Дезоријентисаност и безвољност

[Млађони]

Реци ми зашто? Да ли је новац неко добро? То је вештачка творевина људи настала да олакша трговину робом и шта ту има бити добро? Једино може бити добро када се њиме помаже онима у невољи. 

Мрзим новац и не знам чему то чуђење. Могу да га зарадим јер ми треба, али кад ми не би требао слободно бих га бацио. 

 

 

 

Моје мишљење је да не треба мрзети новац, треба га волети и поштовати, али бити свестан да није најбитнија ствр у животу. 

 

Једноставно свима нам требју ресурси, треба нам тај интернет, требају нам патике, тв, тепих, усисивач.. сваар икоје наам олакшвају живот. Зато и ми радимо нешто д би смо услужили друге људе и зато добијамо тај новац.

Али не треба посао радити смо ради новца... 

[Deja Vu]

Палама@

 

Чекај,ти рече да волиш свој факултет,а не волиш да учиш, мало нелогично?!

 

Мислим да је узрок твог проблема,и не само твог,само у једној ствари,која те уствари највише коље и чини те неспособним за било шта друго...

Дакле треба наћи тај горући проблем и решити га,да би се кренуло даље...

 

Још једна ствар, ови што нуде решење да се ради било шта,да би се покренуо,није делотворно,више је онако аспирински,јер кад увече легнеш у кревет,проблем је и даље ту...

 

Да волим, заправо могу да упишем било који факултет и свидеће ми се то на тренутак, али не могу да то свиђање одржим на дуге стазе. Књигу из неког предмета могу да прочитам једном, али не могу да је научим. Мислим могу, али ме мрзи јер морам, па кад морам шта друго да радим, натерам себе некако. То морање ме копка. Морам да научим књигу да бих положио испит и јер сам дао паре на то и на факс, а и овако сам слаб са парама и плус гризе ме савест што ми родитељи помажу у томе, па због те савести морам да положим испите јер нису паре само моје лично. 

 

Звучи нелогично да волим нешто и не волим. Када одем на предавање, када отворим књигу да читам, задивидим се, уживам у томе. Али када дође испит, мрзи ме да кренем да учим јер ето морам. Ваљда ме разумеш. 

 

У праву си да постоји горући проблем, осећам га али не могу да га пронађем. 

[Deja Vu]

Једна реч - смодисциплина и смоанализа.

 

кренеш да градиш самодисциплину и у покушаајим сконташ шт је то што те мучи, и што ти отежва - које мисли које емоције.

 

Ја сам тако кренуо... није лаако... али иде некако...мало по мало се напредује..

 

Вероватно има неки сличан проблем као ја. Када крене д учи крене да му се јавља притисак, морам да положим, шта ако не положим, шта ако ме пита овај детаљ а ја га не знаам.. да ли је ово битно, да ли да га прескочим.. могу да уштедим времена, а шта ако уштедим времена на нечему битном... али ово ће да ми поједе много времена.. и так те изморе мисли и учење се претвори у пакао од искуства 

 

Е управо ово што спомињеш, дакле ради се о некој беспотребној бризи и тога сам свестан и знам да не ваља, али она је увек ту и хоћу тога да се решим. 

Ево сутра морам на посао, али ми се не иде јер имам 20 дана до једног испита па још 10 до другог. И сад ја размишљам ако будем сваки дан радио до 5-6, дођем кући уморан, када да учим и како да учим онако уморан. А имам још 20 дана до тог испита, мало има да се учи, али се јави та паника када размишљам ''А шта ће бити''

 

Da li je novac dobro, ako njime skolujes decu, kupis dobar lap top, platis lepo letovanje, posetis manastir pa prilozis za obnovu, izgradnju, uplatis za neko dete pa se ono operise i ozdravi?

Razumem ja da ti mislis da novac u sustini nije nista dobro, da je mozda cak nuzno zlo, ali, em se ne slazem sa tim....em, sto je mnogo ozbiljnije, ti sebi postavljas NEGATIVAN cilj (ne derem se, samo isticem) koji ti samo zaliva mrznju, bes itd.... i NISTA dobro ne donosi.

Cilj mora da bude POZITIVAN.... i moras da ga pronadjes sam....ti je tvoja istinska zelja....na primer, da ostvaris porodicu, takvo i takvo zaposlenje....ili da zavrsis neki drugi fax, da se ostvaris u ....tome i tome..

