Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[александар живаљев]

Лазаровдан у Светом Архангелима код Призрена

 

 

Лазарева субота као предпразник Христовога Васкрсења

 

 

    

 

Празник Васкрсења Светог Лазара Четврородневног литургијски је обележен у манастиру Светих Архангела код Призрена, у којем постоји капела посвећена овом празнику, изграђена после мартовског погрома 2004. године. Како су се после прогона и паљења манастира и конака Светом владики Николају Српском, монаси вратили у манастир на Лазареву суботу, капела у новоизграђеном конаку крај улаза у манастир, посвећена је овом празнику. У капели је и фреска са приказом овог празника коју је насликао иконописац Милош Рашки.

 

 

    

 

Зато се поред Светих Архангела Михајла и Гаврила, у манастиру као слава обележава и Лазарева субота тј. Лазаровдан.

 

 

    

 

Литургијом је началствовао игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан, уз саслужење домаћина игумана архимандрита Михајла, и још шесторице свештенослужитеља, а присуствовало је велики број верника. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у манастир да са братством прославе ову славу.

По традицији присутној последњих година за певницом су били ученици Призренске богословије, а велики број присутних се и причестио. На велику радост свих било је и пуно деце.

 

 

    

 

Освећење славског колача и жита обавио је игуман манастира Дубоки поток архимандрит Ромило.

У празничној беседи отац Стефан је рекао да га Васкрсење Лазарово подсећа на васкрсење манастира Светих Архангела, јер као што је Господ четвородневног мртваца Лазара који је већ почео да се распада васкрсао, тако је васкрсао и ову светињу, иако су многи мислили да она више не постоји.

 

 

    

 

Отац Стефан је рекао да је Господу све могуће, јер је створио васиону и све видљиво и невидљиво, па је тако и речју васкрсао Лазара. Он је додао да служба која се служи на овај празник уводи све нас у Васкрсење Христово.

 

-Ова служба коју служимо овде, нас и уводи у Васкрсење Христово и увек овај празник прослављамо као предпразник највећег празника Васкрсења Христовог који нас крепи и теши у сва времена - рекао је отац Стефан. Данашња времена нису лакша нити тежа од оних у којима су живели наши преци, али су наши преци толико векова били у ропству, и чекали су васкрсење и добили су га. А ми данас, да бисмо личили на своје претке, треба да се кајемо и покајемо за своја сагрешења, како би били достојни имена људскога, имена српскога, православнога, да будемо сведоци наше вере истините, да ми животом својим посведочимо својим ближњима и даљнима да је ово заиста истинито вероисповедање ваксрслога Христа које је он нама оставио, а да не саблажњавамо своје ближње и своје даљне својим гресима непокајаним, који често гуше и нас саме. Али ето, утеха је како је и ова светиња васкрснула, како су сузама наших предака омијени греси и ова светиња је поново изашла пред нашим очима видљиво, тако да ћемо и ми кроз покајање васкрснути и стати пред само лице Божје.

 

За трпезом љубави, отац Михајло је пожелео добродошлицу игуманима, братији и сестрама, што су дошли на славу, као и верницима са разних страна, рекавши да је Господ чудом васкрсења Лазаровог показао да нема смрти и да смрт постоји само за неверујуће, док за хришћане, верујуће, смрт је само прелазак из овог привременог живота у живот вечни. Отац Михајло је рекао да ће ако Бог да, и ако Господ услиши благослов владике Тодосија ускоро се кренути са обновом манастирске цркве Светог Николе, и манастир би осим ових конака и капеле добио и цркву. Иако би то била мала црква, он је рекао да ће ако Бог да, тај храм бити пун људи и благодати у њему.

Оливера Радић

 

26 / 04 / 2016

http://www.pravoslavie.ru/srpska/92841.htm

 

[александар живаљев]

Христос Воскресе радост и Метохији донесе

 

    

 

Што је људима немогуће Богу је могуће, речено је давно. А ја, све чешће понављам ту реченицу суочавајући се са победом Господњом над разним непријатељима Његовим, који нас опкољавају, ломе, руше, пљују, разапињу... И беше Велики Петак. Опет га обележисмо у страдалној Метохији, у Светим Архангелима Призренским. Са Плаштаницом, учинисмо опход око цркве, а наш добри отац Михајло, игуман, пожеле да дочекамо и Христово Васкрсење. Да, после страдања дође и васкрсење. У истим Архангелима окупило се пуно деце, више но у претходних десет, можда и седамнаест година. И похрлише верници на литургију, њих шесдесетак. За некога мало, ал за светињу, удаљену пар километара од Призрена у којем једва битише и двадесетак Срба, кад је Богословија на распусту, то је много. И радост домаћина, оца Михајла, велика. Радује се и онај од њега неколико векова старији домаћин, цар Душан са Господом горе на Небесима гледајући своју задужбину како васкрсава, како крај његовог гроба и даље застају Православни Срби, и моле да светиња поново васкрсне и заблиста у оном истом сјају.

