Који су темељи исламске вере?

[Александар Милојков]

Мислим да је суштина ваше вере моралисање. Хришћанство истиче онтологију у први план. Бог је човеку потребан у првом реду зато што је човек створење и што као такав не може постојати вечно. Без Вечног и заједнице са Њим, створењу прети нестанак, ништавило из којег је и створен. Зато је Бог постао Човек, да људску природу пројави као бесмртну Личност (Личност Сина Божијег). Да није тога, узалуд би био сваки наш морал и лепо понашање - морали би да помремо или као добри или као лоши људи.

[oslonac]

Мислим да је суштина ваше вере моралисање. Хришћанство истиче онтологију у први план. Бог је човеку потребан у првом реду зато што је човек створење и што као такав не може постојати вечно. Без Вечног и заједнице са Њим, створењу прети нестанак, ништавило из којег је и створен. Зато је Бог постао Човек, да људску природу пројави као бесмртну Личност (Личност Сина Божијег). Да није тога, узалуд би био сваки наш морал и лепо понашање - морали би да помремо или као добри или као лоши људи.

Pa čekaj!...jel` sada dolazimo do onoga što sam već pitao? U hrišćanstvu čovjek ne mora biti moralan i vršiti pokajanje,nego se jednostavno prepustiti talasu strasti i kako može...ako može čuvat će se zabrana,a ako ne prepustiti će se tome;ALI ĆE SVAKAKO BITI SPAŠEN

Pa ako je to tako idemo se onda ostaviti svih ustezanja i iskoristimo svaki tren ovog života.

Čemu onda sve ovo? Ko jači nek tabači...sve će biti osmjeh i zadovoljstvo.

[Александар Милојков]

Мислим да је суштина ваше вере моралисање. Хришћанство истиче онтологију у први план. Бог је човеку потребан у првом реду зато што је човек створење и што као такав не може постојати вечно. Без Вечног и заједнице са Њим, створењу прети нестанак, ништавило из којег је и створен. Зато је Бог постао Човек, да људску природу пројави као бесмртну Личност (Личност Сина Божијег). Да није тога, узалуд би био сваки наш морал и лепо понашање - морали би да помремо или као добри или као лоши људи.

Pa čekaj!...jel` sada dolazimo do onoga što sam već pitao? U hrišćanstvu čovjek ne mora biti moralan i vršiti pokajanje,nego se jednostavno prepustiti talasu strasti i kako može...ako može čuvat će se zabrana,a ako ne prepustiti će se tome;ALI ĆE SVAKAKO BITI SPAŠEN

Pa ako je to tako idemo se onda ostaviti svih ustezanja i iskoristimo svaki tren ovog života.

Čemu onda sve ovo? Ko jači nek tabači...sve će biti osmjeh i zadovoljstvo.

Таман посла. Међутим, моралност није услов за приступање Цркви. Моралност је резултат припадања и живљења у Цркви.  И није она та која спашава тако што се Богу свиђа наше понашање. Зато кажем да може и један атеиста бити беспрекорно моралан човек. Не треба ти Бог да би био моралан. Ја сам у једном периоду свог живота био фанатични атеиста, али сам ипак био васпитан и моралан човек. Имао сам многе врлине и без Бога. О томе се ради. Здравом и нормалном човеку је то просто усађено у природу. Ипак, реалност је ово: БИО ДОБАР ЧОВЕК ПА УМРО. Победа смрти је једно дубоко онтолошко питање а не моралисање. Ми смрт не видимо као наметнуту казну од Бога већ као наш избор. Први човек је сам изабрао да постоји без Бога, зато је умро и одатле смрт. Заиста, Адам никакав морални преступ није направио.

Хростос, узимајући људску природу као своју, постајући Чповек, Нови Адам, је исправио то што је Адам погрешио. Он је постојање створене људске природе одредио као послушност и заједницу са Богом Оцем. Он је учинио да човек сада постоји као бесмртна Личност. Кроз његову Личност наша природа се обожује и ми причешћијући се том обоженом људском природом Христа добијамо благодат усиновљења те тако побеђујемо смрт. Наравном, све то слободно и из љубави. А када љубите, онда је морал нешто што се по природи ствари рађа.

[oslonac]

Мислим да је суштина ваше вере моралисање. Хришћанство истиче онтологију у први план. Бог је човеку потребан у првом реду зато што је човек створење и што као такав не може постојати вечно. Без Вечног и заједнице са Њим, створењу прети нестанак, ништавило из којег је и створен. Зато је Бог постао Човек, да људску природу пројави као бесмртну Личност (Личност Сина Божијег). Да није тога, узалуд би био сваки наш морал и лепо понашање - морали би да помремо или као добри или као лоши људи.

Pa čekaj!...jel` sada dolazimo do onoga što sam već pitao? U hrišćanstvu čovjek ne mora biti moralan i vršiti pokajanje,nego se jednostavno prepustiti talasu strasti i kako može...ako može čuvat će se zabrana,a ako ne prepustiti će se tome;ALI ĆE SVAKAKO BITI SPAŠEN

Pa ako je to tako idemo se onda ostaviti svih ustezanja i iskoristimo svaki tren ovog života.

Čemu onda sve ovo? Ko jači nek tabači...sve će biti osmjeh i zadovoljstvo.