Bez jasne, pozitivne zelje za nekim ostvarenjem, nema nista....a od mrznje i prezira prema novcu, jos dublje nista.

 

Па добро слажем се у томе, и мени је то јасно, али сваки пут када наиђе неки проблем ја ћу преклињати новац. Тај позитивни циљ који наводиш, то баш и желим, али немам покретачке снаге ка томе.

 

Ево ја волим да пишем, то је и разлог зашто сам на форуму и могу узети писати књигу и написати стотине књига, али немам мотивацију за то. Смислим у глави и причу и све, али никако да кренем. Више волим да се овако расправљам са вама него да пишем књигу и радије ћу висити на форуму него писати књигу. И радије ћу се дружити са неким и причати него радити. Можда је то у генима, мајка ми каже да кад сам био мали увек сам бежао из куће да бих се играо са другом децом. 

 

Моје мишљење је да не треба мрзети новац, треба га волети и поштовати, али бити свестан да није најбитнија ствр у животу. 

 

Једноставно свима нам требју ресурси, треба нам тај интернет, требају нам патике, тв, тепих, усисивач.. сваар икоје наам олакшвају живот. Зато и ми радимо нешто д би смо услужили друге људе и зато добијамо тај новац.

Али не треба посао радити смо ради новца... 

 

Па кад погледаш овај данашњи свет, реално све се ради и врти ради новца. Ето ти си либертаријанац и знаш да смо се расправљали око либерализма неко време. Ево и ја га подржавам помало, слобода је нешто феноменално, али либерализам не подносим због економске стране и ето узрок: мржња према парама. Само се гледа како ће се зарадити и имати више, нема ту других ствари, него само паре, капитализам, више, више, више. 

[Deja Vu]

 

 

 

Kako se podići i motivirati?Postoji još nekoliko tipičnih automatskih misli koji negativno djeluju na motivaciju i ne dozvoljavaju nam započeti nove akcije. Navest ću samo neke od njih: Vršenje pritiska na samog sebe - „Moram", „Trebam", „Morao bih"; Stvaranje pretpostavki - „Ljudima se neću svidjeti ako..."; Katastrofiziranje - „Ako ne postavim pravo pitanje, neću ih impresionirati i neću dobiti taj posao"; Preuveličavanje - „Ovo je tako teško, ne mogu to nikako riješiti."

Korisno je shvatiti da su ove negativne poruke ono što zaista jesu - neprikladne, iracionalne i nerazumne. Kada ih postanete svjesni, počet ćete shvaćati na koji način sami možete kočiti vlastitu sposobnost za uspjeh.

Sljedeći put kad čujete svoj negativni unutarnji glas, izazovite ga - govori li on zaista nešto nepobitno i nerazumno? Pokušajte zamijeniti negativne poruke s pozitivnima, onima koje vam pružaju podršku. Ovaj proces izazivanja može vam omogućiti točnije sagledavanje samoga sebe i pomoći vam povećati svoje samopoštovanje.

 

 

 

 

Ово није лоша, јер ме ове мисли узнемиравају и увек их има више него позитивних, њих скоро да нема. 

[Зосима]

...јеси ли пробао да пљунеш полицајца, или нешто слично, можда ти то помогне...

Јел сунцокрету,али искрено, да ли си навучен на нешто?

[Млађони]

Па кад погледаш овај данашњи свет, реално све се ради и врти ради новца. Ето ти си либертаријанац и знаш да смо се расправљали око либерализма неко време. Ево и ја га подржавам помало, слобода је нешто феноменално, али либерализам не подносим због економске стране и ето узрок: мржња према парама. Само се гледа како ће се зарадити и имати више, нема ту других ствари, него само паре, капитализам, више, више, више. 

 

 

Гледај то овако. Да би јео, мораш да уловиш двљач, да засејеш њиву, да роди да пожењеш. То су ресурси и дост се тога врти око њих. Људи су празнике по ресурсима обликовали, културе су обликовали око лова и агрикултуре - религије измишљали.

Значи нама је ресурс, својина.. јако битна ствар. Новац није ништа друго до само ресурс.

 

А нама људим су ресурси важна ствар у животу увек били и биће. 

[Зосима]

...мислиш, да ли користим опијате...ако то мислиш, користим, опија ме Живот...

Ја мислим да претерујеш са брусницама...

[Oglo]

...јеси ли пробао да пљунеш полицајца, или нешто слично, можда ти то помогне...

