Напади панике и анксиозности

[Иван ♪♫]

Може бити тренутна фаза у развоју тебе као личности, или да си нпр. интровертни тип личности плус тзв. 'страшљивац' - тј. мислим да психијатри уопштено дијеле људе на 5 скупина у погледу диспозиције за основну слабост психе: страшљивац (анксиозни), ексцентрик, депресивни, еуфорични и петог се не могу сјетити сад.

У сваком случају, нађи доброг и вољног за разговор психолога. И, не заборави молитву. Псалтир је добар, слушање пслалтира у извођењу валаамских монаха топло препоручујем.

Дакле, наука и вјера, И једно И друго. Не само једно, или само друго.

mislim da je „strašljivac" veoma veoma pogrešna reč. Velika je hrabrost onih koji trpe i suočavaju se sa anksioznošću svaki dan.

Prava reč je uznemirenost i napetost

[Дијана.]

Моје писање није имало тон осуде, напротив. И сама сам потиштена страшљивица (анксиозно-депресивни тип)

Ал' то су ти психијатри, безосјећајни ликови

Доста презриво говоре о људима, бар професори. Ваљда механизам одбране код њих.

Скоро сам читала на форуму нека искуства људи са нападима панике, ужасна ствар.

[Иван ♪♫]

znam da ti nisi imala lošu nameru, nego konstatujem da je reč loša, i navodi na pogrešan zaključak

anksioznost nije klasičan strah, to je nekakva teskoba

[Иван ♪♫]

Скоро сам читала на форуму нека искуства људи са нападима панике, ужасна ствар.

gde si čitala? pošalji mi

[JESSY]

Jutro je. Uobičajen radni dan, kao i svaki drugi. Recimo, vozite se autobusom na posao kao i svakog jutra već godinama unazad. Ničega realno, objektivno opasnog nema u tome, naravno. Sve je mirno, sve je u redu, sve je normalno. Ljudi oko vas izgledaju potpuno normalno, smireno, većina se još uvek nije sasvim ni razbudila. A kako to da ste vi toliko budni, uzbuđeni i na oprezu? Šta to osluškujete? Od čega to strahujete? Zašto vam se toliko znoje dlanovi, preskače srce i ubrzava disanje? I zašto vam se to isto dešava već godinama unazad? Zapitate li se ponekad? Zapitate li se ponekad ima li još ljudi sa sličnim mukama? Ako vam se sve ovo dešava negde u našoj zemlji i ako se u autobusu nalazi uobičajenih stotinak ljudi, sasvim je moguće da uz gomilu saputnika imate i bar još jednog sapatnika. Da, dešava se i drugima. Nije to samo vaša muka, nepoznata nauci i bolest koja će po vama dobiti ime sazna li neko za nju. Nije nešto sa čime se psihologija i psiholozi nisu ranije susretali. Opasnost ne dolazi spolja, odnosno ni nema je u stvarnosti. Strahujete, u stvari, od svojih reakcija, svoje nemoći da se suprotstavite problemu koji imate, od osećaja da ste pobeđeni. Strahujete od sebe i strahujete od straha. Nije baš zabavno u takvom društvu putovati svakog dana na posao.

 

 

Saveti

       Panične napade ćete uz pomoć terapeuta, vrlo verovatno uspešno udaljiti iz svog života. Ima nekoliko valjanih saveta koje ne bi bilo loše upamtiti. Treba se pridržavati terapijskog plana i pratiti upute terapeuta. Naravno, nikad nije lako suočavanje sa svojim strahovima, ali treba biti uporan. U lečenju psiholoških poremećaja nema lakih rešenja, ništa se ne dešava za jedan dan, nema magične formule. Treba biti istrajan i strpljiv. Nije loše upoznati i neku osobu koja pati od istih problema. Danas je to sve jednostavnije uz osnovnu informatičku pismenost. Lepo se pridružite nekoj od brojnih grupa za podršku ili foruma na internetu. Cigarete, kofein i neke šarene pilule mogu biti izazivači poremećaja ili pogoršati simptome. Nije prvi put da vam neko kaže da ih treba izbegavati. Neke od opcija za prevladavanje stresa poput relaksacionih tehnika dobar su izbor. Fizička aktivnost, vežbanje, trčanje mogu biti od vajde zahvaljujući umirujućem efektu koji imaju na organizam. Spavajte dovoljno. Višak jave dovodi do onih čudnovatih raspoloženja tokom dana koja mogu biti plodno tle za panične reakcije. Zdrava i balansirana ishrana – ovo nije neophodno posebno objašnjavati.

