How do you know you exist?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мисле и други о мени, дакле постојим.

[Иван Ивковић]

A Dream Within a Dream

By Edgar Allan Poe

 

 

 

Take this kiss upon the brow!

And, in parting from you now,

Thus much let me avow —

You are not wrong, who deem

That my days have been a dream;

Yet if hope has flown away

In a night, or in a day,

In a vision, or in none,

Is it therefore the less gone? 

All that we see or seem

Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar

Of a surf-tormented shore,

And I hold within my hand

Grains of the golden sand —

How few! yet how they creep

Through my fingers to the deep,

While I weep — while I weep!

O God! Can I not grasp

Them with a tighter clasp?

O God! can I not save

One from the pitiless wave?

Is all that we see or seem

But a dream within a dream?

[Снежана]

San u snu

Čak mi i zivot davan
(posto moze) liči na san,
ja nikada ne bih hteo
da budem car Napoleon,
nit se moja zvezda gnezdi
na dalekoj nekoj zvezdi.

Odlazeć od tebe sada
priznajem ti srca rada -
takvih bića bi niz ceo
koja moj duh ne bi sreo
da su prosla pored mene
kroz oči mi zatvorene -
ako mir se moj raspada,
noću, danju, bilo kada,
poput ničeg, poput sanje,
dal ga zato ode manje?

Stojim dok svud oko mene
na sprudu se vali pene
i na mome dlanu bleska
roj zrnaca zlatnog peska -
malo! Al je i to malo
kroz prste u ponor palo!
Moje rane nade? - davno
isčezle su one slavno,
poput munje sto zasija
za tren nebom - pa ću i ja.

Tako mlad ? Ah! Ne - zacelo!
Jos me smori moje čelo,
al ti da sam ohol kazu -
oni lazu - glasno lazu -
od srama mi drhte grudi,
jer se bedni čas usudi
da čast osećanja mojih
sa imenom niskim spoji -
ni stoičan? Ne! - U zlobi
i teskobi moje kobi
s podsmehom ću prezirati
tu zalosnu slast "trajati"
Sta? Zenona senka! - Nikad!
Ja! Trajati! - Ne -ne čikat'!

Primi poljubac u čelo!
I, dok krećem neveselo,
potvrđujem tebi smelo -
jer istinu sada znamo
da moj zivot san bi samo;
Sad kad nesta moja nada,
poput ničeg, poput sanje,
dal je zato ode manje?
Sve sto znamo i gledamo
zbilja san u snu je samo.

Dolazim do sumnog zala
izmučenog srddzbom vala,
i uzimam zrnca peska
koji kao zlato bleska -
malo! Al je i to malo
kroz prste u ponor palo,
dok mre srce malaksalo!
O sudbo! Zar nema spasa
ni jednom od zlog talasa?
Sve sto znamo i gledamo
da li san u snu je samo?

[zuti car]

Mrze me komsije , znaci, sigurno postojim

[Снежана]

  On 31. 5. 2015. at 2:04, zuti car рече

Mrze me komsije , znaci, sigurno postojim

Не, то само значи да је у твом дворишту трава зеленија, и да ће да ти цркне крава.

[Јанко]

Свако ко беше мртав и оживе, ко би изгубљен и нађе се зна да је итекако жив.

Само ме збуњују ова црвена и плава куглица што сам их нашао у руци кад сам се пробудио...

[Н И Н Е]

Откад је Вучић председник владе као да живим у сну... Више нисам сигуран да постојим.

[Adelaida]

 covek treba da " osvesti " svoje postojanje. To je unutrasnji proces spoznaje...a drugo ime mu je prosvetljenje...

[ivona]

пре него што кренем појединачно да одговарам, јер заиста имам потребу не из захвалности само већ из чистог искуства упознавања свих вас кроз ваше постове, а што сам заиста доживела  невероватно лично и иако делимо ''само'' виртуелни ваздух желим свима да вам кажем: хвала! Заиста добро нам је овде бити! :bendoff:

[w.a.mozart]

evo i tebi jedan klip za rodjendan Crkve

 

https://youtu.be/S75gYhODS0M?list=FLhjiktVwQHbSoRFbmUvwebA

[Јанко]

  On 30. 5. 2015. at 22:27, Срђан Шијакињић рече

Мислим да је једном Јустинијан а.к.а. Џастин Вотерс, једном давно на некој теми, имао један пост који сам упамтио и често после парафразирао када се ради о овој теми коју си поменуо. Елем, Џастин је рекао да се све то дешава јер у свету живи огроман број људи, који непрестано нешто мисли и када 7 млрд људи интезивно размишља, нормално је да се део тих мисли поклопи са дешавањима у стварности, јер се ради о два скупа са огроооомним бројем елемената (скуп људских мисли и скуп објективних догађаја), па је природно да се поклапају... Works fine for me

А можда је фора да човек види оно што жели. Да није размишљао о слову В не би ни приметио.

Мада ја верујем Андрићу да су то Знакови поред пута [emoji611] [emoji613] [emoji615]

[ivona]

  On 31. 5. 2015. at 10:17, w.a.mozart рече

evo i tebi jedan klip za rodjendan Crkve

 

https://youtu.be/S75gYhODS0M?list=FLhjiktVwQHbSoRFbmUvwebA

ГЕНИЈАЛНА! Хвала ти!  