 

    

 

А на тридесетак километара даље, у другом делу Метохије окупили се верници у Ораховачкој цркви Успења Пресвете Богородице у поноћ, да литургијски прославе Васкрсење Христово. У цркви близу двеста људи. Од упаљене свеће коју отац Веља износи из олтара,,незалазне светлости“ узимају светлост, и иду у вход око цркве у којој је после неколико месеци труда и залагања Црквеног одбора и верника засијао нови полијелеј.

 

    

 

Пристигао из Грчке, преко Крушевца и Косовске Митровице, постављен под једним од сводова ове светиње. ,,Хвала ти Господе Васкрсли, хвала ти Мајко наша Богородице!, клицаху радосни мештани. ,,Украсисмо својим малим прилозима нашу цркву!“, радоваху се приложници, и захваљиваху и онима који из далека послаше своје прилоге. Из Прага Радовану, из Дрездена Мајклу са пријатељима, из Београда Урошу, Лозанки, Ивану, Владици и многим другима који чуше позив и дадоше своје лепте. И храм заблиста са Васкрсењем Христовим. Ето, то је моћ нашег Господа, да се слави име његово и када га многи желе избрисати, и говоре да не постоји.

 

    

 

,,Постоји, итекако постоји!“, сведоче осмеси деце у Ораховцу. Сва су будна на литургији, и у један по поноћи прилазе светој чаши и причешћују се, а потом са честитком добијеном из Русије од оца Игнатија Шестакова у једној руци, другом се руком куцају васкршњим јајима, које је отац Веља освештао и поделио после нафоре. Ту су и њихови родитељи, бабе, деде, стричеви, тетке, комшилук...

,,Радујте се, Христос Воскресе!“, чује се са певнице.

 

    

 

А опет тамо неких пет минута вожње аутом, у селу Зочишту, у истоименом манастиру посвећеном Светим Врачима Козми и Дамјану, радост неизмерна. Скупили се са свих страна верници и појци, хори се у цркви,, Христос Воскресе из мертвих смерти у смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав!“

 

    

 

Игуман Стефан беседи, радује се и он, а како и не би. И овај је манастир страдао, паљен је, рушен и миниран. Од њега није остао ни камен на камену, али молитве верника са свих страна и молитве Светих Бесребреника учинише да се манастир обнови. И данас блистају у пуном сјају и храм, и конаци, у порти се расцветали косовски божури, мирише дафина, а светим моштима хрле поклоници из близа и далека. Васкрсао је Господ, васкрсао је и овај манастир.

 

    

 

А у зору, преко брда у једином, потпуно српском селу у овоме крају, Великој Хочи, литургију служи отац Миленко. И храм Светог архиђакона Стефана пунији но икад. Млади, стари, деца... Сви се радују Васксењу, оно даје наду... страда Метохија годинама, деценијама, много је људи протерано, становништво се у селу готово преполовило, али зар Господ није страдао па васкрсао? Па васкрснуће и Велика Хоча. Опет ће бити пуна свака кућа, опет ће се све њене светиње обновити, и биће пуне као некада, и појаће као некада... Али мора се издржати ругање, пљување, распеће! ,,Васкрс је драга браћо и сестре, радујмо се!“, позива и отац Миленко са Царских двери. И ово јаје којим почињемо мрсне дане је симбол васкрсења. Из њега се излеже пиле, излази из затвореног јајета, рађа се нови живот. И из ових метохијских затвора, родиће се слобода, родиће се нови животи, додаје неко. Рађају се Српчићи у Великој Хочи и Ораховцу. У литији око цркве има и десетак беба. Зар то није сведочанство опстајања, настављања живота? А хтели су да нас истребе, да нас нема.

 

    

 

,,Жилави су Срби, не дају се тако лако! - врти великохочки старина главом. Увек је било слабића, али је било и оних који су сачували своје место, веру, корене... Има их и данас, мало, али их има!“

И заиста Христос Воскресе, и заиста радост донесе, а тугу однесе. Надајмо се бољем времену, оно ће свакако доћи. Ако га ми не дочекамо, ова деца која су данас у пеленама хоће сигурно, само верујмо у Васкрсење и Васкрсење ће доћи.

