Дезоријентисаност и безвољност

[Deja Vu]

Размишљао сам како да дам наслов теме, али ми пада на памет ово. 

Отворићу мало душу, нисам одавно, јер имам један проблем са самим собом који ми ствара пакао изнутра. 

 

Ради се о томе да сам полењ и демотивисан. Много тога ме мрзи радити иако пре нисам био такав. Мрзи ме бавити се физичким послом, иако ми понекад прија. Мрзи ме да учим, иако ми то исто тако зна пријати и бацити у размишљање. Све што започнем, кратко радим док ме држи задовољство и онда баталим. Када покушам поново то да урадим, јавља се таква лењост и мржња да се нешто започне. Проблем је дакле што не знам како да започнем, како да кренем, немам мотивацију за тако нешто, немам енергије за дуге стазе и немам циљ, јер радим не због пара него ето, треба ми за факс на који исто тако не идем да бих сутра радио, већ ето идем на њега јер ми се допао и даље ми се допада, али ме мрзи да учим. Могу узети књигу и прочитати, може ме заинтересовати, али да научим то, да прочитам једно 5-6 пута, ма какви, мучење, голгота. Чак иако то урадим, то је тешке воље ето само да положим испит да га скинем са грбаче, а да ли сам нешто научио, то је било оно површно, запамћено током првог читања када се буди највећа заинтересованост, оно дубље излапи као да га никад нисам читао 5-6 пута. 

 

Исто тако деси ми се да ми на памет падне нешто да направим, напишем, нацртам, небитно шта, и ја све то смислим у глави како ће да изгледа, али кад треба то да урадим кажем:''Ма касније ћу, сада имам неке обавезе'' иако те обавезе не довршим и тако читава идеја оде негде и ја никад не направим то што сам хтео. Кренем да пишем неку књигу и препустим се пар сати, пишем, везем, скроз сам удубљен и време је за спавање, наставићу сутра. Кад сутрадан, ма јок, ни погледао нисам оно што сам написао. После неколико месеци решим да довршим то, кренем да читам оно претходно и ту нађем читав комплет грешки и несавршености, те требало је овако а не онако и ту се онда сморим и баталим целу ствар. 

 

Што се тиче воље, то ми је највећа слабост и мана коју нажалост немам само ја у фамилији већ би се могло рећи да су то гени. Како примери те слабе воље у фамилији и прецима изгледају сиромашно и ништа неурађено, онда се јавља страх да сутра не завршим на истом месту као они и да будућој породици не обезбедим материјалну сигурност. Могу искрено рећи да се плашим неимаштине и сиромаштва, иако сам одрастао у томе и мрзим новац из дна душе, највише желим да видим у паклу како горе паре, то ми је сан и највећа жеља, али знам да се без њих не може. Желео бих да тако не буде, али воља слаба, нема је. Као што кад желим да нешто напишем и урадим, немам мотивацију за то, покретачку снагу, џаба што сам смислио у глави свакакве идеје када их не могу материјализовати. 

 

Ето, то ме мучи неко време и ствара ми проблеме и унутрашње и проблеме односа са другима, јер како гутам све то у себи деси се понекад да пукнем и посвађам се са ближњима. Ако имате неки савет, предложите, можда помогне. 

Хвала и опростите на подугачком тексту.

[DYNABLASTER]

Pocni da radis nesto sto bas jako volis, i vremenom ce ti se vratiti preduzimacki duh

[Зосима]

Е,мислим да си омануо у наслову теме,јер није то та прича...

Иначе у стању си као и већина грађана Србије,значи тоталној апатији, и заиста се дивим људима који су у ова времена срећни и орни за било шта, а живе у овој црној рупи  планете...

[Драшко]

мрзим новац из дна душе, највише желим да видим у паклу како горе паре, то ми је сан и највећа жеља, али знам да се без њих не може.

Ovo mi najvise bode oci, to ti je najveci trn u celom pisaniju.

Najveci san ti je da vidis kako gore pare u paklu???!!!

Palama my friend, menjaj to.

Slazem se sa Dinom, da treba da pronadjes aktivnost koju zaista volis, neka je to i blejanje po izlozima, fudbal, spanske serije, bicikl....nebitno.

A najbitnije je, da pronadjes svoj licni zivotni cilj, jer ako to nemas, neces znati za sta ucis, radis, trudis se.

Tu moras da si sa sobom na TI, samo tako!

[Драгана.]

Samomotivacija

Kako naći snagu i motivaciju volje?