 

Radikalni problemi traže radikalna rješenja :-)

Sigurno bi se zabavio trčanjem u potpunosti :-)

[Srdjan Kotur]

Možda ti i nemaš ozbiljnije probleme u životu pa odatle dolazi problem volje. Ne poznajem te, nagađam.

[Дијана.]

Evo da probam da sugerisem nesto i ja.

kazes gubis volju za vazne stvari u zivotu za koje si svjestan da su vazne - kao npr. ucenje a vrijeme, rokovi pritiskaju uz naravno materijalne obaveze - stvarno jeste objektivna teskoca. I to sto nemas volje za nesto sto te ispunjava i sto ti nije obaveza kao npr. crtanje takodje je simptomaticno. Mozda je neka depresijica u pitanju. Bezvoljnost joj je simptom (laksi). Probaj da kao sto su ti vec rekli nadjes neki uzrok - ima li ga, neka nerazrijesena trauma i sl. Ako toga ima, mozes porazgovarati s nekim psihologom, a i svestenikom. Ako nema tako nesto krupno, i dalje mozda ima neki obrazac kako zasto u kojim okolnostima se nesto desava, koja je tvoja pogresna reakcija bila - pa onda radi drugacije itd. Probaj da sam sebi to obrazlozis, jer ti sam sebe najbolje poznajes. Daj sebi malo vremena da razmislis posteno o svemu, popricaj s prijateljima ili nekim kome vjerujes, otidji za vikend do nekog manastira i sl. Najprije, nemoj da prihvatas takvo stanje i da to pravdas nekakvim porodicnim naslijedjem itd., to su besmislice. Zatim nemoj sebi da dajes 'negativno prorocanstvo' tj. da se trujes pomislju da neces uspjeti itd. stvorices strah, a strah te moze zaista blokirati i prilikom polaganja ispita i sl. Dakle, da li ti zelis da zavrsis taj fakultet? Ako zelis, i upisao si ono sto volis, i smatras da je to dobro za tvoju buducnost, onda je racionalno da se potrudis. Sto se mora nije tesko, ili sto se zeli i svjesno sebi namece kao moranje. Shvati ucenje kao izazov gdje upotrebljavas svoje sposobnosti, a materija te vec interesuje, to bi trebalo da olaksava ucenje. Ima raznih metoda ucenja, mozes i da nasnimis na mp3 i da slusas npr. Isplaniraj vrijeme, druzenje, sport, ucenje i probaj da se pridrzavaas toga.

Takodje probaj i molitvom da se boris. Nece da skodi! Za um nista nije blagotvornije od molitve. Mozda neko jutarnje i vecernje skraceno pravilo; ne znam koliko inace imas afiniteta prema molitvi. Moze i slobodna molitva svojim rijecima, ili uobicajene kratke molitve i sl.

[Ђуро Станивук]

И ја да паметујем малко....прочитај до краја пре него просудиш...

 

Прво једна претпоставка...Идеш на факултет, значи ту си негде око 22-23 године, јер ако си у тој ситуацији сигурно ниси бруцош...њима је супер јер је све ново...провод, лудило, алкохол, жене...значи ту си негде предкрај +- годину, две...мало дувкања или мало више и често стондирање које не води ничему...продубљује се доколица и ту си где си....

...ако сам омануо, не брини...описао сам ти себе у тим годинама...био сам у идентичном стању...

 

да л` си у то стање дошао истим путем као ја, није битно, има излаза...

 

1

...прво се позабави ситним циљевима, који брзо доносе награду...јако битно, треба ти награда коју можеш да "држиш у рукама" и да махнеш себи и другима по потреби...

...немаш капацитет за дуге и велике пројекте, мораш да га изградиш...дете кад почне да свира неки инструмент, почиње са једноставним песмицама и иде ка сложенијим...

...један од таквих циљева, свакако најбољи са обзиром да си студент, је да полажеш испите...направи листу преосталих и крижај, један по један...

 

2

...почни да развијаш неку вештину...руком, гласом, компјутером...како год..битно је само да поседујеш бар једну специјалну, за тебе, вештину...

...то ће ти помоћи да дефинишеш своју методологију и приступ било ком проблему...мораш да знаш где стојиш и чиме располажеш.

 

 

..е кад се "опремиш" енергијом из првог пасуса и алатом из другог пасуса, увек ћеш имати одговор на питање ко си и шта си...

..онда знаш где нападаш и како нападаш...у игру си увео мало стратегије и тактике и сад постаје занимљиво...