Оливера Радић

                                                                                                                                                                                                                04 / 05 / 2016

http://www.pravoslavie.ru/srpska/93060.htm

 

[александар живаљев]

Први пут након рата на Косову, обављено крштење у Белом Пољу код Пећи

5. маја 2016. - 1:11

Јуче на Уторак Пасхе, у Свештеном Храму Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу код Пећи, обављено је прво Крштење од завршетка рата на Косову и Метохији.

Свету Тајну Крштења је примио мали Игњатије Павловић. Самом чину Крштења претходила је Божанствена Литургија и Литија око храма са благосиљањем славског колча будући да је трећи дан Васкрса завјетна слава Белог Поља. Литургију су служили а потом обавили и Крштење, парох пећки Никола Станић и парох сутоморски Петар Церовић.

Храм Ваведења Превете Богородице из 13ог је вијека. Више пута је паљен од стране Албанаца, али је живопис који датира из 1869. године сачуван.

Завјетну славу јуче је прославило и повратничко село Осојане надомак Пећи. Сеоска црква Светог Архангела Гаврила обновљена је средствима Грчке Православне Цркве.

Василије Ускоковић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[Драгана Милошевић]

Петровдан у Бањској

Слава задужбине краља Милутина. Пуштени у рад први базени комплекса "Рајска бања"

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију, на празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла, у манастиру Бањска. У овој дивној задужбини Светог краља Милутина окупио се верни народ да саборно у заједници око свога Епископа прослави дивне и велике светитеље Цркве Христове. Након прочитаног Јеванђеља, епископ Теодосије проповедао је бираним речима, а пред сам крај Литургије причестио верни народ светим Христвим Тајнама.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, владика рашко-призренски Теодосије и председник привременог органа општине Звечан Иван Тодосијевић у Бањској на северу Косова свечано су пустили у рад прве базене на отвореном бањског комплекса Рајска бања.

Ђурић је истакао да је идеја да са изградњом "Рајске бање" буде запошљено што више људи из овог краја а да запошљавајући нове људе, градећи бањски и лечилишни комплекс осигуравају останак и опстанак српског народа на овом подручју.

Ова вода није лековита само за оне који ће се у њој купати већ је лековита и за цео српски народ и она ће у будућности окупљати људе, доводити их у ову нашу дивну светињу коју је сазидао краљ Милутин а доводиће их овде да се лече, опорављају и уживају у лепотама наше лепе јужне покрајине Косова и Метохије, рекао је Ђурић.

Изразио је наду да ће кроз неколико месеци овде бити отворени и зимски базени и да ће се грађани и зими купати термама Бањске а да ће то бити подстицај за развој комплетног краја.

Ово јесте део Србије и због тога позивам грађане читаве Србије да дођу у Бањску да виде ову лепоту, да виде наш прелепи манастир Бранска, задужбину краља Милутина, да заједно са нама, проведу овог лета на овом нашем новом купалишту, рекао је Ђурић.

Тодосијевић је изразио захвалност Влади Србије, премијеру Александру Вучићу, Канцеларији за КиМ - њеном директору Марку Ђурићу, Епархији рашко-призренској и владики Теодосију на пројекту Рајске бање.

Додао је да данас, на Петровдан, седам месеци касније, када се прославља велики јубилеј - 25 година постојања и рада општине Звечан, у Бањској отварају нове базене за купање и да је оно што су пре седам месеци обећали испунили.

Ово је изузетно важан дан за Србију, Српску Православну Цркве, српски народ на Косову и Метохији, а нарочито оне који живе у Бањској и оне који треба да остану и опстану на својим вековним огњиштима. Уверен сам да ће Бања данас заједно са манастиром Бањска моћи да привуче велики број људи и посетилаца, рекао је Тодосијевић.

Додао је да остаје обавеза да се труде да унапреде ово место на корист мештана и да се Бањска развије у сваком погледу. 

Владика Теодосије поручио је обраћајући се окупљенима да су данас сви срећни и радосни јер је први део радова на комплексу Рајска бања: завршен.

Веома сам срећан што смо успели сви заједно да завршимо овај први део радова на радост младих, а ево пред нама су остале зграде започете, које треба да буду у функцији оних који живе на овим просторима и свих оних који ће долазити овде, да лече тело и да одморе душу у манастиру Бањска, рекао је владика Теодосије.

