Jump to content

Ципрас: Народ одлучан, узима судбину у своје руке!

Оцени ову тему


Препоручена порука

:)):))

Vikingska krv tece tvojim venama ....

 

Има тога, има, ако би путовали временски уназад 2000 година пре Христа. Данци и Срби су иначе слични по испијању пива испред продавнице, мада из различитих разлога! :pivo:

Ми Викинзи не желимо у Европу!

 

Да ли су твоје поруке на одобравање, те се овако појаве после мојих пре мојих? Ако нису, требало би да су. :))

 

Ајде поздрав, закаснићу на авион!

 

fly005.gif

http://www.giffengaffenguffen.dk/animationer/transport/fly/fly005.gif

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Данци и Срби су иначе слични по испијању пива испред продавнице, мада из различитих разлога! :pivo:

Česi su to nekad radili za komunista,

sad piju pivo kulturno, IZA prodavnice.

Ova Čehinja pije pivo uvetom na slamku,

iza ili ispred radnje, to je sasvim svejedno.

https://goo.gl/B0syz5

 

0703_read  :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@ Tanja 1

 

"al si izabrala destinaciju-svaka cast! Ja obozavam Barsu, tako da bi mogla da bacis i neku fotku kad stignes, da malo i mi uzivamo. Ako nadjes vremena podji i do Figuerasa, bas je lepo... Uzivaj i lep odmor ;)

 

P.S. Sorry za off...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sad će trebat taj grčki dug "umorit", ne umorit kao umorit već umorit kao ubit, likvidovat, amortizovat.

No to bude skakanja po Evropi dok se ne nadje ko će htjet učestvovat dobrovoljno u "umoření" grčkog duga.

Češka vlada kaže da nehočet, no, samo bi nam još to falilo,

i bez tog smo ko poluzamordovani, sad trebamo vidjet ko hoće?

No to bude nešto ko likvidacija havarije u Černobilu, omg!

Na likvidaciji grčkog duga nećemo učestvovati,

šefove političkih stranaka umiruje premijer Sobotka.

Na umoření řeckého dluhu se podílet

nebudeme, ujistil šéfy stran Sobotka     

http://zpravy.idnes.cz/recky-dluh-sobotka-0n6-/domaci.aspx?c=A150709_185148_domaci_hro

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odresili kesu evropljni ... 53 mld evra stize na grcke racune a povecalli su i porez za bogatase ...

 

Da a pod koju cijenu. Ribanje i sapunjanje

Ciprasa u Evropskom Parlamentu, ahahahaha

Prozivaju ga tamo i zbog danih državnih valjda

i poreskih privilegija Pravoslavnoj Crkvi u Grčkoj:

https://www.facebook.com/GuyVerhofstadt/videos/10153988726765016/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koga zanimaju naši moravski i češki  Grci može ih vidjeti

na ovoj temi o moravskimn i češkim Grcima i Makedoncima:

https://www.pouke.org/forum/topic/27545-grci-i-makedonci-u-češkoj-republici-muzika-folklor-i-istorija/?p=1314509

 

Řecké dny Krnov 2015 - Grčki dani Krnov 2015, Morava, Češka Republika - video ukazka

Tu je samo jedan video kao primjer, sve ostalo možete vidjeti na toj temi ovdje: http://goo.gl/5ihfMZ

Tradicionalna folklorna manifestacija pripadnika grčke nacionalne manjine u mojem gradu.

Antigoni - protos syrtos chaniotikos (Řecké dny Krnov 2015)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://srbin.info/2015/07/06/dr-dragan-petrovic-grcki-referendum-kao-podrska-demokratiji-u-srbiji/

 

 
Објављено:  6. јул 2015.
ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Грчки референдум као подршка демократији у Србији

aleksis-cipras-grcka-levica-.jpg

Грчки референдум, подршка демократији, и почетак сагледавања и решавања нагомиланих проблема у региону.

Резултат референдума у Грчкој, где је већина изашлих бирача, на иначе законски успелом референдуму, рекла не, даје са једне стране већу маневарску позицију актуленом руководству на челу са Ципрасом и Сиризом. Ово је свакако демократски резултат, односно резултат гласања већине грчких грађана и објективно нови неуспех технократа из Брисела, који представљају вођство Уније. Већ постоји дугачка традиција неуспеха проунијских снага на готово свим референдумима широм Европе, у последњих деценију и кусур, сетимо се само референдума о Уставу ЕУ у Француској маја 2005, па сличних референдума у Холандији, Данској, Ирској и итд.