Таман посла. Међутим, моралност није услов за приступање Цркви. Моралност је резултат припадања и живљења у Цркви.  И није она та која спашава тако што се Богу свиђа наше понашање. Зато кажем да може и један атеиста бити беспрекорно моралан човек. Не треба ти Бог да би био моралан. Ја сам у једном периоду свог живота био фанатични атеиста, али сам ипак био васпитан и моралан човек. Имао сам многе врлине и без Бога. О томе се ради. Здравом и нормалном човеку је то просто усађено у природу. Ипак, реалност је ово: БИО ДОБАР ЧОВЕК ПА УМРО. Победа смрти је једно дубоко онтолошко питање а не моралисање. Ми смрт не видимо као наметнуту казну од Бога већ као наш избор. Први човек је сам изабрао да постоји без Бога, зато је умро и одатле смрт. Заиста, Адам никакав морални преступ није направио.

Хростос, узимајући људску природу као своју, постајући Чповек, Нови Адам, је исправио то што је Адам погрешио. Он је постојање створене људске природе одредио као послушност и заједницу са Богом Оцем. Он је учинио да човек сада постоји као бесмртна Личност. Кроз његову Личност наша природа се обожује и ми причешћијући се том обоженом људском природом Христа добијамо благодат усиновљења те тако побеђујемо смрт. Наравном, све то слободно и из љубави. А када љубите, онда је морал нешто што се по природи ствари рађа.

Ovdje dolazimo do onoga da je bitno biti čovjek. A,šta se misli time? Misli se na to da svako ima onaj bitak u sebi koji mu je Bog udahnuo prilikom stvaranja,te čovjek zna razlučiti dobro od zla. Svako to ima,ali neki ga jednostavno preskoče i čine kako njima odgovara ne poštujući zakone koje mu  Bog zapovijeda,a niti ljudske zakone.

A mi se nećemo obožiti,nego ćemo biti i dalje ljudi i kada  smrti ne bude bilo.

Bagavadgida također piše o oboženju,te o bogovima i polubogovima,ali također i o bogu jedinome koji je vrhovni.

Visoko je Bog iznad ovog...

[Александар Милојков]

Хришћанско учење о обожењу није пантеизам источњчких религија које маводиш. Обожење је зајдничарење људске природе са божанском у Личности Сина. Не мешање и сливање. Ми ћемо бити богови по благодати тог усиновљења а не по природи. По природи ћемо заувек остати људи.

[Grizzly Adams]

Мислим брате да је то превише тешко за некога ко није хришћанин и нема искуство хришћанског живота.

Да ме неко погрешно не разуме - не вређам никога, него кажем да је потребно одређено искуство да би се разумеле неке ствари. Као што искусан музичар чује погрешну ноту у оркестру од сто људи, а обични људи не примете ништа.

[selkoba]

Мислим брате да је то превише тешко за некога ко није хришћанин и нема искуство хришћанског живота.

Да ме неко погрешно не разуме - не вређам никога, него кажем да је потребно одређено искуство да би се разумеле неке ствари. Као што искусан музичар чује погрешну ноту у оркестру од сто људи, а обични људи не примете ништа.

Pitam se ako je potrebno iskustvo da se to shvati onda iz toga proizilazi da mladje generacije u pravoslavlju prvo moraju slijepo da vjeruju dok ne saberu odredjena iskustva u hriscanskoj vjeri da shvate smisao vjerovanja. Kako onda da ljudi druge vjere uzmu tu vjeru kao istinu ako je i sami hriscani tek uz iskustvo shvataju?

[w.a.mozart]

mi pre svega kroz iskustvo liturgije i pričešća poznajemo Boga.... sjedinjujući se sa Njim... naravno da treba iskustvo...to se zove i sazrevanje,mladji naraštaji ne moraju slepo da veruju,to zavisi od roditeljskog usmerenja...starac Porfirije,naš noviji svetitelj,kaže-stalno pričajte Bogu o svojoj deci a retko pričajte deci o Bogu...ali ne znam kako  to ide  u islamu....

[Grizzly Adams]

Pitam se ako je potrebno iskustvo da se to shvati onda iz toga proizilazi da mladje generacije u pravoslavlju prvo moraju slijepo da vjeruju dok ne saberu odredjena iskustva u hriscanskoj vjeri da shvate smisao vjerovanja. Kako onda da ljudi druge vjere uzmu tu vjeru kao istinu ako je i sami hriscani tek uz iskustvo shvataju?

Само бургијаш у празно Селкоба.

Наша вера је веома једноставна - Христос Васкрсе! То је за верника сасвим довољно и све му је јасно. Као што човек не мора да зна како функционише мотор са унутрашњим сагоревањем да би возио аутомобил. Природно - они који узрастају у искуству вере, уједно узрастају и у сазнању.

А ако ћемо о слепом веровању...

[karadjordje]

Мислим брате да је то превише тешко за некога ко није хришћанин и нема искуство хришћанског живота.

Да ме неко погрешно не разуме - не вређам никога, него кажем да је потребно одређено искуство да би се разумеле неке ствари. Као што искусан музичар чује погрешну ноту у оркестру од сто људи, а обични људи не примете ништа.

Pitam se ako je potrebno iskustvo da se to shvati onda iz toga proizilazi da mladje generacije u pravoslavlju prvo moraju slijepo da vjeruju dok ne saberu odredjena iskustva u hriscanskoj vjeri da shvate smisao vjerovanja. Kako onda da ljudi druge vjere uzmu tu vjeru kao istinu ako je i sami hriscani tek uz iskustvo shvataju?

Сам си дао одговор:кроз искуство.