У Бањској су данас свечано у рад пуштена два рекреативна базена на отвореном, изграђена у оквиру будућег бањског комплекса "Рајска бања".

Базени су отворени на Дан општине Звечан када је обележен и крај прве фазе радова на обнови и изградњи лечилишта са термалном водом Рајска бања, пројекта који у Бањској реализују Канцеларија за Косово и Метохију, Епархија рашко-призренске и општина Звечан.

Извор: Епархија рашко-призренска, РТС

[александар живаљев]

Свети Врачи у Зочишту окупили верника са разних страна на своју славу

 

 

 

    

 

-Ове светиње, и ова земља, и овај простор, нема цену коју би нам могао неко понудити да се ми овога одрекнемо-рекао владика Теодосије на слави у Зочишту.

Још од навечерја празника, 13. јула, народ је пристизао у манастир Зочиште, да се поклони и целива мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана које се чувају у овој обновљеној светињи. Сишао народ са Шар планине из планинских села, дошао из Ораховца, Велике Хоче, Гњилана, Племетине, Лепосавића, Косовске Митровице, Крушевца, Краљева, Ниша, Београда... Пристигли расељени мештани Ђаковице, Призрена, Приштине, Пећи... У реду да целивају мошти су и расељени мештани Зочишта. А светиња никад лепша како рече архимандрит Мирон, некада Зочишки калуђер, а сада чувар моштију Светог Василија на Острогу. Из Дубоког потока стигао архимандрит Ромило, протеран са народом и моштима Светих Врача из Зочишта 1999., и ево увек се ту враћа и служи бдење, уочи славе. Отац Дамјан, из манастира Сочанице, и отац Влада свештеник из Ниша, служе са њим. Још много свештеника и монаха, на бденију, а народ пева, моли се и плаче. Некако, последњих година све то иде заједно. И појци се окупили са разних страна и појање умилно до Неба се чује. А после бденија док они из околине иду својим кућама на ноћење, на стотину људи са децом, по порти заузело места. Месечина обасјала манастир, а поклоници раширили ћебад по трави, полегали децу и ту ће провести ноћ. Кажу, добро је за здравље ту преноћити, у близини Светих моштију.

 

    

 

Са јутарњим зрацима сунца и звонима са звоника још народа пристиже. Већ их је на стотине стигло, да дочека владику Теодосија са монаштвом из Дечана, Грачанице, Патријаршије Пећке, Бањске, Светих Архангела, Драганца, Ђаковичког Успења... А Литургија под ведрим небом у порти са којег је сунце упекло. Владика Теодосије началствује, саслужује му још шеснаест свештенослужитеља, игумана, свештеника, свештеномонаха.

Пред црквом се народ смењује, прилази моштима, целива... на стотине их је прошло, можда и до две хиљаде...каже отац Антоније зочишки калуђер, који стоји крај моштију. Здрави и болесни, напаћени и срећни, смењују се. Једни да траже, а други да се захвале за добијену помоћ. И осећај који те испуни целог и да још већу снагу да издржиш, када угледаш како болесно дете, целива мошти и грли њиховог данашњег чувара, оца Антонија иако га први пут види. ,,Деца се радују помоћи Божјој. Она су мали Анђели који ходају овом земљом“, шапуће старица у дугој колони која улази у цркву.

 

    

 

А владика освећује славске колаче. Један је принела братија манастира, други расељени Ђаковчани, овогодишњи домаћини славе, трећи мати Јоаникија Ђаковичка, четврти опет неко из народа. За наредну годину се већ јавио да са манастиром славу припреми Јовица Миленковић из Јежинца. Освећује владика и воду коју одавде сви поклоници носе својим домовима, и деле је онима који нису могли да дођу на славу.

 

    

 

,,Васкрсење манастира Зочиште је једно од највећих чуда Светих Врача Козме и Дамјана“ рекао је у беседи владика, присећајући се дана и слава које су се обележавале на згаришту попаљених манастирских конака, и на рушевинама миниране цркве. Подсетио је владика и на многа исцељења која су се дешавала у овој светињи, а сведочанство је и народ који се опет окупио у великом броју као некада. Зна владика, као што и народ добро зна, да светиње и народ морају да живе једни крај других, јер светиња не може без народа, нити народ без светиње. Зато је позвао, као и много пута раније, да Срби остану на својим огњиштима на Косову и Метохији, а нарочито да их не продају:

- Ова светиња се силом Божјом обновила и наговестила да има наде и за нас, да се и ми силом Божјом обновимо, да се вратимо на ове просторе и што је најважније, браћо и сестре, много пута понављам, немојмо да смо маловерни, да остављамо наша огњишта, нашу очевину да продајемо, и да одлазимо којекуда! Тренутно решавате свој проблем животни, али дугорочно губите, не само оно што сте сами у свом животу стекли и имали, него губите све оно што су ваши преци својом крвљу, својим знојем и својим сузама стекли. Зато и ове светиње, и ова земља и овај простор нема цену коју би нам могао неко понудити да се ми овога одрекнемо. Погледајте само данашњи празник и данашњи дан! Где смо дошли? Дошли смо управо овде где благодат Божја обитава, где су мошти светитеља. И ова светиња не може сама да остане, ова светиња тражи народ Божји.