Ово је све озибљан показатељ да се пред нашим очима већ бар деценију и по, ако не и дуже, Унија развија, кабинетски мења, доживљава метаморфозе, са врло сумњивим демократским капацитетом, ако узмемо у обзир и изузетно важну чињеницу да су средства информисања, аналитичари, једном речју читав један повлашћени део друштвене елите, да не говоримо и о политичкој, огромном већином некритички и често пангерички одређени према Унији, док са друге стране широке народне масе широм Европе, су под јединственим притиском, да све што долази и везано је за унијски Брисел, се мора прихватити. Објективно у пракси заиста један отуђени слој наметнуте елите добија разне погодности укључујући приступне фондове Уније у свакој земљи, док се са негативним компонентама најчешће суочавају широке масе становништва, па се заиста условно може говорити и о слојним интересним разликама по питању односа према Унији у већини европских земаља.

Међутим, у случају Србије, и не само ње, постоје на националном плану, заједнички и уникатни интереси попут рецимо питања КиМ, дакле територијалног интегритета, потом специјалног трговинског споразума са Русијом који би у случају уласка у ЕУ био изгубљен, потом питање ССП, продаје земљишта странцима и др, што укупно посматрано убедљиво указује да бар за нашу земљу даље приступање ЕУ под постојећим условима уопште није прихватљиво.

dr-dragan-petrovic.jpgЕвропска заједница за угаљ и челик настала педесетих година, а после развијана као Европска економска заједница била је интересни споразум и пројекат Француске и Западне Немачке пре свега, (персонификовано у Де Голу и Аденауеру) о стварању трећег пола у Европи и свету, мимо два супротстављена тада идеолошка блока.

Француска се плашила блоковске поделе Европе, јер је и сама изнутра била подељена на левицу и десницу, готово егалитарних могућности, а са друге стране блоковском поделом би била прикована за Запад и НАТО, где би у односу на САД и Британију, била подређена и у улози пасторчета, што је Париз грчевито желео да избегне стварањем трећег пута, односно ЕЕЗ.

Што се тиче Западне Немачке код ње је првенствен мотив тада био да је блоковском поделом Европе и света, појачана подела Немачке на Западну и Источну, што је на сваки начин желело да се превазиђе, и где је „трећи пут“ или ЕЕЗ био врло примамљив. У том правцу Де Голов завет је био да се у такав трећи пут, не би никако требало пуштати у чланство Британија, која је доживљавана као продужетак америчке политике, или англосаксонског блока. Тек по смрти Де Гола Британија је пуштена у чланство у ЕЕЗ.

Међутим, након рушења биполаризма поставило се ново питање сврхе постојања ЕЕЗ, односно ЕУ. Она сада добија сасвим нови смисао, она све више постаје део интереса и пројекта глобалиста, иако је заправо замишљена од својих твораца као трећи пут.

Европска унија добија своју прву велику напуклину 2003. године када се због противљења америчкој агресији на Ирак од стране Француске и Немачке, успоставља термин „Стара Европа“ и потом „Нова Европа“. Стара Европа су носиоци концепције ЕУ, старе чланица, крупне земље и оснивачи као Немачка, Француска, Италија, које се залажу за интегритет и самосталну политику Уније, саму Русију не доживљавају као противника, већ као моћну земљу богату ресурсима тако важним за западноевропске силе које су стециште капитала и знања, а дефицитарне са ресурсима, пре свега енергентима, али и рудама и полупроизводима метала и неметала, дрветом, чистом питком водом, квалитетним обрадивим земљиштем и др, којима обилује Русија.

Русија се у исто време доживљава и као потенцијални партнер у сектору безбедности читавог Старог континента. Интеграциони процеси на постсовјетском простору укључујући Евроазијску унију, али и ШОС, БРИКС само појачавају значај Русије.

Са друге стране Стара Европа у САД види и стратешког сарадника, али и ривала по више питања, кога треба дозирати. Насупрот томе Нову Европу чини низ малих и средњих држава источног дела ЕУ, попут рецимо Пољске, или прибалтичких република, које су под већим утицајем САД од самих центара Старе Европе, па и од самог Брисела или Стразбура. Ови режими некритички примењују неолибералну економију и неки од њих имају лоша историјска искуства са Русијом, па нису погодни за самосталну политику ЕУ како их види и дефинише Стара Европа, односно Берлин, Париз или чак Рим.

Напуклине ЕУ су продужене последњих година, са грчком кризом, али и кризом економија низа земаља Уније, па се стиче утисак да са једне стране постоји пре свега немачка економија која пуни заједничке фондове и са друге стране ове земље дављеници, којима је потребна помоћ и зајмови. Са друге стране низ земаља, укључујући и Грчку се жали да им економске мере Брисела иза којих највише стоји Берлин, ускраћују маневар за вођење макроекономије, и да су укупно посматрано у минусу у односу на самосталну могућност вођења привреде, иако су стално у ситуацији да траже кредите и да их враћају. Није ни чудо. Управо је објављено да је Грчка од 2009. године – реализујући мере штедње и „реформе“ које су јој наметали повериоци – уштедела више од 91,5 милијарди евра, а да дужничко бреме није постало ни мало лакше.