 

Kako naći snagu i motivaciju volje?

Zašto se javljaju strahovi, nesigurnost, često i narušeno samo poštovanje kada se želim motivirati za neku važnu poslovnu ili životnu promjenu?

 

Suočavanje s negativnim unutarnjim glasom

Faktor koji nas može sprečavati u nalaženju motivacije da uspijemo u svojim projektima negativni je unutarnji glas, koji se iznenada može pojaviti u našim mislima. Ovaj se glas obično pojavljuje kada se osjećamo ranjivo ili kada smo suočeni s posebno teškim izazovom. Ovaj unutarnji glas može biti rezultat vjerovanja koja smo prihvatili o samima sebi. U društvu postoji sklonost da nas se procjenjuje velikim dijelom prema tome u kojoj mjeri smo u skladu s relevantnim normama koje propisuje društvo. Nakon što smo usvojili standarde i vjerovanja onih koji nas procjenjuju, postupno počinjemo sami sebe opisivati u terminima koliko "odstupamo" od normi. Na primjer, možda kažemo sami sebi: „Možda i izgledam lijepo, ali nisam pametna." Prihvaćanje takve negativne poruke može narušiti naše samopouzdanje i smanjiti samopoštovanje.

 

Možda smo zaista željni promjene, ali zbog nekog razloga jednostavno ne možemo smoći dovoljno motivacije da se pokrenemo, ili vidimo da naš zanos slabi kako projekt napreduje. Povećanje odvažnosti i snage volje jednako je jačanju mišića - što ih više koristite, to su jači.

 

Kako se podići i motivirati?Postoji još nekoliko tipičnih automatskih misli koji negativno djeluju na motivaciju i ne dozvoljavaju nam započeti nove akcije. Navest ću samo neke od njih: Vršenje pritiska na samog sebe - „Moram", „Trebam", „Morao bih"; Stvaranje pretpostavki - „Ljudima se neću svidjeti ako..."; Katastrofiziranje - „Ako ne postavim pravo pitanje, neću ih impresionirati i neću dobiti taj posao"; Preuveličavanje - „Ovo je tako teško, ne mogu to nikako riješiti."

Korisno je shvatiti da su ove negativne poruke ono što zaista jesu - neprikladne, iracionalne i nerazumne. Kada ih postanete svjesni, počet ćete shvaćati na koji način sami možete kočiti vlastitu sposobnost za uspjeh.

Sljedeći put kad čujete svoj negativni unutarnji glas, izazovite ga - govori li on zaista nešto nepobitno i nerazumno? Pokušajte zamijeniti negativne poruke s pozitivnima, onima koje vam pružaju podršku. Ovaj proces izazivanja može vam omogućiti točnije sagledavanje samoga sebe i pomoći vam povećati svoje samopoštovanje.

 

Riskiranje i ovladavanje vlastitim strahovima

U bilo kojem trenutku tijekom novog projekta, možete se suočiti s donošenjem odluke ili ispunjavanjem zadatka koji uključuje neki rizik. Možda ćete morati donijeti neku odluku za koju znate da se neće svidjeti vašem prijatelju ili poslovnom partneru. Rizik je važan dio poduzimanja promjena i implementiranja projekata, a da bismo se mogli upustiti u rizik, trebamo se suočiti s vlastitim strahovima.

Ovladavanje vlastitim strahovima ključna je vještina na koju se treba osloniti kada poduzimate promjene. Mnogi se od nas boje promjena i, ako dozvolimo strahovima da nas kontroliraju, mogli bismo izgubiti uvid u razloge zbog kojih smo uopće odlučili poduzeti neku promjenu. Nije nam uvijek lako ovladati strahom i često nam je prva reakcija pobjeći od njih. Ipak, budite svjesni da se: prvo - četiri od pet strahova nikad ne ostvari (kako pokazuju istraživanja) i drugo - dopustite si osjećati dozu straha jer je to dragocjeni indikator da ste na rubu promjene.

