornim i nekonačnim, zbog čega se istraživači slažu da vitamin D ne treba preporučivati za lečenje bolesti srca i moždanog udara dok se ne obavi još ispitivanja.