Panične napade ćete uz pomoć terapeuta, vrlo verovatno uspešno udaljiti iz svog života. U lečenju psiholoških poremećaja nema lakih rešenja, ništa se ne dešava za jedan dan, nema magične formule. Treba biti istrajan i strpljiv. Uz odgovarajući terapijski tretman oko devedeset procenata pacijenata oseti poboljšanje stanja ili bude izlečeno.

 

Panični poremećaj se može uspešno tretirati raznim terapijskim metodama i osoba može nastaviti da živi srećnim i ispunjenim životom. Uz odgovarajući terapijski tretman oko devedeset procenata pacijenata oseti poboljšanje stanja ili bude izlečeno. Problem je u tome što većina ljudi koji imaju poremećaj zbog stida, predrasuda, neobaveštenosti ili nekog sasvim drugog razloga ni ne potraži preko potrebnu stručnu pomoć. Tada bolest uzima hroničan tok, nastavlja da komplikuje život i sve više preuzima kontrolu. Brojne su i teške posledice nelečenog paničnog poremećaja. Intenzitetom simptoma PD stvarno podseća na neka druga teška telesna oboljenja i često se dešava da ih osoba zameni sa njima i krene da traži pomoć na pogrešnim mestima. Ovakav pogrešan koncept može da bude vodič u ponovljene kasnije napade. Primećeno je da je stopa samoubistava kod ovih pacijenata veća nego u ostatku populacije. Oko dvadeset procenata smrtnih slučajeva uzrokovanih paničnim poremećajem otpada na suicid. Povećan je i rizik od letalnog ishoda od kardiovaskularnih oboljenja, posebno među muškarcima.

Izbegavanje – osoba može potpuno prekinuti sa nekim uobičajenim aktivnostima, smatrajući ih krivcima za svoje stanje- ovako se dešava da neki napuste posao, školu i svako normalno funkcionisanje postane nemoguće.

Agorafobija – stalno se strahuje od mogućnosti da se bude na javnom mestu i baš tu doživi napad panike. Strahuje se da će izlaz iz situacije biti nemoguć ili da će se obrukati bekstvom iz situacije. Skoro svi oboleli tvrde da su najsnažnije napade doživljavali u situacijama iz kojih je brz izlaz bio nemoguć, na primer na krstarenju brodom, tokom letenja avionom ili u situaciji kada su bili veoma daleko od sigurnog mesta (svoje kuće).

Anticipatorna anksioznost, iščekujući strah – silno vreme se provodi u strahu i napetom iščekivanju novog napada panike. U glavi se razrađuje uvek onaj najgori scenario.

Još uvek nije poznato na koji način se javljanje paničnog poremećaja može preduprediti, nema poznatog metoda prevencije. Postoji nekoliko stvari koje mogu biti od pomoći da se umanji stres ili intenzitet simptoma. Dobra je ideja da se smanji konzumiranje proizvoda koji u sebu sadrže visok procenat kofeina. Uvek se valja konsultovati sa lekarom ili farmaceutom pre nego što se počne sa korišćenjem nekog leka ili pomoćnog lekovitog preparata. Ima dosta lekova koji mogu izazvati ovakve neželjene reakcije.

 

Izbor je vaš: hoćete li živeti ili umirati od straha svakog dana?

