Jump to content

Neprijatnost u stanu


Препоручена порука

Не знам колико си у могућности да радиш са неким стручним на суочавању са (паничним) страховима. Без суочавања бојим се биће само тапкање у мјесту. Тешко ћеш на други начин направити себи мјеста за даље кораке (одлазак у Цркву, на посао, уопште на мјеста која могу изазвати панични напад).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 306
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Osvestan je stan davno bas... Imam nameru da pozovem svestenika ali slabo idem u crkvu... naravno zbog svojih panicnih koji me ubijaju. MA znam da je to samo izgovor... znam da bi bilo bolje da odem...al` luda glava mira ne da.

Majo, pozivanje sveštenika je nekako pasivan pokušaj da se problem reši. Čini mi se da je ključno da se ti aktiviraš pre svega ( a za početak je možda samo to i dovoljno) kroz odlazak na liturgiju, redovno i discipinovano, bez obzira što će se pojavljivati puno razloga spoljašnjih i unutrašnjih koji će te sprečavati u tome. Meni se tako dešavalo. Mislio sam da ću umreti na liturgiji koliko mi je u početku bilo teško. Treba biti istrajan. Lično, verujem da je u tome rešenje. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мајо, извини што ћу бити директна, а тиме можда и  дрска и безобразна. Мој предлог ти је да се прво разведеш од првог супруга. Наша савест је чудо, уме да нам шаље поруке које се често не обазиремо много, а у већини случајева не разумемо шта жели да нам каже, па нам све то изгледа као мучење .

Свако добро ти желим.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваком живом човеку се десе ствари необичне а које настају дејством погрешних мисли или неке представе, из незнања, сумњичавости, веровања, нејасног,  понашања, потребно је да обавестите лекара о настанку случаја и да вас уведе у терапију ако је потребно, дакле испричајте одмах свом лекару.

Једне године на планинском одмору боравила сам у једну брвнару - здраве даске, а сипац негде напао , ноћу није било могуће заспати, помислила сам огласио се сам ђав, крстила се, дозивала у помоћ оне у суседној соби, тако мали а толику буку створи ко да је понео моторну тестеру :D , нисам знала шта је "сипац". :)

 

Пуно тога има своје логичко објашњење.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мајо, на фејсу потражи о. Ненада Андрића, имам га и ја међу пријатељима.

 Топло ти препоручујем икону свете Анастасије Узорошителнице.

Из истог смо краја, мислим да се и несвесно плашиш разних "народних обичаја".

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам колико си у могућности да радиш са неким стручним на суочавању са (паничним) страховима. Без суочавања бојим се биће само тапкање у мјесту. Тешко ћеш на други начин направити себи мјеста за даље кораке (одлазак у Цркву, на посао, уопште на мјеста која могу изазвати панични напад).

Pa idem kod psihijatra zbog toga, daju mi AD da pijem i toliko... Bori se sam.

 

Majo, pozivanje sveštenika je nekako pasivan pokušaj da se problem reši. Čini mi se da je ključno da se ti aktiviraš pre svega ( a za početak je možda samo to i dovoljno) kroz odlazak na liturgiju, redovno i discipinovano, bez obzira što će se pojavljivati puno razloga spoljašnjih i unutrašnjih koji će te sprečavati u tome. Meni se tako dešavalo. Mislio sam da ću umreti na liturgiji koliko mi je u početku bilo teško. Treba biti istrajan. Lično, verujem da je u tome rešenje. 

Znam sve to, prosla sam vec jednom. Nisam imala sincica tada pa mi je bilo lakse kad krenem sama, i redovni odlasci su mi pomogli. Svesna sam koliko gresim sto ne odem na silu ali ne mogu. neodgovornost, lenjost, nadam se da je samo period...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мајо, извини што ћу бити директна, а тиме можда и  дрска и безобразна. Мој предлог ти је да се прво разведеш од првог супруга. Наша савест је чудо, уме да нам шаље поруке које се често не обазиремо много, а у већини случајева не разумемо шта жели да нам каже, па нам све то изгледа као мучење .

Свако добро ти желим.