 

Следећи корак је да се "бациш у ватру" и преузмеш одговорност за нешто...рецимо договориш да урадиш неки посао некоме, са том новом специјалном вештином...

...наплатиш аванс и уговориш рок....и онда се одереш да испуниш договор...одговорност лечи...

[Crveni Baron]

Размишљао сам како да дам наслов теме, али ми пада на памет ово.

Отворићу мало душу, нисам одавно, јер имам један проблем са самим собом који ми ствара пакао изнутра.

Ради се о томе да сам полењ и демотивисан. Много тога ме мрзи радити иако пре нисам био такав. Мрзи ме бавити се физичким послом, иако ми понекад прија. Мрзи ме да учим, иако ми то исто тако зна пријати и бацити у размишљање. Све што започнем, кратко радим док ме држи задовољство и онда баталим. Када покушам поново то да урадим, јавља се таква лењост и мржња да се нешто започне. Проблем је дакле што не знам како да започнем, како да кренем, немам мотивацију за тако нешто, немам енергије за дуге стазе и немам циљ, јер радим не због пара него ето, треба ми за факс на који исто тако не идем да бих сутра радио, већ ето идем на њега јер ми се допао и даље ми се допада, али ме мрзи да учим. Могу узети књигу и прочитати, може ме заинтересовати, али да научим то, да прочитам једно 5-6 пута, ма какви, мучење, голгота. Чак иако то урадим, то је тешке воље ето само да положим испит да га скинем са грбаче, а да ли сам нешто научио, то је било оно површно, запамћено током првог читања када се буди највећа заинтересованост, оно дубље излапи као да га никад нисам читао 5-6 пута.

Исто тако деси ми се да ми на памет падне нешто да направим, напишем, нацртам, небитно шта, и ја све то смислим у глави како ће да изгледа, али кад треба то да урадим кажем:''Ма касније ћу, сада имам неке обавезе'' иако те обавезе не довршим и тако читава идеја оде негде и ја никад не направим то што сам хтео. Кренем да пишем неку књигу и препустим се пар сати, пишем, везем, скроз сам удубљен и време је за спавање, наставићу сутра. Кад сутрадан, ма јок, ни погледао нисам оно што сам написао. После неколико месеци решим да довршим то, кренем да читам оно претходно и ту нађем читав комплет грешки и несавршености, те требало је овако а не онако и ту се онда сморим и баталим целу ствар.

Што се тиче воље, то ми је највећа слабост и мана коју нажалост немам само ја у фамилији већ би се могло рећи да су то гени. Како примери те слабе воље у фамилији и прецима изгледају сиромашно и ништа неурађено, онда се јавља страх да сутра не завршим на истом месту као они и да будућој породици не обезбедим материјалну сигурност. Могу искрено рећи да се плашим неимаштине и сиромаштва, иако сам одрастао у томе и мрзим новац из дна душе, највише желим да видим у паклу како горе паре, то ми је сан и највећа жеља, али знам да се без њих не може. Желео бих да тако не буде, али воља слаба, нема је. Као што кад желим да нешто напишем и урадим, немам мотивацију за то, покретачку снагу, џаба што сам смислио у глави свакакве идеје када их не могу материјализовати.

Ето, то ме мучи неко време и ствара ми проблеме и унутрашње и проблеме односа са другима, јер како гутам све то у себи деси се понекад да пукнем и посвађам се са ближњима. Ако имате неки савет, предложите, можда помогне.

Хвала и опростите на подугачком тексту.

Disciplina.

Stavis na papir sta si resio da radis, i ispod za podsetnik napises da si covek koji se drzi za rec i da je rec jedino sta covek ima u zivotu i sa cime raspolaze sve ostalo je fikcija. I ako nisi u stanju da odrzis rec onda nisi covek. I sto ti je teze to se upornije drzis odluke jer si tada jos vise covek.

[Млађони]

Eво брате, да ти додам моје искуство. Ја сам га мало закасао са фкултетом, разлог, недосттак дисциплине.. товим прасе пред божић. Шта сада радим.. иако немам никакве испитне обавезе ја свки дан учим (шест пута недељно)

Кренуо см од 2 пута 20 минута. Стално сам повећаво мало по мало.

 

Некад је било неефикасно, некад је било читање на тешку силу, али см скоро редовно без прескакања радио. 