 

Autor teksta

Predrag Đorđević

 

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Panicni%20poremecaj.html

[JESSY]

pošalji mi

 

Matija

Postavljeno 3. January. 2011 u 21:54

Pre deset meseci sam imao strašne momente za koje sam verovao da su veoma opasni po moje zdravlje, i da će se uskoro desiti nešto strašno. Recimo, mislio sam da se bliži odlazak na onaj svet.
To je slučaj sa svakim napadom panike, ali što više puta se desi da doživim to stanje, onda sve više idem u veću propast…
Ja sam malo južnije, pa sam morao da nadjem pomoć u okolini. Onda sam dobio nalaz da patim od anksioznosti i depresivnosti koji su praćeni sa jakim napadima panike, u vidu spazma mišića, gde se ukočim ceo(utrnem od glave do pete), i gde sve to veoma jako boli(bol je neizdrživ), i to dešavanje koje sam imao, je tih deset puta moralo da bude prekinuto bensedinom, jer moje telo se u suprotnom samo više koči i steže, i samim tim počnem da se gušim toliko da mislim da mi je tada zadnji dan na ovome svetu.
Dobio sam terapiju antidepresivom(seroxat), i anksiolitikom(ksalol). Odmah po početku uzimanja terapije sam prestao da imam bilo kakve napade panike, i bilo mi je mnogo bolje.
Da bi ste prebrodili sve probleme koje imate, potrebno je da izlazite često, i trenirate što više!!!
Iz mog iskustva vam kažem i savetujem vas!!! Okanite se interneta, televizora, igrica, a ako ste skloni alkoholu, i cigaretama, manite se i toga sto pre!!! Putujte što više i samo šetajte i družite se. Tako barem tri godine!!! Inače vam lekovi neće pomoći sami od sebe, jer su oni više tu sa placebo efektom. POZDRAV SVIMA, I SAMO NAPRED.

[JESSY]

@@Иван ♪♫,

 

Cinta

Postavljeno 25. September. 2015 u 14:10

Zdravo svima , ja imam jedan sasvim drugi problem koji je pracen napadima panike zato sam odlucio da ovde ostavim komentar . Sve je pocelo jedne veceri kada sam se posvadjao sa jednim clanom porodice , u momentu kada je rasprava trajala osecao sam se napetije nego ikad u zivotu , kada je rasprava zavrsila posle nekih sat dva legao sam na spavanje , ono sto sam osetio na pocetku bio je jak adrenalin i misli koje ne mogu da zaustavim , panika je naravno zavladala i mislio sam da ce to ubrzo proci , sutradan sasvim ista pojava sve do dana kada vise nisam mogao da radim zato sto sam imao strasan pritisak u glavi pracen adrenalinom i panikom .. jedne veceri vise nisam mogao da izdrzim i otisao sam kao hitni slucaj u bolnicu , u bolnici su mi izmerili puls koji je bio 140 , a moram priznati da sam tad bio vec i prilicno smiren sto znaci da mi je puls na pocetku bio i do 170-180. iste te noci otisao sam u bolnicu na psihijatriju , psihijatar mi je postavljao razna pitanja i odredio mi tablete . u bolnici sam ostao 10 dana , 10. dan sam izasao na svoju ruku posto mi je bilo bolje ali od lekara nisam dobio nikakvu dijagnozu posto sam trebao da ostanem jos duze , kada sam dosao kuci prva dva dana se i nisam bas najbolje osecao , taj pritisak u glavi o kome pricam se odnosi na misli koje ne mogu da kontrolisem sve to uz pratnju napada panike . Zakazao sam termin kod psihijatra koji sam dobio za mesec dana . Posle ta dva dana koja sam prosao kuci sledecih 20 dana mi je bilo malo bolje , ne mogu da kazem da mi je bilo dobro al u svakom slucaju mi nije bilo ni lose .Posle 20 dana je opet pocelo , taj haos u glavi trajao je opet tri dana i strah koji sam dobio je postao neverovatan , strasne misli su pocele da mi kruze glavom , mislio sam doslovno da cu da poludim , posto su mi te misli razarale glavu. kada su ta tri dana prosla naredna dva dana sam imao napade panike i posle ta dva dana mi je opet bilo bolje , kada je dosao dan da odem kod psihijatra otisao sam i konsultovao se snjim , rekao sam da imam strasne misli koje ne mogu da kontrolisem i da mi one prave strasan haos , inace stvar koju sam primetio od pocetka svega ovoga je da sam skroz izgubio osecanja kao na primer sreca ili slicno i da sam celo vreme napet , ali napet u glavu a ne doslovno napet . doktorica mi je rekla da ce da mi promeni tablete i eto , sada cekam sledeci termin da uzmem nove tablete , ovo je cudna stvar koju ne prozivljava svako , u svakom slucaju je jako strasno i pitam se samo kada ce sve ovo da stane .