Pokusavam da se razvedem, nece sporazumno, ne javlja se, sad za tuzbu nemam novca... bice bolje i zavrsicu i to. Pricala sam sa svestenikom o tome.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Драга сестро испричаћу ти своју причу од пре неколико година. Пре неколико година, мислим да је било пре пет или шест кад сам још био на факултету, готово свако вече привиђао сам људе на пар секунди између сна и јаве. Свак вече два месеца.. Било је језиво.. Када сам то испричао свом свештенику, рекао ми је да се више причешћујем и да увео ми је молитвено правило.. Поред тога читао сам Захвални акатис и Богу хвала све је то убрзо нестало.. Само полако, све ће бити добро само не очајавај.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Драга сестро испричаћу ти своју причу од пре неколико година. Пре неколико година, мислим да је било пре пет или шест кад сам још био на факултету, готово свако вече привиђао сам људе на пар секунди између сна и јаве. Свак вече два месеца.. Било је језиво.. Када сам то испричао свом свештенику, рекао ми је да се више причешћујем и да увео ми је молитвено правило.. Поред тога читао сам Захвални акатис и Богу хвала све је то убрзо нестало.. Само полако, све ће бити добро само не очајавај.

 

То се многима деси бар једном у животу кад су напети и заспе на леђима. Од тога су код старих народа настајале легенде о морама (демонима).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мајо, поделићу моје размишљање са тобом, не тврдим да сам у праву наравно.

 

Мислим да не треба да сумњаш и најмање да се било шта чудно дешава зато што ниси формално разведена. Ти не радиш ништа лоше, не вараш било кога, немаш никакву обавезу према бившем мужу. На крају крајева, да је до тебе ти би се и развела досад. Стварно ми је невероватно да то што ниси потписала пар папира у суду јесте разлог за то што се дешава и да потпис на тих пар папира прави разлику измеу тога да ли је нешто исправно или погрешно.

 

Чудне ствари се дешавају, то је чињеница и кад се десе најчешће нема шанси да провалимо о чему се то ради. Знам да је много страшно, ја се најежим кад ми неко нешто слично препричава, али на крају крајева, не треба губити из вида да нико никада вероватно није умро или му се нешто озбиљно десило због тога (сем страха). Хоћу рећи да ни човек није тако слабашно биће јер има снагу да призове Бога а Бог као Бог једноставно не може да га у таквим ситуацијама остави без помоћи. Можда су наше молитве често (некад нам се чини и увек) бесплодне, јер се молимо за погрешне ствари или Бог има неки други план, али ако већ дође до тако екстремне ситуације, да зло постане скоро физички присутно, е онда ни Бог није далеко, само ако Га призовемо, Он мора да буде ту, мора да помогне, јер Бог не може да допусти да човек падне у руке непријатељу, јер је Он сам умро на крсту за тог човека. Дакле, ако гледамо злу у очи, то значи да зло постоји, а ако постоји зло, постоји и Добро, које је јаче и какви год да смо то Добро ће нас спасти...

 

Наравно, све може да буде последица и нашег ума понекад, још не знамо како људски организам функционише да бисмо могли да искључимо ту опцију, али шта год да је, поента је да је човек јачи, јер или опасност постоји само у нашој глави или поред ње постоји и Спас. Трећег нема. :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То се многима деси бар једном у животу кад су напети и заспе на леђима. Од тога су код старих народа настајале легенде о морама (демонима).

 

Десило ми се два пута, а да се сећам детаљно. Први пут сам се откинуо од страха, а већ други пут, пошто сам знао о чему се ради, било је скоро па забавно. :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Десило ми се два пута, а да се сећам детаљно. Први пут сам се откинуо од страха, а већ други пут, пошто сам знао о чему се ради, било је скоро па забавно. :)

 

Мени се први пут десило кад сам имао 16 година и још додатно нисам могао да се померим. Толико сам се истраумирао од страха да сам мислио да сам болестан од нечега на мозгу... Нису ми на памет пали демони, него сам мислио да сам имао халуцинације и да сам се паралисао. Срећом нисам отишао код лекара, исмејали би ме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да не треба да сумњаш и најмање да се било шта чудно дешава зато што ниси формално разведена. Ти не радиш ништа лоше, не вараш било кога, немаш никакву обавезу према бившем мужу. На крају крајева, да је до тебе ти би се и развела досад. Стварно ми је невероватно да то што ниси потписала пар папира у суду јесте разлог за то што се дешава и да потпис на тих пар папира прави разлику измеу тога да ли је нешто исправно или погрешно.

 

У праву си Срђане ако је брак неки тамо "потписани папир", али ако је у питању света тајна брака??? мислим да не би требало олако прелазити преко тога.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...