 

    

 

Зато треба, рекао је владика, да истрајемо у нашем времену да претрпимо невоље, искушења, недаће, а Господ ће нас погледати и Господ ће нас утешити и што је најважније, Господ ће нас сачувати на овом месту.

-Не знамо ми где нам је сигурније и где ће нам бити боље за живот. Многи су се преварили отишли су тамо где су сматрали да су безбеднији, сигурнији и трагично су завршили било болешћу, било неким несрећама. Дешавало се, сви знамо, много примера, а ми овде на овом месту смо закриљени и заштићени благословом Божјим и молитвама Светих бесребреника Козме и Дамјана. И зато треба , надајући се на молитве светих и на силу Божју, да овај живот проводимо честито и поштено и да чувамо све свето што су нам наши преци предали - рекао је владика Теодосије.

 

    

 

Мноштво народа је пришло да се причести, а братство манастира са домаћинима славе, расељеним Ђаковчанима, је припремило послужење за све који су дошли на славу.

За трпезом љубави у манастирској трпезарији чула се и хармоника Гаврила Кујунџића, који је са својим Жуборима и Божурима отпевао неколико својих, али и старих српских песама.

 

    

 

Отац Стефан се захвалио свима који су дошли на славу, нарочито владици Теодосију и министру Александру Вулину, на благословима и помоћи у обнови манастира. Отац Стефан је рекао да је наша држава Србија много учинила последњих година да се манастир обнови и уреди, а да су Свети Врачи све то устројили својом благодаћу.

-Видимо, и сами смо сведоци, како се благодат Божја и Светих Врача умножава - рекао је отац Стефан. Ове године смо и ноћу имали народ који је лежао око светиње као некад у она времена. Да ли је то знак да су Свети Врачи измолили да се обнови све и да се народ врати, то ћемо видети, у сваком случају сам ваш долазак, владикин, наше државе кроз наше министре и цео народ наш побожни, је утеха свима нама који смо чувари ове светиње и који заједно са њима и молитвама нашег Владике истрајавамо на овим местима.

У име удружења Ђаковчана, славу је владики и игуману честитао Ђокица Станојевић председник удружења рекавши:

- Наши преци су долазили на овај велики празник да се поклоне Дамјану и Кузману из својих кућа, из Призрена,Ђаковице, Пећи, Ораховца и тако даље. Долазили су са владиком Павлом пешке од Ораховца до Зочишта. Ми смо данас дошли шесто, седамсто, километара да би наставили традицију. Сви који су данас пољубили и поклонили се моштима Светог Дамјана и Кузмана имали су једну жељу: повратак на своје огњиште, својим кућама, повратак светињама, а наше светиње су очи које блистају. Ми смо данас тражили да нам Дамјан и Кузман дају јачину, снагу, истрајност, да нас не поколебају, да своја огњишта не продајемо, да своје светиње не заборављамо. Ниједан народ на свету нема Пећку Патријаршију, Дечане, Богородицу Љевишку, Светог Дамјана и Кузмана, Свету Петку, Успење Пресвете Богородице као ми . Наше светиње су тужне кад ми нисмо ту. Данас смо дошли и доћићемо опет, и тражићемо да у што већем броју долазимо са једном жељом: да се наше куће не продају, да наше светиње оживе и буду радосније са већим бројем оних који ће се враћати на своја огњишта.

Све до касно поподне у цркви су се смењивали свештеници и читали молитве болеснима, а отац Дионисије, још један Зочишки калуђер је, са младим људима који су помагали у припреми славе, водио рачуна, да све прође без проблема и да свако из манастира оде испуњен благодаћу Светих Врача.

 

    

 

Литургији у манастиру Светих Врача Козме и Дамјана су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин и председник Српске листе Славко Симић.