[JESSY]

@@Иван ♪♫,

Milan

Postavljeno 16. November. 2013 u 22:55

Poštovani, zovem se Milan, imam 30 godina i izneću svoje iskustvo koje će pomoći drugima baš kao što su i meni pomogla tudja. Istovremeno bi želeo i mišljenje uvaženog psihologa. Pre 15 meseci sam ostavio cigarete, i samo nakon nekoliko dana doživeo sam svoj prvi napad panike u bioskopu. Tom prilikom, nisam mogao da udahnem vazduh, srce mi je lupalo kao “blesavo”, ali na moju sreću, prskanjem vode i izlaskom na svež vazduh uspeo sam nekako da se smirim. Nekoliko dana pred 30 ti rodjendan kupio sam si novi lap top i istog dana po njemu prosu čašu vode. Možete zamisliti nivo stresa. Napada panike sa jakim lupanjem srca i nedostatkom vazduha sam počeo da imam sve češće. Jednog jutra, za vreme doručka, počeo sam jako da kašljem, skoro na ivici povraćanja, počelo je da me steže u grudima, utrnule su mi ruke i vilica. Odvežen sam na hitnu i ostao jedan dan na posmatranju. Na moju sreću vrlo temeljni pregledi su isključili infarkt ali mi je dijagnosticiran Perikarditis (upala srčane kese izazvana infekcijom), pušten sam kući i od tada pijem četvrtinu Bisoprola svako jutro. Moj lekar, da bi uverio i mene i sebe, poslao me na dodatne preglede koju su uključivali detaljniji pregled krvne slike, EKG i holter srca. Svi rezultati su mi bili perfektni, što bi rekla moja lekarka “ko u pilota”. Medjutim, i pored svih potvrda često uhvatim sebe kako si prstom odmeravam puls na vratu (koji je uvek ujednačen), na najmanje peckanje, probadanje, gušenje javlja mi se misao da je to infarkt i da ću umreti. Moja opsednutost je poslednje vreme kulminirala jer se često budim noću i mislim da sam gotov. Dakle, fizičke napore podnosim, hranim se odlično, nemam vrtoglavice, seksualni život mi je uredan, ali i dalje iako sam sam sebi smešan, sve što me zatekne u predelu prsa ili ledja po automatizmu me tera na misao o infarktu i smrti. U poslednje vreme, da se pohvalim, uspevam da se izborim (meditacijom i jogom) ali i dalje imam napade, ponekad više puta na dan. I tada obavezno moram da budem sam sa sobom. Bisoprolo i dalje pijem, svaki drugi dan pešačim i vozim biciklu, ishrana mi je dobra, probava redovna, ali misao o tome da ću umreti je i dalje prisutna i ponekad dosadna. Hvala unapred na odgovoru i podršci.

[JESSY]