Преговори које је политичко вођство Грчке на челу са Ципрасом, водило са европским повериоцима и руководиоцима Уније и ММФ, заправо су били симулирање преговора са европске и глобално банкарске стране, односно наметање нових ултиматума. Грчки референдум је логично обраћање грчких државника народу и велика подршка и маневарски простор који су демократским путем у том правцу добили.

Поставља се питање зашто пред страним диктатима почевши од наметаног промашеног неолибералног модела Србији од стране САД и неких других сила, а посебно по питању Косова и Метохије, политичари у постоктобарској Србији нису прибегавали оваквој могућностн. Одговор би био вероватно због њихове претеране зависности од тих истих центара моћи који су им помогли да уопште дођу на власт у Србији. Стога је јасно зашто је толиака контрола емдија и манипулација у јавној сфери Србије, управо из страха од пуне демократизације друштва и саме политике, па је стога утисак да је постоктобарска Србија земља са озбиљно суженим демократским слободама од стране нама најненаклоњенијег дела страног фактора и домаћег дела друштвене и политичке,тзв компрадорске елите.

Потребно је да имамо што политизованије друштво, у афирмативном смислу, које би у демократском амбијенту, са што слободнијим медијима, могло да искристалише што боља решења у постојећем чворишту кризе, у који смо тако дубоко запали управо слепо извршавајући сугестије и наметнуте путеве («једино могуће») протеклих година.

У том правцу је пример Грчке за српски фактор у региону, пример да се и врло тешки проблеми, које ми узгред имамо у изобиљу након деценије и по Постоктобарске власти и «пута у реформе» чак и за будуће генерације, могу и морају макар почети решавати у демократској и што слободнијој атмосфери.

Извор: Србин.инфо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Slovački premijer Fico kaže:

"Od Grčke je protektorat, Cipras omekšao."

Živě: Z Řecka je protektorát, Tsipras vyměkl, řekl Fico

http://zpravy.aktualne.cz/zahranici/zive-online-recko-krize-eurozona-pondeli-13-cervenec/r~806e634a262911e5a43f002590604f2e/

Ovako je prošla Grčka na summitu eorozone:

https://twitter.com/FGoria/status/620520381619806208/photo/1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pravoslavlje im državna religija, a i nas su prevazišli po lopovluku i upropaštavanju sopstvene države... Gde ono nestade pravoslavni moral?

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/573307/EVO-KAKO-JE-PROPALA-GRCKA-Lazni-invalidi-siromasni-bogatasi-ostrvo-slepih

Ovo je zanimljiva pojava a vrijedi i za katoličke zemlje, a kod protestanski zemalja toga ima puno manje, zašto je to tako?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sve pokazuje da ,,narodna volja'' nema veze sa životom. I kada bira dobro, dobiće loše. Sudbina naroda je na sasvim drugoj strani.

  • Волим 1

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo je zanimljiva pojava a vrijedi i za katoličke zemlje, a kod protestanski zemalja toga ima puno manje, zašto je to tako?

 

Ta pojava kod katoličkih i pravoslavnih zemalja je dječiji vrtić za ono što se dešava u protestantskim državama, recimo Sjedinjenim Državama Američkim kao na primjer falšovanje knjigovodstva cijelih banaka koje je potom generovalo prvo hipotečnu krizu američkih banaka 2008.g. pa potom i svjetsku finansijsku krizu iz koje se tek ovih posljednjih par godina s teškom mukom i pomalo počinjemo izvlačiti. Ja sam bio bankar pa o tim stvarima nešto znam. Sa hrišćanske moralne tačne gledišta još je nemoralnije kad onaj ko je bio zadužen da čuva i brine o tudjem novcu on ga proćerda nego sva ta ostrva slijepih. Slično je bilo i s onom velikom svjetskom krizom koja je započela na njujorškoj berzi na Wall Streetu 1929 godine a tome je kumovala protestantska nevrlina materijalne pohlepe, i nezasitnosti za novcem stečenim ne radom već spekulativnim kretanjima i intervencijama na berzi dakle virtualno. Inače ne razumijem sad kakve to veze ima s grčkim problemima, Sama ta ostrva slijepih Grčku nisu dovela do ovog već sasvim druge stvari - za koje je takodjer odgovornost na objema stranama i Grčkoj i EU/MMF.

https://cs.wikipedia.org/wiki/Sv%C4%9Btov%C3%A1_finan%C4%8Dn%C3%AD_krize_2008

https://cs.wikipedia.org/wiki/Americk%C3%A1_hypote%C4%8Dn%C3%AD_krize_2007

https://en.wikipedia.org/wiki/Financial_crisis_of_2007%E2%80%9308

https://en.wikipedia.org/wiki/Subprime_mortgage_crisis

https://cs.wikipedia.org/wiki/Velk%C3%A1_hospod%C3%A1%C5%99sk%C3%A1_krize

https://en.wikipedia.org/wiki/Great_Depression

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...