Министар Вулин је дошао на славу иако више не обавља дужност директора Канцеларије за Косово и Метохију, јер сматра да је сваки министар у Влади Републике Србије задужен за Косово и Метохију:

-Нема ниједног министра у Влади Републике Србије који не треба да буде на Косову и Метохији. Ово је темељ наше државности и Косово и Метохија докле год има своју Владу, докле год има народа на Косову и Метохији, ми морамо да будемо ту.

Вулин је честитао славу владики Теодосију и братству манастира Зочиште, рекавши да је манастир Зочиште сјајан пример упорности, тврдоглавости и жилавости, подсећајући да је манастир био срушен до темеља:

-Срушили су га они који нису могли да разумеју ни хришћанство, а посебно нису могли да разумеју Србе. Срушили су га они који нису разумели, ниједну људску ни културну вредност, који нису разумели српску историју, који желе да је избришу, који желе да направе историју, које заправо овде никада није било, који су протерали српски народ са овог простора, али нису успели да га протерају до краја. Српски народ се окупља и данас као што се окупљао сваког дана око манастира Зочиште. Тамо где смо успели да обновимо цркву, успели смо да обновимо и живот, успели смо да окупимо људе.

Он је истакао да се Срби још увек нису вратили у Зочиште, јер поред осталог не постоји жеља за повратком.

-Срби се још увек нису вратили у Зочиште. Куће су направљене, али су празне, зато што се овде може провести дан, али се тешко проводи ноћ, куће су празне, зато што овде још увек има пуно некажњеног насиља, зато што је током свих ових година и сам манастир био више пута нападан, куће су празне зато што још увек не постоји жеља да се Срби врате. Влада Србије и јесте зато ту и да покаже и на овом примеру да ће улагати у враћање Срба који су, како је рекао, једини народ у Европи који нема право да се врати на своја огњишта је српски народ. А међународна заједница је дала тешко и велико обећање Србима, дала га је свима да ће сви који су протерани са Косова и Метохије моћи да се врате по својој слободној вољи. Србима то обећање није испуњено и ево ја данас користим прилику да питам ,,зашто то обећање није испуњено и кад ће бити испуњено и да ли Међународна заједница може себе да сматра достојном обећања које је дала ако га не одржи?“

Оливера Радић

 

17 / 07 / 2016

 

[Данче*]

Oтворена школа у Видању код Kлине

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије обавио је чин освећеења нове школе у селу Видање код Клине.

Извештај Агенције ТАНЈУГ

KЛИНA - У селу Видање код Kлине на Kосову и Mетохиjи данас jе свечано отворен новоизграђени обjекат истуреног одељења OШ "Радош Tошић" из Oсоjана, уз присуство представника Владе Србиjе и представника Срба са Kосова.
Директор Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу Mарко Ђурић изjавио jе да зграда нове школе у Видњу резултат заjедничког и сложног рада Владе Србиjе, Eпархиjе рашко-призренске и српских представника у покраjинским институциjама.
"Jедни су дали новац за зграду, други су дали новац за земљиште, а трећи су дали институционалну подршку да ова изградња буде спроведена", рекао jе Ђурић и истакао да ће се наставити заjеднички рад "док не буду створени услови да Mетохиjа, коjа jе била окупљалиште и источник српског националног идентитета, духа и етноса, то поново буде".

"Уверен сам да долази период обнове", рекао jе Ђурић и поручио да од нас искључиво зависи колико ћемо у томе бити истраjни, успешни и постоjани.
"Mи ћемо као Влада Републике Србиjе, заjедно са Eпархиjом рашко-прзиренском и нашим представницима у институциjама наставити борбу, заjедно са народом, уверен сам дочекавши боље дане. Вера ће нас сачувати", рекао jе Ђурић.

 

    

 

Mинистрар просвете, науке и технолошког развоjа Mладен Шарчевић рекао jе у Видању да jе жеља да се деци на KиM омогуће подједнаки услови за школовање и да реформа и бољи наставни процес крене из разних делова Србиjе, не само из Београда, Новог Сада и великих центара.
"Следи много посла, ми ћемо се бавити целокупном Србиjом а моjе лично тежиште ће бити на KиM", рекао jе министар Шарчевић коjи jе обећао да ће се уз помоћ добрих људи наставити ширење ове и других школа.
Шарчевић jе наjавио да ће се радити на jедном посебном фонду коjи ће имати за циљ да побољша основне услове за школовање, оцењуjући да се уз добре наставнике може спроводити и много бољи процес наставе.
Oтварању школе у Видању где jе пре сукоба на KиM живело више од 8.000 Срба, док данас живи око 500 српских повратничких породица, присуствовали су и представници Срба са Kосова и Mетохиjе.