 

Iskorak iz zone sigurnosti

Naša zona sigurnosti područje je našeg života i posla u kojem možemo svakodnevno djelovati bez nelagode. Osjećamo da imamo kontrolu i da možemo lako izaći na kraj s bilo kojom situacijom koja nam se nađe na putu. Djelovanje unutar osobne zone sigurnosti omogućava nam da stvari obavljamo samopouzdano i da maksimalno povećamo mogućnosti za svoj uspjeh. Čim se želimo motivirati za neki novi projekt/promjenu događa se prijetnja da će nas nova situacija povući izvan naše zone sigurnosti. Često je naša prirodna reakcija da se vraćamo u zonu sigurnosti i gurnemo glavu u pijesak, uzaludno se nadajući da će ta situacija već nekako nestati. Ako se moramo suočiti s tom situacijom, svjesni smo da to znači određeno riskiranje, sa svim popratnim strahovima koje donosi taj rizik. Ipak, ako se želimo dalje razvijati i pomaknuti naprijed, ako želimo nešto promijeniti i biti uspješni, negdje duboko u sebi znamo da moramo gurnuti granice naše zone sigurnosti dalje, inače će nas početi stezati.

 

Ključ za snagu volje jest u tome da zaista želite promijeniti stvari. Bez ovakve želje, bit će teško naći dovoljno snage. Ako ne postoji snaga volje, tada je bolje uopće se ne upuštati u projekt. Ovo nije znak neuspjeha, nego iskreno priznanje da taj trenutak možda nije najbolje vrijeme za poduzimanje promjena.

Za neke od nas, nalaženje dodatnih motivacijskih faktora nije lijek za nedostatak motivacije ili snage volje.

[Deja Vu]

Pocni da radis nesto sto bas jako volis, i vremenom ce ti se vratiti preduzimacki duh

 

Волим да се дружим са пријатељима, да дискутујемо о разним стварима, има ли од тога динара? 

 

Е,мислим да си омануо у наслову теме,јер није то та прича...

Иначе у стању си као и већина грађана Србије,значи тоталној апатији, и заиста се дивим људима који су у ова времена срећни и орни за било шта, а живе у овој црној рупи  планете...

 

Па добро, мислим и сам да јесам омануо, али рецимо 1) да вас привучем 2) како да заволим рад, учење које не волим.

Свестан сам тога да је тако код већине, али не бих да будем већина и не бих да будем у овом стању јер ми ствара немир, нервозу, бригу, па бих тога да се отарасим, јер ми је један од идеала живота мир, вредност којој тежим и коју сам успео да досегнем донекле, али се понекад вратим у ово бесно, живчано стање,

а и мислим да такво стање није баш хришћанско, а ако већ хоћу да будем хришћанин не бих требао бити лењ, демотивисан, мрзовољан.

 

Уосталом, зато нам је држава овако фина и добра кад смо сви апатични па и ја са њима. 

[DYNABLASTER]

Ovo mi najvise bode oci, to ti je najveci trn u celom pisaniju.

Najveci san ti je da vidis kako gore pare u paklu???!!!

Palama my friend, menjaj to.

Slazem se sa Dinom, da treba da pronadjes aktivnost koju zaista volis, neka je to i blejanje po izlozima, fudbal, spanske serije, bicikl....nebitno.

A najbitnije je, da pronadjes svoj licni zivotni cilj, jer ako to nemas, neces znati za sta ucis, radis, trudis se.

Tu moras da si sa sobom na TI, samo tako!

 

Ne pasivna aktivnost, mora biti aktivna aktivnost lol

[Ненад Р.]

а живе у овој црној рупи  планете

 

Свакако треба тежити бољем , али ја не сматрам да је ово црна рупа .

Палма нађи себи нека ситна задовољства где за почетак не треба много радити . Низ ситних задовиљства чине велико задовољство и живот лепши . На такав начин ћеш и више да нешто урадиш.

[DYNABLASTER]

Волим да се дружим са пријатељима, да дискутујемо о разним стварима, има ли од тога динара? 

 

 

Zaribao ti je motor, moras prvo da nauljis, a to se radi tako sto krenes da radis aktivno nesto sto volis i to polako pokrece motor tj. radni rezim...

To se i meni desilo, ali sam naso sta volim da radim i to me sad polako vraca u normalu. Ali to mi nije normala jerbo sam Crnogorac lol

[Kaludjerovic Sreten]

ja imam problem kad pocnem da radim bilo sta ne umijem da stanem zadugo

[Зосима]

Палама@

 

Чекај,ти рече да волиш свој факултет,а не волиш да учиш, мало нелогично?!

 

Мислим да је узрок твог проблема,и не само твог,само у једној ствари,која те уствари највише коље и чини те неспособним за било шта друго...

Дакле треба наћи тај горући проблем и решити га,да би се кренуло даље...

 

Још једна ствар, ови што нуде решење да се ради било шта,да би се покренуо,није делотворно,више је онако аспирински,јер кад увече легнеш у кревет,проблем је и даље ту...

[Deja Vu]

Ovo mi najvise bode oci, to ti je najveci trn u celom pisaniju.

