Божански поредак - о граничној равни Божанске природе и Божанских личности

[Volim_Sina_Bozjeg]

Jedna stvar me ybunjuje Milane.

 

Božanske nestvorene energije nisu iz suštine Boga nego su sami Bog. Ko može znati suštinu Boga?

 

Zašto ja slepac vidim ovde razliku?

[миомира]

Ko uopste kaze da je granica izmedju bozanske prirode i licnosti "ravan"?

 

Meni je sve u ovom tekstu nepodnosljivo neprijatno i arhipretenciozno. Ama bas svaki od ovih "uvida", ako nije pogresan i prosto nepravoslavan, odavno je vaseljeni predocen od onih koje je Bog usinovio ne kroz njihovo usvajanje cerebralnih logickih konstrukata, nego kroz licni opit bogopoznanja, koji je od toga beskonacno daleko. Mozda se ep. Danilo udostojio vidjenja unutartrojicnih tajni, ali jesi li i ti?

[obi-wan]

Православни папа. Зашто да не?

 

Tako nesto nikad nije postojalo, niti moze da postoji.

Zasto? Zato jer se protivi Pravoslavnoj eklisiologiji po svim osnovama, tj. predstavlja eklisiolosku jeres.

[Макрина]

Већ сам рекао да ова прича може помоћи Цркви да буде у јединству. Наиме, поредак где имамо првога и заједницу једнаких, сушта је потреба за Цркву и њено јединство.

 

Шта за појединца у Цркви овакво учење може значити, зависи од потребе појединца у сврху познања Бога. Рекло би се да је то првенствено за теологе.

 

Међутим, треба правилно схватити појам ,,теолог''. То није искључиво академска вредност која свакако помаже, него је пре сам живот и искуство односа са Богом.

 

Мени лично, не само што помаже овакво ,,деловање'', него то представља егзистенцијалну потребу. Без тога бих пропао (изопачио), а тиме и људи за које сам одговоран.

 

Љубав коју имам према деци и ближњима, желим да буде љубав коју има Отац према Сину и Син према Оцу, љубав коју Бог има ,,пре постања света''. Наука којом се бавимо - теологија - управо то потврђује.

Љубав коју имам према деци и ближњима, желим да буде љубав коју има Отац према Сину и Син према Оцу, љубав коју Бог има ,,пре постања света''. Наука којом се бавимо - теологија - управо то потврђује.

Добро,и та љубав наша и ако нам се чини бескрајно велика,недовољно је велика у поређењу са Божанском љубављу унутар Свете Тројице и љубав Свете Тројице према свету.

Зашто си се оградио,када говориш о љубави унутар Свете Тројице "на пре постања света"? То ме интересује,на шта мислиш?

[Макрина]

Морам овом приликом да вас све подсетим,не знам да ли је довољно наишао на интересовање,један феноменалан текст,Лазара Нешића,

Слово о апофатичком искуству светотајинског.

То је један феноменалан,беспрекоран,пун усхићења и богонадахнутости,текст.Не претерујем.

[Milan Nikolic]

 

Meni je sve u ovom tekstu nepodnosljivo neprijatno i arhipretenciozno. Ama bas svaki od ovih "uvida", ako nije pogresan i prosto nepravoslavan, odavno je vaseljeni predocen od onih koje je Bog usinovio ne kroz njihovo usvajanje cerebralnih logickih konstrukata, nego kroz licni opit bogopoznanja, koji je od toga beskonacno daleko. Mozda se ep. Danilo udostojio vidjenja unutartrojicnih tajni, ali jesi li i ti?

 

Можда не треба свако да чита такве текстове. Није то за брзи преглед и зато може бити деструктиван.

 

Потребни су такви текстови у једном дубљем теолошком аспекту. Као што је текст св.Максима Исповедника из Гностичких стослова о Тројичном Божанству.

[Milan Nikolic]

Jedna stvar me zbunjuje Milane.

 

Božanske nestvorene energije nisu iz suštine Boga nego su sami Bog.

 

Божанске енергије заиста су сами Бог јер су ,,садржај'' самих Личности Тројице. Међутим, у циљу разумевања питања о којем говоримо, а тиче се ,,дејства као резултата'', онда морамо рећи о суштини Божијој кроз коју су Божије енергије коначно једна енергија.

[Марио Токовић]

Ми се не можемо причешћивати природом Божијом јер би смо морали да будемо Богови по природи. Јер природа коју једемо саопштава себе у пуноћи, до краја, те тако постајемо природа од природе. А онда би смо постали Богови по природи, Богови по морању свише. Али Богови без слободе и љубави. Јер човек је већ у природи коју ( једе, пије, дише ...) уопштено прима, и у томе нема избора. Човек мора бити природа од природе. Слобода је једино у избору: бити благодаран за то или не.

Али ми се ипак причешћујемо и природом Божијом, индиректно, кроз енергије које исходе из природе али кроз Личности Божије. Нас Бог не причешћује својом природом каква јесте већ својствима те природе, каквоћом природе кроз енергије. Јер енергије саопштавају и природу и Личности. Јер када једемо и пијемо, причешћујемо се, од вештаства ми не уносимо само природу већ и атрибуте који говоре о природи: лепо, добро, узвишено, складно, укусно, тајанствено ... а то нису саставни делови саме природе која се једе и пије већ логосне енергије које исходе из природе али и из доживљаја самих личности.

Зато Бог не причешћује природом већ Енергијама, својствима божанске природе и својствима божанских Личности. Да би смо волели Бога као што Он воли нас. Не на меру морања природе већ по мери слободе савршенства Оца небеског.

  

[Макрина]

Ko uopste kaze da je granica izmedju bozanske prirode i licnosti "ravan"?