 Ово је за све нас заједнички рођендан и нек нам је благословен свима!

[ivona]

  On 30. 5. 2015. at 19:05, Deja Vu рече

I odmah ce poceti da vam se prikazuju. Skorasnji primer. Putujem busem i sad se onako smorio, gledam kroz prozor i prolazi veliki kamion koji je imao poredjana LED svetla u obliku slova V. Hmm, pomislim moze biti neki znak. Nije proslo par sekundi, ugledam ogradu od nekog dvorista sa sarama koje su sve u obliku slova V. Nekoliko minuta kasnije kada sam vec izasao na stanicu i idem ulicom, prolaze troje automobila jedan za drugim i svaki je od njih imao barem jedno slovo V na registarskim tablicama. 

Ili cekam bus na stanici, oblacno vreme bilo ovih dana, prolazi kamion koji vozi Lav pivo. Malo kasnije iz navike  pogledam u oblake, kad imam sta da vidim - jedan od oblaka lici na lava. Jos je pored mene bio burazer koji je u horoskopu Lav, ali ajd necemo mesati astrologiju

е баш тако! Помислиш ти, ете ти! У Јунговском смислу твоји архетипови организују твоју свест да траже везу која није очигледна,узрочна, већ учитавају јој симболичко значење. Дакле синхроницитет је управо неузрочна димензија нашег постојања, АЛИ сама идеја, тј појам синхроництета Јунг повлачи из култура које су нису своја сазнања и однос према стварности темељила на начелу узрочности.Ми их можемо препознати као друштва или културе интуитивног мишљења. Е сад, овде нека моја скромна интерперетација, а подвлачим дбелеом црвеном, колико је Јунгова теорија синхроницитета комплексна и још увек недовољно системтаски неорганизована да би могла избећи управо личне интерпретације, нећемо се ни ми заваравати да ћемо је управо на овом топику разобличити и учинити довољно једноставном да би се у потпнусти разумела. Елем,овде по мени треба укључити теорије развоја личности. И морам ти рећи ,а да ми не замериш, да сам управо и ја негде тако око твојих година ломила главу око Јунга и симболизма и неузрочне уређености стварности око мене. И то је посве ок, јер је још увек етапа постадолесцентског тренутка формирања односа према животу који носи још увек трења између сачуваних форми магичног мишљења(ако се сећаш кад мала деца верују да их месец прати или нешто на ту фору) која се временом превазилазе додирима са ближим и ширим социумом као и адекватном неуропсихолошким структурама које сазревају исто у неком свом тајмингу да подрже наредну зону развитка саме личности. Хоћу да кажем да има још воде да протекне да се све те ствари организују у тоталитету твог постојања по свим димензијама да би коначно добиле смисао. Е сад да не бих улазила у детаљи, маин поинт је да, Јунг јесте нањушио нешто веома важно, важност архетипова и колективно несвесног као важност субјекта као посматрача објективних феномена, али да личност досежући крајњу матурацију у процесу актуализације-довршења својих потенцијала, која је релационог типа, значи односна( треба ти други да би потврдио да постојиш и у крајњој линији да изразиш оно што те чини да јеси ти, о чему ћемо касније) на неки начин интегрише,мање више успешно, симболичку раван доживљаја стварности тако да особа сам процес сазнања филтрира кроз сфере ума које су можемо рећи на неком врху хијерархије когниције или разумних умних делатности личности. Е сада долазимо до момента када, та имагинација, неометано ментално функционисање које црпи своја значења и садржаје из несвесног, сарађује са умом који је подешен да, природом ствари  утврђује узрочно последичне односе међу појавама и тако гради закључке и реагује или чак и да не сарађује.Што бих ја рекла дошло је до грешке у корацима где код личности није дошло до надограђивања тих имагинативних интуитивних, да не кажем ирационалних структура у оне које управо омогућавају спознавање или сазнање растерећено несвесних сила које се изражавају симболички. Дакле живот у пуном значењу, искуство на првом месту омогућава разобличавање и изражавање као и напорно прегруписавање и реорганизовање образаца и уверења која су учитана у нама наследно и културолошки, а која јесу део одрастања.

И онда у мом случају дођеш до Онога који је те је одпочетка чекао и који све симболе афирмише и даје или одузима им истинитост као и свакој последично узрочној вези која је има сваки почетак и крај и сврху у Њему као Христу. Признајем било је то итекаква припрема за право путовање од пасионираног идолопоклонства науци, преко духовног интелектуализма будизма до момента када све то губи своју сврху пред истином која ти раздефинише сам начин постојања бића, а тиме шта је истина око нас и у нама. Дакле @Deja Vu желим ти добро путовање, само настави да пратиш знакове    

[ivona]

  On 30. 5. 2015. at 22:30, Срђан Шијакињић рече

Послушај Ивону Дежа Ву, ја сам скоро коначно успео да набавим књигу коју ми је поодавно препоручила (Психологија зла, С.Б. Коен) и мало је рећи да је добра књига.

Е Срђане не мож' да верујеш колико ми је драго да си прочитао ту књигу, мало је рећи колико је капитална за саме почетке озбиљног научног бављења феноменом зла. :good2:

[ivona]

  On 30. 5. 2015. at 22:46, Volim_Sina_Bozjeg рече

морам признати да ме нису оставили равнодушном! Јака прича и дефинтивно аутентични протагонисти исте!