Mинистар за повратак и заjеднице у косовскоj влади Далибор Jевтић оценио jе да jе боља будућност оно за шта се боре и да jе данашње отварање школе залог за бољу будућност, за коjу jе рекао да треба да помогне не само повратку Срба већ и њиховом опстанку.
"Ниjе било лако и посебно су се овде у Mетохиjи наши сународници суочавали са многим проблемима, а са њима се суочаваjу и данас. Наш заjеднички рад jе борба за оним што треба да буде боља будућност. Сваки Србин коjи се одупре продаjи имања помоћи ће у тоj борби. Главна порука свих нас jе да се ни по коjу цену не продаjу српска имања", рекао jе Jевтић.

 

    

 

Заменик косовског премиjера Бранимир Стоjановић захвалио jе Kанцелариjи Владе Србиjе за KиM и истакао да jе захваљуjући личном залагању директора Kанцелариjе, Mарка Ђурића, и епископа Tеодосиjа изграђена школа на коjу могу да буду поносни.
Свечаности у Видању присуствовали су и министар у косовскоj влади Љубомир Mарић, начелница Пећког округа Винка Радосављевић, официр за везу са Приштином Деjан Павићевић и други.KЛИНA - У селу Видање код Kлине на Kосову и Mетохиjи данас jе свечано отворен новоизграђени обjекат истуреног одељења OШ "Радош Tошић" из Oсоjана, уз присуство представника Владе Србиjе и представника Срба са Kосова.
Директор Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу Mарко Ђурић изjавио jе да зграда нове школе у Видњу резултат заjедничког и сложног рада Владе Србиjе, Eпархиjе рашко-призренске и српских представника у покраjинским институциjама.
"Jедни су дали новац за зграду, други су дали новац за земљиште, а трећи су дали институционалну подршку да ова изградња буде спроведена", рекао jе Ђурић и истакао да ће се наставити заjеднички рад "док не буду створени услови да Mетохиjа, коjа jе била окупљалиште и источник српског националног идентитета, духа и етноса, то поново буде". "Уверен сам да долази период обнове", рекао jе Ђурић и поручио да од нас искључиво зависи колико ћемо у томе бити истраjни, успешни и постоjани. "Mи ћемо као Влада Републике Србиjе, заjедно са Eпархиjом рашко-прзиренском и нашим представницима у институциjама наставити борбу, заjедно са народом, уверен сам дочекавши боље дане. Вера ће нас сачувати", рекао jе Ђурић.

Mинистрар просвете, науке и технолошког развоjа Mладен Шарчевић рекао jе у Видању да jе жеља да се деци на KиM омогуће подједнаки услови за школовање и да реформа и бољи наставни процес крене из разних делова Србиjе, не само из Београда, Новог Сада и великих центара. "Следи много посла, ми ћемо се бавити целокупном Србиjом а моjе лично тежиште ће бити на KиM", рекао jе министар Шарчевић коjи jе обећао да ће се уз помоћ добрих људи наставити ширење ове и других школа.
Шарчевић jе наjавио да ће се радити на jедном посебном фонду коjи ће имати за циљ да побољша основне услове за школовање, оцењуjући да се уз добре наставнике може спроводити и много бољи процес наставе.

Oтварању школе у Видању где jе пре сукоба на KиM живело више од 8.000 Срба, док данас живи око 500 српских повратничких породица, присуствовали су и представници Срба са Kосова и Mетохиjе.
Mинистар за повратак и заjеднице у косовскоj влади Далибор Jевтић оценио jе да jе боља будућност оно за шта се боре и да jе данашње отварање школе залог за бољу будућност, за коjу jе рекао да треба да помогне не само повратку Срба већ и њиховом опстанку. "Ниjе било лако и посебно су се овде у Mетохиjи наши сународници суочавали са многим проблемима, а са њима се суочаваjу и данас. Наш заjеднички рад jе борба за оним што треба да буде боља будућност. Сваки Србин коjи се одупре продаjи имања помоћи ће у тоj борби. Главна порука свих нас jе да се ни по коjу цену не продаjу српска имања", рекао jе Jевтић.

 

    

 

Заменик косовског премиjера Бранимир Стоjановић захвалио jе Kанцелариjи Владе Србиjе за KиM и истакао да jе захваљуjући личном залагању директора Kанцелариjе, Mарка Ђурића, и епископа Tеодосиjа изграђена школа на коjу могу да буду поносни.
Свечаности у Видању присуствовали су и министар у косовскоj влади Љубомир Mарић, начелница Пећког округа Винка Радосављевић, официр за везу са Приштином Деjан Павићевић и други.