Najveci san ti je da vidis kako gore pare u paklu???!!!

Palama my friend, menjaj to.

Slazem se sa Dinom, da treba da pronadjes aktivnost koju zaista volis, neka je to i blejanje po izlozima, fudbal, spanske serije, bicikl....nebitno.

A najbitnije je, da pronadjes svoj licni zivotni cilj, jer ako to nemas, neces znati za sta ucis, radis, trudis se.

Tu moras da si sa sobom na TI, samo tako!

 

 

Реци ми зашто? Да ли је новац неко добро? То је вештачка творевина људи настала да олакша трговину робом и шта ту има бити добро? Једино може бити добро када се њиме помаже онима у невољи. 

Мрзим новац и не знам чему то чуђење. Могу да га зарадим јер ми треба, али кад ми не би требао слободно бих га бацио. 

 

Неке ствари волим да радим и уживам у томе, али не волим ствари које морам. То морање ми ствара немир, а ја не бих радио зато што нешто морам већ зато што нешто хоћу. Међутим, проблем је у томе шта ја хоћу. Немам неке велике интересе, жеље, ту су неке ситне. Ето рекао сам да волим да се дружим и шалим са пријатељима, браћом, сестрама и у томе уживам, кад сам у неком друштву у које имам поверење, остале ствари су ми небитне и досадне. Али од тога нема хлеба наравно. 

[Млађони]

Једна реч - смодисциплина и смоанализа.

 

кренеш да градиш самодисциплину и у покушаајим сконташ шт је то што те мучи, и што ти отежва - које мисли које емоције.

 

Ја сам тако кренуо... није лаако... али иде некако...мало по мало се напредује..

Палама@

 

Чекај,ти рече да волиш свој факултет,а не волиш да учиш, мало нелогично?!

 

 

Вероватно има неки сличан проблем као ја. Када крене д учи крене да му се јавља притисак, морам да положим, шта ако не положим, шта ако ме пита овај детаљ а ја га не знаам.. да ли је ово битно, да ли да га прескочим.. могу да уштедим времена, а шта ако уштедим времена на нечему битном... али ово ће да ми поједе много времена.. и так те изморе мисли и учење се претвори у пакао од искуства 

[Oglo]

Дакле треба наћи тај горући проблем и решити га,да би се кренуло даље...

 

Previše razmišljanja, ništa drugo.

 

 

http://www.unconditionalresponsibility.com/wp-content/uploads/2014/06/procrastination.jpg

 

Ako ne možeš pomoći sebi, onda pomaži drugima kako god možeš. Promjena će uslijediti.

[Драшко]

Реци ми зашто? Да ли је новац неко добро? То је вештачка творевина људи настала да олакша трговину робом и шта ту има бити добро? Једино може бити добро када се њиме помаже онима у невољи. 

Мрзим новац и не знам чему то чуђење. Могу да га зарадим јер ми треба, али га ми не би требао слободно бих га бацио. 

 

Неке ствари волим да радим и уживам у томе, али не волим ствари које морам. То морање ми ствара немир, а ја не бих радио зато што нешто морам већ зато што нешто хоћу. Међутим, проблем је у томе шта ја хоћу. Немам неке велике интересе, жеље, ту су неке ситне. Ето рекао сам да волим да се дружим и шалим са пријатељима, браћом, сестрама и у томе уживам, кад сам у неком друштву у које имам поверење, остале ствари су ми небитне и досадне. Али од тога нема хлеба наравно. 

Da li je novac dobro, ako njime skolujes decu, kupis dobar lap top, platis lepo letovanje, posetis manastir pa prilozis za obnovu, izgradnju, uplatis za neko dete pa se ono operise i ozdravi?

Razumem ja da ti mislis da novac u sustini nije nista dobro, da je mozda cak nuzno zlo, ali, em se ne slazem sa tim....em, sto je mnogo ozbiljnije, ti sebi postavljas NEGATIVAN cilj (ne derem se, samo isticem) koji ti samo zaliva mrznju, bes itd.... i NISTA dobro ne donosi.

Cilj mora da bude POZITIVAN.... i moras da ga pronadjes sam....ti je tvoja istinska zelja....na primer, da ostvaris porodicu, takvo i takvo zaposlenje....ili da zavrsis neki drugi fax, da se ostvaris u ....tome i tome..

Bez jasne, pozitivne zelje za nekim ostvarenjem, nema nista....a od mrznje i prezira prema novcu, jos dublje nista.