 

Дакле само лагано, рди увек и кад се осећаш нерсположно. Боље је радити па макар не научио добро, али испоштовати оно што си зацртао, него чекати супер тренутак када знаш да ћеш да запамтиш све. 

[Deja Vu]

Извињавам се свима за синоћ ако сам деловао агресивно око проклињања пара, био сам нешто депресиван не само због наведеног проблем већ и због неког другог који је невезан.

У сваком случају, проблем постоји и јавља се често, јер заиста немам мотивације за нешто. 

Хвала свима на саветима 

 

Гледај то овако. Да би јео, мораш да уловиш двљач, да засејеш њиву, да роди да пожењеш. То су ресурси и дост се тога врти око њих. Људи су празнике по ресурсима обликовали, културе су обликовали око лова и агрикултуре - религије измишљали.

Значи нама је ресурс, својина.. јако битна ствар. Новац није ништа друго до само ресурс.

 

А нама људим су ресурси важна ствар у животу увек били и биће. 

 

Ма све то разумем, нисам ја против рада нити сам за неки комунизам у коме ће се ленчарити. Само мени се не допада толика та сфера либералног капитализма јер се само гледа како ће се имати више и више, а то је непотребно. Па познат је израз ''потрошачко друштво''у ком радиш и трошиш радиш и трошиш, какав ми је то живот, ал ајд да не улазим сад у друштвене проблеме, углавном боље радити него се уздати у државу и друге да ти дају хлеба, а и радити је хришћански. 

 

Проблем код мене је само што немам тај старт, мотивацију да нешто започнем. Ја могу радити и потрудити се око тога, будем спор али увек педантно урадим, али ме само мрзи започети нешто. А и не волим кад се нешто мора. 

 

Мислим да ми мотивацију могу дати други тј. када се или такмичим са неким или када хоћу да се покажем. То овако делује као себично, али слабо да ми ишта друго даје мотивацију. Када радимо нешто у групи и треба нешто важно да се уради, ја се увек јавим да то урадим како бих се показао да сам вредан и одговоран, да могу преузети нешто што би друге мучило, да ја то одрадим док би други ту били више као подршка да је ето рад био баш групни. 

 

Eво брате, да ти додам моје искуство. Ја сам га мало закасао са фкултетом, разлог, недосттак дисциплине.. товим прасе пред божић. Шта сада радим.. иако немам никакве испитне обавезе ја свки дан учим (шест пута недељно)

Кренуо см од 2 пута 20 минута. Стално сам повећаво мало по мало.

 

Некад је било неефикасно, некад је било читање на тешку силу, али см скоро редовно без прескакања радио. 

 

Дакле само лагано, рди увек и кад се осећаш нерсположно. Боље је радити па макар не научио добро, али испоштовати оно што си зацртао, него чекати супер тренутак када знаш да ћеш да запамтиш све. 

 

Није ти лоше ово, боље сваки дан помало, па научиш него пар дана пред испит убити се од учења. Мада и не радим ово друго, али деси се некад да морам тако, па се онда успаничим и обузму је црне мисли да ћу пасти.

Ево данас сам на паузама на послу читао лекције које требам да научим за испит. Јесте да је мало, 10-15 минута, али током дана сам успео прочитати доста. 

 

Ja imam prilicno efikasan recept za polaganje ispita, ne moras da se razvalis od ucenja, nego lepo pre ispita odes u kantinu da obnovis gradivo, narucis kafu i malo pivo, pa jos jedno malo pivo koje stuces na brzinu, i onda izadjes na ispit, zasmejes profesora, profesoricu jos lakse, i zagarantovana ocena vise :good2: :0102_laugh:

 

Пробаћу 

[Млађони]

Није ти лоше ово, боље сваки дан помало, па научиш него пар дана пред испит убити се од учења. Мада и не радим ово друго, али деси се некад да морам тако, па се онда успаничим и обузму је црне мисли да ћу пасти.

Ево данас сам на паузама на послу читао лекције које требам да научим за испит. Јесте да је мало, 10-15 минута, али током дана сам успео прочитати доста. 

 

 

Ако, само бих још саветовао да то радиш планираније. Не када имаш времена него тачно испланирај шта ћеш отприлике тај дан да радиш и колико. 

 

Проблем код мене је само што немам тај старт, мотивацију да нешто започнем. Ја могу радити и потрудити се око тога, будем спор али увек педантно урадим, али ме само мрзи започети нешто. А и не волим кад се нешто мора. 

 

 

Имаш ти мотивације... само немаш навике.