 

Meni je sve u ovom tekstu nepodnosljivo neprijatno i arhipretenciozno. Ama bas svaki od ovih "uvida", ako nije pogresan i prosto nepravoslavan, odavno je vaseljeni predocen od onih koje je Bog usinovio ne kroz njihovo usvajanje cerebralnih logickih konstrukata, nego kroz licni opit bogopoznanja, koji je od toga beskonacno daleko. Mozda se ep. Danilo udostojio vidjenja unutartrojicnih tajni, ali jesi li i ti?

Можда преоштро речено.Ипак,по мом скромном мишљењу,Милан мора ово да прошири.Није довољно ни приближно,ово оставити овако како је сада написао.Ако је плод дугогодишњег рада и проучавања,онда мора да буде обимније.

[Марио Токовић]

Како рече Лепи, а где је Црква у свему томе. Где смо ми, где је у томе конкретна епархија, парохија, конкретна породица, конкретна личност. Патријарх Павле је говори да домислимо мисао до краја. Па хајде да је домислимо, не апстрактно већ делатно и конкретно.

Бог реално учествује у нашим животима, у сваком трену наших живота. Јер живмо у Царству и Царство живи у нама, али не у пуноћи. Али како Иконе Христа и Царства, епископи, свешетници, монаси, парохијани живе у нама и ми у њима, једни у другима. Ево реке деце из Сирије и Либије пролазе кроз Србију. Иде колона христоса који немају где главе склонити, а ми причамо о екуменизму и које чему. Марко vs Артемије покра толике паре али не да инославнима, већ само себи и својима. А ево су мученици Лазари код наших двери. А да је само Марко vs Артемије у питању.

Ми се молимо за заиста напаћени народ наш на Косову а хиљаде и хиљаде Хришћана је утамничено и убијано, и мук. Као да је Косово центар света. Зар је могуће да Литургија не види толике мученике. Не. Ми острашћени и себични Хришћани не видимо, али Бог види и дела. И нама православнима нуди да се макар постидимо. А браћа Католици канонозују злочинца и преговарају са браћом православнима. А исти злочинци као што беше Степинац убијају Хришћане у Либији и Сирији. Али тако се отркива и истиност речи Божијих: милости хоћу а не прилога. 

[C.A._R.I.A.]

Златоустови аргументи за непознање Божје суштине:

1. Аргумент би могао да буде непознатост наше свакодневнице, односно света у коме живи-мо

 и реакција која нам се стално дешавају, било цикличне или линеарне. Златоусти каже пластично:

 „једем храну, а непознато ми је како се она претвара у пљувачку, крв, сокове, жуч.

 Непознато нам је то што сваки дан једући гледамо, а бавимо се суштином Божијом?“

 Исто тако, чуди се Јован, „не можеш да кажеш шта је природа неба, које сваки дан гледаш а тврдиш да са тачношћу знаш суштину невидљивог Бога?“

2.Златоусти се пита како је могуће добити боље знање у есхатону

 које нас чека по речима ап. Павла (јер овде види-мо као у загонетци, а онда ћемо познати као што бејасмо познати). 

То означава да ће овдашње,делимично знање бити укинуто,и постаће савршеније у есхатону.

3.  Пророци и псалмопојци су се дивили Божијем величанству, свезнању и свеприсутности са 

страхопоштовањем, не поми-шљајући ни да се запитају о Божијој суштини.

4. Аргумент нам даје ап.Павле, када каже да су „и неистраживи путеви Његови (Божији)“ а исто тако и судови и мир и 

дарови и остало, а камоли сама суштина. 

Зато и можемо само да „делимично знамо и делимично пророкујемо.“

5. Аргумент можемо пронаћи на небесима, међу анђелима, који не разговарају о суштини Божијој,

 јер је и не знају у потпуности, иако више од људи, 

већ славослове Бога према Ис 6,3 и Језек 3,12 и др. Притом, они заклањају своја лица, јер

 не могу поднети ни исијавање Божијег трона, а камоли да приме нешто о Божијој суштини.

6. Бога могу потпуно знати само Син и Дух Свети, због истоветности природе, док сви остали не, због онтолошке разлике.

7. Онај који каже да може да појми Бога у потпуности, иако ни Небеске силе не може да појми, је веома дрзак,

  јер би претпоставка томе било то да је он већи од самога Бога, кога може својом мишљу да обухвати.

8. За Бога је ап.Павле рекао и да живи у светлости неприступној, што значи ни да се Његовој светлости

 не може приступити, а камоли суштини. Дакле, ни Његова се светлост не може ни почети проучавати, 

а тако још немогућније је приступити проучавању Његове суштине.

9. Даље, ни сам Христос, Богочовек, није појмљив, јер у Еф 3,8 Павле говори о 

„неистраживом богатству Христовом“. Дакле, није нам познато то како Бог може бити истовремено и човек, а питамо се о Божијој суштини.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mozda se ep. Danilo udostojio vidjenja unutartrojicnih tajni,

 

И ово ми делује немогуће. 

[Milan Nikolic]

O hvalim te Bože da neko napiše nešto na ovoj temi.

[C.A._R.I.A.]

Зависи шта се проучава, Силуан Атонски је "проучавао" ,четрдесет пет година, дејство Духа Светога на човека, и све што је записао о томе, може се свести у једну мању књижицу, можда и у пет реченица. Нико није знао толико колико апостоли, али су одустали од писања, јер оно што су видели, у кратком периоду времена, не би могло да се смести у све књиге света.

 Постоји више приступа. Један приступ је - не говорити ни о чему. Али онда чему форум ? Други приступ је дати одређени коментар.