Фото - ИнфоЕРП

 

Епархија рашко-призренска

05 / 09 / 2016

[Данче*]

Ктиторска слава манастира Бањска

Свети Краљ Милутин као пример богољубља и човекољубља

Своју ктиторску славу, Светог краља Милутина, је у суботу, 12. новембра прославио манастир Бањска, на северу Космета.

Светом Литургијом је началствовао игуман манастира Дубоки поток архимандрит Ромило уз саслужење игумана Бањске оца Данила, игумана Девиних вода оца Фотија, пароха лепосавићког оца Драгана и пароха из Борче оца Рајка. За певницом су се смењивали чланови хора ,,Свети Краљ Милутин“ из храма Светог Јована Владимира из Београда, и хора ,,Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице.

 

    

 

По прочитаном јеванђељу, отац Рајко се обратио окупљенима, рекавши да му је задовољство што служи у манастиру Бањској који се обнавља, јер га, како је рекао, ,,радује кад гледа како васкрсавају светиње“ и како своје верне окупљају око себе.

 

    

 

-Будимо овце словесне, не бесловесне да би нас Бог својим позивом препознао. Тако је живео свети краљ Милутин, тако су живели наши свети. Видим пуно има безакоња и зла у свету, али ме радује обнова ових светих обитељи и ових светиња наших, ево као што смо се овде данас, код нашег оца Данила и његове братије сабрали и видимо како света Бањска васкрсава. И дао Бог да се једном окупимо и дочекамо мошти светог краља Милутина кога данас прослављамо и коме се молимо, да нас благослови да нас укрепи и да нам покаже пут, онај једини истински и прави пут ка Христу Богочовеку.

 

    

 

Отац Рајко је рекао да је најважније када се верни окупљају у својим светињама око литургијске чаше.

-Ни чудотворна икона, ни чудотворне свете мошти, не могу дати оно што може дати света литургијска чаша и свештенички епитрахиљ, јер кроз свету исповест и свето причешће ми добијамо благослов и отпуштање грехова - рекао је отац Рајко.

 

    

 

Велики број деце и одраслих је узео учешћа у светој литургији приступајући светом причешћу, а освећени су и преломљени славски колачи. Ове године су домаћини, осим братства манастира Бањске, били и хор Свети краљ Милутин из цркве Светог Јована Владимира из Београда, ФК,, Трепча“, Културно уметничко друштво из Лепосавића, и породица Небојше Шулкића из Звечана.

 

    

 

Отац Ромило је честитајући славу братији Бањске и игуману Данилу пожелео да га свети краљ Милутин укрепи да носи крст игумана Бањске који није нимало лак у овим временима, позвао окупљене да се угледају на богољубље и човекољубље краља Милутина.

-Краљ Милутин је из љубави према Богу и из вере ка Богу узрастао градећи светиње сваке године, колико је био владар у српском роду овде на земљи.А дивни примери из његовог житија сведоче о човекољубљу његовом, јер се налазио ближњима својима у њиховим потребама, облачио се у просјаке и делио новац сиротињи. Нека Господ и нама дометне вере у живога Бога и у наша времена, да и ми носећи крст свој трпимо невоље овде на земљи, узрастајући ка Господу у човекољубљу, љубећи ближње своје, јер ко не воли ближње своје, не воли ни Бога свога. Нека је срећан празник и да вазда овде прослављамо краља Милутина, кроза све векове и кроза сву вечност - рекао је отац Ромило.

 

    

 

Киша која је непрестано падала није покварила прославу славе у Милутиновој задужбини, а верници окупљени са разних страна заједно су се окрепили за трпезом љубави, не само телесном храном, већ и љубављу игумана Данила, али и народном песмом коју су извели чланови хора Бранислав Нушић из Косовске Митровице, али и чланова ансамбла ,,Косовски Божури“ у пратњи њиховог наставника и композитора Гаврила Кујунџића.

Игуман Данило је са управом ФК,, Трепча“, свечано уручио дипломе и ордење са ликом краља Милутина најбољим фудбалерима овога клуба из класе пионира, у знак сећања на великог светитеља из рода српскога и на његова велика дела.

 

    

 

Прослави славе манастира Бањске присуствовали си и чланови фондације ,, Делије“ који својим хуманитарним акцијама помажу обнову овог, али и осталих светиња на Косову и Метохији.

Православие.Ru.