@@Иван ♪♫,

Mina

Postavljeno 19. May. 2015 u 5:26

Ranije sam imala veoma slabe napade panike ( osećaj gušenja i lupanja srca sa karakterističnim mislima ali sve to slabog inteziteta).
Sinoć sam osetila naprasno užasan bol u centru i levoj strani grudi koji se proširio po celoj levoj strani tela, leva strana tela mi se skroz zgrčila i savila od bolova, pred ocima mi se zamračilo krenula sam da padam, vrtoglavica i mučnina su se pojavile kao i teško gušenje, pluća su mi u nekim trenucima prestala primati vazduh, leva ruka je otrnula, pritisak skočio 200\110 a u tom trenu pojavila se i jaka srčana aritmija, počela sam da se tresem i trnim, uzasno sam malaksala i izgubila snagu u celom telu. Nijednom se nisam uplašila ma kako to sada zvučalo, niti sam imala neke misli koje bi pojačale gore navedeno. Sve je izgledalo mojima sa strane kao jak infrakt. U hitnoj sve analize su bile normalne, rekli su mi da je u pitanju panični napad. Odmah me je pregledao neuropsihijatar i odredio terapiju.
Da mi je neko rekao da je moguće imati ovakve telesne probleme u toku paničnog napada ne bih mu verovala. Iskreno ne plašim se da li će ponovo da mi se dogodi, ako se dogodi prebrodiću.
Htela sam samo ovo da podelim sa drugima, ne da bi nekom stvorila strah da može da mu se desi isto, već ma šta se dešavalo u toku paničnog napada, ma kako loše bilo, proćiće i posle će biti sve u redu. Napad traje nekoliko minuta duze ili krace ali strah nas stalno prati i razara.
Ono što sam odlučila je da cu da ispoštujem terapiju ali i da se okrenem alternativnim načinima za opuštanje, zdravija ishrana, dosta šetnje, uklanjanje svega nepotrebnog stresnog, posvećivanje kada mogu onome što volim, dosta više jurcanja, inače imam 24 godine …. Svima nama treba bolji kvalitet zivota.
Svaka čast na sajtu i samo tako nastavite, svako dobro Vam želim.

[JESSY]

Ana

Postavljeno 16. September. 2015 u 16:12

Draga Jelena, nikako niste usamljeni. Ja imam 22 godine i često imam tegobe koje Vi opisujete i često se hvatam kako panično razmišljam o tome da mogu da postojim samo u svom telu i da sam u njemu zarobljena, da ne mogu da pobegnem od sebe gde god da odem, i da ako budem nesrećna i nezadovoljna ili bolesna, ne mogu da prosto izađem iz sebe i budem nešto drugo. I sve lepo što me očekuje u budućnosti nekako je isto i nezanimljivo, sva mesta na koja mogu da putujem, sve neverovatno i divno što život donosi, meni je nekako monotono i na istu foru. I jednostavno nemam izlaza iz sebe. Ono što mogu da Vam kažem jeste da to stanje niste Vi! To stanje, takvo osećanje, takvo razmišljanje, to je manifestacija života pod stalnim pritiskom, depresije i/ili anksioznosti koja nam se prikrala i uvukla u život a da smo jedva primetili. Kad čovek trpi veliki stres i svakodnevne probleme, kad se udalji od porodice i prijatelja, kad počne da razmišlja i da premerava, naročito u turbulentnim godinama u kojima smo Vi i ja sad, desi da dođe do ovakvih misli koje umanjuju kvalitet života i samo vuku u sve gori i gori bezdan. Draga Jelena, ja vas potpuno razumem i nije nam uopšte lako. Ali moramo da se držimo i da se borimo svim silama da budemo dobro i da promenimo način na koji gledamo svet i sve oko sebe. Ko ste bili pre godinu, dve, tri, koliko ste sada drugačiji, a ko ćete biti za godinu, dve, pet, deset – kako možemo da znamo? Ono čega se Vi i ja zapravo plašimo jeste preuzimanje odgovornosti za sopstveni život i sopstvene odluke – više niko nije odgovoran za ono što ćemo biti u životu sem nas samih, niko nije odgovoran za naše izbore sem nas, da li ćemo biti zdravi i zadovoljni ili ne, tiče se samo nas. Zbog toga se plašimo sebe i zbog toga imamo takve neracionalne misli. To svi osećaju u nekoj meri, nama je možda samo malo teže palo i jače smo osetile tu odgovornost nego drugi ljudi. Ono što mogu da Vam kažem je da pokušate da istrpite taj početni period, da se okružite ljudima koji su optimistični i koji vas zasmejavaju, da nastavite da se trudite i ulažete u svoj profesionalni razvoj, bilo da radite ili studirate i da samo izdržite malo taj najteži početak, jer kako odmiče vreme bićete sve sigurniji u sebe i svoju snagu, bićete sve manje zavisni od drugih, bićete veseliji, manje ćete se opterećivati i biće Vam lakše. Samim tim desiće se i promena u opažanju sveta i stvari oko Vas. Ja Vam želim svu sreću i snagu da izgurate težak period i nemojte da se dvoumite da se obratite nekome ako Vam bude potrebno savetovanje ili stručna podrška. Sve je u redu sa Vama, nemojte se dodatno opterećivati brigom, to će da prođe tako kako se i pojavilo ako se budete koncentrisali na pozitivne aspekte života i trudili se da budete dobro. Sve najbolje!

[JESSY]

Optimista

Postavljeno 2. July. 2015 u 12:44

Borba i samo borba… Ne dozvoli strahu da te pobjedi , kada ti je bas tesko sjeti se da ima mnogo tezih situacija, pa ljudi se nose s tim. Nisi zapala u depresiju, mada smo svi pomalo takvi, ali tebi fizicki i psihicki nista ne fali… Psihicki mozda nam fali koja bubica, a ovo je vise u sali receno

Prezivjela si kamaru simptoma koje vode ka PN-u, pa opet si ziva i zdrava. Ne dozvoli strahu da te kontrolise, nego ti kontrolisi strah. Znam da ces me pitati kako!? Jednostavno se suoci s njim, borba u ringu se odlucuje K.O-om ili sudijskom odlukom, svaki boxer ima u sebi strah i hrabrost, strah jer mu je protivnik velik, misicav itd. ali hrabrost mu omogucava da se suoci s protivnikom, pa ga s tim i pobjedjuje ! Vjerom u sebe mozes sve postici, samo ako istinski to zelis. Tako je u svakom sportu . Pokusaj naci neki hobi, biraj kvalitetne ljude oko sebe, hrani mozak pozitivom, ne proispituj sebe i svoje stanje. Hrani se zdravo, malo tijelovjezbe nije na odmet. Mlada si i nemoj da te starost pita gdje je prosla mladost

Uzivaj u zivotu…

[JESSY]

Dani

Postavljeno 4. July. 2015 u 9:15

Citam vase komentare i gotovo da nemam sta da dodam, vecinu bih prosto prepisao. Imam 27 godina i s mukom se, vec godinama, borim sa napadima panike. Bio je jedan period kada sam izbegavao guzve, odlazak u banku, vecernji izlazak itd. Isto tako sam imao periode koji su bili jako dugi bez ijednog napada. Medjutim nekako se oni uvek vrate. Sada sam nasao ovaj thread i iscitao ga celog, podsetio me sta se zapravo desava. U poslednje vreme sam se nekako predao, valjda zbog prevelikog stresa, svega se nakupilo. Imam verenicu i plasim se da nam ne narusim kvalitet zajednickog zivota zbog svog stanja. Ona me odlicno poznaje, voli uprkos svemu ali to meni ne cini sve ovo laksim. Steta je sto sam nekako zaboravio da uzivam u zivotu zbog svega ovoga, jako sam uspesan u poslu, cak mogu da kazem uspesniji od vecine ljudi. Imam izuzetnu osobu pored sebe, imam mladjeg brata koji je odrasta u strasnog momka, ponosan sam na njega. Imam gomilu razloga da budem srecan, a ipak, ja sam nekako slomljen i stalno uplasen od ovog straha. Cak sam odlucio da prestanem sa cigaretama, nakon 12 godina pusenja. Pocnem sa vezbanjem, ma sta god samo da nekako opet nadjacam ovo. Zao mi je sto nas ima ovoliko, ljudi moji. Da mogu, pomogao bih svakome od vas, odlicno znam kako je to biti zdrav, a ipak se stalno osecati lose. Verujem da smo svi svesni da je problem samo u nasim glavama. Srecno svima i ne predajte se.

 

 

 

i jos ponesto....na  http://www.vaspsiholog.com/2010/09/napadi-panike/

[Maja Pavlovic]

Slazem se sa Ivanom da je strasljivac smesan naziv za anksioznost. Nema tu veze sa strahom, to je nelagoda, osecaj koji vlada tvojim telom a nemocan si. Onda nastaju napadi panike, to je strah od necega. 

Recimo ja se ne plasim ni smrti ni niceg (lazem, plasim se paukova ), a imam panicne, jednostavno kad osetis prvi napad panike izbegavas kasnije to mesto i sl.

Ja sam prvi panicni imala u autobusu, a inace sam obozavala da putujem i od tada se ne vozim autobusom. Pokusala sam par puta, nekoliko puta uspesno (pod lekovima) a nekoliko puta izasla posle par stanica u lokalu. Obozavam da setam, a posle nekoliko panicnih napolju, na sred ulice, samo kad moram. Naravno, ima boljih dana, ali retko... Inace, pila sam seroxat i rivotril, pa kasnije ksalol umesto rivotrila i prestalo je da deluje, valjda sto sam par puta prekidala terapiju, sto zbog trudnoce, posle sam izgurala bez lekova, i onda se vratilo sve a lekovi ne deluju.

 

Crkva, molitve... sve mi je to pomoglo ali sad sam se dosta udaljila od Boga, znam da gresim ali neka strana mi govori ma nema nista od toga. Dajem ja ljudima neke savete u vezi crkve, kad neko nesto ne zna i pita, ali ja vise ne verujem ni u sta... 

[Иван ♪♫]

Panični poremećaj se može uspešno tretirati raznim terapijskim metodama i osoba može nastaviti da živi srećnim i ispunjenim životom. Uz odgovarajući terapijski tretman oko devedeset procenata pacijenata oseti poboljšanje stanja ili bude izlečeno.

 

E pa ja sam onda, i svi mi ostali ovde, u onih deset nesrećnih procenata, e pa malo sutra. Ovo su samo izručene neke fraze, i deluje mi kao dobra reklama, jer je na sajtu komercijalnih psihoterapijskih usluga.

 

Moja iskustva sa lekarima su - loša. Nedovoljno su upućeni u problem. Ne razumeju ga. A i tačno ih zabole. Zdravstvo nam je mislim najgore moguće, ne toliko zbog nedostatka sredstava, već zbog nedostatka ljudskosti.

 

Kada je trebalo da mi daju lekove, na samom početku, mister popularni psiholog - nije. (A psiholog to i ne može.) Jer je problem shvatio nonšalantno. I tako sam se ja mučio sa jakim i prejakim telesnim simptomima godinama. Ne znam kako sam uopšte uspeo da završim školovanje, znači orden da mi se da. A nisam ni znao s čim imam problem. Eto, verovao doktoru, i to poznatom, kad sam ,,budala" ili možda prava budala. Odjebao sam ga kad je postao uvredljiv. Tek kod sledećeg terapeuta sam saznao kako se moj problem zove, ali su te posete bile mlaćenje prazne slame. Ipak sam bio uporan kako ne bih bio u dilemi da efekta nema zato što sam ja rano napustio, ali sam posle dužeg vremena i nikakvog učinka ipak napustio ,,terapiju" (priču o cveću npr.).

Lekove sam tražio tek kad sam počeo da radim, kako bih uošte uspeo. I, pogađaj - dao mi je neodgovarajuće (što mi je potvrdio neki drugi doktor). I tako dalje, nije za svakoga.

 

Uspeo sam da popravim sebi stanje radom na sebi uz pomoć manje više ok terapeuta. Neki blaži lek, ovog puta odgovarajući, je doneo dodatno olakšanje.

 

Želim da kažem da su ove priče o instant olakšanju obično lupetanje. To je problem koji nastaje i priprema se godinama, nije bitno kako, svako za sebe zna, ili ako ne zna nek se potrudi da sazna, biće mu/joj lakše, i samim tim potrebno je vreme i trud da se popravi.

Ali ne treba očajavati, sve se može popraviti.

 

Ko hoće da priča tu sam.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Želim da kažem da su ove priče o instant olakšanju obično lupetanje. To je problem koji nastaje i priprema se godinama, nije bitno kako, svako za sebe zna, ili ako ne zna nek se potrudi da sazna, biće mu/joj lakše, i samim tim potrebno je vreme i trud da se popravi. Ali ne treba očajavati, sve se može popraviti.   Ko hoće da priča tu sam

 

To je to, slazem se u potpunosti.